Jos jedan u nizu povoda za opijanje u srba....
Praznik koji je nastao zbog toga sto Pravoslavna crkva ne zeli da se odrekne prastarog julijanskog kalendara i da prihvati daleko moderniji gregorijanski,koji se i inace koristi u celom svetu(pa i mi u stvarnom zivotu)!
....jebiga,bitno je da se loce!
Kulturno ne obraćati pažnju na onoga ko ti se obraća. Ne fermati ga ni 2%. Mada, nisam baš sigurna da razumem otkud te suve šljive u izrazu. Zašto bi neko nekog uopšte i jebao za suve šljive. Ajd da su suve kajsije, pa da i razumem... Ali, tu je upravo caka. Kada vas neko kulira više minuta, a vi mu govorite nešto bitno, samo urliknite ovaj izraz i zagarantovano ćete privući pažnju vašeg sagovornika. Šljive imaju gotovo podjednako dobar efekat na privlačenje pažnje, koliko i na pražnjenje creva.
Moja majka: "Jelena, jesi isključila šporet?"
Ja:ne reagujem, gledam TV:
Majka:" Jelena, jel čuješ ti mene, jesi ugasila šporet, kuću ćeš nam zapaliti!"
Ja: (I dalje ništa, CSI je u pitanju)
Majka: "Pa ti nikog ne jebeš ni za suve šljive! Ma mamicu ti tvoju, gasi taj televizor!"
Veoma bitno slovo u našem jeziku. Pre svega jedan od 5 samoglasnika što znači da samo za sebe može da bude i reč i rečenica. Druga stvar je što određuje smisao izgovorenog, opet u zavisnisti dali se izgovori na početku ili kraji izlaganja te kako se apostrofira. Ako nema tačku iznad sebe smatra se velikim slovom a ako ima onda malim. I tako dalje. Šta bismo mi bez sliva i. Pokušajte zamisliti rečenice i reči koje sadrže ovo slovo, da istoga nema. I....
promenio sam naziv definicije (bilo je malo slovo L, sada je veliko i) :D
Osim što označava na engleskom skraćenicu za gospođu i što je uzgred budi rečeno nebitno, mrs označava masnu hranu koju svi mi više preferiramo u odnosnu na posnu hranu.
Čak su i vegetarijanci nekada pre nego što su postali to što su sada mrsili u slast, ali će teško ko to i priznati.
Bilo posno ili masno
bitno da je slasno.
Kad neumorni trudbenici porno industrije uporno vezuju kikice i pletenice s mašnicama ženama od 30 do 60 godina starosti sasvim sigurni da su ubedili gledaoce da im prezentuju maloletnice.
Bitno je da se posao odradi majka mu stara
Prvo što naši roditelji ugledaju na ambalaži dok kupuju po megamarketima. Nije bitno što je to paket od 6 flaša suncokretovog ulja, i što nam je zapravo potrebna samo jedna flaša za bar dve nedelje, jer uz taj paket ide gratis još 2 flaše! Isto važi i za toalet papir, sokove, sredstva za čišćenje, ness kafu. Takođe, uz pojedini proizvod, koji inače ne kupujete, dolazi gratis proizvod slične funkcije, pa ćete ga samo zbog toga - i kupiti.
-Mama, odakle nam ovaj prašak za veš? Zar ne kupuješ Ariel?
-Jaooo, ma uz njega sam dobila pola litre nekog omekšivača, uzela sam dva paketa!
Izraz koji dobrim delom oslikava mentalitet našeg naroda, jer nije bitno da li nam je loše ili dobro, najbitnije je da je nekom gore nego nama iako mi od toga nemamo nikakve koristi. Slično kao i kod izraza "smeh je najbolji lek" i ovaj ima svoj nastavak koji glasi: "... A i da moja crkne pa da nema od koga da pozajmi mleka", a koji još bliže određuje i pokazuje mentalitet prosečnog Srbina.
- Znaš da su Dejanu zatvorili firmu i zaglavio zatvor zbog utaje poreza?
- Čuo sam. E baš mi drago, ništa bolje i nije zaslužio.
- Kako ti bre drago kad ti i žena i sin radili kod njega a sad ostadoše bez posla!?
- Lepo, on misli da gazduje i da uživa a oni da rmbače za njega.- Bilo na vestima da Hrvatska proglasila bankrot i da se sve strane firme povlače iz zemlje.
- Joj, Bože hvala ti. Kad sam to doživeo, sad mogu i da umrem. Da Bog da pocrkali od gladi.
- Brate koji ti je kurac, pa tvoja firma ima tamo predstavništvo a naša država će sigurno izgubiti bar milijardu evra zbog toga?
- Ma jebe mi se i za državu i za firmu samo nek propadnu govna.
U suptilnim krugovima poznato i kao "nema Mocarta bez Salijerija".
Nema okupljanja ortaka bez lika koji to stalno organizuje. Može on da bude minoran i nebitan, čak i neomiljen u društvu, bitno je da on ume da izabere vreme i mesto, pa da svima pruži "ponudu koja se ne odbija".
Dinkić, u pravom životu, ne deluje kao "veliki kljun" kada su pregovori u toku, ali je njegova stranka za sada jedina koji je učestvovala u svim vladama od 2000. na ovamo, uvek dobijajući odgovorna ministarstva.
Bazirano na istinitom događaju
Zvoni telefon.
Laza: Halo?
Marko: E, gde si Lazo, kućo stara, ne čusmo se od mature! Mare ovde.
Laza: Ooo, gde si pičketino stara. Naravno da se nismo čuli, kad smo se pofajtali, završili u fontani, pa u hitnoj. Šta ima kod tebe?
Marko: Ma ništa, matori, evo guram faks nekako. Nego, rekoh, ima pet godina od mature, pa da se vidimo, šta radi ko od stare ekipe... Vi se još družite?
Laza: Ma kakvi, matori. Razišli se svako na svoju stranu.
Marko: Što, gadna neka svađa pala, a?
Laza: Ma nije samo svađa, matori. Ne stižemo, jednostavno. Svako gura neki svoj trip.
Marko: E, ma znaš šta. Hajde se lepo okupimo ko ljudi. Prošlo je dosta vremena, red bi bio.
Laza: Znaš šta. Ako ti uspeš da okupiš ljude, u šta ne verujem, jer ni ja nisam uspeo, obavezno neka bleja. Hajde, pa mi samo javi...Dva dana kasnije...
Zvoni telefon
Marko: E, Lazo, evo, ja se čuo sa svima. Dogovor je kafana "Renesansa" na Vidikovcu. Dali su nam celu terasu za to veče.
Laza: Znači, koji si Dinkić. Koštunicu i Čedu bi ugurao u istu vladu. Beše tamo na Vidikovcu 23 okreće?
...
Neizostavno pitanje na kasi supermarketa ako plaćaš kešom, nastupa tek u trenutku kada sve kese fino rasporediš u obe ruke i spreman si za polazak toliko da kusur možeš jedino da prihvatiš zubima. Negativnim odgovorom evoluira u "A možda sitno 5, 7, 12, bilo šta samo da je sitno?"
Obavezan saundtrek kao nus-pojava je Čorbina pesma "Dva dinara, druže" koja ti se nakon toga ceo dan vrti u podsvesti.
U potpunoj nezavisnosti od iznosa računa, njima je sitno uvek najviše bitno...
Komarac, koji je svoj nadimak "nevidljivi" zaslužio zbog svoje taktike koja mu u toku noći omogućava bezbroj naleta ka vašoj kozi i da pritom ostane živ.
Taktika se sastoji u odabiru poletne tačke za napad, koja će za razliku od ostalih njegovih saboraca, biti na tamnom mestu, teško pristupačnom vašem oku.Ovo je jako bitno jer ostali obično sleću na svetle i ravne površine, kao što su zid, zavesa i sl gde obično i završe kao mrlje jel se lako uočavaju..
Druga fora je u tome da to mesto mora biti bas blizu vas, kako bi dok se vi pljesnete, ustanete iz kreveta i otrčite da upalite svetlo, stigao nazad na svoju poletnu tačku za napad, ovo je bitno kako ga ne biste mogli uočiti dok se u letu vraća na poletnu tačku. Iz istog razloga mu je bitna razdaljina vas i prekidača za svetlo, ako je prekidač dalji ima komotno vremena da sleti i sačeka novo pomračenje za nov napad.
Ukoliko on ispoštuje ova dva principa, vaše šanse za odbranu su iste kao i PVO bez radara protiv 117A - tj potrebna vam je čista sreća da ga umorni, izbezumljeni, dok trpite njegov ubod spljeskate u mrklom mraku na sebi, ili da zaspite i ujutru sve šareni od uboda otrčite po Raid kako biste ga sledeće noći sigurno eliminisali.
Najgore zlo sa kojim možeš imati posla : ne samo da ti je zdravlje narušeno ako ti već trebaju, nego je briga o bolesnima za svaku osudu, hrana je očajna, kreveti iz drugog svetskog rata, šta god ti treba ( zavoji, lekovi, infuzija..) nema ih, i moraš da ih kupiš. Nekim lekarima u suštini nije bitno ni da li ćeš preživeti..Ako hoćeš da te doktor i sestre ponekad obidju, svakih par dana im moraš odneti kafu, čokolade, neko piće, cveće, a ni na pare nisu gadljivi..
Razumem da je medicina teška i da studiranje dugo traje, da je svo to školovanje trebalo preživeti i isplaćati, da država nedovoljno ulaže u zdravstvo i da su plate male, ali stvarno ponekad se prema bolesnima odnose krajnje neljudski.
Sinonim za manipulaciju uplašenom masom ljudi upućivanjem na pogrešnu stranu, preusmeravanjem njihovog gneva na neki manje-više imaginarni i irelevantni objekat pažnje, najčešće u ostvarenje cilja koji odgovara manipulatoru. Dokazi su krajnje nepotrebni i ne traže se detaljno i zdravorazumski. Na kraju krajeva, bitno je samo neko da najebe i masa zadovoljna.
Analogija na srednjovekovna „istrebljenja veštica“ kada bi neko to pokrenuo, najčešće svešteno lice uplašeno da vera vernika malo popušta, pa da se čisto učvrsti uz „provere“ optuženih kandidata, koje baš i nisu neophodne.
(Nekad)
- Pope, kuga nas podavi, pomresmo iako se svakodnevno po pet puta molimo! Šta više da radimo, to ne funkcioniše?
- Ma, meni se čini da imate neku vešticu u selu koja vam je to napravila vradžbinama. Da mi nju lepo nađemo i ispitamo.
- Tako je! Ali, ko bi to mogao da bude?
- Ma, na zadnjoj pričesti mi nije bila ona krojačeva žena.
- Istina! Ona je! Spalimo je!
- Čekajte, ljudi, treba biti siguran. Prvo da izvedemo probu. Bacićemo je u vodu. Ako se udavi, znači da je Bog hoće, te nije veštica, tražimo dalje. Ako ispliva, Bog je neće, kriva je i spalićemo je.
- Ima smisla! Ljudi, vile, kose i baklje u ruke i idemo kod nje! Možda i muža omađijala pa će da je brani, ponesite i konopac da ga vežemo!(Sad)
- Direktore, šta ovo bi? Ima li šanse da padne plata, ubismo se od posla, a para nigde. Propade firma!
- Vidi, i ja to primetio. Rek'o bi da onaj računovođa potkrada firmu. Mulja nešto oko računa, garant.
- Uuu, nije valjda?!
- Ma, skoro kupio auto. Dobro, jes' Punto, ali otkud mu kinta sa onom platom? I još parkirao na mom mestu, nisam imao gde da ostavim svog novog Mercedesa, čisto da me zavitlava. Osilio se, bre!
- E, ja video da sluša one metalike i te đavolije :prekrst: mora da ga đavo neki u'vatio.
- Eto vidiš! Nego, prepusti ti sve to meni, sačekaću još malo, pa kad ga namestim, ima da se priča!
- Tako, bre! Jedva čekamo to da vidimo!
Jedna prepreka je pala !
Mnogi komentarisu ,da nam ovo nije mnogo bitno zato sto nemamo love za putovanja,sto je neosporiva cinjenica,ali samo saznanje da nesto mozes,sto ranije nisi mogao,trebalo bi da nam da odredjenu dozu optimizma i elana.Cinjenica da na granici niko nece da vas drka,puno vredi,jer nam vraca dostojanstvo i vise ne moramo da se osecamo u toj jebenoj Evropi ,kao gradjani drugog reda,vec kao stanovnici jedne ponosne drzave!
Trenutno nemam love ni za kartu do Vranja,ali nece uvek biti tako i radujem se trenutku kada budem mogao da potrpam zenu i decu u kola i da odem do Rima,Atine,Pariza...,kao nekada sa crvenim YU pasosem,bez viza i drkanja na granici.Kao dete ,puno sam putovao nsa roditeljima i pamtim da nikada sa crvenim pasosem nismo imali problema ni na jednoj granici u Evropi,osim na nasoj u povratku,kada derikoze pocnu da nam carine stvari ....
Pogled u paklicu cigareta pre odlaska na spavanje.
Bitno da ima za uz jutarnju kafu.
Tip koji ne zna 2 recenice da sastavi kako treba, ali zato ima najnoviji BMW i sat Rolex obicno jer mu je tata kupio. Ima sve sto pozeli, i misli da je zato mnogo zajeban i kurci se po kraju sa novim motorom i ako je u dusi picka. Fura sve sto kosta vise od 1000 evra i stvari po prodavnici kupuje na slican nacin. Prvo pogleda cene, i kupi najskuplje i ako je to neki shit. Ali bitno je da je skupo.
Najveća prevara ikad izvedena. Englezi k'o Englezi, vole svoju istoriju i hoće da je napucaju do bola, al' što je mnogo mnogo je! Kada sam pre četiri godine išao u Englesku i između ostalog išao na izlet do Stounhendža, bio sam uzbuđen što ću videti veliku misterioznu građevinu, a video sam hrpu kamenja koja je duplo manja od Stounhendža na Adi Ciganliji. Bitno je da na razglednicama i fotografijama izgleda ogromno i nadrkano, a to što će svi posle da psuju sve koji su se ikad bavili turizmom u Engleskoj - ko vas jebe, uzeli smo vam pare!
-This is Stonehenge?
-Indeed it is.
-Thee Stonehenge?
-Yes.
-I want my money back, you cheeky bastards!!!
Kad svakoga dana popijemo čašu crnog vina zbog toga što produžava život, čašu belog zbog cirkulacije, kriglu piva zbog vitamina B i koju rakijicu zbog dezinfekcije grla.
pijanstvo mu tu dođe kao neželjeni efekat, al' bitno je zdravlje
U određenim, khm, zrelim godinama počast rezervisana za dobre prijatelje. Kad smo klinci onda nam je bitno samo da je mnogo gostiju i što više poklona, ali kako starimo sve nam je važnije da su tu samo najiskreniji i da je društvo prijatno.
Cinički komentar upotrebljiv za označavanje koliko nam je neko nepotreban u životu. Oni koje želimo videti znaju kad treba da dođu ako su u mogućnosti, ako moram da te zovem posebno onda nema ni potrebe da dolaziš.
- Šta bi od onog lika sa splava sinoć?
- Ništa, probila sam mu štiklom sedište na mečki, dva dana sam samo čaj pila…
- Toliki mu?
- Toliki.
- I?
- Dosta mi jednom, zvaću ga na rođendan.
To je ono što svi mi radimo prilikom svakog našeg razgovora sa šalterskim službenicima (nije bitno gde, svuda su isti) dok nas maltretiraju, zajebavaju, vozaju za svaku moguću sitnicu...
Neki se jednostavno suzdržavaju od dizanja tona, drugi pak da opsuju džukelu s druge strane šaltera, treći jedva nekako uspevaju da zadrže pesnicu koja spremno čeka svojih pet minuta na faci šalteruše.
I to sve zbog toga što zavisimo od njih, **** li im ja mater u ****!
Eto, nisam uspeo da se suzdžim...
Posle 45 minuta čekanja i posmatranja kako se oni unutra lepo zabavljaju, piju kafu, pričaju telefonom o kojekakvim glupostima najzad se smiluju i otvore šalter koji je trebalo da bude otvoren još pre 45 minuta.
-"Kaži" (tj. na osnovu gestikulacije "Sta sad pa ti koji k***c hoćeš?")
-"Izvinite molim vas, juče sam dolazio i rekli ste mi da sam popunio pogrešan formular, pa sam evo sada doneo ovaj, valjda je to to..."
-"Nije! ne mogu ja to da ti overim, treba ti (pa onda ide lista nekih naziva za koje prvi put u životu čuješ)..."
-"Dobro, a jel možete da mi samo objasnite kako..."
U tom trenutku se šalter opet zatvara i ti ostaješ iznerviran, zbunjen i još beznadežniji nego kad si došao.
U sebi (cenzura: "piiip, piiip, piiip, da ti piiip u piiip, piiip jedna glupa!"
Pivo iz plastične ambalaže. Iako postoji više različitih "zapreminskih modela", pri pomenu reči "plastikaner" se gotovo uvek misli na flašu od 2 litra.
Po klasifikaciji kvaliteta to je najnekvalitetnije pivo, ali je zbog svoje niske cene veoma traženo, pogotovo međ' srednjoškolskom i fakultetskom populacijom, ali i međ' radnim narodom. Još kad je hladno, a napolju je žega, koga briga za to - bitno je da je pivo, kakvo-takvo.
Nijedno blejačko okupljanje po mračnim kutcima parkova nije kompletno bez barem dva ili tri plastikanera.
