naziv izuzetno debilne i morbidne skrivene kamere koja baj d vej loše kopira italijanske fore. . .

Jedinka populacije kreatura u crnom koja eksponencijalno raste. Jedinka je uglavnom ženka, ali se neretko sreću i mužjaci, s tim što su oni manje upadljivi.
Život dotičnoe se svodi na:
-Blejanje sa striptiz šipkom.
-Pozerisanje ispred fotoaparata u oskudnoj količini odeće.
-Pijenje isključivo crnog vina, jer podseća na krv.
-Prozivanje bilo čega što nije samrtno belo u licu i ne tripuje da je vampir.
-Psovanje svoje majke preko fejsbuka.

Takođe, treba napomenuti da se ova grupa ljudi može sresti isključivo noću. Nosi samo crno, gomilu steznika, mrežastu "odeću", fetiš obuću i tonu nakita. Sluša uglavnom simfonijski metal i trudi se da iskaže svoje pozamašne vokalne sposobnosti na svakom ćošku.

Prosečna gotičarka je završila višu muzičku školu, sluša klasiku od treće godine, slika se na groblju, obavezno pri sebi ima bar jedan obrnuti pentagram, iako nema blage veze čemu služi. Tvrdi da nije kurva, iako suprotno nikada nije dokazano. Izuzetno voli fotošop i crno-bele slike. Ponosi se svojim savršenim tenom i ili je anoreksična, ili je masna. Zlatna sredina ne postoji. Možeš je oterati isključivo jakim mirisom belog luka.

Kreće se isključivo u krugu svoje populacije jer ne voli kad je ljudi čudno gledaju. Therion i Nightwish su njihove svetinje, iako ignorišemo činjenicu da često tripuje neki satanizam. Voli slepe miševe i zmije.

Konstantno menja partnere, i demantuje enormne količine estrogena koji luči.

Puna je para, ali nikad sebi ne plaća piće, jer ne vidi potrebu.

Skrasio si se. Našao devojku sa kojom ti je do jaja, idete na more, roditelji vam se poznaju, kad-kad i druže, posećuju i te šeme. Da ti prevedem na srpski, zajeb'o si se, buraz moj. Uterao si sam sebi, ako ti je lakše da zapamtiš. Nema više vijanja devojaka, skupljanja brojeva telefona kao sličica sa svetskog '98, cimanja kojekakvih drugarica, pa onda njihovih drugarica i tako u nedogled. Ništa više nije kao prije, što bi rek'o Nervozni Poštar. Pit stop te zajebao, otišao ti pneumatik, riknula gurtna i šta ti ja znam... izleteo si iz trke i sad moš' se povučeš za onu stvar, da ne lajem sad, ima devojaka, ako me razumeš, hehehe.

Zaštitni znak čobano-brđanina, tog zavetnog negovaoca ove plemenite discipline kroz vekove i pećine jer, realno, čemu kedla iz šmrkalice ako se iste kad-tad ne sretnu pod vlasnikovim nozdrvama i ne spoje u slavoluku prazilukovine i, generalno, lične higijene na crveno slovo. Isključivo.

Vremenska odredba za gluvo doba, kada, po narodnom verovanju, samo ološ i svakojaka bagra tumara ulicama.

Flaša mineralne vode Knjaz Miloš koja je ohlađena do minimalne temperature pa izvađena iz frižidera radi skorog serviranja, ali u međuvremenu zbog visoke ambijentalne temperature, prekrivena kapljicama vode nastale usled kondenzacije. Često viđena slika na gradilištima samo sa Rogonjom u glavnoj ulozi.

I tako ... Napunio si tri banke i još kusur ... Nezaposlen, malo okolnosti a malo lična odluka. Studirao si neki bezvezni faks, kulturologija, andragogija ili tako nešto. U boljem slučaju si završio, u gorem te još uvek po nekim prašnjavim arhivama vode kao apsolventa. Živiš kod keve od njene penzije.

Rešiš malo da se baviš političkim aktivizmom. Naravno, nešto što se isplati. Učlaniš se u neku od soroševskih NVO. Protiv Vučića, podrška Ukrajini, LGTBQXZY prava, kilamtske promene, stop litijumu, sloboda za arktičke foke i antarktičke pingvine ... Uobičajeno.

Organizujete proteste, ulične blokade. Trudiš se da se istakneš, nadaš se da će da te primeti američka ambasada, a malo i da se pokažeš u društvu. Ekipa vam se ugrubo deli u dve grupe: jedno su likovi kao ti, a drugo buržujčići iz kruga dvojke i sa Dedinja kojima je dosadno pa se igraju revolucije. U tu drugu grupa spada i Mia. Mia je ćerka nekog filmadžije, na skupove dolazi Smartićem, uvek je stilizovana i lepo miriše (za razliku od tebe).

U poslednje vreme je počela da ti se javlja, javjaš se i ti njoj, ali ostaje na tome. Ne smeš da joj priđeš a hteo bi da je izvedeš negde, ali kako kad od keve žicaš lovu za pekaru i švercuješ se u javnom prevozu jer ste prodali Punta od pokojnog ćaleta. Ti naravno glumiš kako si iznad svega toga materijalnog, furaš neki stil između Če Gevare i rastafarija. Ali u dubini duše znaš da Mia nikad neće biti tvoja. Jednostavno ... ne pripadate istim krugovima.

Kad dođeš kući zapališ gandžu, uduvaš se, i sanjariš kako bi bilo da si narodni poslanik pa da plaćaš kurve i kokain. A onda počne da te gricka crvić: a što se ne bi ošišao, obukao neko odelce i učlanio u SNS ...

Mač sa dve oštrice. Vratiti se, ili nastaviti priču, odluka je na vama. Iako se može desiti da apsolutamente nemate pojma o čemu se govori nemojte se upuštati previše laganeze u priču, jer vas može ujesti ga guzicu. Znate vi već zašto.

Fora iz fima Munje kojom se sagovornicima stavlja do znanja da smo se duboko razocarali u njihovu naprasnu odluku.

Umetničko umetničko ime tvorca i mogula tzv. urbanog folka, gospodina Aleksandra Vuksanovića aka. Ace Lukasa, nastalo kao pošalica nebeskog naroda na njegovu transparentnu i danas, navodno, bivšu sklonost prema kolumbijskom izvoznom produktu br.1, tom čuvenom prašku za zube i nozdrve - koksu.

Mogul, gospodin, a pre svega alfa mužjak, ovaj istinski roker zarobljen u telu iskonske ljadže ukrašavao je svojom muzikom - a ukrašava, fala Bogu, i dan danas - sve naše važne proslave, slavlja i bahanalisanja...tj. ako si, o dragi čitaoče, i iole pripadnik plemena homo-balkanicusa. Sa pesmom za svaku priliku i tekstom za svaku seljačinu, on je svojim repertoarom za sledećih 100 godina namirio sve primalne porive našeg unutrašnjeg majmuna...ali je na tom putu davanja negde morao i da "uzme". A uzeo je ono belo, praškasto...najslađe. I 10 godina kasnije u javnosti otvoreno govorio o toj ali i drugim svojim zavisnostima. "Nisam ja to radio zato što je drogiranje bilo fensi, već zato što sam tada bio bolestan..." izjavio je svojevremeno Lukas u jednom intervjuu i dodao: "Kada sam 2001. godine došao u teško stanje, uplatio sam lečenje na jednoj klinici u Švajcarskoj u kojoj je bio i Dijego Maradona. Dao sam 50.000 franaka za neki turbo program koji mi je dosta pomogao. Nije bio u pitanju nikakav detoks tretman, već akutna psihijatrija. Sve je u glavi."

Aca Šmrkas. Zato što je sve u glavi.

Žena čiji je osnovni zadatak da ti se ukenja u život kada postaneš bogat, slavan, uticajan...Javno si podržao opoziciju, suviše dobro stojiš u predizbornoj trci, sprdao si se na račun frizure predsednikove žene, nećeš da plaćaš reket, ili si, jednostavno, na skali iritantnosti dosegao kotu Sergej Trifunović i treba te malo lupiti po ušima. Medjutim, na nesreću ljudi koji se bave prljavim poslovima, plaćaš poreze i ne švercuješ migrante, ne gotiviš kokain niti varaš ženu, redovno doniraš unicef i grin pis, nedeljom ideš u crkvu...Jednom rečju čist si kao suza, ljudi te gotive i ostalo. E tada na scenu stupa kućna pomoćnica, ženica koju si, zajedno sa troje dece, mužem i njegovom majkom, pokupio sa ulice i dao joj koru hleba kada su hteli da ih šutnu nazad u Paraćin-Gruziju-Meksiko-Panamu; pojavljuje se kod Opre (ili u jutarnjem kod Sarape), i deli svoju tužnu priču u kojoj si je zlostavljao, ponižavao, silovao i ostalo, ona jadna trpela godinama, u strahu da će je deportovati ili da ćeš je zadaviti svilenim gajtanom koji si na njoj već obilato koristio. Zapravo si davao pet plata za posao koji je ona obavljala sama, ali za čitavih osam godina nisi skontao jer te nikada nema kod kuće. Epilog : naslovne strane, decu ti šikaniraju u školi, uništen ugled i glavna tema medju dokonim svetom; ujutro si pop legenda, a već uveče tiranin od kog je novac napravio čudovište, i diže mu se još jedino na to da maltretira pošten svet. Oni koji su do juče sekli vene na sve što kažeš ili uradiš lome, pale i bacaju iz kuće sav inventar sa tvojim likom kog se nakupilo podosta i, iznevereni, utehu traže medju sajentolozima.

Alternativa i glavna konkurencija joj je bejbisiterka.

poznati filmovi k.kišlovskog.
boje naše zastave.
a,u nekim situacijama dokaz da život piše drame.

Prost izraz. Nastaje tako što najčešće roditelj, devojka ili žena nekog mučenika nije zadovoljna radnjom koji taj isti mučenik planira da izvrši. Ovaj poseban izraz gradi se tako što se na glagol doda nastavak -nem.

Izuzetno nekvalitetan provod. Totalno nezanimljiva atmosfera koja je čak i ispod proseka za strandard kvalitetne sedeljke i čašćavanja u sedištu SPS-a u Žitorađu, nakon prelaska cenzusa na parlamentarnim izborima, tako im Gljivice Pačića i Svetlane Ražnatović.

Žuraja sa di džejem zajebanog imena koji je svoje pizdarije juče dobio na poklon od dede iz Klagenfurta. Siroma' se još uvek ne snalazi oko svih tih dirki i gleda ih belo k'o sredovečni Židov zbirku beseda jednostavnog naziva "Ne jevrejiši se, budi čovek".

Đuska jedino standardna ekipa ljombera uz hitove Gagi benda koja osećaj za ritam poseduje isto koliko i Nenad Čanak predispozicije za umetničko klizanje u partnerstvu sa Evom Ras. Brašnjare stoje u mestu i cirkaju koktelčiće boja amazonskih otrovnih žabetina, željno iščekujući šmirglanje iskusnog bumbara. Promoterku u tesnom šorčiću i majici sa natpisom "Jägermeister" niko ne primećuje. Konobar gleda kome da uvali crni točeni Guiness jer već neko vreme stoji u buretu i buđa se zato što košta bogaoca, ali pijanih nema. Nema, jer je onaj nemač pojma ubio atmosferu kao da je pustio Džbuna na srebreničkoj svadbi sredinom devedesetih.

Pravi događaj da Radoš Bajić još jednom oproba svoje naricaljske sposobnosti, čisto da vidi da li ga glas još uvek služi.

Ograničen prostor momka koji je ušao u ozbiljnu vezu.
Nešto kao na ''lancu''
Hteo bi - ali ne može.

S toga stupa na snagu provakacije prijatelja.

Dešava se u većem društvu kada jedan od ljudi ispriča vic. Zatim sledi još jedan vic od strane neke druge osobe, pa zatim još jedan, pa još jedan, pa se baba koja se slučajno našla u prolazu setila jednog i tako u krug...
Prestaje onog trenutka kada se vežu 2 jako glupa vica.

Onu strana brda koja je osunčana tokom celog dana, naš narod zove prisoja. Za razliku od osoje, ona je pod uticajem našeg toliko voljenog sunca, poprimila takve karakteristike koje su upravo ono što čovek prvo pomisli kada mu spomenete prirodnu idilu. To je uglavnom proplanak okružen brojnim listopadnim drvećem poput breze, hrasta, bukve, javora... Prepun raznobojnog, mirisnog cveća i najzelenije, najmekše trave u koju bi se čovek uvaljao, ušuškao i spavao kao u devojačkom krilu. Okupan vrelim letnjim suncem, i istovremeno osvežen povetarcem koji na proplanak izbija noseći svežinu koju je pokupio milujući nežne vlati trave, šumsko lišće, i mirisne behare, svaki živi stvor oseća svu ljubav naše majke prirode. To je mesto koje nekom iskonskom snagom vuče ka sebi sva živa bića, nesebično dajući neku okrepljujuću prijatnost i preko potreban duševni mir. To mesto smiruje, opušta i istovremeno puni nekom unutrašnjom snagom koja toliko naliči na plamen ljubavi i strasti.
Nju poseću srne, srndaći, raspevane ptice, umilni zečići i lukave lije. Ali i jedan mladi momak goneći svoje malo, belo stado. Šta on zapravo radi tu? Vodi ovce na ispašu i da odspava? Ne, on je tu došao privučen pesmom. Umilnom pesmom koja dolazi iz prelepog, belog grla, rumene, plavooke pastirice. Prilazi joj da zajedno pevaju na prisoji, tom jedinstvenom čudu prirode.

Верни сарадници у прљавим пословима неког зајебаног муда са првом руком на челу екипе и Лемијем Килмистером, портпаролом и џелатом који утишава оне радознале што постављају питања и оне који су пропевали.

Мерна јединица. Број руку обрнуто је сразмеран квалитету.

Ne, nisu to ćeloglavi likovi obučeni u toge, pa da propagiraju neko budističko viđenje stanja stvari. Ne, daleko od toga. Ošišani svedoci mogu biti svi oni kojima je "ošišana" logika i time prekinuta veza za centrom za rezonovanje. Ošišani svedoci su svi oni koji su skupo platili sunovrat i devoluciju (anti evoluciju) svog bića i svoga duha, a da toga nisu ni bili svesni. No, to su uradili sa takvim osmehom, da biste se od tog prizora uplašili. Dođavola, i Džoker bi se uplašio.

Mladi naraštaji, koji u uslovima kanibalističko-sadističke tranzicije odrastaju u zemlji između istoka i zapada, nakljukani svakavim medijskim bućkurišem sklepanim od loših kopija "Step" sokova, "Marisol i "Velikog brata", očajnički traže nešto što će im poslužiti kao zvezda vodilja i time ih izvući na obalu iz mora tuge, jada, čemera, socijalnih mreža i lošeg polu-petinga.

Ono što vizuelnim receptorima prime na sasvim drugačiji način rezonuju. Ono što je crno postane belo; ono što je plavo sada je crno. Ne okrene se svet za 180°, kao ni oni sami, ali kada nešto kvrcne, tada je krcnulo za vjek vjekova (ako ne i duže), pa ti posle lupaj glavu kako da im pomogneš.

Prosto se, za divno čudo, morate "diviti" svemu tome - tom "daru" da ono što je očigledno neko toliko zakukulji i zamumulji, da od onog što jeste napravi nešto što ne bi moglo biti ni posle hiljadu nadogradnji.