Mašta koju imaju scenaristi anime crtaća.

Drugi čin opere Čarobna frula, koji nastaje zbog dubokogrlnog konzumiranja iste.

Ne, on ne sere pare i ne padaju mu sa neba, njemu liju k'o iz kabla, pljušte mu.
Pun je ko brod, razbacuje se na sve strane, ali to je sve stekao zulumćarom. Ima love za bacanje. On fura mečku, pardon, dve mečke, dok mu plastična plavušica tj. devojka vozi jednog lepog, ljubičastog hamera. Buržujčina. Deca će mu takođe biti retardirana jer će imati sve na tacni a i neće imati od koga da nauče po nešto. Živi u vili na Dedinjama, a i takođe ima najskupljeg advokata koji ga štiti od svih sranja koja pravi.

-Da zida veću kuću od komšije a kad ga pitaju zašto, da kaže da će da moča na njega odozgo

-Da ima ozidani poljski wc

-Da kupi IMT 560 sa tegovima napred (ili ZETOR CRYSTAL) kad komšija kupi IMT 539 i da vadi druge iz blata

-Da slaže koliko je višanja nabrao ove godine i kako je sve odmah naplatio

-Da okači što veći kasetofon na krov kad povezuje maije

-Da obavezno jedno dete pošalje na Višu pedagošku, da se školuje za učitelja (u slučaju da to ili drugo dete nije primljeno na Vojnu akademiju)

-Da sipa vodu u mleko da bi predao najviše u selo, bez obzira što plaćaju po jedinici masnoće

-Da bude precednik mesne zajednice i klepa u klepalo kad i za šta mu se digne

-Da za svog mandata očisti groblje, nasipe put ili slično kako bi ostavio nešto iza sebe...

Osnovna delatnost za one koji su propustili obrazovanje.

Trik korišten od strane zagorelih muškaraca tinejdžerskog uzrasta. Izvodi se tako što se na dnu kesice kokica (ili neke druge grickalice) izbuši otvor (očigledno), i kroz nju se provuče polni organ. I onda se kokice ponude meti (koja je, naravno, žensko).

Kad se kokice nude, preporučljivo je to izvoditi u sedećem položaju, jer će da provali ako joj nudite u stojećem. Kad zavuče ruku u kesicu i dotakne pitona, nuditelj kokica mora biti spreman na sledeće:

1. Šljaska toliko jaka da vam se posle deca rađaju sa crvenilom na obrazu. (ukoliko je meta uvredljiva);
2. Bacanje pegle po vama. (ukoliko je meta gadljiva);
3. Zainteresovanost (ukoliko je meta žešća profuknjača kojoj k***c iz očiju viri).

Paralela likuši koja priča i dok dribla jaja. Ubijač raspoloženja koji snobovskim komentarima uništi gledanje najbolje tekme. Najveći drkadžija što nije u stanju da drži usta zaheftana deset minuta. Istinski prcač mozga koji će ortaku zbog vatačenja sa debelom prokeljkom pomerati picin živac plebejskim humorom na kontu ”bar nisam bio sa ribom što liči na prljavu crnkinju iz uvoda u anatomiju, koju ne mogu da obgrlim iako mi je raspon ruka veći nego beloglavom orlu” kad god mu se ukaže prilika. Lik umesto čije priče više prija slušanje švapskog i metarskih reči u stilu garnispartekirhena, ili fegetskog jezika žabara koji tera na bacanje pegle.

Jedna od najglupljih, a takodje i najcescih tema za pismene zadatke iz srpskog tokom cele osnovne skole, a moze se naci i kao tema u prvoj godini srednje, u koju god skolu da idete. Ponavlja se svake godine, ako ne za pismeni, onda kao domaci zadatak na pocetku svakog godisnjeg doba. Svedoci smo promene klime u zemlji, pa je bas glupo kad ti da temu Prolece u mom kraju, a napolju pljusti kisa, hladno je, ili jos bolje, ima ostataka snega i blata od zime. Onda mi pocnemo da pisemo o bujanju zivota u prirodi, o tome gde bismo na letovanje, o sustanju osuselog lisca koje gazimo po ulice, kako jedva cekamo da pravimo Sneska Belica i da se grudvamo... Vecina autora sastava sa ovakvom temom nisu deca, vec njihovi roditelji, a ponekad i strine, tetke, komsinice, starija braca i sestre...

Krajnji stupanj "civilizovanog" smrada. Od istog je gori samo smrad od pokvarene hrane ili neke raspadnute lešine.

Uruk Hai, po rodoslovu Orci (koji takođe smrde), iskopani iz blata koje je natapno kišom dugi niz godina, nisu mogli da doguraju do nekog boljeg stadijuma što se tiče lične higijene i ličnog im i personalnog mirisa, te su uspeli da vonj pokislog dodža avlijanera čergarskog učine čak i prijatnim.

Takav vonj se dobija dugotrajnim preznojavanjem zarad jurenja lopte ili dugotrajnom vožnjom vozilima GSP-a leti u špicu. Fizički rad takođe podstiče mogućnost da barem na takav način postanete pobratimi sa Uruk Haiima.

Celonoćna pijanka u zadimljenoj prostoriji i izmiksovani uzorci alkoholnih pića sa ostacima od kiselog kupusa koji ste imali za ručak tog dana na vašoj garderobi daju vam tu tipičnu esenciju kojom ubijate sav biljni svet u radijusu od 25 metara.

Dvadeseti vijek. U svim vijekovima prije dvadesetog, sve su slike uglavnom u koloru, zato što fotografija nije ni bilo (dobro, bilo ih je u 19. vijeku, ali nisu uzele maha), pa podatke o istorijskom naslijeđu dobijamo i preko umjetničkih slika, koje su bile u boji. Krajem dvadesetog i u dvadeset i prvom vijeku, pak, dominiraju kolor fotografije.

Tako veći dio dvadesetog vijeka ostaje jedino istorijsko razdoblje o kome je većina zabilježenih slika u crno-bijeloj tehnici.

To se podudara i sa nekim od najvećih strahota u istoriji čovječanstva koje su zabilježene upravo u dvadesetom vijeku:
prvi i drugi svjetski rat, španska gripa, oktobarska revolucija, holokaust, bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, genocid nad Jermenima itd.

Četvrti jahač 'Seks i grad apokalipse', uz crvenokoso truplo koje izgleda kao da je uginulo pre dva meseca, Saru Džesiku Parker, zbog koje je nastala doskočica 'Vrati konju glavu' i onu konzervativnu kurvaćinu. Samanta je 'kraljica', žena 21. veka, govori ono što misli, naziva stvari pravim imenom i svi tetraretardirani epiteti kojim će vam obožavateljka, u čijoj glavi se mućka splačina, ove nobles- keruše istu tu opisati. Onda će kroz usta obožavateljke krenuti proliv pomešan sa prdenjem o tome kako je ova brlja od serije revolucionarna stvar u ženskom svetu, remek- delo koje je doprinelo tome da se žene ne ustručavaju kada govore o seksu, porastu feminizma, osamostaljenju žena i ostale baljezgarije koje naviru u ovoj prolivnoj pohvali izmetoidne serije kao što je ova. Pravi šlag od fekalija na torti od blata.

Bela misteriozna tečnost.
Zaboravite ono što su vas učili u školi da je voda tečnost bez boje i ukusa. Ova voda ima čudan ukus i bele je boje. Osobe koje nisu navikle da piju takvu vodu obično sačekaju neko vreme da se voda razbistri. Za to vreme, ako prislonite uvo, možete čuti šuštanje unutar čaše. Ali ne brinite, jer u vodovodu kažu da u česmovači nema hlora niti kamenca, već da je to vazduh. Što ste bliži centru Beograda, voda je sve belja i čudnija. Oni koji žive u "krugu dvojke" već odavno koriste filter ili kupuju vodu. Mada ima i onih "hrabrih" koji misle da to nije ništa strašno ili jednostavno "nemaju para za bacanje".

Uzvik koji je postao duboko utisnut u mozak svakoga koji je duge sate svoje mladosti proveodio ispred ozračenog ekrana, gubeći vid (dioptrija -4), obožavajući idola, čudnog nam imena KANTER.
Izraz je označavao bacanje bombe, i bio je generalno popraćen ovacijama, tipa: "Beži, brate!", "AAAAA, klanje bombom, haha!!", i sličnim komentarima.... da, mogu priznati da sam često bio žrtva ovog verbalnog terora, zbog moje instiktivne reakcije da se prepadnem, kad je čujem, cimnem miš u levu stranu, izgubim se, gde je leva, gde desna, i odletim u 3 lepe....
---------------------------------------------------------------------
Izraz takođe može asocirati na ne toliko prijatan boravak na wc šolji, posle hasanja izuzetno začinjene hrane....
Mislim da se svi sećamo tih dana...
NIKAD VIŠE FEFERONE!!!

Majstor za seoski fudbal i vrsni poznavalac lokalne beton lige, iako ne zna baš sva pravila ovog sporta. Preživeo je sve živo i video najgore adaptacije fudbala bliže od svih. Više ništa ne može da ga iznenadi. Kada zbog davanja crvenog kartona lokalnom golgeteru Ljubinom dobije iz publike najgore psovke na svoj račun, odgovara bez pardona sa najpoganijim citatima Duleta Vujoševića. Poučen iskustvima kao što su valjanje u koprive i bacanje u bunar od domaćih "navijača" zato što je sudio penal za goste u seoskom derbiju Dubona - Velika Krsna, mito stalno prihvata tako da mu nikada ne fale: drva za ogrev, prasetina, rakija, sir i slično. Kako je vremenom postao autoritet i gazda na svim utakmicama beton lige, više se štoperi (uglavnom krndelji od po 190cm) ne usuđuju da mu lupe šamar na sred utakmice.

Ukoliko mislite na mlade nade švedske filmske industrije oskudno odevene u SMB krpice sa švajcarskim noževima kako proučavaju mahovinu i količinu padavina uzimajući uzorke blata u kome će se svakoga časa povaljati, grdno se varate.

Izviđačice su vrsta pred izumiranjem. Većina izgleda kao da bi svakoga trenutka mogla da završi životnu karijeru, ali nekim čudom još uvek su tu. Iako ste nebrojano mnogo puta poželeli da ih nema, i da ih nikada nije ni bilo.

One znaju sve. Kada ste otišli u grad, kada ste se vratili. Koji automobil ste kupili, koliko troši, i kako je išao prvi automobil koji je vaš deda pre Drugog svetskog rata kupio, znate onaj kome je otpao karburator u Glavnoj ulici. Znaju vaše porodično stablo bolje nego vi sami, ma koliko poricali da vam je luda Milisava neka tetka po babinoj liniji. Znaju, na žalost, i koliko vam je ispita ostalo, ponekad bolje nego vi sami, a u svakom slučaju mnogo bolje nego vaši roditelji, za čije zdravlje je bolje da ne saznaju validnost vaših ocena.

Žive u osmatračnicama, u vidu prozora sa muškatlama i zavesama uštirkanim 1973., u zimskim mesecima, a ispred zgrada na hoklicama prekrivenim krparama u letnjim mesecima. Iako vam se na prvi pogled čini da su te stare bakute veoma bliske sa svojim nemačkim prijateljem Alchajmerom i zaokupljene veoma posvećenim radom na dvadeset drugom Titovom goblenu, ne verujte im. Lažu.
One vide sve i čuju sve.

Još jedan (među hiljadama) izraz za muški polni organ.

Gubljenje nevinosti. Kontrapenetracija djavoljeg urina. Slika ti se manta, ispred tebe legura priloga iz ciganske pljeske. Ljuljaš se. A ukus u grlu sladak. U magnovenju shvataš zašto su baš zbog vinjaka grčki bogovi batalili nektar i ambroziju...
Ne sećaš se kada ti je ćale prvi put dao da probaš pivo, ne sećaš se prvog gutlja vina na slavi. Zaboravio si prvo pijanstvo i prvo bacanje pegle. Prvi poljubac i prvo guranje u vaginu su odavno iza tebe. Sve je ništa. Prvi put si prepoznao ukus čokolade u vinjaku i ponizio celu flajku. I uspeo si, dosegao si nirvanu. Jezikom i prstima vrati bale u usta. I potrudi se da što bolje zapamtiš ukus.

Jedinstveno ime za sve vukojebine.
Nadaleko nepoznata zabit gde država ne dolazi ni kad su izbori. Uradjen je jednom asfalt od crkve do zadruge i žene nisu znale šta je pa su po putu razvijale pitu.
Ni to nije dugo trajalo jer je asfalt nestao pod naletima konjskog izmeta, slame i blata sa seljačkih opanaka.
U toj zabačenoj kasabi se i dalje viori petokraka i Maršal Tito stoji u onoj jednoj učionici, koja broji 3 djaka i popa učitelja. Tamo se i dalje televizor pokriva dekom, jer niko ne zna kako se gasi a čest je slučaj da kad dodje neko sa autom, žene iznose kantu vode da ga napoje. Od nedavno je počela da se razvija i robno-novčana razmena ali isključivo u njemačkim markama.

Šut u košarci koji uglavnom izvode osobe koje i nisu bas stručne u tom sportu, sa namerom da se izbegne blokada.

Izraz nastao na seoskim mobama.
Mobom se naziva radna akcija bilo koje vrste (nalivanje temelja, kopanje septicke jame, bacanje izbalirane deteline) na koju dolaze prijatelji, komsije, drugari da pomognu. Domacin ne placa usluge, ali je red da se pripremi jece&pice.
Trinaesta tacka je upravo to. Uglavnom "svedski sto" na kome se nalaze raznorazne kulinarske djakonije, koje su zene od prijatelja i domacica/ce s ljubavlju pripremile. I pice. Ne zaboravimo pice. Od kafe,preko vina, piva, rakije, do soka, kisele vode, nekad i rasola, zavisi kog obima je moba.
Ne trinaestoj tacki se skupljaju neradnici, zabusanti, zajebanti, babe, dede, sa sve decom od svih prisutnih.