Koštunica tip - potpuno otporan na sve vidove etanola, on loče li loče bez ikakvih posledica ili promena izraza lica i raspoloženja, što uveliko nervira društvo u kojem se nalazi, jer niko ne može da ga isprati, a kamoli napije, dok on ostaje hladan kao špricer sipan u njegovu čašu s rupom na dnu. Flegma, obrni-okreni.

Agresivac - tip koji od buvice u društvu, lika koji ni mrava ne bi zgazio, postaje neprijatelj po okolinu, iznervirani galamdžija, psovač zajapurenog lica, koji kao da je čekao da prorade hemijske reakcije katalisane etanolom, pa da sasuje celome svetu sve ono što mu smeta i što ga tišti u životu. Potući će se garant.

Svinja - oždrao se od alkohola toliko da je već stigao da izoverava kafanski WC i navuče mržnju lokalne baba-sere na sebe, bazdi kao obor, unezveren je, ne zna kako se zove, i u milosti je i nemilosti svojih manje ili više pribranih drugova gde će dočekati sledeće jutro. Prednost je što će se sećati malo čega.

Pričljivac - tip koji od trenutka kad se latio čašice ne zatvara usta, kenja kao foka u teranju, mudruje, prosipa anegdote koje još više dobijaju na efektu ako dotični uvija jezikom, najgore od svega što je van kafane smatran za ćutologa, a sad bi na dupe bi progovorio. Ide na kurac agresivcu koji ga čeka na penal.

Hobotnica - mlatara rukama na pesme i grli bližnje svoje u vidokrugu jer su mu svi simpatični i dragi što se ne bi moglo reći za zagrljenu stranu, obožava da se mlitavim rukama oklembesi za vrat, izjavljuje ljubav i komplimente u zavisnosti uz koji se pol priljubio, dobronamerni veseljak koji najčešće završava pod stolom.

U savremenom svetu u kojem se više ni ne zna ko, koga, kada i gde, već skoro sasvim zaboravljena sintagma old-skul džentlmenstva. Jedno od glavnih načela danas gotovo izumrlih muških kategorija koje su poštovale suprotan pol ili, tačnije, ONO što je isti od kada je Svevišnji zajebao Adama za jedno rebro imao da ponudi. Uglavnom, termin koji na veoma nedvosmislen način objašnjava čitavu filozofiju iza danas sasvim izlišnog a nekada tako krucijalnog udvaranja rendom ženskom čeljadetu. Takođe je izlišno reći "radi ubacivanja sopstvenog polnog organa u odgovarajući tuđi".

Elem, ljudski odnosi su do pre 100 i nešto godina bili daleko zamršeniji i odgovorniji nego danas. Ukoliko niste rođeni ili, barem, ODRASLI na selu gde se pokatkad i uspevalo uhvatiti štogod žensko zarad tzv. natačinjanja, kao mlad muškarac niste baš često mogli biti u prilici da sa pripadnicama nežnijeg pola razmenjujete reči, a kamoli nešto ozbiljnije, na primer "sokove telesnog tipa". To je u prošlosti, između ostalog, prouzrokovalo i veliki broj pesnika, pisaca, kompozitora i umetnika uopšte, koji su bili veoma plodni kao stvaraoci, ali su masovno umirali kao device ( i od neizlečivih bolesti, fazon, "prehlade" i sl.; prim.prev.), što se i dâ primetiti na portretima pojedinih od njih. Retki su bili carevi kao što je, primerice, bio Mocart koji je na svoju "donju dirigentsku palicu" natačinjao sve što je odavalo makar i promil estrogena, bio on s izvorom istog u srodstvu ili ne. Ostali su, pak, bili prinuđeni na zamorne i najčešće uzaludne rituale beskrajnih udvaranja nasumičnoj vlasnici para sisa, i to samo da bi najpre mogli da je ožene i tek potom taj brak i konzumiraju. Ne - muškarac je nekada zaista morao da se pomuči da bi jeb'o. Samo da bi posle i sâm bio jeban.

Neka im je zbog toga večna slava. Amin.

Preteča sajle. Smotan k'o džoint, popušen k'o lula. U poređenju sa našim junakom, kultni Steve Urkel podseća na šarmantnog gospodina kojem su motoričke sposobnosti i koordinacija jača strana. Tehnički gledano, čovek bez udova ima veće šanse da otrči maraton, a Saša Matić da postane vojni pilot, nego naš protagonista da iz šurnaestog pokušaja uspešno odredi koja je desna, a koja leva strana. U prostoru se snalazi k'o slon u staklarskoj radnji, ali poseduje gracioznost nosoroga. Ruku je prvi put slomio dok je pokušavao vezati pertle, a noge i višestruki prelom glave zaradio je umišljajući da može džogirati na pruzi sa odvezanim pertlama dužine dva metra. Pri padu na asfalt, uradio dupli salto, pa je nenormalan zato.

Psihološke karakteristike koje ovakav individualac poseduje vređaju inteligenciju prostog čoveka, te podsećaju na nekog koga su daunovci od plastelina pravili. U razgovorima koje su školski pedagozi vodili s njegovim roditeljima koristili su izraz ''Nedovoljno oštar'', kao eufemizam za ''Gospođo, žao nam je, vaše dete nije dovoljno glupo da se evidentira kao retadirana osoba, molimo Vas da kod sekretarice uzmete uputstvo za korišćenje prezervativa''.

Jedan divan deo letnjeg raspusta ,kada se keva i cale sete da nisu bili sto godina u selu .Vi se taman ponadate praznoj gajbi ali neeee... oni vas guse do iznemoglosti da idete sa njima i nece odustati ma koje izgovore vi smislili.Na putu do tamo vas ispituju imena rodjaka , koje ste videli kada ste imali cetri godine ,kada shvate da vi blage veze nemate ni gde je to selo a kamoli ko u njemu zivi onda se iscudjavaju i nerviraju.Kada stignete u selo tortura se nastavlja, onda ti rodjaci ,kojih niste mogli da se setite konstantno zapitkuju da li ih se secate i pricaju vam situacije kako ste se vi sa nekim igrali klikera. Kada shvate da ste beznadezan slucaj prelaze na drugu vrstu torture. Natrpaju vam gomilu hrane i pica i kada kazete da nesto necete po sto puta vas ubedjuju da uzmete.Posle prejedanja stariji sednu za sto i pocnu sa alkoholisanjem a vas bas u tom najzanimljivijem trenutku posalju u sobu sa nekim bratom koji je tvoje godiste. Sedite u sobi tako i cutute nekoliko sati .Na kraju vsm on kaze da je vreme za izlazak , vi se naravno poradujete tome ali opet uzalud.Odvede vas u neku seosku rupcagu i pokazuje drugovima. Ovi vas zagledaju i ispituju kao da ste simpanza.Vi onda odlucite da tugu ubijete pivom ali se vase drustvance razbezi na sam pomen te reci.Posto posle toga ostenete sami u cosku, obavezno vas startuje neka brkata seljancica i pokusava da vas navuce da zaglavite robiju zbog pokusaja ubistva.Sreca sto se izlasci zavrsavaju u 11 sati pa uspete da izbegnete zatvor. Posle svega ovoga voznja kuci sa mortus pijanim caletom vam dodje kao luna park.

Okani se ćorava posla, ne ori njivu uzoranu. Pokušavaš nešto, ali to je kao kada bi hteo da digneš vodostaj Dunava bokalom česmovače. Okani se pokušaja da jebeš, idi lepo kući i uplati akaunt za Brejzerse a jebanje ostavi onima koji umeju.

Faza 1. Ovo je prva faza pijanstva. Uglavnom si tada malo pripit, ali ti mnoge genijalne ideje dolaze na pamet. Takođe imaš dobronameran i nadasve pametan savet za svakog svog prijatelja, i ne libiš se da deliš te savete čak i kada ti ih niko ne traži.
Slabije čuješ, pa i glasnije pričaš.
Faza 2. Ovo je već prvi korak ka ozbiljnijem pijanstvu. Najednom, lepši si od Bred Pita, šarmantniji od Džordža Klunija i imao si više žena i švalerki nego Fidel Kastro i Josip Broz Tito zajedno.Takođe, počinješ da namiguješ svim devojkama u kafiću/kafani/restoranu/gdegod, jer si primetio da sve one gledaju baš tebe, ne zato što si pijan kao zmaj, već zato što si lep kao Dionis.
U ovoj fazi malo gubiš moć da hodaš pravo, ali ništa ozbiljnije.
Faza 3. Osećaš se bogato. Ovde se već gubi kontakt sa svetom običnih smrtnika, jer niko nije bogat poput tebe. Naručuješ pića za ceo kafić/kafanu/restoran, za celu ulicu, a u kritičnim situacijama i za celo naselje u kome se dati ugostiteljski boravak nalazi. Naravno, ni u jednom momentu ne pomišljaš koliko sedamnaest tura za osamdeset ljudi u kafiću može takošta, ali, to i nije bitno, jer si prljavo bogat!
U ovoj fazi vid počinje da vara, pa cura "tenk" može izgledati privlačno. Oprez u ovoj fazi !!!
Faza 4. U datom momentu niko nije jači od tebe i spreman si da svakog naučiš pameti, možda samo zato što ti se ne sviđa na koju stranu češlja kosu. Sve bi ti to uza zid pa metak u čelo, bez obzira što je možda baš taj koga “disciplinuješ” u datom momentu traženi kriminalac koji je pobio 300 ljudi, ili prvak sveta u karateu. Tebe to ne zanima, jer ti ne može niko ništa.
U ovoj fazi je veoma otežano kretanje, i ako si u kafiću često ćeš udarati od stolove dok se krećeš. Na to se može desiti da razni likovi prilaze tvojim prijateljima i traže da te smire.
Faza 5.Ovo je kraj. PIjan si toliko da ne možeš u glavi da sastaviš smislenu misao, a kamoli da je izgovoriš i u datom momentu počinješ da izvodiš trista kerefeka, ali ti to nije bitno, jer tada postojiš samo ti i svemir. Niko drugi niti postoji, niti može da te vidi. Niti ti o tome razmišljaš. Zamišljaš ili tripuješ da plivaš u reci piva/rakije/čega god, i pokušavaš da popiješ što više možeš, a u stvari se sam vrtiš na podijumu i zevaš k’o riba na suvom. Počinješ da pevaš i uzvikuješ “Sex, sex, sex on the beach” iako je skoro četiri sata ujutro i sviraju se poslednji narodnjaci pred fajront.
Totalno zaboravljaš sve u skorijoj memoriji. Bilo da je to korpa od cure, krediti, padanje na ispitima. Ama baš ničega.

Prva serija u kojoj se zlocini resavaju matematikom ni manje ni vise.
Tu su vam dva brata glavni likovi. Stariji je tutumrak za matu i isfrustriran zbog toga, pa je svu onu agresiju koju je usmeravao na buraza resio da primeni na kriminalcima i postao FBI agent.
Mladji je genije za matematiku ovo ono, ali smotan za ribe neverovatno, pa je navatao neku ucenicu i nju muva tokom serije, a niko nece da mu kaze da ce da ga sutne posto diplomira i svima je jasno sem njemu. Posto je uvek hteo da dokaze da je bolji od brata koji ga je unistavao dok je bio mladji, smislio je kojekakve formule koje kao resavaju zlocine.
Pojavljuju se jos i neki sporedni likovi: cale, neki zajebani ali povuceni matematicar koji samo nesto kenja, neki agenti da izgleda da u FBIju radi vise od jednog coveka.

Ustati, dići se nakon Božanskog, ali i nadasve žestokog seksa.

Mali, kratki, portabl, niski, ljudi obično bude u ljudima neku dozu saosećanja ili samilosti. Ljudi se prema njima uglavnom ophode sa određenom dozom obzira. Pokušavaju da se ponašaju prema njima kao da ne postoji to drastično fizičko ograničenje. Takva situacija opstaje sve dok ti skraćeni ljudi ne dođu u situaciju da imaju neku moć u svojim rukama. Tada se onaj ko je je zaklanjan i pažen da ga ne povredi nečija nesmotrena reč pretvara u izuzetno zlobnog i podlog tlačitelja.

Ne jesti govna o svemu i svačemu već, onako elegantno, sortirati svaku misao pre nego što je pretvoriš u izgovorenu reč. Kao kad gackaš po vodi – "buć, buć". Stani bre! Kakvo jebeno gackanje (?!) U, do kurca, što i ja biram reči.

Kažu ljudi što su završili neke visoke čkole: "Da se reči kupuju, manje bi ih bilo". E ovo je isti kurac, samo što se ovde one biraju a kad se JEDNO bira, onda nešto DRUGO podleže nekakvoj eliminaciji. I smanjuje se, jebogabog! Ma nisu ni ti ljudi blesavi jer da je onomad Kit Harington u "Pompeji" birao reči, ne bi ga onaj lik dvaes puta bičovao po grbini.

Postoje one zaguljene situacije kada u prisustvu žena neko počne da psuje kao kočijaš i odmah se nađe neki čova da ga "posavetuje" kako je dama tu i kako treba da bira reči. Kao Žarko Popara kad krene da parla pa ne spusta jebenu loptu ni za živu glavu. Neretko i ta žena, u situaciji kakva nalaže takvo ponašanje, postane dotična polusestra onog istog kočijaša pa ne bira ni sredstvo, a kamoli reči. Jer žene su enigma. Što jednom reče The Prof: "Ne možeš sa njima, ne možeš ni da ih ubiješ!".

Biranje reči u našim ruralnim sredinama predstavlja jedan raritet koji zbog mentaliteta slovenskih naroda može da se svrsta u onu malu grupu koja ima uslova da uspe, ali nema ko da je gaji. Naročito kad nam golub posere kola, linijski sudija podigne zastavicu domaćoj ekipi ili komšija preore među.

Kad u gradu nemaš para, pa dobijaš jedino ono sa čim te prijatelji časte. Piti kad ti drugi kupi, jesti kad te drugi časti.
Može označavati i škrtu osobu, koja ne želi da se troši, pa se održava od onoga što mu drugi daju.

Непресушан извор проблема, али и смеха.

Postoji nekoliko koraka koje vecina kompjuterskih (ne)znalaca primenjuje:

1. histericno mlataranje misem,
iako ne postoji nijedan razuman dokaz da bi gore navedena radnja mogla da ima ikakvog uticaja, "znalac" smatra da ce to mnogo da ubrza resavanje problema.

2. X u gornjem desnom uglu(blagosloven bio),
ako nesto ne vidis nije se ni desilo (sindrom nojeve glave),

3.Alt + F4 ,
ako iksic nije upalio, prvo jos malo histericno mlataramo misem, pa onda pritisnemo spasonosne tastere ALT i F4, koji lece rak , a kamoli kompjuterski problemcic.

4.Reset-dugme,
ako Alt+F4 ne pali, onda je prema shvatanjima kompjuterkog znalca to zaista veliki problem, pa bi trebao resetovati komp u nadi da ce svi kvarovi nestati ko rukom odneseni.

5.Power on taster,
nemogucnost resetovanja kompjutera stvara neobuzdanu paniku i samo jedno pada na pamet"ma , "Iskljucicu ga rucno,sta moze da se desi!". Secanje na nastavnika informatike iz V osnovne koji govori da se racunar nikako ne smeje tako iskljuciti biva odlucno potisnuto.

6.Uticnica, zasto da ne?,
Komp je i dalje blokiran , gutamo pluvacku, zabranjene misli ponovo naviru "Uradi nesto pametno, uradi nesto pametno,uradi nesto pametno..... uradi bilo sta.... uradi nesto glupo, samo uradi nesto! Uticnica, o moj Boze , hocu , necu, hocu, necu, HOCU, HOCU, HOCU....

7.Telefonski poziv,
kada smo uveliko zeznuli stvar, zovemo ortaka koji se malo bolje razume u kompjutere nego mi:
"Hej, cao Mario, nismo se culi dugo, pa da vidim sta ima kod tebe?
"Ae... sta ti treba , da ne duzimo stvar..."
"Pa, ovako, dok sam pravio seminar za faks(?) , odjednom je bez ikakvog razloga se ugasio komp i vise nece da se upali, ne znam sta radim...
"Pa , sigurno je nesto pisalo.."
"Ae...........pa............mozda jest..."
"Sta?"
"DO YOU WANT TO DESTROY YOUR COMPUTER?"
"I..."
"Sta i....?"
"Pa, sta si ti odgovorio"
"Ne secam se najbolje....mozda....YES."
"Idiote"
" A, da probam desni klik + Refresh?"
tu, tu , tu , tu....

Kraj svake rasprave sa namazanim šankerom ili domaćinom kod kog si došao u kuću. Pićeš alkohol i tačka.

Tuga i žalost. Čemer i jad. Očaj™. Bedak jebeni.

Uglavnom, optimalni izraz za opisivanje nasumične nesrećne priče, situacije ili pojave koja može zadesiti jednu individuu ili, u slučaju nas Srba, ceo narod. Aukurac...

Maksimalno užurbavati pod pritiskom. Skroz podignuta sisica ekspres lonca.
Probati da svane pre sabaha. Ukratko, šejtansko maslo, instant umućkano sa turbo skrlet mikserom.

Vrhunac u opisivanju izgleda neke devojke/žene. Stavljanje ove fraze uz neku određenu devojku/ženu, znači da se duboko divite njenoj fizičkoj lepoti.

Uvek kad se se u Srbiji izgovara ova rečenica mora se voditi računa jer, kao što se kroz istoriju pokazalo,kao što i nad popom ima pop,tako i nad zlim ima grđe. Imali smo jednog diktatora,pa je onda došao drugi. Posle njega su došli neki manje-više nebitni,pošto na vlasti nisu ostali dovoljno dugo da bi bili i okarakterisani,a kamoli upamćeni. Onda su došli lopovi,i na kraju,konačno,budale. Dok je diktator na vlasti prosečan čovek se oseća potlačeno i poniženo. Dok su nebitni na vlasti,ni ne zna kako se oseća. Kad dođu lopovi,čovek sebe smatra prevarenim i opljačkanim,ili bar naivnim,ukoliko lopov ima bar malo šarma (barem koliko Džordž Kluni). E a kad dođu budale,onda prosečan čovek može samo da izvrši sepuku,hara kiri ili neko manje časno samouništenje.Ako posle ljubavi, po Momi Kaporu,ostaju zabrinuti pogledi konobara što vas više ne viđaju zajedno ili navika da se pale dve cigarete istovremeno i ostale stvari,posle budala i lakrdijaša na vlasti ne ostaje ništa. Ili barem nada, da zaista više ne može da bude grđe.Posle svih popova,na kraju je partrijarh, ili diktator,kako ko voli. Možda je to neki naš začarani krug,možda i nije samo naš,a možda i nije baš takav krug realan za očekivati. Jer i protiv diktatora,i protiv nebitnih, i protiv lopova,čovek može da se nekako bori. Budale još niko nije uspeo da pobedi u bilo čemu,pa ostaje samo da budale pobede sami sebe. Šta god da dođe posle njih,valjda konačno neće biti grđe.

Odbranbeni mehanizam kada ti neko spomene neku tvoju lošu naviku, za koju hoćeš da pokažeš da ti iz dubine duše džingla jaje, ali te ipak tu negde, u ono malo duše što ti ostalo, blago grize, jer znaš da lažeš i okolo i samog sebe.

Juče ssam bio glavni dao ssam prvi gol
ssada me cure jure to nije bio fol...

Najmlađa Vip ličnost koja je skakutala na malim ekranima devedesetih godina.

Plavi decxkic od 9-10 godina, mali baja, trsitelj tinejdžerki, koji je postao popularan tokom noći kada je stara baka svom unuku čestitala rođendan putem televizije K21.
Zbog mnogih samoubistava među mladom populacijom originalnog spota nema ni na jutjubu.

Idol među devojčicama i pravi simbol mlađanog vragolana. Na one plave okice nema koja nije sebi zabila patent olovku u venu. A tek njegove fudbalske sposobnosti na terenu, pa to bi mu i svaki igrač-petlić na ovom svetu pozavideo. Jedini on daje golove. ON. BELI. Ceo stadion skandira njegovo ime a naivne devojčice SVE trče ka njemu. SVE.
Ali, on voli onu debelu sa repićem koja stoji i čeka dok ga svaka ne iskrljoše pa tek onda ona nastupa. Daje mu poljubac u obraz a on njoj loptu. Osmehuju se i crvene dok ostale ljubomorne kucxkice macxkice kuju plan kako da je zakolju. Koliko god im bilo krivo što voli samo nju svaka je potajno maštala da ima takvog dečka pored sebe koji gleda i voli samo nju. Mica.

Sa druge strane on je bio plava pederčina, smotani krembil sa krivim nogama koji nema veze sa fudbalom a kamoli sa loptom... mislim, on daje sa pola terena gol, eeej bre, pa neće se lažemo... a šatro protivnička ekipa nema odbranu u pravcu njegovog šuta a golman je iznenađen kako je lopta zatresla mrežu... feget kome se ribe nude da ih plodi a on se drži za ruke sa jednom i ljube se u obraz. Cccc...

Ajde, sve na stranu, neka bude da su drugi momci bili ljubomorni na njegov izgled, na njegovu omiljenost među devojčicama, ali ono šuštanje slova S, naročito u drugoj strofi je bilo prosto iritantno. I on VIP? ON? BELI?

Definicija za takmičenje Mizantrophy II