Kilo pomorandži - Idi baba do prve apoteke i traži skupomicin. Nije na recept, moraćeš da platiš pun iznos!
Milka 300g - Sestro, izmerite ovom čoveku pritisak, udarite pečat i pošaljite ga kući taksijem. Evo vam telefon od ovog mog što me vozi, dugujem mu od prošle vožnje.
Johny Walker - Hajde, videćemo da vas ubacimo na snimanje pluća već početkom sledećeg meseca. Dotle ne dišite duboko!
Pečeno prase - Pa prijatelju, treb'o si ranije da dođeš sa tim uraslim noktom da ti to sredimo lepo, a ne ovako, zagnojilo se pa ne možeš pošteno ni gas na onoj tvojoj mečki da stisneš... Sestro, brzo malo gaze, pincetu i makaze!
Plava koverta - Gospodine, pružićemo vam apsolutno najbolju negu koju ova ustanova ima. Dobićete sobu sa TV-om i poseban meni, zaboravite na klopu što ovi smrtnici dobijaju, ko može da proguta to sranje... A u poverenju, ne zovite ženu i decu u posetu utorkom i petkom, tad ona nova mlada sestra kupa pacijente! Sestro, jedna kolica za zapadno krilo!

- Dobar dan, zanima me taj vaš Fakultet za biznis u Barandi, molim vas recite mi neke osnovne podatke...

-Naš fakultet je osnovan jesenas, na njemu predaju najeminentniji svetski stučnjaci iz oblasti, kao na primer amerikanci...i tako dalje, cena je 1500evra po godini, broj žiro računa...

- A da li je fakultet akreditovan?

-Fakultet je u Procesu akreditacije, mi smo podneli sva dokumenta ministarstvu, i imamo pozitivne signale da će biti akreditovan...

-A kad? Tokom ove školske godine?

- To zaista nije bitno, mi smo ozbiljna firma, imamo pečat, PIB, žiro račun, a možete da vidite u privrednom registru ili na našem sajtu...

-Dobro, Dakle nije akreditovan...

-(ljutito) Pa već sam Vam rekla da je u procesu akreditacije, možete videti na našem sajtu...
....

... i tako u krug, u krug, dok ti ne iscuri kredit...

A ako se zajebeš pa se na kraju nađeš na Faxu koji je u procesu akreditacije, osećaćeš se kao u Kafkinom Procesu ili Zamku.

Selo nadomak Beograda. Subota. Sporo, dosadno popodne. Veterinarska stanica, nekoliko dokonih lokalaca igra karte sa veterinarom, inače teškim spadalom. Ulazi seljak, zadihan:
- Kumim te, doktore, hitno je, sad mi se guda oprasila, trebaš odma' da mi pregledaš prasiće, da im udariš pečat, da ne čekam ponedeljak, imadem već kupce, broje šuške na ruke... -
- Dobro, Milojko, dobro, polako... slušaj 'vako, treba ti potvrda o poreklu roditelja, vlasnički list za prasicu i moji raniji pregledi, fotokopija tvoje lične karte i (pazi sad) potvrda da nisi osuđivan! Ajd' brzo, pa te čekam! -
Izlete ovaj brzinom vetra, a društvo koje pika tablića vrti glavama i smeška se šeretski:
- Jao doktore, doktore, ccc...! -
Nakon pola sata Milojko uleće još zadihaniji sa svežnjom papira u rukama i besni:
- Vidi doktore, sve sam ti nabavio, i vlasnički lis', i ličnu kartu, i onaj karton od gude, al' mi opštinu zatvoriše pred nosom, majku im jebem, nemam potvrdu da sam neosuđivan...! -
Opšti smeh u čekaonici...

-U brate gledaj ono, jebote kad bi joj nabacio noge na ramena udarale bi u plafon!!! Uh kolika joj je jedna sisa! Jao gledaj guzice. E dobra je, pa to nema...
-Sine, imaš temperaturu? To je Sanja Doga, to je PROBAO da jebe onaj vaterpolista, pa je posle plakao ko pička, i promenio klub. Ti bi joj samo mogo budeš dildo vagins. Ajde sedi tu, i ne bulazni.
-Uh gledaj vide joj se bradavice kroz majcu! Kolike su ko kutija imalina jebem li ti trunje... Ko pečat N.U. Džemal Bijedić u Bugojnu... Ko tacne za kafu...Joj ja moram da je startujem pa ma strado!
-Nemoj Rile izginućeš ko delfin na Okinawi! Razmisli... O budale...
-Mesec dana kasnije-
-E de si...
-Ooooo, de si JEBAČU! Svaka čast brate, skidam kapu. Nego smršo si mi nešto...
-Ma da radim dosta, znaš kako je...
-Brate, stvarno ne zezam se i bled si nešto, možda ipak da se zapitaš malo vredi li sve to?
-Vredi!!! Kad se popnem kao žaba na dulek i pogledam i kažem SVE JE OVO MOJE!!! Vredi...

Ja otvaram indeks..
1.strana joj vidi sliku,secam se kako sam tad 1h pre nego sam krenuo za beograd ukapirao da nemam sliku za indeks i otisao mokre glave da se slikam pa izgledam kao maslacak..
2.strana joj vidi rukopis,secam se da sam tad sa onom koleginicom sonjom popunjavao indeks,kolena su mi bila sto,haha joj da tad sam napisao da sam rodjem 1998 i izmesao cirilicu i latinicu.. sreca pa niko nije primetio
3.strana jao sociologija,9ka.. a kad se samo setim kako sam se napio vece pred usmeni jer nisam imao pojma i onda dodjem kod profe,izvucem pitanje i pocnem da pricam i pricam a on kaze kolega dosta je,ne mogu vise da vas slusam kako filozofirate i da mi 9..
4.strana engleski,uf kad se samo setim one asistentkinje.. pa nije mi bilo tesko ni u 3 ujutro da ustanem ako treba.. devojka je definicija seksipila.. steta sto je samo 8ica..
5.strana informacioni sistemi.. au tek tamo kakva je asistentkinja bila,ne zalim nijedan dan izgubljen na odlazak na konsultacije..
.
.
.
Poslednja strana a vidi ovde mi lupili pecat da sam prosao sistematski.. secam se,stojimo ispred vrata i kako ko izlazi bilo musko ili zensko pitamo jel gledala penis..

- Ej Šomi, pa ‘de si brate moj.
- A evo me tu sam.
- Pa kako si?
- Ma super. Još četiri i odličan.
- Što brate, šta je bilo? Juče si baš bio veseo na žurkici.
- E juče je bilo juče. Danas čim sam ustao počeli maleri. Prvo mi ujutru pukne guma pa sam je menjao pola sata na ovom minusu, onda sam taman stigao na posao kad ono policija me čeka u kancelariji.
- Što oni bre?
- Ma odveli me na informativini razgovor i uvoštili me od batina.
- Surov dan.
- Ma nije to sve. Taman me puste posle par sati i ja dođem na posao, kad ono gazda mi dao otkaz, a usput sam pojeo neki burek s mesom koji izgleda nije baš bio ispravan, pa sam povraćao i imao proliv naredna dva, tri sata.
- A zato si tako bled sav. Vidim ja da nešto nije u redu. A otkud ti ta čalma na glavi?
- Tek to je za nevericu. Toliko mi loše ide danas da sam u sred osmog sranja u dva sata, provalio da sam ostao bez toalet papira i krenem onako sa pantalonama na člancima da se gegam i tražim novine po stanu, sapletem se i roknem glavom u stakleni stočić. Razbio njega, razbio glavu i otišao na ušivanje.
- Tebra baš loš dan. Tebi treba deset do pet, a ne četiri.
- Ma da bre. Još mi usput javili da mi je umro papagaj i ja se iznenadim, ispadne mi mobilni i upadne kroz šaht koji je ostao otvoren kad su Romulanci ukrali poklopac. Katastrofa. Nego kako je kod tebe?
- Super. Dobio maksimalu na kladži, sestra mi sada javila da se udaje, a ćale i keva odlučili da se odsele u našu porodičnu kuću u selu i ostavljaju mi gajbu. Nego beži ti od mene da mi ne pređe to tvoje sranje ili da ne pokupi i mene taj auto što će te sigurno udariti u roku od deset minuta. Vidimo se.

:из Ранга:
- Јеси ти онај лик што је убио браћу Џенкинс?
- Аха, убио сам их једним метком, за њих није било наде.
- Сву седморицу?
- Кхм, тако је, сву седморицу.
- Како сте тачно то извели господине Ранго?
- Знаш, драго ми је да си питао и ја ћу вам врло радо испричати, али сви морате да слушате, јер овде ствари постају закомпликоване.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Шта би, заш'о у туђи шљивик?
- О чему ти?
- О том печату на оку?
- А то, ма напала ме седморица фирмаша јутрос, кажу скидај мај'цу, ја рек'о дођите и узмите је и остало можеш да закључиш.
- Па како си успео да се извучеш са једном масницом?
- Драго ми је да си питао. Прва петорица су ишла ћићолина, нокаут, леви кроше, десни кроше, мајгери, директ, док није дошао шести. Кацмо се у'ватили у коштац, не да се ни он, а ни ја не попуштам па се носимо тако по путу, гура он, гурам ја
- Док?
- Док није дошао седми са палицом, сјеб'о ме светски, ту се разбеснех, подигох сто из оближњег кафића и они се разбежаше
- Је л то било пре или након што те ћале запесничио због лоших оцена? Овај с палицом к'о да те је гађ'о у исто место..
- Овај, да, кхм, чудни су путеви Господњи.

6 ujutru,pocetna stanica autobusa br xx (necu navesti broj da se autobus ne nadje uvredjen)na stanici 10 ljudi,nervozno i nestrpljivo ceka na samoj ivici trotoara da se vrata autobusa koji se upravo parkiro otvore...Otvaraju se samo prednja vrata na koja izlazi vozac da u trafici kupi paklu cigareta i novine dok ga u sapatu proklinju i grde nervozni putnici zato sto ih nije pustio da udju.Imajuci na umu kako ce zakasniti,ili su jednostavno nervozni zbog loseg spavanja polako pocinju da se gurkaju u gomili i to bas svi ispred istih vrata kao da su jedina dok sofer ulazi u autobus i seda na svoje radno mesto...u momentu kada se cuje sistanje kompresovanog vazduha kada se otvaraju vrata pocinje krvava borba za opstanak...svaka jedinka za sebe,nema se vremena za bilo kakve reci sada je sva snaga usmerena ka protivniku prvom do sebe,bitno je samo sto jace udariti laktom ili ga povuci sa ledja i tako onesposobiti da zauzme jedno od mnogobrojnih praznih mesta...nakon 10 sekundi svi su se ukrcali i zauzeli svoj polozaj koji mu hijerarhijski pripada...oni koji su nezadovoljni progundjaju ponesto ali se sve zavrsava u vremenskom periodu od 1 minute...i tako se dalje popunjavaju ostala mesta kako odmicu stanice,do poslednjeg milimetra u prevozu (kamo srece da je samo do poslednjeg mesta)
P.S.
Kako li tek izgleda kada ima vise putnika nego mesta u autobusu procenite sami...Da li to moze i drugacije ili je stvarno jako,jako,jako tesko biti bar malo uljudan i fin???

Odem ja da vadim ovu novu ličnu kartu. Spremio lovu za takse, rodni list, izvod iz državljanstva, fotke, došao nekako na red posle čekanja sabajle da uzmem redni broj, napalo me par penzosa koji su jednom nogom u grobu, a hoće novi pasoš (jer na to imaju pravo, zaboga) iz samo njima znanog razloga, došao na red, a tek onda počinje noćna mora:

Sup: Gospodine, ove fotografije su starije od 6 meseci i nisu odgovarajućeg formata. Slikajte se, pa dođite, moći ćete preko reda.
Trčim, slikam se, vraćam se nazad.
Sup: A pa vama treba novi izvod iz državljanstva ovo je stari obrazac.
Ja: Pa gde to da vadim?
Sup: Opština, matična služba.
10 minuta kasnije...
Ja: Molim vas izvod iz državljanstva.
MS: Gde ste rođeni?
Ja: Sarajevo.
MS: A pa ne može to kod nas, za to idete u SUP.
Nazad do SUP-a.
Ja: Molim vas izvod iz državljanstva.
Sup: Dajte mi rešenje kojim ste primljeni u državljanstvo.
Ja: Mjkuvambžjujbm...
Trči kući, donesi dokument.
Sup: Moraćete da sačekate par dana dok republički MUP pošalje dokument.
5 dana kasnije.
Ja: Evo novi obrazac izvoda iz državljanstva.
Sup: Eeeee, ali više ne primamo bosanske rodne listove, morate ovaj naš novi crveni.
Trči u opštinu.
MS: Treba vam original rodni list ne stariji od tri meseca, kako bismo vas upisali u matičnu knjigu, a ovaj vaš je istekao juče.
Ja: PA NE MOGU BRE DA SE RODIM STO PUTA NA STO MESTA SVAKA TRI MESECA VEĆ SAMO JEDNOM U ŽIVOTU!!!!
MS: Ne znam gospodine takva je procedura i takav je zakon.
Cimaj tetku iz Sarajeva, četiri dana kasnije stiže dokument.
MS: Izvolite novi rodni list, taj vam važi neograničeno.
Ja: (kroz zube) Hhhhvlaaaaaaarghhhh.
Čekanje u redu, sabajle, penzosi...
Sup: Pečat sa ovih fotografija se razmazao i ne vidimo datum, molim vas donesite druge.
Ja: Grrrmghhheaaaargggghh.
Slikanje, vraćanje u SUP, penzos u zasedi, krvnički pogled, penzos miran...
Sup: Uđite u kabinu, gledajte pravo, dobro, u redu hvala, možete da idete, uzmite i vašu fotografiju.
Ja: Ali malopre ste me terali da se ponovo slikam!?!
Sup: To je samo na uvid, ako vam ova fotografija kod nas ne ispadne kako treba.
Ja: BANZZZAAAAAAAAAAAAAAIIIIIIIIII!!!!

- Gledam nešto ove lokale u ovoj našoj zgradi. Dođe kafedžija i otvori kafanu a tek poneko svrati da ga pitaju kojim je poslom tu došao. Zvrji tako prazna neko vreme pa digne gazda ruke, zatvori i muku muči dok je ne proda. Onda dodje ugostitelj i otvori brzu hranu a u nju uđe tek poneko dete čija majka smatra da je bolje dati dinar nego spremiti mu nešto toplo na kašiku da pojede. I tako to ide, krpi kraj sa krajem, sve dok jednog dana gazda ne odluči da neprodato od juče ipak ostavi za sutra, podgreje i uvali sa prilogom od salmonele. Dođe sanitarna i nazove dobar dan, gazda njima bujrum a oni njemu da ipak bujrum on sa njima u stanicu, pečat na vrata i prodaja vlasniku trgovine na malo. I opet sve u krug, uđe poneko da kupi žvaku i usitni pare i sve dok penzionera nema da trguju hleba i mleka prodavnica nema šansi da uspe. Zna gazda to i već merka kome će je uvaliti za bilo kakve pare, ma može i džabe samo da ne plaća porez i ostalo što ide uz to, kao ona žaba nesretna iz onog crtanog filma što igra i peva ali samo kada je niko ne vidi. I sve tako dok ne dođe kladioničar, ubaci kompjuter, par stolica i oglasnu tablu sa kvotama za taj dan. Brate, hleb da džabe daje ne bi veću gužvu imao. Ovde jedino kladionice imaju šanse da zažive.
- Eh, šta ćeš...
- Daj mi jedno pivo al' da nije mnogo ladno.

:na lokalnom vašaru knjiga i priručnika:
Prodavac: Izvolite, gospodine, slobodno razgledajte našu naaaaaaajnoviju kolekciju priručnika! Govorite sve svjetske jezike u svakoj prilici!
Mušterija: Hvala, nisam zaineresovan.
P: Zašto jedan intelektualac kao što ste Vi nije zainteresovan za komunikaciju sa svijetom? Sutra kada budete išli u turističko razgledanje krivog tornja u Pizi ili kada Vam u posjetu dođe gost iz Tunguzije uz naše priručnike za italijanski i altajski jezik iskustvo će vam biti na sasvim drugojačijm nivou!
M: Zajebi, sinak, džabe se upinješ. Krivi toranj gledam samo u gaćama a gosti mi više ni na slavu ne dolaze. Pogotovo ovi iz inostranstva. Šta će oni, do mojega, kod nas? Šta to interesantno ima?
P: Pa dobro sad, nije da nema, ali nebitno je sada to. Bitno je da vi kupite "TURSKI U SVAKOJ PRILICI"! Naučite kako da, na primjer, naručite sogan-dolmu u mehani kada budete sa svojom ženom išli na romantičan vikend za dvije osobe u Izmir ili naplatite štetu od pospanog Turčina kada vas udari na autoputu!
M: Zajebi, momak, nećeš me ubijediti....Ne treba meni to, bolan, kako ne shvataš! Sa ženom sam posljednji put pričao prije 2 mjeseca. Ne bih ni to nego mi je trebala čista košulja. S njom ni u krevet ne idem zajedno evo već 15 godina kamo u Tursku. A auta nemam. Odakle mi pare? Nit' su nam autoput izgradili, nema me gdje ni udariti.
:biće ovo težak dan:
P: Auh.... Dobro, ajde, de, evo ovaj priručnik za engleski jezik, Engleza i Amerikanaca ima na svakom ćošku. Znate, ovaj priručnik... U njemu ima mnogo korisnih stvari....
M: Cccc... A jesi uporan, pomijo nijedna. Ima li u tom priručniku kako se kaže 'jebem vam mater okupatorsku onu krvavu' na engleskom?
P: N...n...nema gospodine, znate, ovo je priručnik za......
M: Nema, veliš? E pa ne treba mi onda ni taj....
P: A za arapski?
M: Arapina sam zadnji put gledao 93. na Vozućoj, preko nišana....
P: Njemački?
M: A ti fašisti su mi strijeljali djeda 42. godine.....
P: Bugarski?
M: .....a taj moj djed je uvijek govorio: "Kad god se zarati, ti udri po Bugarim..."
P: A RUSKI?
M: E, ruski. Vidiš, mi moramo održavati bratsku vezu sa braćom Rusima! Daj der jedan taj za ruski al' samo ako ima kako se kaže 'jebem vam krvavo što ste nas izdali za vrijeme onog prvog ustanka' a ako nema, džaba se upinješ.....

:prodavac vadi pištolj i puca u mušteriju, slučajnog prolaznika a zatim i u sebe:

Na nekom fakultetu
Službenica: E, kakav je nered bio ovde, dok ja nisam preuzela! Pa nije se znalo ko pije ko plaća. Onaj smotani guzonja gore hoće da smanjuje administraciju, kaže ima suviše zaposlenih, da može dvoje-troje to da pokrije. A ja se siroma ubih od rada i sa vas petoro! Pa na šta to treba da liči!?
Službenica 2: A je li? A ko kaže da nije mislio da tebe otpusti, he, he, he?
Službenica: Kuš more, gađaću te ovom pikslom! Svi znaju ko je ovde glavni. Nek se dekan pokupi ako mu se ne sviđa, ali JA ostajem!
Službenica 2: E, ako ćemo realno, studenti su ti na onoj evaluaciji prošle godine dali keca, prema tome...
Službenica: Ma ko jebe njih!?
Službenica 2: E, ti samo melješ i melješ. Realno, tvoja fascikla je ovde najmanja, mi svi stignemo da procesuiramo više...
Službenica: Slušaj, ribo, ja tebe mogu da pojedem za doručak! Ti, mali, kud si pošao? Zar ne vidiš da je pauza? Budi ljubazan, izađi i zatvori vrata.
Student: Kakva pauza? Pa pauza vam je gotova pre 10 minuta.
Službenica: E, mali, nije ti ovo Nemačka da se držimo propisa ko pijani plota.
Student: Ako ćemo iskreno, vama bi trebalo i ukinuti pauze, radno vreme vam je od 9 do 12, a primate punu platu...
Službenica: I-ju! E, pazi kad ću sad da ti overim!
Student: Pa ja i nisam kod Vas, nego kod Vaše koleginice...
Službenica 2: Daj da vidim, šta treba?
Student: Da se over...
Prva službenica skače i gura ga napolje
Službenica: Nek ti mama overi, đubre malo bezobrazno! Ni trunku poštovanja nemaš!
Student: E, za ovo, odoh kod dekana.
Službenica: Stvarno!? Da nećeš možda i ratluk?
(pet minuta kasnije)
Student: Dobar dan, izvinjavam se što upadam, ali imam problem.
Dekan: Izvolite?
Student: Dole u studentskoj služ...
Dekan: Šta, opet ona glavna medicinska sestra pravi neki problem?
Student: Pa, da.
Dekan: Auf. Ništa, šta je to, potvrda za Bus Plus? Evo! (lupa pečat). Prijatno, doviđenja!
Student: Hvala puno! Doviđenja!

1389. godina
Vuk Branković: Lazare, nemoj biti sebičan i tvrdoglav, poginućeš, a sa tobom će propasti ovo malo što je ostalo od Srbije! Turska vojska je pritisla Kosovo, ima ih bar pet puta više nego nas. Ti ne barataš više Dušanovom silom. Urazumi se!
Lazar: Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja me prati, nego po tome koliku svetinju branim!
Vuk Branković: Sve je to lepo, kneže, ali mani se praznih reči i jeftine demagogije. Pogledaj oko sebe. Marko, sin silnog kralja Vukašina, davno je već prihvatio vlast sultanovu, baš kao i Konstantin Dejanović. Njihov narod sada mirno seje pšenicu. Ne kažem da ne treba udariti na Turke, ali sad nije pravi trenutak! Hajdemo pred noge Žigmundu, nek on sačuva našu krunu!
Lazar: Ne tripuj, Vuče. Mirno seje da bi mogao mirno da robuje. Takvog se mira moramo čuvati. Oni su prodali veru za večeru! Izdali su Hrista za činiju Muratovog pilava. Sutra ćemo se pričestiti, a onda ćemo napasti Turke. Ja imam Miloša, sivog sokola kakvog u čitavoj sultanovoj vojsci nema!
Vuk Branković: Miloš ne vredi koliko i dvanaest hiljada ljutih oklopnika sultanovih. Zašto odmah ne napadneš, ako napasti moraš? Prednost poznavanja terena je na tvojoj strani.
Lazar(u sebi psuje Vuka, secka ga na komadiće, onda pravi malu pauzu, razmišlja, pa progovara mrtvačkim glasom): Ko ne dođe u boj na Kosovo...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
2010. godina
A: Ma sve pedere treba poklati ili poslati u zatvorsku ćeliju sa crncima! Bolesnici! To je neprirodno, nije u skladu sa nebeskim zakonima Božijim!
Ivan Karamazov (citirajući Diogena): Izvini, kad si ti sišao sa neba?
B: Šta kenjaš bre, pa da li je normalno da paradiraju po gradu, šta ako ih neko dete vidi? Sad je bila godišnjica odbrane Beograda, šta bi rekao Gavrilović da zna da pederi paradiraju gradom?
Ivan Karamazov: Šta bi taj isti major Gavrilović rekao gledajući razbijanje i pljačku imovine države i poštenih ljudi? Muka mi je više i od dece i od vašeg ,,patriotizma".
A: Ma Mladen kaže da neće biti parade. To nije hrišćanski. Čekamo ih.
Ivan Karamazov: Mladen je bahati kreten. Vi pozivate na ,,uključivanje mozga", pa uključite ga malo sada. A hrišćanski je svakako povrediti čoveka jer ima drugačije stavove od vas?
A i B(u glas): Ma i ti si prodao veru za večeru! Ustašo! Jebao te Tito!

Ulazim u banku, i taman počnem rečenicu „Izvinite…“, međutim čovek-obezbeđenje me prekine i kaže „Moraćete da sačekate u klajent holu“.
Ja pitam „A gde je klajent hol?“
On kaže „Pa evo baš tu gde stojite.“
I tako ja malo sačekam, a onda me on ljubazno uputi:
„Izvolite, za sve informacije obratite se switchboard clerk-u.“
„Dobar dan, jeste Vi switchboard clerk? Interesuju me ovi krediti za građane.“
„Aha, da… evo možete preći kod client advizor-a“
„Važi, hoću… a gde je to?“
„Koleginica na šalteru, odmah iza vas“
„Hvala...“, već se malo osvrćem i obrćem po onom klajent holu, kad odjednom neko zavrišta iza mene:
„Alo momak! Samo malo!“
To je bila cleaning lady sa onim džogerom. Briše onaj patos da se još više cakli kao da će neko da legne pa da ga liže.
Dolazim do client advisor-a, tzv. šalterske službenice, i ona me ljubazno upućuje na zgradu prekoputa uz rečenicu „Obratite se tamo gospodinu Koči, on je tamo store manager“.
Dolazim ja kod gospodina Koče i izložim mu sve svoje želje i skrivene misli, a on kaže „Znate šta, ja jesam ovde store manager, ali to ne znači da sam marchandizer!“
„Aha, oprostite… nisam mislio da Vas uvredim, a kome da se obratim vezano za vespu?“
„Eno vam ga tamo Rale, on je marchandizer pa vidite šta ćete.“
Dolazim do Raleta: „Izvinite, jeste Vi Rale, marchandizer?“
„Ja sam, šta treba?
„Pa mene je poslao gospodin Koča kod Vas...“ – ne uspevam da dovršim rečenicu.
„Jaoj Kočo Kočo… (to on sebi u bradu al’ da čuju svi)… jeste mi doneli profakturu?“
„Kakvu profakturu?“
„Nisam“
„Slušaj dečko… ideš prvo kod Cace, ona je Key account, lepo ti napiše profakturu, i onda sa tim dođeš kod mene da ti ja lupim pečat, pa da se vratiš kod Koče.
Jesi razumeo?“
„Da, da… sve sam razumeo...“
Odlazim da tražim Cacu koja je key account, ali mi cleaning lady kaže da je Caca izašla ranije, i da ako mi nešto treba potražim office managera.
Dolazim do neke kancelarije, već znojav, sa potpuno razludelim neurovegetativnim sistemom. Kuc kuc…
„Izvinite, jeste Vi office manager?“
„Ja sam, ali ja sad nešto radim, ako ste došli zbog reklamacija moraćete da dođete sutra jer smo storno za danas završili“
„Aha, hvala… doviđenja.“
Vraćam se kod čoveka-obezbeđenje…
„Izvinite, ja sam zalutao, ne umem da se snađem, upomoć!“
„Ko ste Vi?“
„Ja sam Bane, i hoću da kupim vespu, ali ne znam kako se to radi.“
„Idite gore kod gospođe Sretenović, ona je ovde executive asistent i ona će Vam sve to obaviti za pet minuta.“
Dolazim kod gospođe Sretenović…
„Izvinite, jeste Vi executive asistent?“
„Ja sam, kažite?“
„Meni samo treba jedna vespa koju bih kupio uz pomoć kredita“
„Pa što ste došli kod mene?“
„Pa ne znam ni ja. Bio sam kod svakoga po malo, i na kraju su me uputili na vas.“
„Znate kako mladi čoveče (ova je neka fina)… siđite dole kod Mare, ona je client advizor, recite joj da sam vas ja poslala, ona će Vam dati formular koji bi trebalo da popunite, i onda sa tim formularom odete kod cashier teller-a, dogovorite se oko uslova plaćanja, i kad budete uzeli robu samo zamolite da Vam je logistic manager preveze do željene adrese…“
Tek sad mi ništa nije jasno.''
Pokušavam da telefoniram nekome ko je učio engleski međutim cleaning lady mi kaže da isključim mobilni, ja se klizam na onom patosu, istrčavam napolje, iščekujem epi napad i konačno dobijam Aleksandru… „Cale, majke ti, šta je logistic manager?“
„Pa to ti je vozač Brano, što?
„A šta je cashier teller?
„Blagajnik.“
„Važi, hvala ti, zovem te kasnije“.
Kakva crna vespa, kakva banka, kakva prodavnica … sreća pa ostadoh živ.
Ćuti Bane, sedi kući i smrdi, trafika je zakon. Sve dok ne promene naziv u Little house for selling cigars

Oko 2500 pne, okolina Gize…

- E, konačno si tu!I, šta ćemo sad???
- Daj brate, mojne da me…
- Tišina!!! Od danas smo na faraon-rob! Jasno!
- Otkud si sad pa ti faraon :štapom u rebra: AAA! Gosn faraon :bič od strane vojnika čuvara: A! Presvetli faraone…
- E, sad je već bolje! :ustaje, korača : Pa majke ti ga majmunske! :šamar: koji te kurac terao da uvoziš kamenje iz Mesopotamije! Jel znaš da je Nahlaknemtiti saznao!?
- Pa jel' smo zajedno mažnjavali zavoje … :fljas, fljas:
- Dosta! Vojsko, mrš iz sobe deteviupičkujebem!
Svi u glas: RAZUMEM!
- Jesi li normalan?
- Ma begaj od mene! Koj se moj udaraš i glumiš besne gliste!
- Ma moram bre kad tako lupaš pred svima. Jesi li svestan šta si uradio? Jel znaš da nije u pitanju samo moja glava, već i Porfetitiju i Džambxbeliju. Eno, Nefertitku i dalje muče da progovori!
- Ne seri??? Zebavaš?
- Sve se saznalo. Celu noć sam prevozio blago, još mi i dve kamile crkle dok nismo stigli na Kipar… Ijaooo, muka… Nego, da probaš rakiju što imam, a? :uzima flašu: Sa Balkana.
- Može, trebaće mi malo. E, ako mi puklo rebro…
- Na. Uzmi. Dobra!
- Jest, dobra… auuuu, odlična. Nego, šta ćemo da radimo?
- Ako ova kucxka ne pisne ništa, bezbedni smo svi. A, valjda neće, obećao sam joj svašta. E, pošto mi se već dugo mota jedna ideja, došlo je vreme da izađe na videlo. Predložio sam faraonu da napravimo objekte gde ćemo čuvati ljude koji nisu dobri. Znaš ono, mazne žito, zatvoriš ga i toga više nema, pa onda ko pljuje faraona, isto, i da te ne smaram sad.
- Ne kapiram. Ajd ponovi i, doli malo.
- Oh dragi RA! Se sećaš Hamurabi što napisao ono, kako beše… zakonik. E, koj će mu moj to kad se i dalje bagra šeta napolju. Ok, malo ga šibnu, poseku rukunogu i gotovo, on je i dalje u gradu. Mi, mi ćemo izgraditi tvrđavu gde ćemo ih čuvati i mučiti. Što da gledaju drugi, bezveze, će nas mrze. Ovako lepo, niko ne vidi i udri, muči, cepaj.
- Aaa, kapiram, kapiram… Ustvari, ne razumem. Pa i nas će isto tako ako zajebemo nešto.
- Ma, čekaj polako, nisam završio. Uradio bata Pojzentiti zakon, doduše, malo prepisao od Habija, dodavao vazda stvari, i sve to laganini uz rakicu i po koju robinjicu, hehe. E, sad, ako nedajRA moramo i mi tamo, mi ćemo imati posebno mesto i sigurni smo. Imaćemo tajni prolaz do piramida i niko neće videti da smo mi i dalje na slobodi. Znaš kako narod voli da opanjkava i gleda tuđa posla. Dobro, ako hoćemo da izađemo, malo se maskiramo i bole nas uvci. A, šta kažeš?
- Čekaj bre. A faraon? On će znati! Pa prvi će ona pizda da nas tuži.
- Paaaa, pošto je gospodin faraon još pre dva sata ubio pečat na predlog zakona, može samo da nam duvka.
- Ti si se baš ubio, a? Šta pričaš?
- Od 125 tačaka, kriv je bar po 60. Mislim, mogao sam još da štelujem ali nisam, dobar sam decxko lolo.
- Pa kako budala nije videla šta si škrabao.
- Paaaa, malo hijeroglifi, malo rakija, zadnje strane nije hteo ni da gleda i eto. A šta misliš da progovorim o skandalima sa žurki mumija, a? Pa igrao bi vaterpolo po Nilu. Tako da, bez brige. Neće on da dira nas, nećemo mi njega.
- Čekaj bre, po toj logici, ako i mi njega strpamo tamo i on će da pobegne i biće opet u piramidi sa nama. Može i da nas ubije.
- Jeste ali neće, jer i mi imamo ljude, nema samo on. Ta tvrđava koju sam nazvao zatvorom, da se tako dubokoumno izrazim, biće namenjena ostalima, robovima.... A mi, mi možemo samo da se zebavamo i da radimo i dalje pos'o. Em ukloniš prave budale, lopove, izdajnike, špijune, silovatelje, em svi srećni i zadovoljni što je pravda pobedila, em zaposliš familiju, pa šta ćeš više. Arhitekta već radi posao :)
- Pa za koj me moj onda plašiš i precepljuješ, i čemu onda onakva teatralnost?
- A mora malo, hehe, ipak razgovaraš sa prvim i glavnim upravnikom. :nali još po jednu: Ae, za zatvore! Živeli!