u jednom selu pored Leskovca

-Miloseva majka:"A be, koje upisa onaj tvoj?"
-Acina majka: "Gimnaziju"
-Miloseva majka("odusevljeno"): "Aaaa, pa super!"
-Acina majka: "A Misa,koje on upisa?"
-Miloseva majka: "Metalnu..."
-Acina majka: "Aaa pa,dooobro"
-Miloseva majka: "Al "kompjuterski" smer!"
-Acina majka: "Pa dobro, more, nek su zivi s'mo,pa kako gi bog kaze"
------------------------------------
Isto selo. Pera dolazi kod Bobana majstora jer mu se "pojebala pedala na biciklu"

-Pera: "Majstore, oce li...?"
-Majstor Boki: "Evo,radi se..."
-Pera: "Znas koje, mogu li ja preko red, pojebala mi se pedala pa samo malo da gu pecnes? C's rabota a mnogo mi hitno treba bicikla. Vikam pivo veceras u zadrugu..."
-Majstor: "Pa daj ce gu pecnemo."

Ako ima nejasnih reci googlujte ili pitajte autora.

Opruzila se Baba na krevet ispustajuci sablasne zvuke kao pred umiranje, dok su joj okice zalepljene za televizor. Zvuk je utisan, tako da ga i ja jedva cujem.
Ja:Baba ima na prvi utakmica kude je daljinski...
Baba (razgoracuje oci):Ne! Kako mi sve ti ovde dolazis kad ima Farma!
Ja:Ali ti gi i ne razumes, niti cujes.
Baba (se ispravlja sa bolnom grimasom):Uff...uff...more jedji tuj i kani mi se s' oci da te ne gledam.
Potom uzima daljniski i pojacava ton (meni u inat) na dvadeset, tako da i komsije cuju. ,,Najvise ima harizme...Dragana" Gleda Baba bledo televizor, gledam ja bledo Babu. Kada zavrsim sa vecerom, Baba se je vec zavalila u krevet i smanjivsi zvuk, ponovo poce da ispusta zvuke k'o pred umiranje, ociju otvorenih tek toliko da gviri u ekran.

Na kraju po difoltu, filmu i pričama koje su uvek iste, namestiće je lokalni mangupi u jednu vetrovitu nedelju – jugo duva s mora - silovaće je nemi retardirani sluga dok se oni pijani smeju, posle će i oni skoro lenjo to da odrade – više nije to to. Ona će se pokupiti bez reči i nikad nikome neće reći. Udaće je uskoro za siromašnog seljaka iz drugoga sela, živće normalno, bez nekih većih trzavica. Žrtva je učinjena, svet može da krene dalje, na neko vreme.

A ostaće pesma skoro bajkovita na neko lepše i srećnije vreme kada se znalo... Šta se znalo?

- Eh kako je to nekad bilo lepo vreme, slušaj stih - ko to pali sveće i po krčmi šeće... Daj još jedan litar... a mi sad živimo po ovim gradovima ko govna...

Beš mi sve ako mi jasno... Kažu, bio skoro u Beograd neki francuski makarondžija babojebac, ako sam lepo razumeo... Šta ti je napredak, ja misleo da makarondžije Talijani, al mojega, i Francuzi počeli! A što pa babu priženio kad mu papiri nisu trebali, nikad mi neće bude jasno! Al prvo ovaj naš tamo išo, pa ga taj turio na neku priredbu u parter, šurnaesti red, a pored sebe turio onog Šiptara što prodava drogu i bubrezi. A nekad Šiptari prodavali semenke i sladoled... Ja bi reko da tu jasno ponešto... Al ete, taj sad dolazi ovde i dočekali ga sam tako!
Sve po propisu, na veliko! A makarondžija reče da treba da skontamo više da je Kosovo država i da od Evropu i ulazak u nju nema ni mojega jer on ne dava, turio katanac. Doduše, to na dnevnik jedva da pomenuli, više mlatili kako sve bilo ubavo, prijateljski razgovor, nekake rakete se kupuju od Francusku... Ne znam dal one za grad, će utepa kukuruz ako to ne nabave... Greota za kukuruz, lepo rodio. I najbitnije od sve – makarondžija probao gibanicu, oduševio se i icepio od jedenje! A zamalo i onaj Slobin mali debeli opet da zapeva! Pribra se makaronac i ode...
Odma na TV ovi naši kako sve super, idemo u Jevropu, sam još desetak uslova, Kosovo našo... Jebemliga, dal Bugari i Rumuni imali tolki uslovi. Možda Šiptar prodava bubrezi, al ovi naši prodavaju muda za bubrezi. Možda gi zato makaronac ne voli; nekvalitetnu robu uvaljuju. Al ete, mene nije jasno kako to ovaj rekne jedno, a ovi pričaju drugo... A opet, srećni ko kuče s dva kurca što gi onaj bio i reko to!
A bili i autobusi da dočekaju makaronca. Ne baš kolko za Putina, al bili. I kad se vrnuli, tedo da ih pitam šta i kako tamo bilo, al svi žvakaju sendviči, neće pričaju, brišu nešto što gi curi niz usta kad zagrizu. Daj Bože da je majonez, jer ako je ono drugo, džaba mu pušili, opet nas usrao... Jedino ako baš vole to da rade, šta znam, ima sad i parada za takvi.
Ma, nek si jebu mater! Idem ja na jedno ladno pred zadrugu. Da ždraknem usput i u novine, da vim koja sad pevaljka il starleta pokazala pičku. To važnije i pametnije od ovi. Al i to mi ogadiše... Em sam u godine kad mi nije tolko ni bitna pička, em non stop na TV onaj sa usta što na to podsećaju, pa dosadi, brate, sve kad ti stalno pred oči...
Šta ću... Prost sam čovek, seljak u zabit, niki me ništa ne pita... Vučem ki vo. Volina sam, ovnina, jebemliga. Tup sam i glup, pa mog da reknem šta mi volja.

(pomagacica decku sa dugom kosom, obucenom u crno od glave do pete)
"Znas, ti si lep, da se malo sredis, osisas, obuces normalno, mozda bi te neka i htela!"
"Lepile bi se ribe za mene, ne mog' gi odlepim! A ko to tebi rece da me nijedna nece?"

"Znas, ja tebe zamisljam drugacije, onako kao poslovnu zenu. Mogle bi da idemo zajedno u shopping, da ti pokazem sta treba da nosis."
ja: "Ma, vazi bre, ali samo ako me pustis da zadrzim svoju teksas suknju marke -bu bu gao-, mnogo mi je draga."

"Ej, matori, ti si mnogo usamljen, evo upoznacu te ja sa svojom sestrom od tece, nista joj ne fali, osim par zuba, i sahranila je prethodna tri muza, pa se i ona oseca usamljenom."
"A da upoznam ja tebe sa bratom od strine sa slicnom biografijom?"

Šetaš ulicom sasvim normalno, preskačući pukotine u trotoaru. Ipak, nešto se čuje. U dvostrukom smislu. Uši i oči ti grabe ka prizoru ispred. Lik je upregao neko mršavo kljuse koje samo što nije odapnulo i bleji na čezama tvog pradede. Na glavi mu kačket sa amblemom neke propale komunističke firme ( npr. yu-export), nosi Paspaljev dres iz '95, a na nogama drečave leteće najke bez pertli. I dok se pitaš otkud mu čeze tvoga pradede koje su stajale u seoskoj šupi 250 km od grada, uočavaš spektar antikviteta koje poluodapeli konjić vuče: stari Cajavecov televizor iz '80, komodor 64, kertridže za segu, kolekciju porcelanskih lutki, auspuh za dijanu, poštarsku uniformu, stare tablice i jednu rđavu "Gorenje" veš-mašinu.
Dok gledaš kako pali drinu bez filtera, dolaziš u iskušenje da ga zapitaš ko mu je dao taj trulež od prikolice. Ali onda vidiš kako vadi Iphone iz džepa i shvataš da jednostavno nećeš razumeti...

-Milane,deder donesi mi još jednu pivčugu, grlo mi se osušilo!
-Alo, balvane,nisam ti ja konobar, siđi dole s te ploče pa gi uzmi sam.
-Vid' ovako pobratime: ako sad siđem, neće biti za džabe. Biće na moje dvostruko zadovoljstvo,a tvoju mnogostruku žalost. Prvo zadovoljstvo je što ću popiti pivo,a drugo što ću te namlatiti, a na tvoju žalost jer će te batine koje izedeš od mene boleti do kraja tvog života,što znači svih pet preostalih sekundi posle mog silaska.
-Pu,pička vam materina, dok se vi svađate, beton se stvrdnjava. Ako ne prestanete da se svađate,ima da vi zazidam u temelj,da vas ture u pesmu "ZIDANJE SKADRA 2!"
-Stiže pivo odmah i kolica cementa!

-Čika Naki, može dve petice?

-Može, može, sinovac, nego...sad me podseti da ti ispričam jednu priču dok se peku...Ja sam ti sinko, pola sveta obiš'o, 'de sve nisam radio, znaš li bre ti da je čika Naki radio na Kopaoniku, da sam čuvao Novaka dok je bio mali, moje je bre pljeskavice jeo pa je izraso u onakvu momčinu...

-Ih bre , čika Naki, sad ga pretera

-Šta bre, pa znaš li ti da me je vodio na Vimbldon, da sam sedeo u loži jeo jagode... igra sa onim Federerom finale, udara onaj njegov čuveni drop šot samo da bi imao dovoljno vremena da mi kaže - Čika Naki turi dve petice, za mene i ovog Federera, dok se ja presvučem, al gi zaljiti dobro, dece ti.

-Pa čika Naki, Nole nikad nije igrao sa Federerom finale Vimbldona

-Ćuti tu, ti će mi pričaš za Đokovića, drži ove pljeskavice!

Prva faza (10-13 god.): Prvi stav. Osoba je krajnje subjektivna, ne priznaje nijedno misljenje osim sopstvenog.
"Bijelo Dugme je bio najbolji bend na svetu"
Druga faza (13-15 god.): Tek prvi kontakt sa informacijama o pojmu za koji se stav formira. Osoba uvodi kap objektivnosti, na osnovu zdravog razuma.
"Bijelo Dugme je bio najbolji bend na Balkanu"
Treca faza (15-18 god.): Osoba cesto diskutuje sa drugima o sopstvenom stavu. Priznaje i tudja misljenja, priznaje subjektivnost sbog stava.
"Za mene je Bijelo Dugme najbolji bend sa ovih prostora."
Cetvrta faza (18-25 god.): Osoba previse zauzeta da bi razmatrala sopstveni stav. Stav izrazava samo kao mogucnost.
" -'Jeli, sta mislis koji je najbolji ex-yu bend?'
-'Ma sta znam, mozda Bijelo Dugme...Nego, da l' ce da dodje Barselona iz keca u kec ?' "
Peta faza (25-55): Stav je nebitan, usled mnogih problema koji zadese prosecnog coveka.
" -'Tata, tata, koji je bio bolji bend, Bijelo Dugme ili Smak?'
-'Ne znam, sine, nego daj da poguramo Juga, vi's da nece da upali!' "
Sesta faza (55-do kraja zivota): Stava nema.
" -' Deda, deda, a sta je to Bijelo Dugme?'
-'Ne znam, dedino, idi pitaj babu, i vidi jel ostao neki ustipak.' "

-Zdravo, Agime, kurvo četnička, esi mi dobar?
-Nemoj tako da me zoveš, Mirosljav, reko sam ti da mi praviš probljemi.
-Aj ne seri bre, na slavi si mi pojeo celu svinjsku glavu što sam za kuma ostavio. Jel ima šta za mene?
-A bre, Mirosljav, ja samo sa tebe mogu da radim, trošiš gi ko moj sin tuljumbe...
-Nisam ja kriv, povuko sam na dedu on se 4 puta ženio, genetika je čudo. Daj neku domaćicu bre, ona prošla bila nerentabilna. Pila kao ja!
-Poglјedaj onu u ćoš što sedi. Vaspitana patrijarhalno, juče stigla, ljepa ko bakljavica...
-Pošto?
-Za tebe, tri iljade, jer se znamo.
-Zajebi me th fora "za mene". Što tako jeftino, da nije oštećena nešto? Ima troje dece, jeli Kalimero, to meni da uvaljuješ?
-Ne bre, Mirosljav, Hašima mi Tačija, ljutkica je prava nego je bez akcize...

Dobrivoje Kapisazović o starim Leskovčanima kaže:

Nema, bre, da čuješ k'ko pre, da se s'lte od nji zbori: trgovac iz Leskovac, Mančesterac. Iz srpski Mančester, industrijalac. I kude mrdneš, će nađeš Leskovčanina. Beoše se razmileli po celu našu zemlju, po trgoviju, pa i po bel svet. A u Beograd: industrijalac Leskovčanin, a u Skoplje, a u Kumanovo, u Bitolj, u Karlovac i kude ti ne, oni stvarav industriju, zidav fabrike, mlinovi... I trguju, trguju i na golemo i na malo. I od nji se zboreše mlogo. A i kude da otidnu, odma gi poznav: frljav se s padeži.I Leskovac beše rasja: industrija, fabrike onoliko. Puno odžaci iznikli, pa se samo pušiv. A trgovina? Toj si je pa baška priča. Umejaše da trguju. I priče od nji svud se pričašev, te ovakvi su te onakvi: jedev paprike, pa zidav fabrike! I, istin, toj si bev sve em-em čoveci!... Em, radiše! Em, štediše! Od pamtivek konopljari, kudeljari. Em, trgovci, izvoznici, uvoznici, špekulanti! Em, industrijalci, fabrikanti!...

Negde na jugu:
Majstori Koja i Balša: "Gle ovoj koko malko drva ima, ovoj ti je ništa za nas. Toj ci za sat vreme icepimo, daj ni ti pare odma!"
Lesandra: Eve vi pare pa uzdravlje da si gi cepite!
(Prođe tri sata, iscepali su samo trećinu, a potom su otišli)
Majstor: E gospođice pokvarila ni se motorka, mora gu opravimo, doodimo jutre!
(Sutradan, zove majstor opet Lesandru na telefon)
Majstor: ja tmn da krenem na rabotu kd onoj majća mi vika "Ne be dl si normalan kude si krenul dnske da cepiš drva, znaeš li kuj je dnske svetac!?!" I ja si ostanu dom, al nema veze, jutre doodim!
(Sledećeg dana se majstor nije javio uopšte, niti je naveo razlog zbog kog je odsutan)
(Posle 3 dana kad je Lesandra probala da dobije majstora, videla je da joj je blokirao broj.)

1. Metalci - ljudi koji su najskloniji ovoj vrsti razmišlanja. Kod onih koji slušaju isključivo death, black i trash metal jedini kriterijum ocene muzike je da li je ona gej ili ne, tako da samo sebe smatraju isključivivim heteroseksualcima.
Tipična rečenica: Nightwish/HammerFall/Kamelot/Tool/Lepa Brena je gej.

2. Rokeri - nešto blaža varijanta svojih metal rođaka, ali i dalje veoma iritantni kada počne priča o muzici. Definitivo su najgori oni koji slušaju samo ex-yu rock i uzdižu ga do nebesa (prvi među njima EKV-ovci pa zatim svi ostali).
Tipična rečenica: Ma čoveče, posle 80-ih ništa se kvalitetno u muzici nije dogodilo. Eeee, da je sad grupa poput Bjelog Dugmeta, a ne ovih gluposti!

3. Reperi i hip-hoperi - ako slušaju američki rep onda zamišljaju da su gangsteri, a ako slušaju domaći, onda su protiv države/vlasti/vlade/skupštine/političara/narodnjaka/pedera i samo o tome pričaju. Imaju isti kompleks kao i trve metalci - muzika koju slušaju mora biti dovoljno heteroseksualna.
Tipična rečenica: Kada Lil Wayne izađe iz zatvora, jebaće im svima mater!

4. Ljudi koji slušaju pop - najmanji fašisti od svih, verovatno zato što ne biraju sami muziku, već slušaju ono što im MTV ili Radio S serviraju.

5. Ljudi koji slušaju narodnjake - ovim ljudima je sva muzika u kojoj postoji i mrvica distorzije sektaška, a Lejdi Gaga je Iluminat i širi američku propagandu.
Tipična rečenica: Ajde, smanji tu metaliku, sektašu, evo Tanja Savić na radiju.

- Alo bratko, gde da turim iks?
- Ajde bratko prvo preparkiraj tamo onaj A8 što si nakosio preko 3 platforme.
- Kaki si to čoek bre?
- Ajde, ni reči.

- Eno mi ga tamo na polje jel sad da turim?
- Ček, evo potpiši ovde.
- E mi ga X, ko ikona.
- Sad i ovde otisak capni.
- Eve gi.
- Uzmi ovaj listić pa označi opciju a onda u kutiju ovu na sred sobe da ubaciš.

- A ti Boga šta je slova. E Dželjana di je Vučić ovde, naš Zvezdaš i svetac?
- Alo tamo nema priče!
- Samo ćerku da pitam za slova gazda, ljubi je tatko sve zna.
- Ajde ajde.

na pauzi

- Jel bre Saša, reci mi nešto.
- Šta?
- Onaj cigo sa Audijem što je bio jutros, sećaš li se? Ma malen, musav sav, došao sa detetom.
- Da.
- Pa on se potpisao sa X jel da?
- Da. I?
- Pa kako onda položi vozački ako je nepismen?
- Skino alku sa kajle pa poklonio crkvi, eto kako. Šta ja znam?
- I takav čovek glasa, ono daju mu da odlučuje.
- Ma jesi ti dobio pare?
- Jesam.
- Pa šta te boli kurac?

- Kuku, lele si ga nama!
- Šta je bilo, Ramadan?
- Dogovorio ja sa jednoga ćoveka da pokupim što imao u dvorište, al’ ona baraba od Avatar otiš’o i sabrao sve pre nego ja dođo’ sa konjće! Onaj ga nije poznao, kaže isto mu izgledamo i sve dao na njega! Koske li mu mrtve!
- Aaaa, to znaći rat! I to rat na favele! Zovi gi svi! Avakari ovamo, majke vi ga Ciganjske! Odma svi da ve vidim ovde! Tako. Brusli, Randu, Džontra, Jamezdin... Svi na broj! Kreće se u rat, odma’ da se naoružate do zubi!
- Al’ šefe, Jamezdin mator, nema zubi...
- To se samo tako kaže, majke ti ga glupe! Uostalom, ima mećku, ona ima zubi!
- Nema, poćupali smo gu zubovi da nas ne iz’ede onomad...
- More, to je ona metnefora, budalo što ne ideš u čkolu! ’Vataj sve pod ruku što može! Imate lanci što ste spremili za reciklažu, to posle da vratite da prodamo, ima neko gvojze što smo uzeli sa gradilište, šipke, uzimaj i kamenice i ciglje i juriš!
- Brusli, ostavi nešto i na nas, uzeo si i tarabu i kamen i poklopac od bure i turio ga k’o štit.
- E, na njega se ugledate, vi’š, on je naoružan do zubi!

(lokalna stocna pijaca, seljak Milovan obilazi tezge sa prasicima i pilicima)
Prodavac: ajde, ajde, navali kod cika Bate!! kod cika Bate moze i na rate!!!
Milovan: domacine, posto prasetina??
Prodavac: 240 dinara, kila zive vage! Ali znas kakvo je, nema grama sala, samo meso !! ja sam to samo kukurzom hranio!! (prase neko zgoljavo, dlaka mu se rundavi po ledjima od cesanja i nervoze jer je ispizdelo od koncentrata)
Milovan: ma kako bre 240 dinara, pa tamo kod Jovanke dole u selu, ona svoje prodaje za 210 dinara, i to ne moz' covek da se pozali ni za sta!!
Prodavac, videvsi da je u kurcu, pocinje standradnu proceduru.
Ajde domacine, vidim da si posten covek, pa cu ti dati za 210, ali ovako, nema sanse da bih ja smanjio to!! pogledaj ih samo kakvi su, pa ima svi gosti sto ti dodju na slavu da te hvale!!

Milovan se duboko razmislja, godi mu sto je po njegovom izmucenom licu, neko shvatio da je posten covek, a i onih 30 dinara po kili zive vage mu odzvanja u glavi... zaboravio je baba Jovanku u momentu
" pa ajde domacine, kad ti tako kazes, metni mi u dzak ono tamo levo, sve gi nesto cenim da ima dvaes' i pet kila!
Prodavac: moze, moze gazda, evo odma' ide!! Radojka, daj ovamo oni dzakovi sto sam ti stavio na tezgu pod paradajz, da upakujem to kako Bog zapoveda!!!

- Aman, deda, utišaj to!
- Ne znam šta mu bi, sinko. Lepo pričali nešto, onako fino i tiho. I odjednom kad je, iz čista mira, TV rovnuo sam od sebe...
- A jebote, deda, kad gledaš RTS, tu jedva ton da se čuje, pa pojačaš k’o šašav. Onda zaboraviš, pa promeniš kanal i eto ti.
- More, ’oće on da rovne i reklame kad puste. Tad se lepo čuje, pizda li gi materina!
- Da te probude, deda, da te probude to da gledaš...
....................................
- Gde si poš’o, kume?
- Ma, ništa me ne pituj, kume, ne znam ni sam gde ću. Kući ne smem, samo to znam.
- Što? Jesi zasr’o nešto, pa te ona moja kuma čeka sa oklagijom ili gore?
- Što je najcrnje, ništa nisam zajeb’o, baš sam bio fin, miran i kulturan. Došao kući, dobar dan i sve to, ona ništa. Pitam šta ima za ručak, ona jedva da mi nešto procedi kroz zube. Vidim ja kol’ko ima sati, savijem šipke i ćutim. Sednem novine da pročitam, kad je ona rovnula na mene, brate slatki, k’o da sam joj u oko brknuo! Ono standardno, kako sam lenj, baš me briga za sve, nju loše tretiram... I ja utek’o da je ne bih robijao, a da ne znam ni razlog.
- Oni dani, kume, oni dani.
- Znam, ali nisam joj ja kriv pa da pije moju krv kako bi svoju nadoknadila!