Jedinica mere odbojnosti.

Mafijaš koji ima svoje ljude, i šta god da mu zatreba, oni to rade umesto njega. Najčešće je to neka akcija sažimanja ljudi koji mu smetaju, ili samo neki običan poslić. On je gospodin. On se čak ponekad ni ne pominje da je to njegovo maslo. On je zaštićen kao beli medved, barem dok ga strpaju u gepek i voze po napuštenih hangara.

Žena koja nema pojma da kuva. Sva kulinarska iskustva vezana su joj za konzerviranu hranu. Što bi se mučila kad beli luk smrdi, krompir se teško guli i oštećuje nokte, a sva jela imaju za minut u "Maksuju" pored, samo baciš konzervu u mikrotalasnu. Uspeva da prepozna robnu marku na kilometar, razlikuje 32 000 nijansi farbi za kosu i lakova, al je spremiti sarmu viša matematika . Jedan potez otvarača za konzervu i ručak spreman. Ako je dobre volje odvoji ti još 5 minuta za supicu iz kesice...

Nemam nikoga. Ni na vidiku. Ma ni dalje od toga. Ali našla sam konac. Beli. Opa, neko crn misli na mene. Da vidimo: ima Bora iz banke, Siniša komšija, Marko iz osnovne (šta li on sad radi?), eee, pa Dragan iz vrtića, njega nisam videla pet godina, možda je on. Vid', evo i crnog konca. Aaa, možda je Deki, on je uvek vukao na plavušane ili Stefan, ma nije on, on je ružan. Biće da je Zoran. Ah, koliko njih misli na mene...

neispunjenjem licnih motiva dolazi do nezadovoljstva kod coveka,tesko je prihvatiti istinu i priznati svoj nedostatak,covek obicno ide linijom lakseg otpora i svaku krivicu pripisuje drugima,bio to kolega koji manje radi,kuvar koji nije stavio beli luk u spanac,plavanjac sto stavlja samo + u komentar,sve definicije sa seksualnom temom ili pak talentovano_glup sto siri svoj talenat all over.ovo je mali broj simptoma kojim mozemo uociti da nismo zadovoljni samim sobom na neki nacin zato sedni, otvori pivo, pusti dzems bonda i iskuliraj, sutra je novi dan

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

Urođenici kontinenta Novog Sveta, bliski prirodi, zbog te svoje bliskosti uništeni.
Nisu imali šanse protiv žrtvi konzumerizma, zarobljenih (samo)nametnutim okovima svetlucave površnosti (danas videti Apple).

Bekrija kome je flaša srasla za ruku.

Mesto gde se najviše ceni unutrašnja lepota.

Naziv za Bluetooth korišćen među ljubiteljima istorije.
Jeste, ovo je jedna od onih defki koje ne udaraju na humor, nego na iskopavanje malo poznatog podatka.
Kada je jedan od pronalazača bežičnog prenosa fajlova bio pozvan da da ime pronalasku, odlučio se za svog omiljenog lika iz istorije, danskog kralja Haralda Plavozubog (naravno, na engleskom), jer je on ujedinio i povezao danske pokrajine, kao što je to činio novi uređaj sa telefonima.
Inače, onaj beli znak na plavoj pozadini su ukrštene skandinavske rune H i B.

Izraz za matore devojke, koje su prešle 35 godina, a još se nisu udale i nemaju dečka. Za njih često možemo da kažemo da su kao: crno beli televizor, vokmen, video rekorder, gramofon, sega, i sl. Često su u panici da se nikada neće udati zbog sve većeg broja mladih devojaka, koje su sada u širokoj upotrebi (LCD, LED, Plazma TV, MP3 i MP4 plejer, PS 3 i sl.). Teši ih to što kod nas svaka krpa nađe zakrpu, pa isto tako još uvek mogu da su kupe kasete, ploče i diskete.

Omiljena rečenica jednog mog profesora kad bi mene nerećnoga uhvatio u neznanju.

Tamo gde ideš kad si švorc.

Najsvetliji, najčasniji i najtrijasti od svih srpskih brojeva.
Još je Sveti Sava prepisao da se svaki pravi Srbinu, u gsp prevozu, mora prekrstiti 3 puta kada prolazi pored crkve. Zato je svima nama ostalo zapisano zlatnim slovima svetost broja 3.
Time nazivamo naše vrhove: Triglav, naše gradove: Tripoli, naš nacionalni instrument: Trijangl.
Da ne pominjemo da nam je na grbu, naš beli 3-3/3(iliti 2, za matematički ugrožene)oglavi orao i na našem krstu sa 3 s i 3/3 latinično c, što naravno označava: "Samo sloga Srbina cipiripi."
Svakako najsvetliji od svih srpskih brojeva.

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Po našim verovanjima, dok smo bili deca to je bio najbolji komp. Ko je imao kompijuter crne boje u kraju on je bio glavni baja. Taj je sigurno mogao da igra sve igrice, a ako neku ne može da igra, onda ne može niko. Taj komp je bio jako skup. Neki su ga zvali '' Pentium 4''. On je mogao u nekim verzijama i da ima ''mikrofon'' ili pak ''kameru''. Sve u svemu pred nasim očima bilo je to čudo napredne tehnologije u boji (iako smo imali isti takav kod kuće samo beli).

Metalna kutija na tockovima u koju moze da stane duplo vise ljudi nego sto bi neiskusni posmatrac pomislio. Pogodno mesto za zblizavanje sa sunarodnicima, pogotovu ako su jeli beli luk. Jedino mesto ma svetu gde je moguce dubiti na trepavicama. U GSP je kulturno uci uz uzvik: "Moze malo ka sredini!", a izaci kako znas i umes. Pruza odlicnu priliku da saslusas zivotne price potpuno nepoznatih ljudi. Redovna upotreba zahteva clansku kartu poznatiju kao povlastica, sposbonost da pazis na sve svoje dzepove odjednom, kao i na sopstvenu pozadinu (ako si zensko) i nerve od celika.

Ako pustiš i neki chillout u pozadini, ume da traje nekad i satima. Ukoliko je akvarijum velik i ako se redovno održava, a ribice su raznolikih boja, pravo je uživanje gledati ga. Zadubiš se i pustiš misli da odlutaju, problemi se zaborave, a i kad ih se ponovo setiš, misliš o njima mirne glave pa se lakše i reše.

Napomena: Ko nema merak na jedenje nemoj ni da čita!!!!
Leskovački roštilj je nastao kako mu i samo ime kaže u Leskovac i svoj vrhunac u ukusu dostiže između dva svetska rata kada je Leskovac bio industrijski centar istočne evrope.Pravi se samo od juneće meso i recept neće niko da ti kaže.Ali glavni specijaliteti od roštilja su:
Leskovački voz-kompozicija od pljeskavicu,ćevapi,uštipci
pljeskavica od 5 ćevapa i 10 ćevapa
uštipci su ćevap meso punjeno sa beli luka,slaninu,kačkavalj i gruvanu papriku
I to se jede samo sa luka i ljutu papriku!

Stisli milbari sa svih strana i u životinje se digo pretisak, štono vele na dnevniku, a kamoli kod ljudi. Zavija kerče, 'oće dušu dispusti. Sprema se opastan belaj. I Zira uz'o da zavija kono kerče, pun mi ga je Mesec! E da 'oće dudari grad, da ovrše beli kombajn, da spusti keder do zemlje, pa jauči.