Početak kraja prijateljstva. Pa zar i ti gospođo brate? A bila si cool tip …

Najbolja drugarica konačno ima dečka. Ona sada toliko ima, je li, tog dečka, da se ne razdvaja od njega. Razumem ja ljubav i sve to, ali uuuh. Po pravilu prestaje da koristi ličnu zamenicu JA, jer sada koristi isključivo MI. Ubija sa pricom o “MI” ! Gde god se pojavi, tu je i on, uredno zakačen o njeno rame.

U poslednjih par meseci, od kad su MI zajedno, kad god se dogovori da popije kafu sa drugaricom, bez izuzetka se pojavljuje sa svojim rancem. Pa imam i ja jbt dečka, ali moj dečko nije decxko i ne ide da pije kafu samnom i mojim drugaricama. Posle određenog vremena, shvatate da se to prijateljstvo toliko razbljutnjavilo i obesmislilo, poput izgradnje zida oko Peterburga po Harmsu (ne mogu da se setim naziva priče, ali je poenta bila da poente nema). Viđati se u troje - apsolutno smisla bez, iako se decxko trudi da učestvuje u svim (pa i najglupljim, ali neizostavnim) ženskim razgovorima tipa depilacija, šoping, pedikir … Kako objasniti, a ne baciti peglu?

Posle dužeg istrpa objašnjene situaciije, čak i oni sa čeličnim živcima gube volju i strpljenje, pa počinje izbegavanje iliti odjeb. Ugledate je slučajno posle dužeg perioda izbegavanja, ispred ulaza u toalet u kafiću u kome ste nekada često zajedno sedele. Pruža torbu svom dečku, da joj pridrži dok je ona u toaletu, okreće se i …

Fraza koja se u poslednje vreme javlja u korelaciji sa misterioznom poplavom ubistava i mučenja životinja!

Komična situacija kada se ispred vrata WC-a nabere poveći red ljudi, jer je onaj prvi u redu došao pred zatvorena vrata, pa je pomislio da neko vrši veliku nuždu i tako svi čekaju nekih 15-ak minuta dok se ne nađe neko pametan, pa predloži da se vrata otvore.

Opšte je poznato da devojka, jednom kad se opeče, ne veruje apsolutno nijednom muškarcu više. To je daleko više izraženo ako je dotična nekad naletela na nekog napasnika, ili pak, započela nešto sa nekim za koga se ispostavilo kasnije da je nasilnik u pravom smislu te reči.
Prema tome, opreza nikad dosta, što doprinosi povećanju mera preventive kao i čitavog aksesoara 'oružja' koje devojka ima pri sebi. (To je mnogo više od improvizovanog suzavca koji ima u torbici, koju će, uzgred baciti čim se smesti za sto)
Dakle,
-Pri polasku na određenu destinaciju glava je okrenuta 45 stepeni ulevo/udesno, kako bi perifernim vidom primetila potencijalnog napadača, a pritom i hoda koracima od sedam milja.
-Na jačoj ruci ima 2-3 prstena, ne radi mode ili čega već, nego zato što je svesna činjenice da pesnica sigurno mnogo jače boli potpomognuta pomenutim, XXl veličine.
-Kosu je (svak' će pomisliti, slučajno) podigla sa ogoromnom šnalom na principu štipaljke, sa zašiljenim (i hmmmm, opasnim) vrhom. Za svaki slučaj.
-Automatski odbija bilo kog dečka koji joj se obrati iz kakve god namere bilo.
-Uvek je sa čergom drugarica oko sebe, i pogleda li je neko, uzvraća sa mrkim 'odjebi od mene' pogledom.
-Pri povratku kući, u stisnutoj pesnici ima i pride, između kažiprsta i srednjeg prsta ključ, pa priđe li joj neko zabošće ga gde stigne, pa će onda lako pobeći.

Boja koju u cugopolu svesno uzimaju samo najhrabriji iako u većini slučajeva je ostali igrači dodele osobi koju planiraju da odvoje od života alkoholom. Naime kada određeni igrač dobije ovu boju to univerzum shvata kao izazov da dokaže da statistika u cugopolu je trć-mrć. U prvom krugu je obavezno da barem četiri od šest igrača dobiju broj sedam koji ih vodi direktno na polje 'crni pije duplo'. Prvi krug se verovatno nikada neće završiti, zato što tih 4 igrača će obavezno baciti 3 (naterajući statističare da se naježe od (ne)verovatnoće) i vratiti se na start, čime agonija crnog se nastavlja.

Ukoliko su igrači univerzumu kao žrtvu ponudili devicu (u alkoholnom smislu) univerzum će nastavljati da vrti samo 7 i 3 uz obavezno smejuljenje od zadovoljstva. Igra se završava kada crni više ne može da pije i onda svi nastavljaju normalno da pijanče dok crni grli šolju. U slučaju da je crni uspeo da preživi partiju (ili da je zaustavljena na vreme od milostivih saigrača), univerzum će naći načina da završi posao.

Osobe koje prođu kroz vatreno krštenje gube svoje kršteno ime, i postaju poznati pod počasnom titulom Crni.

Postoji teorija koja kaže da ako se nađu zajedno dva Crna u prostoriji da će se sva voda u njihovoj blizini pretvoriti u alkohol. Očekujemo da nam naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu jave njihova zapažanja ovih dana.

Sadržina nosa,u stvari sadržina pluća,(najčešće mešavina prašine, nikotina,katrana,THC-a i drugih lepih stvari),koja je izlučena iz pluća i dovedena do nosa,gde se suši,odnosno pretvara u čvrsto agregatno stanje.Kada se ta masa stvrdne,odstrani se najčešće prstom iz nosa potezom u narodu poznatom kao čačkanje nosa.Tako izvađena masa se zatim laganim pokretima kažiprsta i palca oblikuje u finu kuglicu.

Komentar na zapomaganje hipohondra kako je bolestan.

Nesto divljački sočno rečeno. Tipično za mužjake.

Количина кинте коју пукнеш када седнеш да удараш апарате за 200 кинти.

Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.

Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, načeta ludost u službi zdravog razuma.. Svakom je njegova najlepša, uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše težiš i žudiš. Druge ne vodimo tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti, deluje blistavo, a opet može se učiniti i strašnom.

Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama. Tamo sam svoj, tamo ne dopiru prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.

Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ali ja ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim u nepoznati pravac, ćutnju, i drugujem sa mislima koje se ne mogu reći, zvukovima koje sviraju instrumenti koji samo tamo još postoje. Nema gladi, hladnoće, sujete, civilizacije..

Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo sudbonosna stanica sa koje sam krenuo davno, jako davno.

Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih cifara i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, ljudska sudbina jedan novi smisao.

A onda prodre snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.

Postoji veliki broj različitih žvaka, kao što postoji i puno različitih žvakača.

Postoje kao prvo one žvake, koje dobiješ za kusur. One izazivaju samo trenutno zadovoljstvo. Preslatke su kad ih tek uzmete i lako se mrve. Ma kako dobar žvakač bili, posle kratkog vremena one izgube svoju čar i više vam nisu interesantne. Čak šta više, izazivaju bol u vilici i stoga želiš što pre da je se rešiš. To su one žvake za jednokratnu upotrebu. Sa njima može da se napravi jedan ili čak nijedan valjan balon.

Zatim postoje one koje su malo skuplje. Desetak dinara komad. E one su već druga priča. One su slatke taman, i malo mekše od prethodnih, i sa njima, ako si iole bolji žvakač možeš dobro da se provedeš. Sa njima možeš napraviti poneki balon, i nisu preslatke. Sa njima možeš da provedeš više vremena. Mislim, u ustima su prijatnije. Ipak, nakon nekog vremena jednostavno shvatiš da to nije to. Ma koliko se ti trudio, ona te više ne zadovoljava ni u kom smislu. I zbog toga završava kraj one prve. U kanti.

Potom postoje žvake, koje zaista gube svoju slast nakon svega pet minuta, ali nije to ono po čemu su poznate. Ono što ti se najviše sviđa kod njih jeste to što možeš da praviš balone koji jebu kevu. Uvek. I kad god hoćeš. Možeš je staviti u usta za katolički Božić, a one će i za Srpsku novu godinu biti iste po tom pitanju. Pravićeš sa njom balone zbog kojih ćeš oslepeti na trenutke kada ti se zalepe za čelo, kada pukne o taj prekrasni i preveliki, nikad predvidljivi balon. Ako ćemo realno, i nema nekih zamerki povodom ovih. Jedina stvar je što nikad ne znaš kad je dosta. I mogao bi da je žvaćeš dan- noć.

Sve dok ne uzmeš orbit. Ona je najbolja.The Žvaka. Međutim, odmah da kažem, svaka orbit jeste dobra. Ali samo najbolji žvakači mogu izvući najlepše iz nje i iz sebe.
Pravi majstor zna. On zna da sa tom žvakom moraš postupati kao sa kraljicom.

Ne navališ odmah da je žvaćeš kao da ti je poslednja stvar koju si stavio u usta. Ne. Prvo i najbitnije, čekaš najbolji trenutak kada ćeš je staviti, jer nije svaki trenutak idealan. Možeš se zajebati pa je staviti pre ručka, pa je moraš baciti dok je još slatka. Ne ni to naravno. E sad kada je došao taj momenat, prvo je staviš da ti stoji na jeziku par trenutaka. Kao bombonu. Osetićeš svu slad ove prelepe žvake, kao i njeno istančano peckanje koje će ti samo terati vodu na usta. Onda ćeš je polako šetati po ustima dok ne spadne taj slatki sloj i dok ne osetiš svaku poru na njenoj površini. A onda ćeš polako pregristi jednom. Pa još jednom. Pa još jednom...

I u tom trenutku biće ti jasno, da ona nije kao druge. Ona izaziva napetost svih tvojih čula. I razliće ti se osmejak preko lica dok budeš žvakao. A onda ćeš napraviti prvi balon. Ne preveliki, ne premali, neće pući i zalepiti se za nos. A onda ćeš shvatiti, da je to ta žvaka. Najbolja. Nju nećeš tako lako baciti. Ona ima dobre osobine svih prethodnih, a nijednu manu. Nju ćeš zalepiti ispod tanjira da možeš da nastaviš kasnije. Ona ti nikada ne dosadi.

Početak predskazanja do kojeg nas je dovela naša bezgrešna intuicija. Početak koji najavljuje duboko mračno proročanstvo i pokazuje da smo, bez sumnje, nasledili vidovnjačke moći iz porodične loze. Ili se proseravamo.

Novo vreme, nove stvari. Fudbalski znalci su danas retki dok je fudbalskih statističara na svakom koraku. Većina ih zna rezultate treće engleske lige, ali je retko ko danas odgledao jednu utakmicu. Ima u bukmarksima "livescore", ali ne i recimo sajt sa stvarnim vestima iz fudbala jer njega ne zanima kako je ko igrao, nego samo rezultat. Da ne postoji kladionica većinja njih ne bi znala da postoji fudbal.

Ту курцу среће нема.

Риба са великим бојлером за централно грејање. Што се каже - разгажена к'о солунска цокула.

Наравно, израз се базира на начину вођења војничког живота који подразумева сексуални пост, јелте. Мислим, дисциплина, Спарта, рано у кревет и те муње. И сад замислите да у касарну пусте женско чељаде, право пред ноге ликовима који су пичку последњи пут видели пре осмог дела Томиног мандата. Навалили би као Срби на Пунта. Дакле, само аугмент и ништа више.

Па бре ни од Слобе Васића, лупам сад, не би остали дугмићи кад би случајно упао међ' испошњене рмпалије. Мада он и делује као неко ко би намерно тамо и упао, маме му га налицкане.

Opšta pojava po kioscima brze hrane i sličnim ustanovama.
To je ono kada vam stave previše priloga u bilo šta što je mobilno i što se jede.
Uzdamo se u radnicu i njeno iskustvo u turanju priloga pa rizikujemo previše majoneze, kečapa, senfa ili bilo čega što nas može uflekati.
Opšta je praksa je da radnice u fast fudovima "malo majoneze" uglavnom čuju kao "ma krkni šest kašika, a u pičku materinu".

Prostorno-vremenski se teleportovati iz jedne kafane u drugu. Sve to i ne zvuči toliko sajber-nadrealno, ukoliko niste subjekt sam koji pojma nema kako je došao iz tačke A u tačku B.

Deo grada, neplanski predviđen za bacanje smeća, crkotine i toksičnog otpada...
Carstvo divljih deponija, u kome vladaju kuga i botulizam.

Tipičan izraz ljubomore u Srbalja. Ako već ja ne mogu da se dokopam grožđa, nek barmislim da je kiselo.

Opis stanja ekonomije i privrede u Srbiji.

Po onim nepisanim pravilima svaka majka, na najčudnije načine, sprema svoje dijete za život najbolje što može i umije.