Postoji mnogo teorija o tome kakav prilaz devojci je najbolji i verovatno ni jedna nije tačna, ali to nama sada nije ni bitno jer ovde govorimo o lošim prilazima.
Svakom se desi da uradi ili kaže nešto pogrešno pa ne uspe u svojim šmekersko-švalerskim namerama, to su samo neuspeli prilazi, nisu najgluplji, za najgluplji prilaz je potrebno mnogo više od spleta nesrećnih okolnosti i zbunjenog džentlmena pripravnika. Ne znam šta je potrebno, ali lik iz primera ima to:
Devojka sedi sama na klupi, prilazi joj lik i pita:
-Zdravo, imaš li možda cigaru?
Ona mu odgovori da nema a on mrtav-ladan kaže:
-E, kurac ćeš da pušiš!
Najbitnija stvar na svetu
Devojka : Kakve veze ima što smo već šest meseci zajedno a još nismo... tebi je samo to bitno .
Nije baš gramatički ispravno, ali svakako treba da ti ga otfikare, ako ne voliš svog teču.
Ima svakakvih teča, ali sve njih krase tri crte:
-vole da popiju;
-postave pitanje "Je l' ga šiljiš", iako imaš 20+ godina...
-jebu ti tetku; Ne znam što je ovo toliko bitno, ali ćale kaže da tetku može da ti jebe samo vrlo čudan čovek. A ja volim da poslušam starije. Jebiga, valjda me kaiš tako vaspitao.
Ima još varijacija po pitanju teče, ali složićemo se da su ove tri crte primarne. Opet, najbolja verzija, a to je onaj teča iz Njemačke koji ti dotera Golfa četvorku, sa onim tdi crvenim, al' taj se retko sreće. Valjda zato što je tetka opak baksuz, jebem li ga.
Treba voleti teču.
...opraštam ti reke i ravnice, neke druge stvari, al' neću sitnice...
...Evo mi ga paša! Valjda se setio da mi donese onaj dihtung za glavu...
...Evo mi ga teča! Valjda se setio da mi donese plejstejšn...
...Evo ga ovaj, jebem mu mater... valjda se setio da mi povede i sestru...
-Dobar dan! 'De si, pašo, jeb'o te kurac? Još nisi umro?
-'De si, pašo?! cmok, cmok, cmok
-Evo... išao sam preko Bremena, muda mi se otegla od vožnje. Evo doneo sam vam one drangulije što ste mi tražili... nego, 'de mi je kuronja?
-Eno ga gore, drlji ga na Azijatkinje...
-Ljubi ga teča u vr' kurčića...
-Pašo, on ima dva'es'pet godina, 'lebgajeb'o...
Ultimate survival reality show u kojem se ne dele nagrade. Jednom rečju, vrlo zajebana situacija u kojoj se ljudi nadju, svojom voljom ili iz nekog drugog razloga - nije ni bitno. Istina, ni u drugim zemljama i okruženjima, homoseksualcima nije lako da se uklope i da ih prihvate, ali kod nas je situacija usled ratovanja, zaostalosti društva i kašnjenja za svetom (ne kažem da je u ovom slučaju to loše), marginalizovanja i borbe za golim opstankom ipak nešto eksplicitnija..
- Prvo, ako roditelji i bliža i dalja rodbina saznaju da si peder, uglavnom ćeš biti izopšten do kraja života kao neuspeh i sramota roda svog, i dalje nastavljaš sam..
- Drugo, ostaćeš bez velike većine prijatelja kada im kažeš za tvoje seksualno opredeljenje.
- Sa tobom će hteti da stanuju samo homoseksualci, teže ćeš dobiti i zadržati posao, a ako te neko i pretuče, panduri će ga uglavnom osloboditi, čak mu i čestitati (dogodilo se).
- Moraćeš da strahuješ za svoj život verovatno do kraja života, počevši od dana kada je tvoj ćale saznao za tvoje sklonosti, izbegavaćeš naciste, navijače i druge nasilnički nastrojene grupe, iako zapravo nikom ništa nisi skrivio, ne propagiraš gej paradu, brak dvojice muškaraca, mogućnost da i homoseksualci usvajaju decu..Čak ne nosiš ni dolce i gabanna, nisi ponosan na to što jesi i samo hoćeš da se jebeš u dupe i da te ostave na miru.
Obeležen si do kraja života, protiv tebe su mediji, narod i crkva, a ako živiš u maloj sredini, nevolje postaju još veće. Neshvaćen si i neprihvaćen, ne smeš javno da se izraziš, nećeš uspeti u ekipnom sportu i što je najgore - drugari su ti prave pederčine. Jebiga.
Malo je onih koji su uspeli da odole pa da ne zađu u svet avantura sa vozovima domaće železnice.
Bilo da ste student, radnik ili običan turista sigurno ste barem jednom rekli nikda više vozom. Ne prođe tako par dana i čim se javi prva obaveza i potreba za putovanjem tu je on, možda i nije jer ga obično ne umeste na vreme, ali je tu negde.
Bitno je da znate kuda ste krenuli, a kada ćete tamo stići to nije bitno jer to ni sam Bog ne zna.
Prosto vas mami da se oprobate, da dokažete da se izdržljivi i da vam ništa nije nemoguće.
Ne pričamo o međunarodnim vozovima koji su može se reći ipak barem usisani lepo.
Govorimo o našim vozovima što leti greju, a zimi hlade. Kad upekne sunce u julu, a on bez zavesa ili kad na te iste prozore preko zime duva promaja dok si ti u kompletnoj zimskoj opremi. I kao šlag na tortu se 100 kilometara voziš četiri sata. To je ono što te uvek iznova vuče vozovima.
Koliko god govorio da nećeš uvek mu se vratiš. I bez obzira što ne znaš šta te čeka, sedneš ili stojiš kad pošalju dva vagona pa šta Bog da.
Mile Cicvara: Zašto smo stali?
Putna baba: Možda smo pogazili nekog.
Mile Cicvara: Izvinite što smo stali?
Kondukter: Pokvarila se lokomotiva teretnjaka ispred nas. Sad čekamo da ga odvuku, odnosno da dođe druga.
Putna baba: E ovoga u Titovo vreme nije bilo.Posle dva sata...
Mile Cicvara: Što li smo sada stali?
Putna baba: Možda se i nama pokvarila lokomotiva.
Mile Cicvara: Oprostite a zašto sad stojimo?
Kondukter: Ne znam.Posle pola sata...
Mile Cicvara: Hvala Bogu da smo krenuli, a što je ovde vruće. Ima sto stepeni. Da malo otvorim prozor. Prošli put se nije dao otvoriti.
Putna baba: Sedi dole! Ne diraj to. Hoćeš da nas ubije promaja?!Novi putnik Živko: Ima li slobodno mesto ovde?
Mile Cicvara: Ima brate, sedi slobodno.
Živko: Nadam se da mi ovaj kofer neće pasti na glavu. Čiji je?
Mile Cicvara: Babuskarin, hahahahahah, od kada sam gledao Mrtav 'ladan imam želju da to kažem.
Putna baba: Sram te bilo.
Živko: Ovaj opet kasni.
Mile Cicvara: Kasni, jebeš mi sve ako se ikada opet budem vozio vozom. Znači nikada više. Krenem danas stignem sutra. Dvesta kilometara. Znači nikada više vozom, a u materinu i vozovi i sve više. Nema više, još danas i to je to.
Živko: Tebi su baš dojadili, a?
Mile Cicvara: Vala jesu. Nikad više vozom. Nema te sile koja će me naterati.Miletu zvoni telefon (melodija Sve se to dogodilo na putu za ludilo)...
Mile Cicvara: Halo. Gde si brate? Aha, evo me u vozu klackam se. Vidimo se naravno. Eto u nedelju. Imam u subotu uveče voz i eto mene kući. Važi, pozdrav.
Sve ono sto mislimo da je samo zabava, razonoda, nacin za potrosnju vremena, ne bi trebalo da spada u bitne stvari u zivotu. Ipak, posle jucerasnjeg nerada servera Vukajlije, preko ostalih raspolozivih nacina komunikacije, dosao sam do zakljucka da je veliki deo ljudi ostao uskracen za dnevnu dozu zabave, humora i komunikacije sa sada, vec sajber drugarima. Doslo je do rezultata blage panike i velike dosade.
Koliko je nebitno bitno?
U igrici Counter Strike bitno je ubiti sve igrace koji nisu sa vama u timu. Ako igracima upravlja racunar oni su botovi...
Mada u novijem recniku ima drugacije znacenje.
Posto su botovi slabi igraci, botom nazivamo sve one koji su losi, koji se stekaju, igraju bez trunke razuma(posto ni komp nema razum). Mada se to prenelo na sve igrice, i verovatno na svakodnevne situacije, gde postoji neko takmicenje ili slicno...
- aj kreiraj onu mapu sa kutijama
- mislis cs_italy?
- ma to.
- covece, to ni botovi ne igraju... A da ti si bot, ti je igras....- brate, taman da se poljubimo, ja padnem sa stolice.
- e botu, nista ne mislis.
Žalopojka nekadašnjeg ratnog veterana a sadašnjeg penzionera čiji je život bio protkan opasnostima u ratu i gladi i sve to u ime države koja je bila željna parčeta zemlje i slave po ceni tuđih života jer njima nije bilo bitno ko će da umre a ko će da ostane živ a nisu mu dali ni orden za hrabrost niti mu dali poštenu penziju da može pošteno da živi dok ne umre. Zahvalnost na nuli.
Popisivač: Deda, koliku penziju imate? Jeste li bili u ratu?
Deda: Aa?! Eee sinko, ratovah za one koji behu podjednako zaljubljeni u život i smrt, ni zahvalnicu mi nisu dali, ni orden a kamoli neku pristojniju penziju, samo im je dupe zinulo za parče zemlje da bi se širili. Sinko moj, mani se ćorava posla i idi nešto radi. To što ti radiš nema hleba od tog.
Pravi batana. Na njega svršavaju koliko žene, toliko i muškarci. Ima naklon cele populacije, čak i onih koji mrze ljude. Ma, čak i kanibala. On je jedan od onih koje sigurno ne bi pojeli, već bi ga izabrali za božanstvo i klanjali mu se dok ne oderu kolena, ako me razumete.
Ne mora biti lep, bitno je da je šmeker, da je lik jednom. Jednostavno pleni, žari i pali, čini vam se da je obasjan nekom svetlošču. On sija!
Una: Lazo, je l' to finale Lige Šampiona? Hajde, pliz prebaci, ima neki film sa Džejsonom, samo da bacim pogled na sekund.
Laza: Ljubavi, ako je Džejson u pitanju, gledamo ceo film, jebeš LŠ, on je burazer čist!
Fraza koja se najčešće koristi na okupljanjima starog društva, iz osnovne ili srednje škole, u nameri da se ispadne kul. Jer jako je bitno da ostavite dobar utisak, iako vam to ništa ne znači jer se sa tim osobama ni ne družite, došli ste da ispoštujete skup kao i svi ostali, dobro ne baš svi ali bar oni koji su u mogućnosti.
- Eh, jel moguće da je već 8 godina prošlo da se nismo videli!?
- Jeste, vreme leti a bogami i zimi.
- Pa kako si mi ti, kako su Mare, Paja nisam ih video da su došli?
- Ma standardno, malo ispiti, malo bleja, ništa specijano. Dobro su, rade pa ih zato nema, mada ne bi ni došli da su mogli, ali hvala na pitanju. Nego jel si video skoro onu ludu, kako se beše zove?
- Misliš na Radmilu?
- E da, luda Rada, hehe, zna li se šta je sa njom, nisam je video od mature fazon, ta će večno da živi?!
- Ma daj, šta te briga za nju, viđam je ja stalno, živi u mojoj ulici, ali ja se njoj ni ne javljam baš me briga.
Rečenica koju izgovara vatreni navijač lokalnog kluba u trenutku kada je igrač tog kluba grubo fauliran, aludirajući na to da sudija treba da kazni igrača koji je faul načinio. Uopšte nije bitno da li je faulirani igrač 17-godišnjak koji je stvarno dete ili 45-godišnjak koji uskoro postaje deda. Često se ova rečenica kombinuje sa rečenicom “Za ovo se bre ide u zatvor”.
prelepa riba ti prilazi, trazi vatre, ti sav napaljen vadis zippo, muljas ga po rukama radeci najnoviji trik koji si juce uvezbao, smekerski udaris po tocku....nista...opet....nista...
nema veze, simpaticno si smotan, slazes facu "sad ce on", protreses ga, ovaj put palis bez trika, jednom, dvaput, deseti put....podizes glavu i skapiras da je riba vec u narucju nekog smokljana sa plinskim upaljacem od 10 din
al nema veze bitno je da znas trikove
Vrlo bitan momenat prežderavanja na slavljima. Onog trenutka kad se spusti tanjir sa mesom na sto, svi očni reflektori su upereni u njega i detaljno merkaju parčiće u potrazi za najboljim. Tu se ne radi samo o potrebi da se zadovolji apetit na najukusniji način, već tu dolazi do izražaja i zakržljali instinkt savremenog čoveka za lovom, iskušavanje njegovog grabljivičkog talenta, kao i test njegovog poznavanja pečenja. U tome muški bitno prednjače, pa neki taj svoj dar koriste i za muvanje ženki po takvim manifestacijama.
- A, bre, snajka, ne valja ti to parče! Vidi kako je masno! Evo, sa’ ću ja da ti odabarem pravo...
(merka, merka... nabode, odustane, merka, nabode...)- Evo ga! Krtina! To da probaš, pa da kažeš jel ume bata da ubode, a-a?
(sledi šmekersko podizanje obrva uz kvaziseksi ujed nabodenog mesa)
Uslov za dobru hranu. Uz izuzetak francuske, italijanske i donekle balkanske kujne, jedini način da na trulom zapadu pojedete nešto što je ukusno, a ne košta milion je da navratite u nekog raba božjeg koji je pobegao iz svoje zemlje pod pretnjom smrti i sada drži štand s hranom, fast fud ili kebab šop. Nije bitno kako, kada i zašto, ako se ne sme vratiti u rodni kraj, znači da mu je hrana vrhunska.
- Tebra otkrio sam vrhunski marokanski restoran. Vlasnik preplivao iz Maroka do Francuske, sa ženom, taštom i troje dece na leđima. Da vidiš janjetine sa šljivama i kajsijama, restoran vazda pun.
- Do jaja, tebra. Ja častim desert, idemo do lika iz Kambodže. Malo je šutljiv otkad su mu Crveni Kmeri pobili celu familiju i njemu odrezali jezik, ali pravi rolat od banana da se usereš.
Kada studentu osnovnih studija saopštite da NEMA diplomskog rada, samim tim ni diplome jelte, nakon jebenih osnovnih studija, te da je postao NIŠTA i da mora ići na retardirani master o svom trošku ako želi ma kakvo zvanje jer je 'vako k'o ministar bez portfelja.
Al' ono što je bitno jeste da u ministarstvu prosvete svaka puna je fotelja guzica koje su se i kroz osnovnu školu provukle ko zna već kako. E tako ...
Bolonja... Sedim na wc šolji i motam stih neke pesme u glavi ''My mother said to make things done...''
Treba i da počistim stan. Posle opet knjiga - jebi ga.
Pa opet šolja - ovaj put za kafu...
Pa još jedna knjiga - druga, treća, svaka sve veća...e i to mi je sreća!Konkluzija - Bolje da sam mešala malter il' čuvala prave ovce dok su mi ove fakuletske mozak popasle. The end.
Lik koji svoje komentare i postove počinje rečenicom: "Nisam ni za jednu stranku, ali..." Ova konstrukcija, naizgled naivna, treba autoru da pribavi oreol objektivnost. To je kruna iz koje isijava neutralnost, a koja svima nama, oslepelima od ostrašćenosti, treba da ukaže da dotični ima nesumnjivu kompetenciju i znanje da presudi u našoj zagriženoj raspravi. Njegov komentar mora da je iskren i ispravan jer je, pobogu, lišen interesa. On je, uz to, lišen i znakova interpunkcije i razmaka između negacije i glagola, ali to je manje bitno. U zavisnosti od polja rasprave, uvodna unprofor-rečenica se blago menja.
Primer 1:
Nisam ni za jednu stranku ali moram da kažem ovo što ova vlast radi nema nigde gore nam nije bilo ni pod slobom a nemaš za kog drugog da glasaš od kad je tito umro nepratim politiku a nemojte ni vi nego pravite i rađajte decu izumire naša SrbijaPrimer 2:
Ne navijam ni za Zvezdu ni za Partizan, ali mislim da su oba kluba očajna i da nam je fudbal na najnižim granama. Dominacija Partizana u poslednje vreme posebno je loša stvar, jer bez jake Zvezde nema ni jakog Partizana (kod ove frazetine se skoro ispovraćam, prim.aut)Primer 3:
Ne gledam Farmu ali ono što oni tamo rade stvarno je sramota i onaj Ekrem i Vendi pre neku noć bilo u živom prenosu kako se vataju nisam gledo daleko bilo pričali mi sramotaaa
Kaze se za teskog narcisa, osobu najcesce muskog pola koji bi najradije sam sebe jebao da nema malu kiticu (mora pleonazam). Nije mu bitno da bude sa nekom devojcicom jer je njemu lepo, vec gleda da ima najlepsu i najgluplju da bi se ostali divili njegovoj lepoti. Buduci maneken koji prima u rc, napuderisan ko dupe Bokija trines, su samo neke stvari koje poseduje ili ce posedovati samojebac i majmin sin sa glavom Ere Ojdanica.
Kad imas nesto bitno nekome da saopstis, to mu napomenes, on ti izjavi:
-Evo, pretvorio sam se u uvo!
Taj neko pocinje pazljivo, zainteresovano da te slusa.
Primetices kako mu se menja facijalna ekspresija, uvo raste, glava se smanjuje, dok mu se citavo uvo ne poveca na velicinu glave.
Okrenuto prema tebi naculjeno slusa sta imas da kazes, povremeno se cimkajuci gore dole usled ukljucenog ekstra senzitivnog moda opazanja.
Sedeti na usima je antinom od:
Pretvorio sam se u uvo!
Opis takve situacije je eksplicitan, cak i za Vukajliju.
Zbog mogucih posledica po vasu psihu, ne bih opisivao taj horor...
Izraz koji koriste dugogodišnji, stariji, bivši navijači, uglavnom preko 40 godina, kada se pojavi neko, potencijalno vatreno i rizično gostovanje voljenog kluba i oni požele da odu i pomognu svojim starim drugovima koji su još tamo i nekim novim klincima koji sada imaju tu istu emociju, da pobede i vrate se živi i zdravi kući.
Tim izrazom oni žele da kažu kako su postigli nešto u životu, podigli decu i ako im se nešto desi, makar su nešto u životu bitno uradili.
- Ej Sale. Jel ideš u Mostar? Biće tamo ludnica.
- Naravno, pa gde to da propustim. Biće spektakl po ulicama Mostara.
- Idem i ja.
- Ej pa gde ćeš ti, imaš ženu, decu, tamo neće baš biti laganica znaš.
- Ma nema veze, moja deca su položila vožnju, neka bude kako bude.
Devojka koja neće i to joj je glavna odlika. Može da bude lepa, ružna, pametna, glupa, bogata ili sirota, ali sve to nije bitno. Najvažnija njena osobina je to što neće. Možeš da dubiš na trepavicama, da joj obećaš kule i gradove, da joj napišeš antologiju ljubavne poezije, ali ona prosto neće.
Mada i ta što je nećna, je u stvari hoćna, ali samo sa kim ona hoće.
- Matori, eskiviraj tu umišljenu nećnu. Nije to naša liga. Idemo zajedno do onih napucanih klinki. Garantovano su hoćne.
