Roman Dragoslava Mihajlovića o životu dušanovačkog mangupa i bokserskog šampiona Ljube Vrapčeta. Ovu knjigu možete da volite ili ne, možete da kažete da je govno od proze ili biser YU književnosti, ali niko ne može da porekne da mu je ovo delo obeležilo jedan period detinjstva. Naime, ovaj roman se obradjuje uglavnom u prvom razredu srednje škole i njegova fabula predstavlja totalno osveženje u odnosu na dela koja se deci serviraju u tom starosnom uzrastu ( Ep o Gilgamešu, Pakao, Božanstvena komedija, Dekameron...). Naravno, sve ovo navedeno su velika dela, ali ko još u 15 godina može da ukapira odlomke iz Starog zaveta!?
E sad, uglavnom se dešava da su profesori srpskog totalno netolerantni kad je u pitanju ova knjiga, jer je "vulgarna", pa se ona samo pretči, čisto reda radi.

Grupa traljavih uličnih zabavljača,koji o sebi vole da misle kao o performans artistima, antisrpskih aktivista. Koliko je stvarno tu žena prisutno može da odgovori samo detaljan ginekološki pregled. Činjenica je da grupm dominira srbomrzački bašibozluk iz ex Yu republika i da su u plasmanu svojih ideja efikasne isto koliko su i omiljene u narodu srpskom, a omiljene su koliko i virus hepatitisa.
Krajnje marginalna grupa, kao i mnoge slične, ima svrhu da obezbedi svom lideru avionske karte koje drugi plaća, devizni džeparac i besplatne a skupe cipele.
Služe se interesantnom formom srpskoengleskog jezika i žele da ostave utisak da su obrazovane/i.

Ujutru čim ustaneš,odma' naštinu da za'vatiš jedno kašiče med.
To ti je onako slatko da skupiš svi bacili na jedno mesto.
Onda ubiješ jednu grku kafu bez šećera da se svi ti bacili podave u crnilo.
Uz kafu ubiješ i cigaru da gi sas dim načisto ošamutiš i onesvestiš.
Koga?Kako bre koga?Pa nji.Bacili.
I na kraju uz kafu i cigaru udariš i jednu rakiju.Al' samo jednu.
I onda onako svi ti bacili skupljeni na jedno mesto,na slatko,
podavljeni u crnilo i ošamućeni sas dim,dezintifikuješ sas domaću rakiju.
Jedan nema da pretekne.
I ako tako svaki dan ubivaš bacili ima sto godine da živiš.

Knjizevni izraz, inace znaci i previse popiti...

To je individua ženskog (s)pola koja se nafurala na TV novele odakle je skinula reč HITANA koju je obavezno ubacila u e-mail adresu napisanu baš tako... Međutim..... Reč se piše GITANA (gi se čita kao hi). U izvornom značenju značila je plesačica (flamenko plesačica), ali pošto su te plesačice često i dan danas ciganke (nemam nikakvu pogrdnu asocijaciju na ovu nazovi sortu...) takva devojka na brzaka bude proglašena za pripadnicu te sorte o kojoj ovde ne vlada baš lepo mišljenje čim njena ljubomorna drugarica ili bivši dečko (sreća, pa malo muškaraca uči španski) koji zaista znaju ovaj jezik, obnaroduju Bogu i svetu šta znači nejasna reč u adresi ove klinke... A tad mala proživljava pakao i proklinje dan kad je odgledala prvu epizodu ''Esmeralde''.

Prica o ONOJ kuci pocinje pre nekih 10 godina na samoj periferiji naseg nam dragog glavnog grada Beograda.
Naime, na tom ukletom mestu, neki gastrabajter posle ukenjavanja od 45-o godisnjeg rada po Nemackoj, Svajcarskoj i ostalim -oj drzavama resi da sagradi kucu pod parolom 'samo da je moja veca od komsijine, svi da gi vide i svi da gi je hvale'.
Dok se gradila za svoje vreme je bila ocaravajuca, mamila uzdahe i zavist.
Ciglu po ciglu, podize se velelepno zdanje tik pored auto-puta na ulasku u Beograd. Posle Bubanj potoka, penjete se uzbrdo, penjete, penjete...i bas na vrhu brda - eto nje!
Gradila se, gradila i gradila i nikako da se sagradi...
Neki kazu da su cak videli neka svetla unutra, kao da neko zivi, ali samo na kratko.
Mozda je jednostavno matori gastrabajter odlucio da mu ipak previse smeta buka sa auto-puta, i zapalio da se skrasi na rancu negde u Babusnici. A ionako su mu vec svi kucu videli i ishvalili, tako da je pola posla odjebao.
Na kucu su stavili veliki plakat na kome je pisalo 'NA PRODAJU'.
Svi kojima je kuca mamila uzdahe proteklih godina su na to samo odmahnuli rukom uz mrmljanje 'Ako njemu nije bila dobra, zasto bi meni?', 'Mozda je ukleta' ili 'Ipak je to previse buke'
Pocela je da propada, pod zubom vremena, ONA vise nije bila ONA. Umesto uzdaha i divljenja jedino sto je ostalo od nje je bio uzvik dece koja se vracaju kuci u Bg - 'mama, eno je ona kuca, jeeeej stigli smo!'
Onda su NJU prekrili bilbordima.
Verovatno pametniju svrhu od stajanja pored auto-puta i odolevanja vremenu nisu mogli da nadju.
Ta funkcija joj ostaje sve do danas. (*)
Zanimljivo je da je to jedna od prvih gradjevina koje se vide na ulasku u velegrad i itekako ostavlja utisak. Utisak je toliko jak da je cak dobila i definiciju.

Legendarni ex-Yu akcioni film. Naročito popularan u Kini, njima je to možda najomiljeniji strani film (mislim da je i prvi strani film čije je javno prikazivanje u Kini dopustio pokojni Mao). O stepenu obožavanja ovog filma u Kini govori i činjenica da se redovno emituje na sve državne praznike. Lik Valtera (tj. Bata Živojinović) maltene ima status nacionalnog heroja. Kinezi prave čak i pivo koje se zove po njemu.

Scene u kojima Bata Životinja jednim okvirom iz šmajsera potamani celu nemačku diviziju stojeći opušteno na vetrometini a oko njega zuje zrna i ni jedno ga ne ogrebe prevazilaze i neke od preteranijih momenata iz američkih akcionih filmova.

Po svoj logici, iako zvuči nemoguće, SCG nostalgija je sledeća nostalgija. Niz mora da se nastavi nakon:
-ex YU nostalgije: Yugo 45..Lepa Brena..Trst..sletovi..Maksim Gorki..Sedmorica mladih..Dinastija..E to je bila zemlja, tad su postojale vrednosti..
-SRJ nostalgije(''Volim devedesete''): benzin sipaš na ulici..Oči boje duge..šuškava trenerka..Minimaks..Mijatova prečka..skloništa.. To je bila zemlja!
Koliko god da je državna zajednica Srbije i Crne Gore bila kratkotrajna i besprizorna, SCG nostalgičari očekuju se za koju godinu kada će nas sve kolektivno spopasti SCG manija.

Reklama:
Pače se valja po travi. Dolazi još pačića pa se zajedno valjaju. Iz ugla gleda mače pa im se pridružuje da se igraju. Drugo mače ga zaskoči iza ugla pa se uvaljaju u travi. Mladunče pande se budi, dva kučenceta jure rep, a mladunci orangutana bište jedno drugo u cveću. Milion pilića! Pilići na sve strane po mekanoj travi i cveću. Plavooka beba u pelenama uzima pačiće i kezi se ispuštajući ga-gu-ga-gi zvuke. Još jedno crnče-ciganče se kezi i slatko se prevrne u travi.
Milina. Blaženstvo. Jebena windows pozadina.

Nigde papira. Nigde govnjive guzice.

Pošto je jasno da nedostaju dve osnovne stvari za šta je reklamirani produkt namenjen, a generalno samo idiot može da poveže mače i brisanje govana, očigledno je da proizvođači nešto kriju od nas:

Jos jedna od naprecac usvojenih engleskih reci koja menja lepu i jasnu srpsku rec nesreca.

Ovaj monstruozni specijalni efkat je po prvi put vidjen u niskobudzetnim azijskim (Hong Kong) akcionim filmovima. Buduci da su junaci ovih filmova vec isprobali sva moguca oruzja, u filmu "Iron Balls from the Xia Yu mountain 3: Hand of God" po prvi put je prmenjeno nesto novo. Glavni junak, Master noodle, posto izgubi obe ruke do ramena, uzima zubima sarzer od AK 47, nabija ga u analni otor i snaznim kontrakcijama pocinje da izbacuje mete iz svog polnog organa, pogadjajuci svakog protivnika u vitalni region. Reziser nikada nije hteo da oda tajnu kako je ova scena snimljena. Delovala je zastrasujuce uverljivo.

Čovek koji je dostigao viši nivo karme u proseravanju.Oliver a.k.a Proliver je nezvanični guru grupe izvodjača poznatih kao EX-YU seratori (Goran Karan,Petar Grašo,Bojan Marović).Reč ljubav je prisutnija u njegovim pesmama od Alaha u Kuranu i kurca u Bjelicinim romanima zajedno.Smatra da je za dobar seks preduslov 12 mirišljavih sveća u sobi,tihi Marvin Gej u pozadini i romantična kupka za predigru.Ima tu nesrećnu sudbinu da je široko zaobidjen na pijanim ekskurzijama iz prostog razloga što dok ste dovoljno trezni ne želite da zapevate Prolivera iz straha da će vam neko ko je dovoljno pijan tresnuti ciglu o glavu,a kad ste i sami dovoljno pijani, repertoar Tome Zdravkovića i Šabana Šaulića deluje mnogo pogodnije od limunada ovog komšijskog muzikanta,čoveka koji je potpuno diskreditovao čvrstu stolicu!

Ne tako daleko doba, za vreme kog je EX YU bila ravna samoj planeti Kripton. Kad su moj, komšijin i ortakov ćale išli u isto odeljenje i sva trojica bili đaci generacije. Vreme gde su oni, poput cele tadašnje omladine peške išli u Dubrovnik na more. Jebeš Supermena, kao klinci, oni skakali sa 15 metara visoke skele u šljunak, i ništa im nije bilo (za razliku od današnje "govnjave fejsbuk" generacije). Zemljom su hodala ženska polubožanstva, koja su karali, a pritom ničija keva nije imala odnose pre braka. Vreme koje je paradoks kao pojam nateralo da se samoubije.

Nesrećno napljuvani Nišlija koji je bio predsednik Vlade Kreljevine i JESTE, potpisao PRISTUP TROJNOM PAKTU. Ono što se zaboravlja je da je to uradio po odluci KRUNSKOG SAVETA. I dodatno što je na istom potpisivanju bio lično IVO ANDRIĆ, ambasador u Nemačkoj koga su komunisti 1945 u fotošopu izbacili sa slike jer ime je trebao kao poštena inteligencija. Prevrat koji su organizovali Englezi ga smešta u zatvor pa u Nišku Banju.
E pa to vam je kao što je Dačić danas u Vladi sa demokratama dok se Sloba prevrće u grobu a isti taj Dačić kaže da je Cvetković bio fašista a moj deda potpisao istorijski kumanovski sporazum sa NATO paktom. E da može, pođto već demokrate ne može, Cvetkovića bi optužio i za kumanovski sporazum.

Najčešćemo ih prepoznati što pišu nevezano i sa čestom upotrebom caps-locka.

fuksa, kurva, kurava, prostitutka, bičarka.

Koristi se u južnoj Srbiji.

Jedino što bih, u ovoj emisiji, nemetaforički nabio na kurac.

Proces koji se redovno vrši na Vukajliji. Naši zlatni moderatori, tako muzički obrazovani i tako kulturno samosvesni, brišu svaku defku gde se imalo pljuje po "zlatnom dobu muzike" - ex yu rocku, a svaka definicija koja hip hop naziva šarlatanskom muzikom, koja rege naziva muzikom narkomana, i koja grand nabija na kolac bude veličana. Pa kao da je to jedina dobra muzika. Ako su već definicije subjektivnog karaktera, nek se svi čuju. Ne kažem da su oni u pravu, niti da su ovi drugi u pravu, ali sloboda govora je primarno načelo ovog sajta, ili sam bar ja tako mislio... Stidite se...

Vrhunac Ex YU marketinškog dostignuća. Keks koji jeste dobar, stvarno je ukusan, prva liga, ALI marketinški stručnjaci su uspeli da nas ubede da je taj keks pored toga što je ukusan i JAKO, JAKO ZDRAV i da NE DEBLJA. Prosto i sam naziv PLAZMA ezoteričan je i ljudi tu plazmu poistovećuju sa nekakvom AMBROZIJOM (hrana bogova u staroj Grčkoj) ili eliksirom.
A istina je slijedeća:
Keks ko keks, deblja kao i svi ostali keksovi i takođe kao i svaki keks ne sadrži mnogo hranljivih supstanci, ali zato sadrži mnogo praznih kalorija i nezdrave "trans" masne kiseline koje potiču od hidrogenizovane biljne masti.

Ima gi razni.
Nisu mu sve ovce na broju, a često se dešava da nema stado uopšte.
Iskonski čobanski položaj ruke povijene u laktu (za sviranje frule) koristi da istu izbaci kroz pendžer od kola. Da, da, čak ni magarca nema! Česti su slučajevi da ga nikad u životu nije ni video osim u ogledalu.
Ipak, odmah bih da urazumim one koji bi sada mogli pomisliti da svako može biti savremeni srpski čoban. Misliš, nemaš ovce, nemaš magarca i odmah čoban?! Neće da može čitaoče decxko! Najvažniji je manir, i to onaj ružan, a to nema svako. Doduše, ako možeš da žvaćeš fajv (ono što košta k'o burek) širom otvorenih usta, uvučeš pantole u duboke razvezane cipele, i nosiš džemperak što ima poveći luft oko vrata, mo'š s punim pravom da tvrdiš.
Elem, da rezimiram, nije njemu lako.