Rečenica koja ni u bilo kom dogadjaju u životu ne može da pomogne.
U horor filmovima:
-Moramo da nadjemo izlaz!
-Hajde da se razdvojimo!
-Ne,nikako,vi belci to uvek kažete pa svi budu pobijeni,a mi crnci uvek prvi!
-Crnjo,da ćutiš,ima više belaca ovde,razdvajamo se i tačka,ako nadjete izlaz,vrištite!
-I onako će da vrište kad ih ovaj pobije sve!
-Ne seri bre!
-Uvek tako bude,uvek mi najebemo zbog vaših ideja koje prosto zrače glupošću!*Ubica ubija sve jednog po jednog,po redu idu crnac,pa glupa plavuša,pa neki zajebant,pa posle još nekoliko njih,a na kraju samo brineta preživljava*
Dok se igraju lopova i žaca:
-Moramo da nadjemo Žiku,aj se razdvojimo,ko ga vidi neka vrišti!
-Ne seri bre,dok mi stignemo,on će pobegne...
-Neće!
-E si gledo nekad horore,uvek se sjebu kad im tako nešto genijalno padne na pamet!
-Ti ne moraš ako nećeš!
-Ali...
-Većina glasa za moju ideju,razdvojimo se!*Jedan vidi Žiku,obično debeljko,dere se,dok ovi dodju ovaj pobegne,ovo se ponavlja desetak puta dok se Žika ne preda*
Kad pobegnu kokoške na selu:
-Mora se razdvojimo!
-Ne laprdaj,mnogo gi gledaš horor filmovi!
-Pa kako će gi pofatamo onda?
-Nemam pojma,al ovako će se sjebemo,tako se uvek desi u filmovima!
-Nemo da sereš onda,ima se razdvajamo i tačka!*Jedan vidi nekoliko kokoška,pokuša da uhvati nekoliko od jednom,ali mu se dve iskoprcaju iz ruku,on njih da uhvati,pa mu ove druge pobegnu.Radnja se ponavlja nekoliko puta dok ga ne ispuše,i pobegnu sve kokoške*
0-12 godina:
Slusa se ono sto i roditelji,znaci teski narodnjaci,od Sabana do Stoje.Bez obzira na to,ne izostaje divljenje pesmama Yu grupe i Night shifta koje ponekad sretnemo na TV-u.
12 godina:
Ortak donosi prvi cd pun muzike koji se presnimava na komp,prvi put se cuju zvuci Pepersa,Metalike,Nicklebacka,tu se zadenuo i spot za pesmu Nemo od Nightwisha,masturbacija na pevacicu je svakodnevna a narodnjaci se sve vise zapostavljaju.
14 godina:
Na trecem kanalu je vidjen spot za pesmu Mein tail od Rammsteina.Moli se ortak da ukrade oceve cd-ove koje je doneo iz Nemacke.cd-ovi Rammsteina zadovoljavaju muzicke apetite u narednih godinu dana.Narodnjaci vise ne postoje,stavise,kada se negde cuje njihovo zavijanje,obavezno pocinje pljuvanje tekstova pred roditeljima.
15 godina:
System of a down je tako kul,njihova borba protiv Amerike i sve to.A ni onaj Bling Guardian nije los,njihova muzika se taman poklopila sa pocetkom masivnog lozenja na Gospodara prstenova.Javlja se zelja za izlascima i pronalazenjem muzickih istomisljenika.Dozivljaj izlaska se svodi na klosarenje pod nadvoznjakom uz pusten Linkin Park na telefonu.Na pitanje sta se slusa dobija se odgovor "Metal".
16 godina:
Dobija se net,otkriva se blek metal,lozenje na Sargata iz DB-a je jace od veroispovesti,preko lime wire-a se skida i kurta i murta,od In flamesa do Tool-a.Tool se ne cini kao preterano dobar bend.
17 godina:
Tool je najbolji bend ikad!Oni svojim rifovima prozimaju u sustinu zivota.Najbolji su,Mejnard je tako kul,postavlja se pitanje kako se pre Tool-a mogla slusati bilo kakva druga "nezrela" muzika.Niodakle javlja se cudna zelja za slusanjem starih narodnjaka koja se ignorise koliko je god to moguce.
18 godina:
Socijalna interakcija sa fenserima je sve veca.Tool se i dalje slusa ali u glavu ulaze i hitovi sa splavova gde se izlazi.Drustvo s kojim se nekad klosarilo sa dvolitrom pod nadvoznjakom se maksimalno zapostavlja.
19 godina:
Skupljaju se pare za sledeci petak kada gostuje Dzenan Loncarevic.Kada neko pita za muzicki ukus izjasnjava se sa "od svega pomalo".
Svi smo se mi borili sa bićem koje živi s druge strane šaltera i svi smo izašli poraženi iz te borbe. Pa, evo 3 rečenice koje vam ponekad u tim situacijama mogu spasiti život (tačnije, mogu učiniti prethodnih 48 sata čekanja iole ''smislenim'', da bar ne morate opet dolaziti).
1.Oni* su meni rekli da to tako treba.
2.Prošli put je tako moglo.
3.Nisam znao da se to ne sme.
* Nikad, ali NIKAD, koliko god vas ispitivali, nemojte pokušati da kažete ko su Oni.
Naravno, ovo ne funkcioniše uvek, sve zavisi od tvrdoglavosti Bića Sa Šaltera.
1.Biće Sa Šaltera: Pa ne može ovo ovako, na ličnoj karti Vam je jedna adresa, na potvrdi o državljanstvu galaksije Mlečni Put sasvim druga a na izvodu iz popisa stanovništva 1569 opet ova prva. Kako to?
Plen Na Šalteru: Oni su meni rekli da to tako treba.
2.Biće Sa Šaltera: Ne mogu Vam izdati traženu potvrdu, nemate odgovarajuće dokumente, nedostaje vam overena fotokopija ugovora o sklapanju braka između vašeg pradede i vaše prababe.
Plen Na Šalteru: Prošli put je tako moglo.
3.Biće Na Šalteru: Pa šta je ovo, pod primanjima šire porodice na prostoru ex-yu napisali ste proizvoljne cifre, nemate ni overenu potvrdu.
Plen Na Šalteru: Nisam znao da se to ne sme.
Sin Envera i Đuljnaze, Đeljanine sestre po tetki. Polubrat Avatara i Džedaja.
Jedne noći skrhan bolom i razočaran životnim bespućima, Enver se posvađao sa Đeljanom i otišao kod Hazima, kralja najrazvijenije privredne grane u Srbiji, i inače svog rođenog kuma kako bi ga pitao za savet. Pošto su se dobrano podnapili prepečenice iznebuha se pojavila zanosna crnka Đuljnaza, Hazimova četvrtsnajka od stričevog posinka, i svojom pojavom automatski izlečila Enverovu erektilnu disfunkciju. Tako se rodio mali Betmen Bađo, a sam Enver, je pored Bice uspeo da oplodi još jedno žensko čeljade sa Đeljanine strane, što mu je ona oprostila tek pošto mu je bacila živu sodu na oči i oslepela ga za vjeki vjekova.
Betmen Bađo: Ej Pejdžeru, rodi mene majka za švalera, ajmo do Belvila, će nađemo neki pički da jebemo, a?
Pejdžer: Kurac će nađemo, iselili gi svi cigani odatle. Neću idem.
Betmen Bađo: E džafte kurafte, nisi drug, trebalo je da te nazovu Spok k'o što su i hteli.
Pejdžer: Zašto Spok?
Betmen Bađo: Jer spok tebe iz dana u dan ostajem suva kurca.Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Cupi koja preferira anal. Količina podataka koje je istorija primila u svoje anale, počev od nastanka kulture Lepenskog vira pa do 50 ulaska Gigsa u utakmicu u 66. minutu, je približna količini jajca olupanih o njenu pozadinu. Od tih jajca bi se do sada napravila kajgana za Ginisa, zajebalo Bukovac.
- Brate ščuo što onoj Miri Šone i Peki strpali obojica odjednom u bulju?
- Da je ona udarala recku svaki put kad ga je primila u buljanfer, kuća bi joj izgledala k'o Kristijanov stomak. Ne zovemo je za džabe Mira Istorija.
- Mira Istorija?... Aha, kapiram...
Davno su prošla vremena podele na fanove Elipsa i Silueta, Smaka i Bijelog Dugmeta, a u nedostatku novih velikih imena na domaćoj rock sceni možemo se deliti i na fanove starih. Protivnici su verovatno dva (u svakom smislu) najveća srpska rock benda. Da ih razmotrimo:
U levom uglu je Riblja Čorba, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti tradicionalnom rock zvuku i ikonografiji i mejnstrimu, prosečnom slušaocu "razumljiviji", stoga i popularniji; ali tolika popularnost ne dolazi samo od rock fanova već i od širokih narodnih masa - Čorba je odavno postala nešto što je nekada bilo Bijelo Dugme, što će reći - narodni bend. Vođ benda Bora Đorđević, u narodu poznatiji kao Bora Čorba (između njegovog imena i imena benda mnogi, naročito iz već pomenutih narodnih masa, stavljaju znak jednakosti), poznat po oštrim tesktovima ali i svojim kontroverznim stavovima je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. Iako je često lutala po žanrovima, Riblja Čorba je nešto najpribližnije velikom hard & heavy bendu što imamo.
U desnom uglu je Ekatarina Velika, ili EKV, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti umetničkoj strani rock muzike, uživali su kultni status godinama, iako su sa albumom Par godina za nas uveliko bili u mejnstrim vodama. Vođa benda, pokojni Milan Mladenović, je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. U ovoj borbi ovaj bend ima veliku prednost jer su jegovi glavni članovi odavno otišli u legendu (da ne kažemo mrtvi), pa im se nije moglo desiti da omatore i da im otupi umetnička oštrica kao Bori, ali i zato što su za života su bili nešto drugačijih pogleda na svet od Bore, pa im se nije moglo desiti da naprave onakve istupe kakve je pravio on.
Po ovome bi mogli zaključiti da je fan Riblje Čorbe veliki ljubitelj alkohola i ljutog rock 'n' rolla, a fan EKV-a onih stvari (umetnosti, književnosti, filozofije itd) kakve ne zanimaju mnogo prosečnog građanina ove zemlje. Podela se ne završava na ovim bendovima. Velike su šanse da fan Riblje Čorbe ne voli Block Out, Bjesove, Kandu Kodžu i Nebojšu ili čitavu tzv. "Novu srpsku scenu", a da fan EKV-a ima vrlo loše mišljenje o YU grupi, Generaciji 5, Galiji ili Kerberu. Čak i kada ste fan oba benda, uvek ćete afinititetima više naginjati ka jednom.
Važna napomena: Slike prosečnog fana Čorbe ili fana Katarine su stereotipi. Veliki broj domaćih rokera voli oba, a veliki broj ne voli ni jedan od ova dva benda. Autor definicije iskreno veruje da se oba benda mogu voleti podjednako, iako ni njemu samom to ne polazi za rukom i upoznao je svega nekoliko ljudi koji gaje takvu ljubav.
Razgovor između fana Riblje Čorbe i fana EKV-a izgledao bi ovako:
Fan EKV-a: Bora Đorđević uopšte nije velliki autor. Njegove pesme su obična zapažanja seljaka koji je došao u veliki grad. Građene su na primitivnom "rima-štima-jer je-zima" principu. Današnje pesme su smešne u poređenju sa nekadašnjim, mada ni one nisu bile mnogo drugačije od pesama Bijelog Dugmeta.
Fan Riblje Čorbe: Pemsme EKV-a su najobičnije nebuloze. Na prvi pogled imaju neki duboki smisao, a zapravo nemaju nikakav, što nije ni čudo kada znamo da su ih pisali kvaziintelektualci.
Fan EKV-a: Bora Ćorba je prostačina. Ako je ono što je radio osamdesetih i vredelo nešto, na sve je pljunuo snimajuči nacionalističke i ratnohuškačke pesme. Uz to je, kada je DSS bio na vlasti pevao na njihovim mitinzima i tako doveo Riblju Čorbu do pozicije "državnog benda" na kome je nekad bila Galija.
Fan Riblje Čorbe: EKV su bili ualjena mamina i tatina deca koja su htela da se igraju velikih umetnika, zato ih je i pojela droga.
Itd. U stvarnosti se češće dešava da tvrdokorni fan Čorbe samo opsuje majku fanu Katarine, a da se fan Katarine samo okrene smatrajući da mu ne priliči da se spušta na taj nivo.
Su izjave i dela koja vas teraju prvobitno na nevericu ali potom u vama izazivaju duboku tugu..
Gledajuci visoko sofisticiranu i kulturno progresnu emisiju FARMA (da gledala sam ajde polite me benzinom i spalite) cula sam tu vrsnu damu Olju Crnogorac kako izgovara sl.recenicu:"...pa da i zamisli sta mi se desilo, pobedila sam na izboru za miss Beograda i trebala sam da ucestvujem na izboru za miss YU ali sam dobila VELIKE BOGINJE"(izgovoreno vrlo vrlo skviiiiiiiiiicavim glasom). Devojka se nije ispravila niti zastala, niti je iko pokusao da je ispravi. Pitanje za nevericu je sledece- da li je normalno da jedna odrasla osoba ne zna da je to smrtonosno oboljenje protiv koga se vakcinisemo???? I eto to je nasa ""kulturna" elita" ocigledno je bolest ostavila katastrofalne posledice na njen mozak..
Osnovna jedinica za građenje cene kod trgovaca na buvljaku koji su dolazili iz Rumunije ili Bugarske početkom devedesetih kao preteča današnjih Kineza. Prodavali su robu očajnog kvaliteta, ali i jako niske cene izražene u broju tadašnjih crvenih novčanica poreklom sa Topčidera.
- Bate, pošto ti ove tempere?
- Dve črvene.
- Uh, poskupeo si. Al' mora mi dete u školu. A jel' ove manje smrde kad se tuba otvori? Prošli put vetrali učionicu i nekoj deci se slošilo.
- Ne znajem. Ne gi pravim ja.
-Dobro, dobro, ne žesti se. Nego, daj i jedan "Rila" lepak za papir.
- Edna črvena.
- Uuu, sunce ti, ti već naučio u naše pare! Evo ti, samo nemoj da i ovaj lepak bude boje govneta i da probija kroz papir. Deda Mrazova maska prošli put izgledala k'o da prošao kroz septičku, a ne odžak. Na, i u zdravlje.
Akcija koja se:
1.-izvodi kod zubara proteticara
(u ruralnim sredinama)
2.-izvodi pre odlaska kod zubara proteticara
(u urbanim sredinama)
1.(ruralna)
-Lele,lele si videla Smiljku Perinu, bila u Beograd d'dudari zube, al ne da gi' je udarila,
sve beli porcelanezi,
a ima i jen' zlatni tu sa strane men'se'chi ovi', stoji joj ki' upisan!
-Sam videla, aha, sve se sjaji ki da je progunula kilo sira odjedared.
A to sto je prodala kravu d'dudari zubala, to nikem nista,a?
2.(urbana)
-Juce Mare pao na basketu, udario zube o pod, promenio licni opis.
Skupljali smo ih po terenu 5minuta!
Morace sad malo kod cika zube na stemovanje!
Cunuti znači izbalaviti do neprepoznatljivosti, odnosno to je vrsta poljupca koju baba upućuje unučićima, kada dođu kod nje u selo.
- Jaoooo eve gi došli da me posetu unučiki, jaoo dođi da te cune baba.
Ti bežiš glavom bez obzira, a baba te juri po dvorištu jer jednostavno to je jače od nje i ona mora da te cune. Najzad kad te uhvati i ti shvatiš da ti nema spasa, i da moraš da se prepustiš kreće cunjanje. Baba koja smrdi na svinje, krave, kokoške i ostalu životariju, ostavlja ti izbalavljen obraz i nagon za povraćanjem, i odlazi srećna jer zna da je izvršila svoju misiju cunjenja, do sledećeg viđenja ili bar do tvog polaska natrag u grad.
Ovim pitanjem počinje ritual kurčenja modernog seljaka. Ekvivalent ovom takmičenju je klinačko prepucavanje ko ima većeg ''pitona'', a ima za cilj dokazivanje ko je bolji majstor u spuštanju punog traktora niz brdo ( po mogućstvu mokro ). Ovaj ritual igra veoma važnu ulogu u parenju Homo Seljakusa.
Primer 1:
Šilja: Brnjo, kol'ko si natovario?
Brnja: 6 reda! ( red kukuruza ) Neee! 8!
Šilja: Dobar si, al' ja sam 8 i po! ( blagi osmeh )
Brnja: Jeste, al' moja drvarka teža od tvoja kola, a i teže se spušta niz begavički drum...Primer 2:
Seljak x: Onomad Jovica tolin natovario še'set i pet đzaka pšenicu i spustia niz Nerezine bez papuču!
Seljak y: Eeee batko moj! Ja sam s' moga Ursusa spustia sedamdeset i to gi oni momci muški punili!
Seljak x: Da batke, al' on proš'o pre tebe i dig'o prašinu... ( ni danas ne znam kakve to veze ima)
Dijabolicni plan direktora Emotiona da podigne rejting Operaciji Trijumf, Operacija Trijumf dovodjenjem poznatih srpskih umetnika (tipa JK) u emisiju, ali pod maskom parodije (otuda i ime), da se urbana mladez koja prati B92 ne bi uvredila.
Direktor Emotiona: Jebote, kako losi rejtinzi! Verane, jebem ti pas mater, kako je moguce da ovu nasu emisiju pustamo u citavoj Ex-Yu, pa opet nije gledanija od pinkovog reklamnog bloka?!
Veran Matic: *rezignirano sleze ramenima*
Direktor Emotiona: E, znam! Trebalo bi dovesti neke klasicne srpske zvezde, tipa JK ili Stoju! A mogli bismo i Maci, Maca da damo da se oblaci kao zena, narod voli te bahanalije...
Veran Matic: Ali! Ovo je urbana TV, nema ovde mesta za...
Direktor Emotiona: Tisina bre! Kao da je to neki problem, dacemo im posebnu emisiju... kao neka parodija, da ne oteramo ove tvoje! Evo, nazvacemo je "Najgori od sve dece"! Je l' da je dobro ime?
Veran Matic: ...ja se ovde bas nista ne pitam, zar ne?
Direktor Emotiona: Pa i ne bas. Ko ti je kriv kad ne citas ugovore.
Poslednji pokušaj da se sagovornik/ci ubede u neku tvrdnju, uglavnom neistinitu. Ruralan izraz, najčešće u upotrebi među starijom populacijom.
-Gospođo, pošto paradajz?
-50 dinara dete, kol'ko da pakujem?
-U jeku sezone kad je cena 30 dinara vi tražite 50?
-Ma sine vidi ga koliki je, to sve prirodno, neprskano. Jutros baka ubrala. Ajd' uzmi koje kilo da ne bude da džaba stoji baka ovde na vrućinu.
-Vidim da je veličine srednje dinje, a kobajagi neprskan, a?
-Oj svi misle seljak će gi za'ebe, neću sine, aj' za 45? Zdravo za decu, neprskan, Bog vidi ljudi ne veruju!
-Hvala doviđenja...
-Vrati se, ajd za 40! 35...!
Ljudi kod kojih primetite nešto čudno u vezi sa muzikom koju slušaju. Naime, bukvalno preko noci promene svoje muzičko opredeljenje u velikoj meri jer praktično kreću da slušaju nešto o čemu pojma nemaju ali ipak oko sebe sve ljude ubeđuju da su dugo u tom tripu i da to nije ništa novo. Ovaj fenomen najčešće se javi nedelju dana pred koncert određene grupe, tj. u trenutku kada se ceo grad izlepi posterima koji najavljuju taj koncert. Upravo iz tog razloga, ovakvi ljudi se i nazivaju koncertaši/slušaoci koncertne muzike
Osoba A: Braaaate, 'ladno Whitesnake dolazi u Bg sledece nedelje!!
Osoba B: hmmm.. Pa??
Osoba A: Šta "Pa" bre jesi luuud!! Najjača grupa!! Ae sutra sa mnom po karte, biće ludnica, pijemo pivo i slušamo najbolje muzičareee!
Osoba B: Brate, da te ne znam, možda bih ti i poverovo! Pa ti u ceo život slušaš onaj nostalgični ex-Yu rok, Parni Valjak, Bijelo Dugme... eventualno pesme "Balkan" i "A šta da radim" od Azre kad si janpi, jesi lud!
Osoba A: Tebra, ne vređaj me! Pa jbt slušam Whitesnake ceo šivot brate, sve pesme skoro znam...! Slušam jat strani rok i hevi zvuk, odavno sam ja u tom tripu! Baš, baš odavno!
Osoba B: Ma da... sve ti verujem! To si se utripovo jer im je koncert uskoro... ne mož me zajebeš, ae pali!
(narodna sa Kosmeta, iz okoline Prizrena)
- Ajde sad (sa kasetofona bojni poklič Muse Arbanase) do re re la si la do la la ajde svi:
odjekuje osnovna škola Radomir Putnik:
- Ušćim paštrik peljoja grm grm peljooooja
Ušćim patrik peljoja grm grm peljoooooja
(izašala sam na brdo lele na brdo
izašla sam na brdo lele na brdo)
- Ferbote in maljćundan šuš šuš Oligarh
Ferbote in maljćundan šuš šuš Oligarh
(dole jezdi Tači zmija Tači komandant!
dole jezdi Tači zmija znači komandant!)
Deonica sa bubnjem, jezovitim bubnjem
(BAM-BAM-BAM BAAAAM BAM-BAM-BAM BAAAAM
- Nastavnice mene ova pesma plašiiiii ko da će Radeta Šerbedžiju da nabijaju na kolac!
- Ćuti tamo! ajde idemo dalje (treska frenetično po klaviru)
- Oooo Pëja eeeee Ljujmi
oooo forlan eeeee kokan
oooo Šormaza krljaj Čičolja!
(on ide i puši cigaretu bezbrižno o ovcama snevajući
a srpski zlotvor ga uzeo na snjaper, prokletnik)
Vrhunac pesme: orgazam pirka sa Prokletija:
- SVELJEM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEELJEEEM LJUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
- SVELJEM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEELJEEEM LJUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
Jedno dete pada u trans i traži hašiša: svima hašiša dok se epileptično trza dole na podu niko ga ne primećuje: pesma se mora nastaviti dalje, kraj će biti tužan:
- A voljimta epl tač skrin e tablet okapi...
a voljimta epl tač skrin e tablet okapi...
Fonteš Erika, e Fonteš Erika!
(i milujem vranu kosu mrtvog Tačiiijaaa,
i milujem vranu kosu mrtvog Tačiiiijjaaa
komandata našeg, voljenoga komandanta)
- SVELEJM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEEELJEEEEM LJUUUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
- Aaaaa nastavnice buaaaa pa ko je ubio našeg komandanta Tačija, jel Radomir Puntik? Aaaaa žao nam Tačija, froljante Radomir, frljante Radomir! Frljante bistä na Radomir u Crni Drim!
Unë shkoj në shkollë dhe unë jam nxënës i mirë - Konkurrenca II
(Ja u školu idem i dobar sam đak - takmičenje II)
Noć kod mladih predviđena za alkohol, kurve, ludovanje i žurke, a kod matorih za spavanje.
Ponoć, 31. decembar, Old Traford
Ferguson: Kad ćete da mi date poklon?
Igrači (mrtvi pijani): Id' bre spavaj deda, čekaće te sutra žvake!
Pomislili biste da je to opori miris, ali nije.
U neku ruku i jeste, ali opori miris rastanka, rastanka sa dijelom sebe.
Voliš nešto, ideš za njim, skačeš kao malo dijete kad vidiš, plačeš kad vam ne uspije, plačeš kao malo dijete i kad uspije...
Od pelena su te naučili da vičeš JU-GO-SLAVI-JA, da, baš sa takvim redom slogova, i to si vikao i dok si vukao pola kila govana u pelenama, pa i kad si uzeo Bukvar u ruke, i kad ti se svidjela Milica iz I-3, vikao si i kad si se susreo sa hemijom po prvi put, kad si maturirao, uvijek, kroz cijeli život...
Švrljao si YU po sveskama, u stvari švrljao si đe god si stigao.
I onda jednog dana si nepomično stajao gledajući nepoznate i nebitne ljude koji razdvajaju tebe i tu radost, kako te odbijaju od nečega što si iskreno volio, onako, kao majku.
Gdje god se okreneš vidiš nešto novo, novi ljudi idu tamo gdje si ti nekada išao sa žarom i skakao, gledao sa očima punim suza, oni idu tamo tek onako, iz inata, idu da prospu neko sranje koje te nikada nije interesovalo, koje su propagirali neki tamo ljudi pred kamerama na sjednicama i koji se pitaju oko toga što ćeš ti voljeti ubuduće.
Olimpijada, svjetsko prvenstvo, evropsko prvenstvo... Šta bješe to?
Prolaze pored tebe kao vjetar za koji nisi ni najmanje zainteresovan, štaviše nervira te jer ne možeš da uživaš u njemu...
Ponovo gledaš ljude koji kenjaju unaokolo, koji se kolju međusobno, koji nisu naučili ništa već dugi niz godina, samo su se zatupili jer biju glavom o zid.
Na kraju ti ništa ne preostaje već da se praviš lud i nezainteresovan, noseći u sebi teret zbog kojeg te drugi smatraju budalom, ali znaš da to nisi, znaš da će možda nekada doći vrijeme kada ćeš ponovo dati svu svoju ljubav i svoj žar, dan kada ćeš i ti ponovo skočiti ponosno na tribine i uskliknuti ime svoje reprezentacije koja nije vođena od strane one bagre koja vas je razdvojila sve ovo vrijeme.
Nada umire poslednja, ali onako potajno se nadaš da ćeš ponovo plakati dok gledaš porniće svoje reprezentacije u kojima oni glume muški pol.
Malograđanska okupljanja gde svaka prva i po osoba ima manji IQ od krave i gde se većina pronalaze u svakoj narodnjačkoj, kafanskoj ili turbo folk pesmi, a još ako su pijani polomili bi „čaše od kristala“ samo da ih imaju. E sad dok ove pesma u srce pogađa drugi gledaju kako nešto da na'vataju, pa ako im to krene za rukom sretni su narednih 48 sati i hvale se svojim podvizima. Ako im pak to ne pođe za rukom mesec dana će gledati osobu od koje su dobili korpu kao da žele da joj pokidaju arterije i naprave fontanu krvi, i obavezno s njom ne progovara ni reč ili se pak kad vidi dotičnu gore pomenutu osobu kaže najlicemernije „ćao!“ Treća grupa su oni koji dođu naduvani. Njih je obično malo, ne znaju gde su i zašto su uopšte tu, smeju se non-stop. Nakon dva časa nisu svesni da su uopšte bili na žurki. Nakon tih žurki koje imaju najbolje prelaze između žanrova muzike (sa narodnjaka na house, zatim Baja Malih Knindža – kojoj god vrsti muzike on pripadao – preko kafanskih, zatim ex yu rock – i to pesme tipa Mornar, Nataša, Dolazim za 5 minuta itd. – do DJ Krmka) slede doživljaji iz soba. Bar njih petorica peglaju tepih, neki krevet a dvojica ili trojica se dovuku do WC šolje. Mala ekipica se okupi na terasi i pljugaju uz priču kako su se ubili od alkohola (dok su ustvari uzeli tri gutljaja piva ili su liznuli rakiju koja nije ni za kurac, jer su jedino brlju mogli da maknu iz kuće a da niko ne primeti) ili o tome kako su klinke (iako su dotične godinu dana mlađe od njih) kurve, vaćare se sa kim stignu. Zatim dolazi kontrola. Svi se postroje i odjednom pijanstvo i uticaji ostalih opijata prestaju dok kontrola ne ode sa sprata. Zatim se sve nastavlja svojim tokom, a normalan svet ni kriv ni dužan ne može da spava.
- Ajde na žurku
- Jesi ti normalan, da te gledam celo veče kako izigravaš neko ludilo dok mi muzički program skače po mozgu i stiska ga dok ga ne spljošti pa zatim da postanem neandertalac kao svi vi. Da mi pokazujes koja „klinka“ se lako na'vata, a ustvari i ti nemaš pojma jer nemaš muda da joj priđeš zato što bi ti dala pedalu jer si najveći paćenik i luzer. Hvala, ali ne hvala. Želeo bih malo duže da živim, a sad se teraj na tu žurku i ne smaraj više.
- Okej, okej. Iskuliraj brate – lik odlazi na žurku sa zaprepašćenom facom, kao da mu je Darth Vader rekao : „Luke I'm your father!“
Osoba koja je u mladosti uglavnom bila šegrt u prljavoj i masnoj garaži koju je glavni majstor s ponosom zvao "AUTO SERVIS", iako je ta garaža mogla da bude sve, samo ne servis.
Ista osoba, 35 godina kasnije, ima isti "AUTO SERVIS" u kom možete naći 245 tona kojekakvog otpada, čiju namenu može naći samo Doktor Karburator, odnosno vlasnik "AUTO SERVISA". Ta osoba je sada glavni majstor i u stanju je da produži "život" svakoj olupini na četiri točka koja se kreće našim drumovima, bez obzira na godinu proizvodnje i marku olupine.
Ucveljeni vlasnik olupine: "Majstore, nešto ne pali rano ujutru. Povučem saug,nadrukam gas 5-6 puta i opet neće!"
Doktor Karburator: "Nemo' se sekiraš! To te karburator zajebava! Al' ću ga sredim! A lepo sam ti rek'o da kupiš nov još pre tri godine, a ti ništa. Saću d' vidim imam li neki koji paše, sam' da se setim gde sam gi zaturio."
Ucveljeni vlasnik olupine:" Majstore, a ko'lko će to da košta?!"
Doktor Karburator : " Ma nem' da se sekiraš! Za tebe će bude malo skuplje od džaba!"
Ucveljeni vlasnik olupine, ozarena lica: "E, kažem ja da si ti pravi Doktor Karburator."
Davno zaboravljeni način komunikacije između dvoje zaljubljenih, često besmislen i nadasve ponekad smešan ali svakako uzbudljiv i romantičan, danas pretvoren u slanje stereotipnih i nemaštovitih nazovi ljubavnih sms poruka.
Čast izuzetcima
Draga Šanke,
Eve, izađo pod ajat, s' testeru plajvaz da zašiljim.
A Mesec se naceria, kad gu aknem će rekne - konzerva.
Znaeš li more Šanke štano vika Cana kada teram stoka kroza njena katun?
Sve drusla vika: "Gori lampa, gori gas dojdi dragi kude nas. Da ne gori i kude nas u kude vas!"
Nego čuješ li more Šanke! Da si dojdeš naveče u ono malečko njivče šljivče što rađa šljivčike, da si zborimo o tvoje udavanje i moje ženjenje, o naše uzimanje lele.
Ako si ne dojdeš, ću otidem u Leskovac, ću se popnem na najgolemu zgradu i ću se frljnem odozgo sve u lasta stil i ću se raspuknem na dve polovine.
A ti uzmi moje srce pa gu baci u pomijaru kad esi umela da gi poštuješ.S' ljubavlju
Tvoj Donča
