Zajebi povlasticu, zajebi markicu. Najpotrebniji dokument potreban za vožnju autobusima sa trocifrenim brojem Beogradskog saobraćajnog prevoza.

Poznat kao sredstvo za uspešno otklanjanje fleka, ali u praksi nije dorastao ni najbezazlenijoj mrlji koja se skida najobičnijim deterdžentom! Provereno! Valjda ga zbog toga sve češće u marketima dodaju gratis uz prašak za veš ili u akciji kupiš jedan, dobiješ dva i sl. Proslavio se najidiotskijim reklamama tipa - pazi uništićeš mi košulju.

Ili zvezdani psi, Belka i Strelka, prva živa bića koja su se tačno pre pola veka vratila iz orbitalnog leta u kosmos. Belka i Strelka su bili obični džukci pokupljeni na ulici i poslati u zvezde. Pored toga što nisu bili plemenitog roda pseći putnici u svemir morali su da budu ženke, ne zato da bi ih oplodila neka svemirska livra, već zato što su sovjetski konstrukteri već odradili ženkse kučeće skafandere. Da li se desilo da je došlo do nekakvog svemirskog koitusa ili ne, nije utvrđeno ali Strelka je nakon nekoliko meseci okotila šestoro zdravih štenadi, od kojih je jedno kao poklon završilo u vlasništvu Karoline Kenedi i samim tim svakodnevno je zapišavalo beli dom, kao što su se, uostalom, Belka i Strelka posrale na celu Ameriku u trci za osvajanje kosmosa.

Kao bebe smo znali za crno beli svet i bilo je jednostavno : gladan/sit, odmoran/pospan, suv/upišan...

Kao klinci smo počeli da širimo spektar boja : gladan sam, ali mi se jedu samo kolači....Predstava o svetu oko nas se usložnjavala.

Kao adolescenti smo znali za mnogobrojne nijanse, spektar osnovnih boja smo već savladali. Tada nismo mogli da se odlučimo za odgovarajuću nijansu, nekad ni boju. Birali smo, često i pogrešno i postepeno učili o svetu oko nas. Tada nam se i dalje činilo da je sve to vrlo prosto.

Kao odrasli, sa bogatim životnim iskustvom, uspevamo da dodamo nijanse osnovnim tonovima, da oduzmemo ton drečavoj i zaslepljujućoj boji.

Starijim ljudima se spektar sužava i prepoznavanje nijansi se otelo kontroli. Kolorit nestaje...gladan/sit...zdrav/bolestan...

Odevni predmet koji je bio veoma popularan kod muške populacije pre nego što je otkriven šorc. Mera za iskustvo.

Otelotvorenje svakog sitnog zla i malih pakosti, koje mogu da se nadju u jednom čoveku. Ateista, veruje samo u sistem i ideju da on može biti savršen. Zato se trudi da ukalupi decu, načini ih krutim i ozbiljnim, usadjuje im crno - beli pogled na svet sa jasno odredjenim pravilima i poželjnim načinom ponašanja. Ubija u njima svaku radost, nalazi greške i slabosti, i tera ih da ispaštaju zbog njih, jer slabi neće i ne treba da opstanu. I on u tome uživa, jer kod kuće ga čeka njegova debela, dosadna žena da ga kažnjava za njegov loš izbor. Najobičniji primer čoveka koji nema snage da se suoči sa sobom i problemima, pa ventil nalazi na ljudima koji zavise od njegovog stanja i raspoloženja, a u ovom slučaju to su deca. Mislim da ponešto od njega živi u svakom učitelju, nastavniku i profesoru, koji je generacijama omražen od strane djaka i studenata.

Uraditi nešto na brzaka, na eks. Ne može se sporije, jebi ga, obaveze čekaju k'o ljudi na šalteru pošte dvadeset i petog, a tebi ništa ne preostaje nego da u trku rešavaš probleme. Obično kvalitet takve usluge nije baš najbolji...

Religije koje su nastale po Melaneziji i Novoj Gvineji pri prvim kontaktima domorodaca sa zapadnom civilizacijom. Oni su tada videli neke čudne skalamerije, radije, šrafcigere, naočari za sunce, gasne lampe, koje su bile potpuno strane njhovoj manufakturi. Pošto nisu mogli nikako da ih sami proizvedu oni su počeli da izvode rituale i mole da vetrovi ili beli čovek dobace na njihovo ostrvo misteriozni i blagosloveni "kargo".

Ovo je takođe zvanična religija omladine širom sveta. U cilju da izmole od svojih matoraca za novi iPod, Playstation ili mobilni oni pribegavaju redovnom učenju i spremanju sobe(ređe) ili kmečanju i moljakanju(češće) pošto, je li, nisu sposobni sami da zarade lovu. Takođe postoje neke nasilnije sekte, npr. u vidu Airmax kulta koji podrazumeva makljažu po ulici i lomljenje izloga.

Dobra fora, posebno ako si žensko, mada nije obavezno, kada te neko konstantno jebe u zdrav mozak svojim glupim izjavama ili šešeljevskim predlozima, toliko da je red da se zatrudni od tolikog mentalnog seksa, ko zna, možda se od glavobolje rodi nova retardirana rođaka Atine.

Pre svega odnosi se na nemačke penzionere-turiste, koji letuju negde u okolnim zemljama.
Njih karakterišu pre svega: beli brkovi, bela majica, krem pantalone, braon sandale i bele čarapice. Njegovo lice je uvek crveno kao kod raka, kao i njegove ruke i noge.
Nemac iz Berlina ili Dortmunda možda nosi i naočare za sunce, dok Nemac iz ruralnih delova te zemlje više preferira šešir, ili pak kačket.
Uglavnom dolaze sa partnerkom koja slično izgleda. Neretko su debeli. Uglavnom su na plaži od 6 ujutru, a povlače se u svoje odaje oko 11h jer tada kreće jako sunce, a i kreće da dolazi nevaspitana balkanska omladina, kakvi oni naravno nisu bili u Hitlerovoj Nemačkoj,
"Arbeit, Disziplin und Ordnung" rodjaci.
Mogu biti dosadni, džangrizavi i u svakom slučaju treba ih zaobilaziti u širokom luku.

Država na samom jugu Afrike u kojoj je do 1994. vladao aparhejd, što bi značilo da crnci nisu imali nikakva prava. U to vreme država je bila pokušaj kopije matice tj Velike Britanije, i za belca je bila bezbedna. U međuvremenu stanje se promenilo, tako da se danas crnci na neki način svete belcima za sve koji su u ogromnoj manjini. Treba li reći da je danas Južnoafrička republika jedna od najopasnijih mesta za život.
U suštini stvari su se promenile, ali su i dalje nekako ostale iste, beli ljudi drže sve, crnci su opet po getima i napraviše od države wild west.Nadam se da nijedan turista iz Evrope nece biti osakaćen tamo kad ode na Svetsko Prvenstvo, nas naravno ne diraju mi smo i onako ludi.
Ništa rasistički, samo realno.

arapska reč za srpsko "jašta", "nego kako", "jes' vala"...
Moj istoričar iz srednje bi rekao: "Pa, siiiigurno..."

Fensi kuvar.

Kulinar ne sprema klopu: on projektuje kompleksan gastronomski doživljaj. On ne surdukne lepo kašiku vegete, nego udara tučkom po skupom korenju u stilu Aspiriniksa, vrti mlin od pola metra i doda maaaalko, lečak nekog praha, još malo... takoc, voila. A sad da se malo spali let lampom i ko šećer.

Kažu da su Kolumba kulinari nagovorili da krene po začine u Indiju i vidite šta su, da se tako duhovito izrazim, zakuvali.

Ono što ima u kući, nije dovoljno: kulinaru treba nešto drugo. Skupo. Ne može orah, nego mora muskatni orah, ne može jabukovo sirće, treba balzamiko, ne može beli luk normalan, nego u granulama. "A sada dodajemo malo ulja od semenki grožđa". Stani sekund, neko vadi koštice iz grožđa, stiska ih i pravi ulje? Da, neznalice nepca ogrubelog.

Na kraju, posle višečasovnog dinstanja, pirjanjenja, flambiranja, rendanja, drkanja i mumificiranja, evo i specijaliteta: mrtva priroda sa dulekom, kombinovana tehnika. Da se ruča. Pardon: ručava.

Ostrvo osame. Svojevrsna kazneno-popravna institucija za muškog predstavnika u jednoj emotivnoj vezi. Nedvosmisleni simbol za "vankrevetnu aktivnost". Spartanski način na koji nam žene saopštavaju da večeras nećemo jebati. Bukvalno.

Razvaliti se od alkaloida. Dovesti sebe u nesvesno stanje preteranom upotrebom alkohola i/ili gudrovine.

Ultimativni dokaz na haubi automobila, kojem pribegavaju novinari kako bi pokazali da meteorološke službe lažu narod tvrdeći da živa u termometru neće prelaziti 40ºC.

Toliko je gadan iznutra, da nemaju kad da ti zasmetaju ni konkretni telesni smradovi.

Odjenuti se neadekvatno za trenutne vremenske prilike. "Evo ide zimsko doba, na tebe je ljetnja roba", rekao bi narodni pjevač, a ja kažem "ogrni se, mala moja!"

U reperskom slengu beef (što će reći govedina) znači naraščišćene račune. Zna se kako ih oni raščišćavaju, a kako se lože da ih raščišćavaju, što je praktično ubilo hip-hop, koji je sada u svojoj postojbini muzika retardiranih crnaca kojih se njihova "braća" stide, a glupi beli snobovi ih slušaju iz poze.
Ipak, hip-hop je ovde imao svoje izdanke, njihovom uspehu se ne treba čuditi pošto su nas žreci Novog Svetskog Poretka i domaći satrapi sveli na nivo između Zambije i Kurdistana.
U svakom slučaju Govedina je legendarni hit satava Beogradski Sindikat, koji je opisao društveno-političku klimu u Srbiji neke 2001. i 2002. Nažalost, u mnogo čemu i dalje aktuelna. Ovo mi lično nije najbolja stvar Sindikata, daleko od toga. Čak mislim da bi bolje bilo da se nisu bavili politikom. Njihovi kasniji radovi to potvrdđuju. Ipak, mislim da se treba podsetiti i definisati.

To je neka privatna svojina svakog čoveka koju dobija po rođenju od majke, oca ili kuma sve u zavisnosti gde je rođen. To je naziv čoveka koji se koristi isključivo u situacijama kad treba negde da potpišemo puno ime i prezime i u situacijam kad je neko ljut na nas pa onda izgovara celo ime i prezime naglašavajući svako slovo. U svakodnevnom životu svi imaju neke nadimke po kojima su poznati i često ukoliko se nekom pomene pravo ime većina nema pojma o kome se radi. I ti nadimci su često vezani za neku osobinu samog čoveka poput Dugi, Kratki, Mrvica, Ćelo, Beli, Žuti , Lepi , Ružni ili su nadimci samo izmenjena imena poput Lemi, Šone, Šandu, Pera, Džoni ili nešto sasvim drugo. U današnje vreme prava imena se skoro i ne koriste.