Narodna mudrost koja objašnjava gotovo sve sukobe u istoriji čovečanstva, za koje nema izgleda da će prestati dok god čovečanstvo postoji. Na njoj je jedan od najpoznatijih svetskih psihoanalitičara, Sigmund Frojd, manje-više, zasnovao celokupan naučni rad koji se svodi na pretpostavku da se u osnovi svega nalazi sex.
Naime, usled nezadovoljenja sexualnog nagona, dolazi do akumuliranja sexualne energije što se kod muškaraca i žena različito manifestuje. Kod muškaraca, dominantni polni hormon je testosteron, koji je u toku evolucije bio odgovoran za odlazak muškaraca u lov i potragu za hranom. Zbog njegovog lučenja, ta nakupljena energija prelazi u agresivnost koja se ispoljava stupanjem u konflikte različitog intenziteta: od onih verbalnih, koji su najbezazleniji, pa sve do težnje da se strana sa kojom je započet konflikt fizički uništi, što rezultira tučama, ubistvima ili ratnim sukobima manjih ili većih razmera. Tako nastaju maloletni delinkventi, agresivne navijačke grupe i druge organizacije, ali i najveće masovne ubice poput Nerona, Iroda, Hitlera, Mao Cetunga, Staljina itd.
Kako je kod žena testosteron prisutan samo u tragovima, kod njih nakupljanje sexualne energije prelazi u džangrizavost, ozlojeđenost, opšte nezadovoljstvo, konstantnu potrebu za zvocanjem i slično. Tako nastaju isfrustrirane šalterske službenice, medicinske radnice, kasirke ili poslanice u parlamentu ( dovoljno je baciti pogled na Gordanu Pop Lazić, ili Natašu Jovanović ).
Sa druge strane, kada bi sexualno isfrustriarane osobe našle način da zadovolje svoj sexualni nagon, automatski bi se broj sukoba na planeti smanjio, najpre na lokalnom, a potom i na globalnom nivou. Jer kada bi svaki vojnik umesto puške držao u rukama neku cicu, ne bi imao vremena da razmišlja o istrebljenju protivničke strane, u fazonu ”…manje pucaj, više tucaj!!!” A kada bi šalterske službenice bile sexualno zadovoljene, bile bi pitome k’o mačići.

Divljak, vandal, huligan, fasita, homofob, pedofil, serijski ubica....DRZAVNI NEPRIJATELJ BROJ 1

Navijaci su krivi sto je Srbija nerazvijena zemlja?!
Navijaci su krivi sto u Srbiji pitaj kurca koliko ljudi bukvalno prezivljava?!
Navijaci su krivi za pad dinara i porast evra?!
Navijaci su krivi za pandemiju svinjskog gripa?!
Navijaci su krivi za nezaposlenost?!
Navijaci su krivi za SVE (u Srbiji)!!!

Česta pojava u osnovnom i srednjim školama. Nastaje stalnim potcenjivanjem predmeta koji oni predaju i insistiranjem da taj predmet ne može da ide "rame uz rame" sa ostalim. Tada profesor-kompleksaš odluči da nema više zajebancije i napravi pakao većini učenika. To im nije teško jer imaju izobilje sportova u kojima se retko ko mislio okušati.

Najjadnije opravdanje za trovanje alkoholom.

Klin se klinkom izbija, a klinka klinkom. Sledi primer:

Sveukupan utisak koji osoba ostavlja. Nije ni do ponašanja ni izgleda, niti ni do čega na šta se može staviti prst i objasniti zašto imamo mišljenje o pojedincu, zbog čega to opisujemo "energijom koju osoba emituje"

Izbeglički kampovi za one koji su imali rđava iskustva sa insektima.

Niko nije siguran!

Reci STOP nasilju!

Loznički nakupac lubenica. Kao i svaki ciganin, po rođenju se znalo da će biti nakupac, finese odlučuju čega. Kako su mnogobrojna braća pre toga zauzela teliće, bakar i plastične kadice, lubenice su se činile kao dobar biznis zbog blizine Šabačkog vašara.
Magija počinje jedne večeri kad su Sinan i mlađi mu brat pohvatani u krađi lubenica koje su se spremale za prodaju. Svoje nisu imali, sirotinja, a da se radi mora. Seljak je Sinana vezao za drvo i krenuo da ga bičuje tankim štapićem da prizna koliko je pokradeno i ko je još bio sa njim. Plač i kukanje Sinanovo je toliko isparalo srce seljaka da ga je ovaj automatski odvezao i prihvatio da mu bude menadžer na predstojećem vašaru. Siroti Rom je morao da prihvati nepristojnu ponudu pošto mu je pretila dugogodišnja robija a znamo kako cigani prolaze u zatvoru.
:Šabački vašar:
Na mestu gde je trebala da bude tezga sa lubenicama bio je plakat na kome je pisalo:
''Crni dragulj večeras za vas kod Svete u šatri''
pade mrak a tako i bi. Tamnoputi dečak je izašao na binu i zaplakao pred mikrofonom. Pod šatorom je bio muk dobrih pola minuta, kao neko zatišje pred buru a onda je krenuo haos.
Prvi posle njega je krenuo da plače bubnjar i da se bije palicom, harmonikaš je bio sledeći koji se pride setio i pokojne babe koja ga je odgajila. Plakao je ceo šator, žene su u suzama skidale bruseve i bacale na binu. Priča se da se te večeri nije točila obična voda, svako je naplakao sebi u čašu koliko je hteo.
Lubeničar ni kriv ni dužan postaje mega zvezda tokom noći. Posle određenog vremenskog perioda izlazi iz pukog sromaštva i sadi svojih dva'es' ari lubenica, a nedugo posle se spaja sa bendom Tužni vetar. Sve od tada je istorija.
Crni je dočekao da plače na raznim saborima, poselima, Zamovima i televizijama roze boje i da pospešuje proizvodnju lubenica i dalji razvoj.

Podesiti alarm na mobitelu ali ga matorci koriste u old skul fazonu.

Iliti kako je naš narod odmila zove- Ceca. Jeste, to je ona gospodja što je navodno bila zatvorena u kuću mesecima zbog pronevera nekih, šta ti ja znam, ali je ipak nekim čudom za to vreme bila vidjena van svoje "zatvorske ćelije" i to u društvu premijera Praseta.

Gde nastaje problem? Problem je u tome što je ovaj narod, mnogo, iz nekog razloga, voli, i pada u trans čim se pomene to "Ceca", i automatski tim stavljaju do znanja da ovde nema mesta za Karleušu. I što je još gore i oni koji je ne vole baš nešto preterano, moraju da odu na jebeni koncert, samo da bi posle stavili status na fejsu tipa "Kako je bili, sinotj ludo na Ceci, extra provod, ijao! Volim ukus tvog djona cak i kad na njemu donosis mi nju :ispod link pesme:". Klasično pomodarstvo.

Povrh svega, razni menadžeri, piarovi, i ostala muda, su uvidela kako mogu da uzmu koju kintu više, te je krenula turneja po svakom gradu, na po barem 2-3 mesta. Grad oblepljen nekim plakatima, na kom su informacije o koncertu, onda bilbordi, reklame na kolima i tako dalje. I sve to obično mora da se održi na lokalnom fudbalskom stadionu, jer gde ćeš bagru nego na stadion. Ali, na stadionu, po difoltu, mora da bude bar neki problem i da se na dotičnom nešto sjebe, i sada ti gorepomenuti piarovi nas uveravaju kako će sve proći u najboljem redu, i da će šteta, ako je bude, biti minimalna, po njihovim rečima, 0,0001%. Mo'š misliti.

I kao šlag na torti- njene pesme. Prvo što ja pola reči ne razumem u pesmama, možda sam nagluv, nemam pojma, ali drugo je da su pesme čiste nebuloze, kontradikcija, paradoksi i ostale zajebane reči koje imaju veze sa tim. A kako sam bio primoran da poslušam nekoliko pesama sa novog albuma, sve nešto vuče na špansku seriju.

Hrana koja nije ni nalik sarmi ili musaki, a komplikovan način konzumiranja čini da nam ista bude još više odbojna. Takodje može neupućenog čoveka da dovede u neugodnu situaciju ili čak "uvali" u probleme.

Kažemo za nekoga ko sluša sve što mu se kaže; za nekoga bez vidljive volje.

U nedostatku flote lađa koje bi ti mogle potonuti negde na dalekoj pučini Jadranskoga mora i usled nedostatnosti mašte da od istih načiniš podmornice i spasiš dan, pa verovatno najgori usud koji nekoga može snaći u ovom delu kontinentalne Evrope.
Mislim, tu si ti, gledaš svoga posla, napatio si se bio oko proletne setve k'o Isus na Golgoti, na pola si puta do berbe, sunce sija, ptičice cvrkuću i godina deluje kao da će biti rodna, kad ono odjednom, odnekuda dođe grad i pobije ti sve useve.
E sad, ume da bude urnebesno smešno kada na Dnevniku jave da je tamo daleko, daleko od mora grad počinio genocid pobivši useve, voćnjake i povrtnjake đuture i sve to začine snimkom nesretnog poljoprivrednika kako se fata za glavu, kuka, leleče i proklinje ove iz protivgradne zaštite, resornog ministarstva i državu shodno tome. No, kad malo bolje razmisliš, država bi stvarno trebala da uradi nešto po tom pitanju. Ofali li nam pšenice istu ćemo morati uvoziti iz Bugarske što će dovesti do povećanog trgovinskog deficita a Bog sami zna kakav će to domino-efekat imati na ionako astmatičnu privredu države u celini. Garant će i čorba da poskupi. Prošle godine neki Iranac pogodio nekog Amerikanca cipelom u glavu i automatski porasla cena barela nafte na berzi iz straha od eskalacije sukoba a sada da ne poskupi, jes' pa neće.
Ipak, ne treba zaboraviti, svakome je njegova muka najveća i svakome je njegovo breme najteže al' ako te to baš nešto naročito ne tangira i ako postoji mogućnost da neokrnjen stojiš negde sa strane i gledaš kako se neko zlopati, pa što da ne iskoristiš priliku i da se ne nasladiš tuđom mukom.
Dva šećera molim.

Banka će poslove obavljati ažurno i u dobroj nameri, u skladu sa standardima Banke i
Opštim uslovima poslovanja banke a.d. shodno Zakonu o bankama.
Ako ne vratite kredit Vama i Vašoj porodici ćemo da zabijamo klincove pod noktove, jebaćemo Vam majku majčinu po sred pičke i stavićemo Vam kurac u košnicu sa pčelama.

Da ispita svako neslaganje ili osporavanje dugovanja,odnosno potraživanja po Računu na koje ukaže Klijent, obezbedi relevantne informacije i u zavisnosti od njih izvrši potrebna usaglašavanja i korekcije na računu.
Ukoliko zakasnite i sa jednom jedinom ratom, a nedo Vam Bog da nešto muljate, popećemo Vam se na glavu takvom silom da ćete moliti Boga svetog što Vam umesto nas nije došla tašta sa sela.

Da poštuje principe tajnosti računa i da informacije o Računu daje samo Klijentu ili po nalogu suda ili drugog nadležnog organa na osnovu njihovog zahteva, a u skladu sa zakonom.
Daćemo Vaše podatke zelenašima pa nek se oni jebu sa Vama, nas bole kurac, još bolje neka Vas jebu nama sigurno neće biti žao.

Banka za obavljanje poslova platnog prometa automatski obračunava i naplaćuje proviziju u skladu sa važećom Tarifom Banke.
Nateraćemo Vas da prodate rođeni bubreg da bismo naplatili kamatu od 110% na koju ionako imamo pravo, jer tako smo u mogućnosti a i bole nas kurci kad ste ovce.

Klijent ovim ugovorom ovlašćuje Banku da, radi naplate provizije za izvršene usluge, u skladu sa važećom Tarifom naknada Banke za usluge platnog prometa, može zadužiti sredstva koja se vode kod Banke na računima.
Čim stavite potpis više ništa nećete da se pitate, ima da Vam izmuzemo i poslednji jebeni krvavi dinar, koji ste Vi zaradili mamu Vam ološku jebem.

U nadi da ćemo sarađivati, srdačno Vas pozdravljamo.

Priznanje koje stvara veliku nelagodu sagovorniku. U tom trenutku, shvata da je on zapravo taj koji je izazvao sukob i nečovečno postupio prema drugoj strani. Do takve vrste priznanja dolazi ili iz nedostatka volje za daljom raspravom ili jednostavno iz verovanja da se iz sukoba ništa dobro neće izroditi.

Narodni heroj današnjice. Srbima sada isto što i Marko Kraljvić nekada. Samo što on boj ne bije sabljom i topuzom, već mikrofonom. Etno verzija Beogradskog Sindikata.
Veoma preduzimljiv tip. Pored šljakera u Germaniji i tadašnjih krimosa iz Beograda, jedini je od devedesetih godina uspio da napravi komercijalu. Spojio je državni razdor, ratna dešavanja i svoj neosporni muzički talenat u jednu cjelinu i dobio savršen recept za uspjeh – napravio je tačno ono što narodu treba. Pronašao je tu G tačku, ubo k’o kurcem u pičku. Sad 98% Srba 40+ godina izdrkava na njega, sa suzama u očima i nadom u srcu da će se Mićkove pjesme jednom obistiniti.
Tu na red dolazi jedna veoma intrigantna jebada: šta nama dragi Milomir misli na sve to? Elem, kao što je opštepoznato, Milomir je rodoljub prve klase. On voli svoju zemlju (ili bar ono što je od nje ostalo). Taj isti rodoljub mlati kintu kol’ko god može jer mu se može. Sad ja čisto sumnjam da njega bole kurac za ovaj narod. Ta tvrdnja se automatski potkrepljuje činjenicom da se Mićko može primijetiti kako pjeva po vašarima, kafanama, šatorima, svadbama, kurcima, palcima...On definitivno ne vlaži na ta mjesta, već ide bilo gdje samo da zabode dobru kintu. Rokne bakšiša više nego nova sisata pevaljka u lokalnoj kafani. Ali dobro, shvatimo čovjeka, ipak je kriza u svijetu.
Na kraju, da se malo zabavimo tekstovima njegovih poema. Elem, one u sebi sadrže veliku erotsku notu koja je vješto zakamuflirana u liku mlade hercegovke, koju on redovno, u svakoj pjesmi miluje i ljubi (čitaj: trsi).Takođe, pjesme nose snažne antievropske poruke, kao i parole o bratstvu i jedinstvu naših dvaju naroda, Srba i Crnogoraca. Sve je to izmiješano i upakovano u solidnu metaforu, koja uz odgovarajuće propratne melodije izaziva ejakulaciju u nas Srbalja.

Mi : ljudi od razuma i nauke, civilizovani, obrazovani, čestiti i pošteni, lepo vaspitani, uredni. Napredni. Saosećajni i čovekoljubivi. Ne pravimo se pametnijima nego što jesmo, umemo da se vladamo i u društvu koje nije naše i nije nam poznato, dobro vladamo maternjim jezikom, nismo knjiški moljci ali - čitamo, koliko nam vreme i mogućnosti dozvoljavaju. Gnušamo se kiča svake vrste. Ne poznajemo istoriju umetnosti ni psihologiju, ali imamo osnovni uvid i dovoljno iskustva da bismo izgradili sopstveni ukus i zauzeli lični stav, i procenili čoveka u dovoljnoj meri kako bismo ga svrstali u kategoriju prijatelja ili poznanika, dobrodošlih ili budala. Vladamo solidnim znanjem u sveri rada i delovanja, ali imamo šta da kažemo i na račun ekologije, politike i sporta, filma...Ne odredjuju nas društveno ni nacionalno poreklo već sposobnost donošenja sopstvenih zaključaka i obrasci ponašanja koje smo samostalno usvojili - stoga se možemo smatrati kosmopolitama i, bez naročite bojazni, postaviti se kao ravnopravni sagovornici onima iz drugih delova sveta i drugačijeg društvenog miljea.

Oni : ostali. Pre svega, ljudi ograničenih kapaciteta i mogućnosti, brzi na zaključak i osudu, i gramzivi na tudja mišljenja i stavove koje automatski usvajaju i brane kao sopstvene. Ljudi koji propagiraju ono što ne razumeju i u šta ni sami u potpunosti ne veruju - ne iz zlobe i pakosti, naprotiv već - usled nedovoljne informisanosti i ostrašćenosti. Desničari i fašisti, fanatici vodjeni, pre svega, rušilačkim strahom; spaliće, uništiti i razoriti sve što ne razumeju i nisu u stanju da usvoje kao njihovo. Kočnica u razvitku čovečanstva, čak pretnja po društveni poredak - Jevreji, crnci, komunisti, muslimani. Migranti. Ljudi koji upropaštavaju svoj i živote ljudi oko sebe - narkomani, kockari, nasilnici. Teoretičari zavera, antivakseri, ravnozemljaši, reptilijanci, jadnici i paćenici, bolidi, idioti, retardi, daunovci.

Svakom muskarcu se barem jednom desilo da je imao potrebu da izvrsi malu nuzdu ili sto bi narod rekao da "se rukuje sa vrsnjakom" ali kad bi se konacno dokopao nekog WC-a ili parka jednostavno nije islo....

Fetiš kakvog nije bilo niti će biti, od kad je sveta i veka. Uprkos savetima ortopeda o štetnosti nošenja visokih potpetica, ženska populacija od njih ne odustaje. Na radost muške...
Efekat visokih štikli na izgled, stav, samopouzdanje, fluid i uopšte pojavu žene, je toliki da se može porediti sa fejs-liftingom. Čak i bolje...
Ja bih dodao i to, da žena u štiklama teže hoda, al se lakše penje...

Popularna recenica koja pokazuje koliko neko moze da bude alav, i nezadovoljan onim dobijenim, da je sposoban da trazi i uzima do iznemoglosti. uglavnom svako drustvo ima jednog takvog, koji iz samo sebi poznatih razloga nema trunke sramote za alfa siljokuranisanje.