Združeni napad organizovane grupe na iznenađenog pojedinca.
Vrlo često korištena fraza, inspirisana napadom orla sa velike visine na poljskog miša.

U našem narodu, uvek se, kada je u pitanju neka boljka, uzimalo ono što je prirodno, tradicionalno, što se godinama uzimalo u našem selu. Kad god bi se medicinskim patriotama ponudilo nesto u flašici ili kutijici, imali bi bolje rešenje, jer je to - narodna medEcina.
Al opet, kad vidite šta sve skupljaju po polju i turaju u bočicu, i očekuju da namažete/popijete, dodje vam da poslušate čika Mirka...

Obično se koristi sa negacijom, kada želimo da naglasimo da nam određene osobe ne odgovaraju i da se od njih ne može očekivati ništa ni dobro, ni lepo.

Stupanje u generalni strajk najvaznijih kadrova u drzavi: PR menadzeri, stilisti, katering "inzenjeri", profesionalni eskort, fitnes trener...

Uvijena forma imperativne rečenice koja glasi otprilike: Prestani bre više da sereš, uzmi pij to pivo i zabavi ta usta nečim!

Muškarčina. Kolosalna masa testosterona oko koje devojke orbitiraju. Realno, seronja koji je karao ribe o kojima si sanjao kao klinac. Dok si ti sanjao kako držiš privatni koncert za nju na gitari (koju ćeš od sutra definitivno početi da sviraš), on se starao da dotična što više vremena provede u pobožnom položaju, tj. na kolenima.

Intuicija koja je preciznija od Poaroove i Šerlokove zajedno i koja se sa pravom može poistovetiti sa šestim čulom. Životinjski instinkt je mala beba za ovu vrstu osećaja kod roditelje a upravo ovaj osećaj deci godinama stvara probleme odnosno iznosi ih na videlo.
Često se i povezuje sa spletom neverovatnih okolnosti ali ništa se u tim situacijama ne dešava slučajno.

Ono bez cega se ne moze izrasti u vrhunskog igraca bilo kog sporta jeste (zdrava) konkurencija. Evo kako izgledaju razmisljanja sportista iz pojedinih drzava naseg sveta:

Kao što verovatno i sam već znaš, piti rakiju nije uvek jednostavno. Zahvaljujući nasledju i običajima, a svakako i oholosti i sujeti kojih nažalost nismo poštedjeni, neophodno je, u datim okolnostima, biti u stanju da rakiju ne samo probaš već i da je odmeriš i oceniš kakvog je kvaliteta i koliko ima gradi, i čak pretpostaviš kakve bi posledice na um, telo, ugled, brak, društveni položaj i vozačku dozvolu mogla imati, jer u situaciji si takvoj da se kod treće ne možeš zaustaviti - ženiš kuma, najbolji drugar je dobio dete nakon osam godina bezuspešnih pokušaja, moraš da zadiviš tasta i pokažeš da si dostojan njegove šćeri, ili su te neki šupci po stoti put isprozivali da ne možeš da popiješ i jednostavno si rešio da pokažeš zube.

E sad, sa drugarima i u kontrolisanim situacijama je lako - piješ koliko ti prija i ne padaš na eventualne provokacije, osim ako baš rešiš da se odvališ ko stoka. Ali piti sa iskusnim seljanima, a naročito sa tastom koji svošti pola litre paukovače još dok nije nahranio bikove i krave - a pritom te miriše daleko manje od prvog zeta (jer je ovaj ljudina što golim rukama trese orase i diže prednji kraj traktora), situacija je u kojoj - ako već ne možeš da je izbegneš - moraš da se snadješ i pokažeš, inače ti sledi večiti žig šmoklje (izvini autore Šmokljo) i drastičan pad na listi alfa mužjaka. Možeš pritom primenjivati razne taktike i trikove, meziti, nalivati se vodom ili progutati deci zejtina na silu (u zavisnosti od toga šta si čitao po forumima), ali bitno je pre svega da znaš kako koja čašica utiče na tvoje kognitivne sposobnosti i motorne funkcije, kako bi najveći razlog za sutrašnje kajanje bili mamurluk i glavobolja.

EDIT : radi i kod vinjaka.

Bilo da se definišes kao muško, žensko, hladan radijator, usisivač, gandalf, roletna, antifriz ili pak vulin...svi smo mi kad tad probali no fap čelindz odnosno koliko dugo ćeš izdržati dok te ne padne klapna i išamaraš budalu i okrečiš dobar deo zida u belo.
E sad, ovo bi trebalo da ti pomogne da izdržis više od onog lika sa mek gregorom u oktagonu (jose aldo) ali bez zajebancije...biće jebeno hahah.
Najbolje je da odlučiš to noću i to baš onda kada si ga išamarao već sedmi put i tako legneš da spavaš, realno lepše se spava.

1dan
Znači probudio si se, još uvek nemas potrebu da šašoljiš mačora jer brt bukvalno si malopre to uradio. Doručak je protekao uz par flešbekova na nićpor i onu malu Maju koju bi kido ali sve u svemu pregurao si.
E sad kreće period kada treba ništa da radis...da bukvalno ništa a tu je i problem.
Znaš da treba da završiš 5 seminarskih i da spremaš ispit iz Matematike (usmeni...debilizam) ali realno te boli desno jaje dok udara u levo dok ga češeš visokim intenzitetom. Hvataš se za telefon i naravno instagram, scroll par puta i opala ... izletelo dupe brate moj nikad bolje u životu nisi video, a tvoj saborac je stao kao Rambo spreman na borbu. E tu moraš da prelomis, ili si mlakonja mali (čitaj: siniša) ili si betmen, a betmen je kul lik ima bumerang i baca ga..,...dobro betarang....jeb se.
Ako tu prelomiš, ostatak dana prolazi glatko, ako ne, onda se ponavlja sve opet

2dan
E pa, sve isto ko i prvi dan, samo ti je kiklop konstantno u stanju pripravnosti kao da ga pali trenje sa vazduhom koje se napravi kad hodaš. Jedina dobra stvar je što vidis kako se koža oko istog oporavila pa ne izgleda više ko šmirgla nego bar kao truleks krpa puna vode. Osećaš se jako dobro zapravo, nema više one popodnevne dremke jer si 40 minuta tražio grany compilation (postoji slovna greška).
Nadji neku igru na telefonu i zanimaj se time do kraja dana ....i ne ja ne gledam grany.... ozbiljno....ali majke mi.

3 dan
Pojebao bi komšinicu i to bez obzira što ona ima 76 godina, zatražićeš sliku nje iz mladjih dana i rešen problem. Da ovo je čupav dan, čupaviji nego tvoj međed dole kog nisi od početka karantina doveo u red. Tako da današnja zanimacija neka ti bude to i gledaj ozbiljne teme na youtubu nemoj da ne znaš Kolubarsku bitku jebem li ti sunce tvoje balavo.
Sada već polako počinješ da budeš produktivniji i uzimaš da učiš matu iako si svestan da ne možeš naučiti to ali bar pokušavaš.

4 dan
Tvoje drugo ime je testosteron, jeste da ti mrmot pulsira kao pneumatski čekić koji udara u beton i lomi ga i da bi na dodir bilo koje ženske osobe niz nogavicu pustio lavinu (kontaš jer je kao bela) ali si vrlo pokretan i mogao bi da ideš u potragu za zlatnim runom sa Jasonom i argonautima ali ti nije baš toliko dosadno te se odlučuješ da zapravo stvarno učiš matematiku.

5,6,dan
U principu su svi isti, jednostavno si produktivniji svakim danom sve više....a ako kojim čudom budes imao fizički kontakt golog tipa sa ženkom upozori je da kupi ono pakovanje od 10 rolni toalet papira... trebaće vam

Stay strong boys

Popili su oboje po ćušku dok su prelazili preko praga. Već je bio mrtav pijan ,nosio je treger majicu sa flekama od hrane koju je jeo poslednjih mesec dana.
Svaki put nakon ulaska u kuću dobijali su sledovanje batina,većinom bez ikakvog razloga. Vadio je stari kabl od pegle njime tukao Zorana.
Gocu je samo šamarao, ona je devojčica i prema njoj je zato blaži kako im je govorio.
Mi, deca , smo mogli da čujemo po koji vrisak koji je dopirao iz njihove kuće i uspevao da nadjača turkoidne melodije. Sutra dan u svlačionici bi videli posledice „tatine ljubavi“ na drugu iz razreda.Bili su to mrko plavi podlivi po celom telu u obliku kabla. Imali smo samo deset godina , ali svima nam je bilo jasno šta se događalo. Znali smo da ne treba postavljati nezgodno pitanje:
„Šta ti se desilo?“
On se zvao Zoran, a njegova godinu dana mladja sestra je nosila ime Gordana, al’ smo je svi zvali Goca. U naše dvorište su se doselili pre par godina iz nekog sela u blizini Beograda. Živeli su tu bespravno kao i mi i naše komšije. Oni su delili predratnu kuću ,a moja porodica je živela u pomoćnoj kućici koja je pre rata bila namenjena posluzi. Niko nam nije mogao ništa, jer su i posluga i vlasnici pomrli i nisu imali bližih rodjaka koji su mogli da polažu pravo na nju, a država nije ni najmanje marila za to.
Ceo plac sa kućama i dvorištem je užasno oronuo. U dvorištu nije bilo ni jedne jedine biljčice osim par suvih ostataka nekadašnjeg žbunja koji su tako stajali od kad znam za sebe. Zimi je nebetonirani deo postajao prava kaljuga. U svakom uglu se nalazio raznorazni otpad, stare stolice, raspala kolica za pijacu, zarađali bicikli,pokvarene rolšule,roštilj....
Sunce je dopiralo do dvorišta samo u podne, svuda oko su bile višespratne kuće, tako da je mamina rečenica- „Ovde živeti je mrak.“- imala bukvalno značenje. Na ovom mestu je raslo petoro dece, nikome se nije svidjalo što živi ovde, al’ niko od nas nije imao dovoljno novca čak i da pomisli na kupovinu stana. Stare komšije su odavno ostale bez posla,pa su prodavali farmerke na Bulevaru, moji su radili u državnim firmama za mizerne plate. Žena pijanog komšije je radila u školi kao tetkica za minimalac, dok je on radio u građevinskoj firmi. Oboje su imali završenu samo osnovnu školu.. Moji su ih često ogovarali sa drugim komšijama i stalno se provalčila ista priča-„Kako neko može da napusti svoje imanje i da dodje u grad i jedva uspeva da prehrani decu? Kako je to nekom bolje?“
Svaki put kad mi se Zoranov tata približavao podilazila me je jeza, jedva sam izgovorao -„Dobar dan ,čika Rašo!“- da ne zamucam.Samo bi prošao pored mene ,a zatim je sledio udar vonja sačinjenog od znoja i „Baltik“ votke. Sem na gradjevini komšija Raša je privatno radio i kao vodoinstalater i ako nije imao potreban zanat. Moja majka ga nije podnosila ,a ćale je uvek bio ’ladan. Mislim da je jedino mog oca voleo od svih nas u dvorištu, možda ga je više voleo i od rodjene dece. Tata ga je zvao uvek kad bi nam crk’o bojler ili veš mašina. Retko je uspevao da obavi posao kako treba.Posle zahvata na mašini ili bojleru ostajao je ceo dan u našoj trpezariji , ćale ga je nalivao pivom i rakijom , a za to vreme mama nije napuštala spavaću sobu. Čini mi se da je izbegavala čak i odlaske u toalet. Ja sam ponekad sedeo sa njima i slušao njegove baljezgarije, postajale su sve gore i gore kako se povećavala količina alkohola u njegovom organizmu. Posmatrao sam ga satima kako ispija pivo ili neki drugi alkohol, moja usta su bila otvorena samo što mi bale nisu curile , jer mi se činilo kao da sipa u kantu svu tu tekućinu a ne u sebe, kao da je imao crevo koje nema prepreka do njegovog stomaka. Jednjak, dušnik ništa.

Retko smo napuštali naše dvorište, tu smo se igrali sa svom decom iz okolnih kuća i zgrada, omiljena igra nam je bila gadjanje koša koji je ustavari bio krug nacrtan na zidu, nekad smo se igrali žmurke. Prestali smo sa žmurkama kad sam zgazio na zardjali ekser u šupi , pa su morali da me vode u bolnicu da primim Tetanus. Od tada smo prešli na jurcanje po dvorištu, tad smo imali 11 godina. Dečaci su jurili devojčice i obrnuto, koristili smo svaku priliku za pipkanje devojčica po tek niklim sisama. Negde u to vreme sam se i zaljubio u Gocu . Ona to nikad nije primetila, smatrala me je starijim bratom kao i Zorana.
U oklonim ulicama su živeli i stariji dečaci koji su uživali u mlatretiranju nas klinaca, najčešće se to dešavalo kad smo išli ili se vraćali iz škole. Medju njima je me je posebno živcirao jedan debeli ružni glavonja, na velikom odmoru u školi je redovno pljuvao u hranu nama klincima i onda smo mogli da biramo da je bacimo ili da mu je damo. Ako bi je neko od nas bacio onda smo popijali ćuške. Zoran je uvek bacao hranu sa pljuvačkom i popijao batine. Bilo mu je sve jedno dal’ dobio jedne batine više ili manje .
Narednih godina su se osmelili , pa su dolazili u naše dvorište i tu nas drndali. Moj ćale nije mario kad bi ga pozvao da nas brani.
Obično bi govorio: „Što se igrate sa njima ?“
„Ne igramo se mi sa njima .“ –govorio sam –„Oni nas samo maltretiraju“
„Ma, ne interesuje me .“ - Rekao bi i nastavio sa popodnevnom dremkom.

Kako je vladalo siromaštvo ne samo u dvorištu nego i u celoj državi , nasleđivali smo stvari i obuću od starije braće ili od one treće porodice. U jednom trenutku Zoran je počeo da zaostaje sa rastom u odnosu na mene, na kraju je mogao da nosi odeću koju sam ja prerastao i ako smo bili isto godište. Tokom jedne trač partije moje majke i treće komšinice čuo sam da je on zaostajao u rastu od silnih batina koje je dobijao , i valjda je iz istog razloga i Goca večito bila mršava. Koža joj je skroz bila providna, vene su joj iskakale po rukama i licu. Imala je jednu venu koja je meni bila simpatična, nemam pojma što. Nosila je stalno neke raspale haljine koje su delovale kao ukradene sa starinskih lutaka. Sa dugom plavom kosom i po nekom pegom na licu je stvarno ličila na lutku.
Nakon bombardovanja su počele sa radom i PC igraonice. Non-stop su bile krcate, zakazivali smo preko telefona. Prestali smo sa igranjem u dvorištu , stalno smo visili tamo, nije bilo bitno dal’ igramo ili ne. Sve se vrtelo oko igraonica. Počeli smo da bežimo sa časova. Jedan dan su nastavnici pozvali moje i Zoranove roditelje i rekli šta se dešava.
Zoran i ja smo sedeli za računarima kad je unutra uleteo čika Raša ,razjareni bik, uhvatio je Zorana za moj stari duks kao mačku i bukvalno ga bacio sa ulaza preko par stepenica na ulicu. Počelo je sa mlataranje pesnicama ,čuo sam njega kako zapomaže. Nisam smeo ni pogled da skrenem sa monitora, a kamoli da probam da nas opravdam i spasim njega od batina. Cela stvar sa bežanjem sa časova je bila moja ideja, ja sam ga nagovarao. Sad je trepeo batine zbog mene ,a ja sam se usrao i nisam ga spasio. Najgore od svega je što ja nisam dobio ni šljagu od moji roditelja. Zoran nije dolazio narednih nedelju dana u školu. Čika Raša je zvao razrednu i rekao da Zoran ima grip. Ja sam svratio do njega posle škole dok su njegovi i moji bili na poslu, imao je šljivu ispod oka i čvoruge veličine kamena po glavi.
Imali smo 14 godina, gledali staije dečake kako puše ispred igraonice ili dok igraju igrice. Zoran je predložio da skupimo pare i kupimo cigare. Pristao sam mislio sam možda nas neće više maltretirati starije drkadzije kad se pojavimo sa pljugama. Delovaćemo opasnije. Nakupili smo dovoljno para za Vikend i šibice, sakrili se u podrum jedne od zgrada kod naše škole. Uzeli smo po jednu pljugu , zapalili i pućkali . Mislili smo da smo naučili kako se puše cigare. Otišli smo u igraonicu i zapalili cigare pred debelim glavonjom.
Rekao je : „Majmuni mali ,šta se ložite?! Pućkate k’o pičkice.“
Izašli smo posramljeni napolje. Sutra dan smo po školi molili starije dečake da nam pokažu kako se puši. Jedan koji nas je branio ponekad od debelog glavonje nam je pokazao šta treba da se radi. U početku smo gutali dim. Konačno smo se obojica zakašljali. Uf,olakšanje ,skapirali smo. Popušili smo po pljugu ,vrtelo nam se u glavi , povraćali smo u kolzetsku šolju. Smejali smo se, postigli smo nešto ,sad će nas debeli glavonja ceniti. Ali ,ništa od toga, kad smo se opet pojavili pred njim , zavalio nam je packe uz reči : „Tako mali, a puše,ha ha!!“
Groktao je krmak ,bio je odvratan, stariji par godina od nas , virile su mu sline kao petogodišnjaku. Mrzeo sam ga više od bilo čega, a još gora mi je bila pomisao da sam nemoćan i da mu ne mogu ništa.
Jednom prilikom dok je Zoran zaista bio bolestan, došao sam sam u igraonicu. Igrao omiljenu igricu, imao sam sjebane slušalice i mogao sam čuti sve okolne razgovore.Odjedan put sam čuo ime Goca, načuljio sam uši, nisam se uopšte koncentrisao na igricu ,samo sam gledao u monitor. Razgovor je tekao izmedju debelog glavonje i još jednog lika. Debeli se hvalio kako su on i Rumeni (isto jedan od starijih drkadzija koji su nas maltretirali. Bio je izuzetno ružan i rumen u obrazima,zvali su ga i Čengele) odveli Gocu u jedan prolaz kod našeg dvorišta i terali je da im puši kitu. Krmak je kroz grktanje nastavio priču,kaže nije uspeo da svrši , jer ga je Rumeni gledao ,a Rumenom se nije ni digao.
Nisam verovao , kako bre!
Ona je tako lepa i deluje tako nevino. Zašto njima?! Zašto nije pobegla? Oni nisu ništa osećali prema njoj, ja sam bio zaljubljen u nju, nijednom mi nije prošlo kroz glavu kako mi puši kitu, maštao sam da se ljubimo i to je sve.
Onda mi prolete kroz glavu ,a Zoran? Kako da mu kažem?
Ne mogu mu reći. A, ako kažem čika Raši? On će ih ubiti od batina! Ha,ha!!! Ne ,ne onda će ona biti pokojna , ali bukvalno ne smem ni da zamišljam šta bi njoj uradio.
Neću nikom ni reći, tako sam odlučio.
Kasnije istog dana pozvao sam Zorana kod mene kući na fudbal na fuš Segi. Igrali smo do kasno uveče, ja sam skoro i zaboravio na celu priču oko pušenja i onda je došla Goca, Zvala je Zorana kući. Kad sam je ugledao kako stoji na okviru od vrata sledio sam se i ponašao nenormalno, i ovako nisam mogao da se opustim zbog osećanja koje sam imao prema njoj,ovo me je dokrajčilo ,podsećao sam sam sebe na retardiranog robota sa sve izveštačenim i ukrućenim pokretima.Ona je delovala smireno,kao da je niko nije maltretirao ili ponižavao. Nekoliko dana sam i dalje izbegavao Zoranov pogled.

Naredne godine je došlo vreme upisa u srednjne škole. Upisao sam gimnaziju,a Zoran
drvnu, trogodišnji smer. Iste godine širile su se glasine o Goci kao glavnoj „kurvi“ u kraju. Svaki dziber je izgubio nevinost sa njom. Bledela su moja romantičarska maštanja o njoj, lice joj nije više bilo onako lepo. Zoran je u medjuvremenu saznao sve gadosti vezane za sestru. Nije mogao ništa da preduzme, ostao je mali jedva metar i po. Ona je počela da se mota sa sitnim dilerima , često su je dovozili raspalim starim BMV-om, koji je vozio njen tadašnji dečko. Bio je Zoranovo i moje godište, nosio je uveliko pištolj. Jednom prilikom je dovezao krvave face. Šmrkala je kokain sa njim.
Jedno veče sedeo sam sa Gocom na ogradi i pričao i tada se pojavio taj lik sa sve Stafordom. Poludeo je kad je video da razgovara samnom, bio je patološki ljubomoran , mislim da je bio ljubomoran čak i na Zorana, što je van svake pameti. Poleteo je na mene, uneo mi se u facu i rekao „Budem li te još jednom video sa njom progutaćeš sve svoje zube!!“ Stresao sam se od straha.Prolazilo mi je kroz glavu „Samo ti je još trebalo da te unakazi razjareni niskočelac, i to bez razloga“
Izustio sam: „Takneš li me pozvaću policiju“
Odgovorio je maloumnički : „Ja sam jači od policije!
Jel ti jasno, govno malo?“
Goca je rekla : „Nemoj njega ! Nije ti ništa skrivio, poznajemo se od detinjstva, on mi je kao brat.“
Puknuo ju je u glavu i izdro se i na mene i nju : „Ti mala polazi samnom , a tebe da nisam video u njenoj blizini!!!“
Ona ga je zagrlila i pored udarca koji je popila u glavu.(redovno ju je tukao , čak više i od ćaleta. Mislim da je ćale i prestao da ih leši)
Ja sam se samo okrenuo i otiša u kuću. Neko vreme se nisam osećao bezbedno , u odlascima do škole sam se okretao, paranoisao ,mislio sam da me ovaj niskočelac prati.

Odaljio sam se od Zorana, Goci sam se javljao samo u prolazu . Išao sam u drugu školu,skroz drugi profil ljudi od onih sa kojima je Zoran išao u srednju. Moji su iskamčili preko gradskog konkursa stan sa povoljnijim kreditom. Preselio sam se u skroz drugi deo grada. Zorana sam retko vidjao. On je završio trogodišnju školu. Ja sam kasnije upisao fakultet, prolazio sam nekad starim krajem. Sretao sam Zorana pored tezge, prodavao je čarape i posteljinu. Tolko smo se odaljili jedan od drugog da nismo mogli da održimo konverzaciju ni pet minuta. Pitao bi ga za Gocu ,roditelje. Mučno mu je bilo da odgovara na pitanja o Goci. Rekao mi je da se i dalje mušlja sa krimosima.Izlazi kao sponzoruša , tretirali su je gore od kerova lutalica. Bolelo ga je što ništa nije mogao da promeni.
Prehranjivao je porodicu, čika Raša je umro od ciroze. Majka je dobijala mizernu penziju.

Prošle su godine. Jedno veče sam sedeo kući i vrteo kanale na TV-u. Čuo vest.
„ Maskirani napadač na motoru je ispalio više hitaca u vozilo koje je stajalo parkirano. Ranjeni mladić(M.H.) je prevezen u Urgentni centar. Po policijskom izveštaju on je od ranije poznat policiji. Drugo lice, mlađa ženska osoba (G.M), koja je bila sa njim u kolima, podlegla je povredama na putu do bolnice.
A, sad najnovije vesti iz kulture.....“

Kao u nekom začaranom krugu, gde ne možeš da provališ gde je tačka polaska odakle je umetnik sve to započeo i krenuo da crta, pre nego što si se osvestio da je Božić prošao, već te grize neki mali crv u glavi i izjeda mišlju da već trebaš da se psihički spremaš za sledeći. Kako više Božić i po samom priznanju “ovderođenih” nema više ništa sa religijom, već samo sa konzumentskim poimanjem istog, dolazimo do jedine stvari koja je tu bitna - lova. Istini za volju, ima neke veze i sa širenjem radosti, ali kako to sad izvesti kad u današnje vreme i orgazam mož da platiš?

Samo kupuj, brteuu. Mnogo, ne da pređe stvar iz ruke u ruku, simbolično, kako te učili da “se valja” nego da ti treba jedno makar 2-3 ture autom da prevezeš poklone koje si isplanirao da pokloniš za omanju porodicu. Nema veze ako si kupovao gluposti, bitno je samo da se kupi mnogo, neka su i gluposti, što da ne, pa ionako se do februara sve po radnjama bez problema menja.

Ništa manje se ne računa kao napor, i ako to nisi izveo, e pa brate mili, nisi se integrisao, slaba ti je vajda, možeš slobodno da se preseliš u Malu Ankaru, iako ne klanjaš, pa muči muku tamo sa ostalim gastosima koji ne poštuju takve svetle tradicije, eno ima ders više puta dnevno, za tamo si, nema veze što ne klanjaš. Najpametnije ti je da se pokriješ ušima i nastaviš da se smeškaš kroz zube dok izgovaraš strogo poslovno “Frohe Weihnachten” prikrivajući činjenicu da si detetu kupio igračku a ženi neku sitnicu.

Kupuj brate mili, misliš da se 13. i 14. plata dobijaju da bi štedeo, letovao ili gradio kuću u Malajnici? Oprem ti ga sponabutam, i to žustro! Nisu ti ovo sedamdesete, tarzančino neuka, samo ti teraj svoju politiku da ćeš jednu platu da pojedeš a sa drugom kuću da gradiš i dalje, sjebao si se, Sebastijan Kurc te samo iz prikrajka gleda, na tebi se bazira studija o novom paketu mera kojim će se život čuvenim Auslanderima zagorčati još jače, a mlad je on, sposoban, tek treba da šuknjava, u punoj je snazi.

Ali ne budi glup. Nisi valjda lud da nov televizor “decama” kupuješ pred Božić, kad sve poskupi? U septembru se to kupuje, žgadijo neiskusna. Tad padnu cene, pa ih onda čim se okiti grad, a to je negde već krajem oktobra, polako pumpaju, pumpaju, dok ih ne napumpaju do granice pucanja, a što je ustvari optimum koji je makar polovina prosečne plate, a svi znamo da širenje radosti nema cenu, neka te neki drugi dan boli glava kako ćeš da platiš račune. Zato nauči lepo još malo tvog tarzanskog nemačkog u kome glagole i dalje posle 20 i više godina provedenih po Švabijama govoriš u infinitivu, pa čitaj novine, prelistavaj ponude dok ti se u glavi ne zavrti od modela, cena i različitih ponuda, red je da se ispoštuje, nema veze što ne kontaš ono što piše sitnim tekstom, to će ionako banka da reši, ti ćeš kao i do sada samo na arbajt.

Obraduj svoje bližnje kako priliči, da se zgotovi jelo, da se domaćica lepo umije, pa da zamesi, da obari, da pripeče, da isprži, da skuva, sve kako doliči jednoj domaćinskoj kući. Da se jede, nema veze što si se sledećih pola godine sjebao od kredita i što ćeš dve trećine spremljene hrane da baciš, mora da se toga dana pokaže da se ima. Kako ti prijatelj poslao onaj SMS, hahaha jeste lud, sve da puca na vitamin CE, jagnjenCE, prasenCE, može malo i jarenCE, ostani dosledan tradiciji, nema veze što deca ne vole masno pa odvajaju “ono belo” dok se mršte.

A kad preživiš praznike pa prođe i Nova godina, seti se kako si Badnji dan i Božić kao dete slavio, pa ponovi sve kao za katoličke praznike ako imaš muda. Mada čemu, ionako se to sve pada u radni dan, mora rano da se legne, još ranije da se ustane. Arbajt neće, ne sme i ne može da čeka.

Doktorski uzdah u malim mestima, varošicama. Tamo gde se čoveku život vrednuje onoliko koliko realno i treba. Nije lako, tolike godine učenja; sa velikog fakulteta u malo selo, iz velikih planova u sitnu, surovu stvarnost. Neunovčen trud prerasta u notornu nebrigu. Rade uz samo dobro podmazivanje.

Još jedno čuveno sredstvo naše države, koje služi za uterivanje straha u kosti neprijateljima koji se drznu da napadnu našu zemlju, kako verbalno, tako i agresijom.

Po snazi je ipak ispod oštrog protesta, koji se ipak aktivira kao krajnja nužda i koristi se samo kada je ugroženost naše zemlje i naših građana na visokom, ali ne i najvišem nivou.

Razlike između ova dva naša oružja nisu samo u snazi, već i u tome ko aktivira oružje, pa se tako za razliku od oštrog protesta, rezolucija aktivira od strane svih političkih subjekata, a ne samo vladajućih.
Razlika je i u efektima koje imaju ova dva oružja, jer kod protesta, neprijatelj doživljava izuzetno jak strah i produženu dijareju, dok kod rezolucije neprijatelj oseti prvo neko pucanje u polnom organu, a zatim ga taj isti organ naglo zaboli.

Veliki čovek, odma da vam rečem. U prejaku familiju rođen, podignut i na pravi put izveden. Velike škole mu bijahu omogućene, znači sve top štono bi se reklo i umjesto da nastavi svoj put ka ostvarenju sna svoje familije, da jedan dan kroji kapu građanima Njemačke najjače zemlje ever, Odin se spanđa sa nekim ciganima koji su mu čistili kuću i tu počinje njegova propast.

Sve je počelo sa običnom kafom kad mu je donosio Zenelj, glava familije koja mu je kuću čistila, oficijelni donosač kafe mladome Odinu. Odin ga pita što bazdi ka da je nešto mrtvo obuka a Zenelj se uozbilji za trenutak, diže brk pa mu odbrusi:
- Ej Odine, Odine, Ooodine, niste mi rekli sveee, rečite jednom Odineee, zašto pitate mee!

Tu se Odin nađe u čudu i poče da razmišlja oće li ubiti Zenelja na licu mesta ili da mu familiju zapali pred oči. No, ništa, iskulira Odin, ipak je Zenelj oficijelni donosač kafa, uze onu kafu i naredi ovome da napusti livadu.

Dani i dalje prolaziše i više nego dosadno stalno, škola stalno, ribe u novoga Mercedesa, znači u očima Odina užas živi, smor smorni i ne znajući što će više od života svoga pozva on jednu noć Zenelja u svoje odaje i poče da mu se jada kako mu je dosadno, kako ne zna što će sa sobom, odlične ocjene, curice mijenja ka čarape, sve u fulu naj naj ali, ipak, ne zna zašto svako veče osjeća gorčinu čim se oblanda lijepoga života u stomaku istopi. Pažljivo ga Zenelj sluša pa mu mudro reče
- Odine, Odine, Oooodineee, nemam sad tu kod mene ali za brata moga najmilijega (pokušava da ga poljubi no ga Odin brzim pokretom udara muvalicom), aj, aj, ajjjj, dobro je brate, ne moraš da me biješ, nećemo se ljubit, aooo, no da nastavim priču, nemam sad ođe kod mene trenutno ali za par dana stiže mi roba iz Vrela, znaš li kakva, ali bez brata moga Hajrudina znaš li kakva, pa ću viđeti nešto da ti donesem, da te maknem iz te muke a i vidi ti se brate vidi se da polako kloneš!

Tu se Odin malo razvedri i počeše priču o Crnoj Gori i pičkama iz Budve do kasno u noć. Nedelja dana prođe dok si reka „I DA DOĐE MATERACI SVRŠIT ĆEMO JOJ PO FACI“ i konačno mu dođe u gluvo doba noći Zenelj na vrata, taman kad je gleda Odin neke porniće bdsm kategorije. Uđe Zeno sav zadihan, blijed ka krpa, utrča u sobu i odma’ se fata za bokal sa astala i sasu ga sebe u usta da utoli žeđ. Odin ga gleda ka da je pa’ sa Marsa i poče tu da kune kakav je to način da mu tako upada u sobu, mak te spopa, e rak ti utrobicu džara, majmune!!! Tu ga Zeno smiri i poče priču:

- Ajde, jadan, koji ti je kurac, viđi ga, znaš li ti kroz kolike muke ja prođoh noćas da ti donesem ovo!

I izvadi dvije kutije nečega, Odin ka muva na govno odma da vidi što je to, što ti je to, što li mu je to, zagoba što li ti je to zaboga! I Zeno opet poče:
- Brate, znači ja ovo samo zato što si moj brat, znači ovo nikome ne bi davao ali ti si mi u srce, vidiš li (pravi srce sa rukama na grudi), ti Azra i Ljiridon, vi ste mi znači tu, e ovako, ovo sam nabavio iz mojeg rodnog grada Podgorice, ovo su moji momci donijeli, znači imam za tebe tablu Bromazepana i šaku Dijazepama a to ti je, brate, znači jače od toga ne moš da nađeš danas ali sigurno, evo kad ti se kunem!

Odin opčinjen pričom odma pohrli da uzme kutije da se uradi po prvi put no ga opet Zeno zaustavi i poče sa pričom:
- Polako, pooolako, jadan, aooo, oli frku da mi napraviš, slušaj, idemo ovako, znači odma iz najjače uzmeš 3 bromazepana i šaku dijazepama odma šibneš iz najjače i brate eo kad ti se kunem biće ti iz najjače!

Odin i prije no što je ovaj i završio sa pričom uze ljekove, šibnu se odjedanput, brate, kidaju mu se noge, u glavu mu bije neka pjesma njemu nepoznata neprestano i poče da se dere na Zena „OD VINAAA, OD VINA, NIJE OD KARMINAAAAAAAA, OPAAA, BRATE, KAKO ŠTO JE OVO, KOJI JE OVO JEZIK ALOOO“ a Zeno kao iskusniji pa uze 4 Bromazepana i šaku dijazepama no kao i vazda zna se da su 4 Bromazepana NO NO i tu Zenelj pada mrtav kao kosom pokošen a Odin i dalje vrišti „NA RUCI MI SAT, VEĆ ZOVE ME GRAD, A OČI JEDVA SAM OTVORIO!!!“

Posle prelude noći u sobi budi ga vriska i galama majka ga polijeva šlauhom i konačno mu se oči otvaraju i odma ga salijeću pitanja “Ko je ubio Duška Jovanovića“ i „Zašto je Zenelj nađen od strane sestre mu na podu mrtav“. Tu Odin sabira 34 plus 144 i kockice mu u glavi rade iz najjače i odjedanput briznu u plač, majka ga zagrli i odma poče:
- Ajde, jadan, naći ćemo jačeg oficijelnog donosača kafa, što ti je, saberi se, moraš u školu!

No Odinu na umu je sada samo pet stvari bilo:
1. Crna Gora
2. Budva
3. Pičke
4. 3 Bromazepana
5. Šaka Dijazepama.

Sprema se malo obuće, par šortseva i 2 majice, kupuje se karta za CG iz najjače klase i sijeda se u avion. Usput šmeka stjuardesu ali ništa jače nije bilo od toga. Posle 4 sata stiže na Tivatski aerodrom, tu sijeda u obližnji kafić, šiba 2 espresa i fata taksistu i veli mu „DRIVE ME TO THE BUDVA PLEASE, TO THE BUDVA PLEASE, TO THE BUDVA PLEASE“ a taksista ga gleda i veli:
- Ispušiš mi kurac, yes? That will take you 10 ojra and ni centa manje!
Odin vadi 200 eura i veli mu kroz jebački osmjeh:
- This will be enough, Ill be back!

I tako stiže Odin u Budvu a tamo brale tačno ka iz priča, šiba iz klubova divan turbo zvuk i šetaju se pičke po plaži. Odin odma majku zvrcnu da ga ona zovne i reče joj da mu pošalje para, oće ođe da živi. Majka kuka ali posla (ka svaka majka) i u Budvu ostaje Odin 2 godine, tu uči polako jezik i nalazi curu Beranku Miru. Spanđali su se tako što ga je Mira odbranila od nekih Rusa što im je Odin greškom uzeo separe, tu se rodila iskra ljubavi i tako jednu noć gostovaše Dado Polumenta u Trokadero i tu se nađe Odin i na prvu pjesmu je Odin pao na Šaka i ono baš je bila odlična atmosfera u klubu kada Dado poče onu magičnu „OD VINAA, OD VINA, NIJE OD KARMINA“ i tu Odin gubi razum miješa Kokain sa Sprajtom i to iz najjače, pije vele da se jače ljudi nisu provodili no tu noć u Trokadero. Posle 2 dana sna budi se Odin pored Mire svoje najmilije reče joj otvorenoga uma:
- Mira, dobro si me služila no ja moram do Podgorice ići pa puklo da puklo!

Mira pokuša da ga zaustavi, zavapi nešto no Odin 2 kese na leđa i bjež na autobus, sat ipo vremena posle eto ga Odin u Podgoricu, poče da traži Vrela, to magično mjesto o kojem mu je Zenelj Sveti pričao, dako se dočepa opet onog preluda osjećaja da mu opet Dado u glavu zapjeva. Posle 2 dana, 4 bureka i 20 kafa stiže Odin na Konik odma pored tu su Vrela no na Konik on pokupi strašne priče kako u srce Vrela na gomili Bromazepana i Dijazepama najjače droge ovoga vremena spava Bobi lični mezimac trve gospodara CG Mila Đukanovića i da taj od svakoga pršutu pravi no ne uticaše te priče na Odina ič naoružan sa dvije kese mladoga luka blagoslovima svojijah predaka i mudima do poda uputi se on u Vrela. Čim kroči na tu opasnu teritoriju odma ćuskije sa neba, provala oblaka, znači Pakao na zemlji, no opet Odin se nekako kroz ulica par provuče i stiže do srca Vrela maskiranog u azil za pse no od jedanput 2 metka u glavu Odin dobija od strane nepoznatog napadača, pada tu mrtav na mestu sna neostvarenoga.

Kao što je već pokušano sa objašnjavanjem kako bi se nastavila jedna kultna serija, trebalo bi videti i šta bi bilo sa jednom drugim, na našim prostorima ništa manje popularnim ostvarenjem.

Snimak pred sam nastup u pojedinim kvizovima ili takmičenjima, u kojima se pokušava na uverljiv način upreti u svakodnevni život takmičara. Oni kobajagi treniraju, pikaju igrice na kompu, čitaju bestselere iz šezdeset četvrte i miluju svoje zveri, ne bi li stvorili što bolju sliku o sebi i zaokupirali pažnju potencijalnog publikuma. Ovde isplivava na površinu pravo lice određenih jedinki i kod poznanika iste može se odraziti na njihov celokupan odnos.

Kvazi High Life . Život na visokoj nozi uz malo love. U Srbiji može da se tretira i kao pojava novog subkulturnog pravca u društvu , kao sistem vrednosti, sa ciljem da se postigne lažni i nasilnički materijalni autoritet u sredini u kojoj smo okruženi.

Uglavnom ga primenjuju ljudi nižeg imovinskog statusa. Glavni razlog nastanka ovog pokreta su psihičke i materijalne frustracije, čežnja za nečim što bogatim ljudima predstavlja uobičajen svakodnevni život. U razvijenim zemljama ''high life'' predstavlja način života, dok se u Srbiji dešava na odredjene trenutke i to uglavnom lažno. Uz mnogo truda prikrivaju realnu sliku o svom imovinskom statusu sa ciljem da nadmaše prosek i izazovu oduševljenje okoline.

Glavni motiv je nedostatak novca, mali prihodi i želja za većim rashodima. Zato se izvodi jako retko a podiže se velika galama kako bi dobio na značaju. Faktori koji dodatno utiču i motivišu ovakve ljude da pristupe ovakom stilu zavaravanja su gledanje televizora, visokobudžetnih spotova, ljubomora, zavist, kopiranje drugih ''hajlajfer-a'' (kako pravih tako i lažnih), društvene mreže, naročito instagram.

Sprovodi se uglavnom u urbanim sredinama, mada i ruralni krajevi nisu neizostavni. Najčesca mesta koje posećuju kvazi hajlajferi su obicni kafici i restorani, klubovi, jeftina letovanja, shoping u turskim buticima, slikanje sa tudjim automobilima, a overava se na društvenim mrežama čekiranjem lokacija i fotografijama koje daju utisak visokog sloja.

Kombinacija morbidnog, svakodnevnog, tužnog, veselog i ponajviše besmislenog. Umesto da opevaju cvetna polja, dolazak proleća i njegove vesnike, oni u prvi plan stavljaju donji veš, sponzoruše i Ferarije.
Pošto su poznati noviji stihovi, evo nekih old skul primeraka:

Jako zanimljivo pitanje ako se postavi u pravom trenutku i pravoj osobi, tj. onoj koja nema nikakve veze sa teretanom, i u najčešćem slučaju ni ne zna šta znači pitanje. Pitanje treba da prekine nečije preveliko proseravanje. Odgovor nas, naravno, uopšte ne zanima. Poenta je u tome da dotičnu osobu spustimo i da joj stavimo do znanja da nas to što priča ni najmanje ne zanima. Međutim nekad može da nam se obije o glavu.