Rečenica kojom se opravdava jedan od vatrenih govornika da prekine raspravu u kojoj nema dovoljno argumenata da svoje mišljenje potkrepi.

U narodu poznata i kao komesarka, obavezno od kože,pravougaonog oblika, taman da u nju stane A4 format.
Ima dugačak remen da može da se nosi preko ramena.
Za vreme WWII a i posle nosili su je partizanski komesari, društveno politički radnici i razni drugi tipovi.
Bila je znak raspoznavanja i moći u Titovoj Yu.
Osamdesetih je nosili još samo studenti i inženjeri jer je njima funkcija ispred estetike.
Oni što su je nekad nosili prešli u biznis i od 90-tih furaju samo Samsonite.

Osoba koja odnedavno uci da svira neki instrument i svakog u svojoj okolini smara sa tim.Svakodnevno pati od teskih oboljenja sake,prouzrokovanih vezbanjem,koja u medicini jos nisu definisana.Obavezno je clan nekog benda tipa "ortaci iz kraja" i vecito ga interesuju akordi za raznorazne pesme,prvenstveno ex yu,koje ranije naravno nikada nije slusao.Stalno se raspravlja sa drugima o tome kako on zna kako to sve moze bolje da se odradi,a cesto biva ostavljen da prica to zidu....

Uglavnom domaće rok pesme koje se sviraju na svakom kampovanju, roštiljanju u prirodi, proslavi prvog maja i sličnim dešavanjima. Zajednička karakteristika im je da nisu teške za sviranje pa može i pijan čovek da ih svira i da imaju tekst koji se lako pamti da i pijani ljudi mogu da pevaju a da se ne zbune.

Lista najozloglašenijih:

Domaće:
1. Yu grupa - Crni leptir
2. Riblja čorba - Kad sam bio mlad
3. Trula koalicija - Alkoholičarka
4. Bajaga - Tišina
5. Atomsko sklonište - Jer za ljubav treba imat dušu

Strane:
1. Deep purple - Soldier of fortune
2. Deep purple - Child in time
3. Kansas - Dust in the wind

Leka iliti drug Marko je od II svetskog rata bio drugi čovek Jugoslavije (potpredsednik YU i šef UDBA-e) sve dok drug Tito nije shvatio da mu ne treba u blizini tako moćan i uticajan čovek, pa su ga on i Jovanka kazali Centralnom komitetu SKJ kako su ga uhvatili u svojoj spavaćoj sobi maskiranog u radnika PTT-a sa šrafcigerom i minijaturnim mikrofonom u ruci.
Tad je bilo vrlo gusto. Zato danas nove generacije ne znaju ko je on; ostao je samo drug Tito.
A Kardelj se nikad nije ni uklapao u tu sliku.

Mesto posle kojeg se drastično povećava broj recki na zidu.

karaoke je čudo koje su smislili ludi japanci. Za foru je znao i ostatak sveta, samo nisu znali da to nekome može biti interesantno.

Sastoje se u tome što na monitoru ide text koji ti pevaš uz retardiranu midi pratnju, dok ti se masa iza ledja smeje.

Po difoltu na karaoke se pale klinci, ribe i naravno gejevi.

Dok se u celom svetu pevaju uglavnom najveći svetski hitovi, na balkanu se gotovo isključivo pevaju ultra-debilni turbo folk hitići i retardirane ex-yu rok smaračine.

Iz nepoznatih razloga, neko je mislio da će iskustvo korišćenja ovog sajta ljudima biti nogo prijatnije ako svi naslovi klipova budu prevedeni na njihov maternji jezik. Međutim, osim što su svi prevodi isključivo na engleski jezik (čime ova opcija umnogome gubi smisao), ugrađeni prevodilac je ili jednostavno glup ili samo manjka sa poznavanjem muzike sa ovih prostora što rezultira komičnim i banalnim prevodima naziva ex yu grupa. Uostalom, sve se bolje vidi iz priloženog rečnika:

Zvanično, nekad peta liga Evrope po kvalitetu. O da, ispred francuske i holandske lige, a o belgijskoj, turkoj i grčkoj da i ne govorim. Epicentar ex YU lige su bili timovi "VELIKE ČETVORKE" ( ko ne zna ko su ovi timovi, nek pita tatu ), čiji su međusobni dueli bili praznik za oči.
Naravno, liga ne bi bila tako kvalitetna, da se svake godine u trku za titulu ne umeša i neki "mali" klub: Vojvodina, Željezničar, Velež, Sarajevo, Vardar, OFK-a, Radnički Niš... Kulubovi ex YU su igrali i zapaženu ulogu u evropskim takmičenjima, tako da je sasvim normalno bilo da svake godine imamo četvrtfinalistu nekog evropskog kupa, a bilo je i polufinala i finala, i na kraju, i jedna titula ( sad je euforija kad se prođe 2. krug kvalifikacija ). Stadioni su bili puni, a tuče navijača statistička greška.
Nedelja je bila dan za odmor, i dan za fudbal. Ljudi su odlazili porodično da uživaju u fudbalskim majstorijama , sa malom decom na ramenima i tranzistorom u ruci. Tranzistor je bio neophodni deo opreme svakog ljubitelja fudbala, jer se pomoću njega slušala čuvena emisija " Vreme sporta i razonode ", gde su bili prenosi svih utakmica tekućeg kola.
U tadašnjoj ligi gotovo da nije bilo stranaca, a domaći igrači su mogli da odu u inostranstvo tek nakon 28. godine života. U suštini, odlazili su samo oni najbolji, i to samo u vrhunske evropske klubove. Mnogi igrači su postali legende iako nikad nisu u inostranstvo kročili. Bolelo ih dupe, lepo su živeli, igrali dobar fudbal i imali lovu ( otuda i stara izreka: "Ima para k'o Dragan DŽajić").
Sve u svemu, to je bilo jedno fino doba, a onda su se neke čike setile da uzmu puške u ruke. Od tad je otišlo sve u majčinu, i fudbal, a i to fino doba.

Krajnje autohton i ekstreman oblik leskovačkog govora, teško razumljiv i samim leskovčanima... Kod sagovornika daleko od usijanog juga izaziva zbunjenije izraze lica nego kod američke omladine kad ih upitaš bilo šta što nema veze sa pušenjem kurca ili odlaskom u shoping mall...

Iskvarena reč turskog porekla koja u izvornom značenju znači "stvar". Danas se zadržala isključivo u šatrovačkom žargonu jezika u BiH gde je u redovnoj upotrebi. Označava neku jednostavnu napravu ili predmet koji služi da odradi neki određeni posao, ali mi trenutno ne možemo da se setimo kako da imenujemo dotičnu napravu/predmet, pa koristimo izraz "hepek". Reč je postala poznata širom ex-YU prostora zahvaljujući Top Listi Nadrealista i gospodinu Junuzu Đipalu koji su izmislili hepek, spravu u obliku cepanice drveta, koja donosi mir u svetu.

Jugoslovenski rok bend oformljen 70-ih.Jedan od najboljih rok bendova sa ovih prostora,al kad kazem rok mislim na hard rok (deep purple,uriah heep,queen...) ,a ne na rok pod koji se podrazumevaju bijelo dugme i njima slični ex-yu bendovi.Odlikuju ih originalni gitarski rifovi i tekstovi koji kritikuju malogradjanštinu i sistem uopšte,što je bilo veoma hrabro za to vreme,naravno ima i ljubavnih tema.
Pevač je dugo godina bolovao od raka limfnih zlezda i uprkost tome nastupao je do smrti.Na bini je često sedeo zbog neizdrzivih bolova.

Jedan od prvih haikua Dušana Kojića-Koje praćen bas&bubanj zvukom. Nalazi se na A5 na prvom albumu Discipline kičme - Sviđa mi se da ti ne bude prijatno.
Bas+glas+tekst=Koja i bubanj=Žika (Todorović mlađi Srđan).
Album koji je u vrijeme izdavanja (1983) utemeljio alternativnu YU rok scenu i proročki najavio kasniji minimalistički drum&bass pravac u svjetskoj muzici.
LP "Sviđa mi se da ti ne bude prijatno" je bio objavljen za mariborsku izdavačku kuću Helidon.

Ova kovanica je samo jedna u moru refleksija informatičke (r)evolucije (blago zakasnele ali ipak dospele i u Srbiju) koje su nam se zavukle kako u domove tako i u žargon.

Predstavlja,uslovno rečeno,napredniji formalni manifest u odnosu na kovanice proistekle iz "ingliš baj D Vulf /engleskog po Vuku".

Godine 1725. na zapadu se prvi put koristi reč vampir.Naime te godine u selu Kiseljevu umro je seljak Petar Blagojević. Posle njega umrlo je još desetak osoba od kojih su neke u groznici govorile da im Petar dolazi i pije krv. U selo je potom došla komisija i u prisustvu sveštenika i dželata "dala otkopati grobove" u kojima je našla leševe sa "očitim znacima" vampira. Petar je proglašen za "arhivampira", glogov kolac mu je zaboden u grudi a telo potom spaljeno. Komisija je izveštaj poslala u Beograd a odatle je stigao u Beč. U bečkoj javnosti je slučaj izazvao veliku pozornost naročito posle teksta u "Viner dijarijumu" u kome je pisalo "o strašnom događaju, koji se pre nekoliko dana desio u selu Kiseljevu, nedaleko od Beograda".

Kupovina Fiće je 60-ih godina bio dogadjaj ravan rodjenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog Fiće vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene komšijske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu:1. ritualno pranje, 2. pažljivo nameštanje nalepnice YU, 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama.Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i Fića stradao: poznat je slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je sa prozora iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.

Rečenica kojom počinje prepričavanje filma.

Vidi Abraxus. Ma, u stvari, ne gledaj ništa -> ovo jeste Abraxus! Bolje definisano nego u definiciji.

Toj jutro mi majka isprži ribanjke, beše vu greota da baca bajat 'leb od pre neki dan. Dok mi se maz, što se cedio iz nji, slivao niz bradu, nešto me podseti na moju prvu ljubav.

Beosmo mladi i ona i ja. Živela je u Gornju Lakošnicu a ja u Donju. Blizo. Na petnaes' minuta vožnju s kultivator, ako mu je prazna prikolica. Često sam gu viđao kako okopava paprike jer ni njive beoše blizo, takoreći na pljucometar. Voleo sam da gu gledam kako se razmahuje s motiku i kako vu se cvrste grudi lepiv za znojnu bluzu. Svi su po selo znali da je iz poštenu kuću devojka, vredna i krotka a i ja sam video da poštuje i tatka i majku, nikad gi nije pred nas poslala u pičku materinu. Mnogo sam korena paprike tako, zamajen s tu lepotu, iseko s motiku.

-Devojče Miro, ide li kopanje?

Zbra ja hrabros’ jedan dan, pa gu pita.

-Da l’ si ćorav, vidiš da kopam. Ne zamajuj me, pusti me da rabotim.

Ako sam gu do tad simpatisao, sad sam znao da oću da gu ženim. Uvek sam voleo devojke što drživ do sebe.

"Moleban m. crkvenoslovenski, prigodni molitveni obred, molitva" (Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, knjiga XIII, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1988).
U tek izašlom Velikom pravoslavnom enciklopedijskom rečniku, zapravo prevodu ruskog rečnika iz 1913. g., u izdanju novosadske "Pravoslavne reči", pojam se objašnjava podrobnije:
Moleban (molban), crkveno bogosluženje kojim se obavlja molitva zahvalnosti ili molenja. Molbani mogu biti zajednički, koji se obavljaju u hramu pre i posle liturgije, posle jutrenja ili večernja, i lični, koji se mogu obavljati i u kući po želji određenih lica. U zajedničke M. se ubrajaju: "1) M. carski koji se održavaju u određeno vreme, 2) M. povodom praznika hramova, 3) M. povodom velikih državnih događaja, 4) M. povodom opštih nedaća. Redosled službi M. nalazi se u Knjizi molbanih pojanja i u Trebniku.
Navodeći Knjigu molbanih pojanja jasno je da je reč moleban imenica nastala od crkvenoslovenskog prideva, kao i reč večernje, skraćivanjem sintagme večernja služba. Stara reč moleban pripada rečima nastalim od staroslovenskog glagola moliti, koja je, po Skoku, vezana za stare paganske običaje Slovena i značila je prinositi žrtvu.
Toj porodici reči pripada i reč molepstvije, slična po značenju molbanu, s tim da moleban ima daleko određenija pravila. Iz jednog kratkog razgovora na ovogodišnjem Sajmu knjiga s vladikom g. Atanasijem, saznao sam da se za moleban koristi pravoslavni kanon, bogoslužbeni ciklus od devet pesama iz 8. veka. Molepstvije (po Rečniku SANU "kraći prigodni crkveni obred, molitva koja se održava u određenim prilikama") ima manje formalizovan karakter od molbana.