Inspirisano ovom defkom: Ako si ružna ne znači da si pametna i ogromnim insistiranjem pojedinih ljudi da su cool i pametni samo zato što slušaju najjaču grupu kod nas i to sve sa ciljem da u diskusijama istaknu svoju prosvećenost, mudrost i dobiju opravdanje za svako soljenje pameti koje izvrše nad nepoznatim licem.

Označava "ratni potencijal i borbenu gotovost" muškaraca u naponu snage!

Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle.
Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.

Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.

Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao pederčine bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.

Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.

Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.

Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.

I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.

Ono sto me je moj cale naucio jos dok sam klinac bio, na cega je keva pizdela kao luda, a to je da kad god pisam, da je neophodno prdnuti, cisto radi uroka!

Jebozovnost za načitane.

Kaže se onome ko izvali neku provaljotinu a ozbiljan je ko dete na tuti.

v bialjt

Ne valja ga čuvati - ne valja ga puštati.
Svi bi želeli da znaju šta sa njim.

Fraza za opisivanje zdravstvenog stanja čovjeka u godinama!

Po najnovijim informacijama, najčuvaniji i najkompleksniji projekat američkih naučnika, koji je bacio u zasjenak traženje eliksira vječne mladosti i istraživanje svih mogućih načina za sprečavanje smaka svijeta (bilo kakvog, bilo kad).

Međutim, ona već postoji. Svuda oko vas. Srećete je u prodavnici kako smireno dopušta da se neko ubaci preko reda, u saobraćajnoj gužvi kako ne naliježe na sirenu, na poslu kako ne vrišti o neodgovornosti i nesposobnosti svih drugih osim nje, u kući kako ne histeriše zbog prekuvanog ručka, iako se, po svim pravilima mjesečnog ciklusa, upravo nalazi u takvoj konstelaciji hormona koja, valjda, treba da aktivira neobuzdan vatromet nervoznih i ćudljivih ispada i izjava.

Poznajete je sigurno, iako to možda i ne znate. A ne znate jer će vam malo koja to priznati i lišiti se jedinog, doduše neosnovanog ali naširoko prihvaćenog i tolerisanog, razloga za iskaljivanje svog nezadovoljstva životom i ljudima koji je okružuju.

Ovo je izraz koji nam najbolje govori kako život leti i kako se sve brzo menja.

Ja znam sa sebe, a verujem i za ostale koji će pročitati ovo, da dok sam/smo bio/li mali, ovaj izraz sam/smo najviše koristio/li kada ručam/o. Jer mi koji smo odrastali bez interneta, bez kompjuterskih igrica, jednostavno mi koji smo imali pravo detinjstvo smo znali da posle ručka nas očekuje društvo isper zgrade, da sledi igranje i provod koji i dan danas pamtimo, to je bilo vreme bez stresa, bez problema. Želeli smo što pre da napustimo stan/kuću kako bi užvali u žmurkama, igrali smo se i lopova policajaca, pa smo se jurili po kraju ko nenormalni. Zadirkivali smo devojčice i krali komšiji jabuke.

Medjutim danas, ovaj izraz koristimo u nekim potpuno drukčijim situacijama.

Slikovit opis čoveka koji ima maničnu fobiju od lekara.

Jedna od zaboravljenih umotvorina kojima su se stanovnici Srbije sprdali/divili sa drugarima iz susednih opština. Ovo dvosmisleno značenje samo Užičani znaju da li je za pohvalu.

Fraza koju izgovaramo kada smo u društvu u kojem se ne osecamo baš najopuštenije. Jednostavno nismo među svojima.

Izraz služi kao opomena devojkama koje ne razmišljajući na svetsku ekonomsku krizu, prilikom udaje dodaju muževljevo prezime svom prezimenu (ili obrnuto).
U zavisnosti od kombinacije prezimena, potrošnja materijala se povećava do
40 % za krstaču i do 30 % za nadgrobni spomenik.

Dve omiljene reči svakog učenika, toliko su moćne da mogu izazvati velike proteste i svađe od strane onih koji ipak na svoju štetu, moraju u školu.

Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.

Najčešći odgovor na pitanje: "Je l' mogu da se igram sa vama?", u detinjstvu.

Kulturnija verzija odgovora: "Ne može".

Kurvanjski potez od strane žene koja bi da pravi majmuna od tebe. Nadrkala se, al ne samo da nece da ti kaže zašto, već hoće i da se osetiš glupim i nesposobnim.

Žargon za Yu nakon što je crko Čeda.