Čarne, smeđe, zelene, plave ili albino crvene potpuno je nebitno. Ta ogledala duše, čak i potpuno zdrava, prevariće vas kao nijedno drugo čulo. Slatko je slatko, da ne nabrajamo ostale ukuse. Ako nemate preko četrdeset godina, niste učesnik rata i bivši artiljerac, slušaćete dnevnik bez čitanja kajrona ili gledanja u onu tetu što simultano prevodi za gluvoneme. Neobrijani štrokavi čika bljuzgo koji sedi u polupraznom bioskopu pet mesta levo od vas definitivno ne miriše lepo. Svila i pamuk su mekani, kamen i gvožđe su tvrdi, a ona muška stvar u zavisnosti od situacije.
A oči ? ... Stare izdajice ... prodaće vas kad to najmanje očekujete i u za vas najnezgodnijem trenutku ...
Ne kaže se uzalud: "Da li me to oči varaju ?"
Krenem pre koji dan kolima na posao, u teškom cajtnotu kao i obično jer mi je više od pola prethodne noći proletelo u bleji na Vukinom četu sa stalnom postavom. Dakle, garim tako, standardnih devedeset, i na autobuskom stajalištu kod crkve na bregu, sa brat-bratu sto-stopedeset metara detektujem žensko čeljade, onako fest zgodne preplanule tanane figurice, pokrivene letnjim aljinčetom na bretele i slapom duge crne kose.
Pokahontas, matori …
Refleksno oduzimam gas, razdaljina se smanjuje, osećam kako mi se usta sama šire u kez broj dva, poznatiji kao keršme -kez. Sada već uočavam i stidljivo ispruženi palac. Ne sluteći zlo, približavam se mestu budućeg totalnog raspada sistema. Tek u zaustavnom vremenu registrujem da ribica ima facu koja može pokrenuti stampedo. Kasno, suviše kasno. Dok otvaram prozor, lik Pokahontas se lomi u paramparčad, i u kadar uleće kćerka Džeronima i Jelene Janković, glavom i bradom (naročito bradom).
“Izvinite, jel’ idete do Z. ?”
“Ne, ne idem, nažalost … idem samo do P.M. ” lažem u očaju, dok alter ego na subliminalnim frekvencijama vrišti u curičin mozak: “Odustani !!! Odustani!!! … To je samo par kilometara dalje … Silovaće te usput ovaj matorac … Iskuliraj ...”
“Pa, dobro, i to mi je zauvar … ko zna kad će autobus …”Zauvar ? Zaušku bih ja sam sebi zalepio najrađe ...
Tih nekoliko kilometara proteklo je u neprijatnoj tišini, ako se izuzme glupavi radio …
I tako sam toga jutra em zakasnio na posao, em otišao u P.M. … a tamo nikad pre nisam bio …
Mogu sve da trpe.
- Velike uštede struje se postižu ukoliko se bojler uključuje prema potrebi, a ne non-stop.
- U toj teoriji nema mog slučaja. Imam tri ćerke, prijatelju!! Manje se troši na klopu, nego na struju.--------------------------------------------------------------
-Evo, uzmimo mene. Kuću sam sazidao "ključ u ruke". Osetio nisam!
-Osetile su nam grbače, moj prijatelju. Žena i deca i ja smo sami svaku lopatu ubacili u mešalicu. Plaćao sam samo majstora, a ostalo smo nas četvoro.
Prvi refleks u bilo kakvoj interakciji sa plavima koja će se završiti negativnim ishodom.
-A što ne odete na Kosovo nego ovde poštenog čoveka jebete pička vam materina bezobrazna?!
-Prijatelju vozio si devedeset kroz pešačku zonu.
Izraz koji pripadnici jednog sela koriste za susedno selo koje baš i ne gotive. Ima i varijacija na temu.
- Gde si prijatelju iz sela do mojega!
Fraza upućena osobi koja je sramota za cirozu jetre. To je osoba koja je istu zaradila pijući gazirane sokove i hiperzašećereni džem od šipurka.
- Jovo, prijatelju, šta bi s tobom? Zašto si tako propao?
- Prijatelju, ciroza jetre, već poodmakla faza...
- E, jebem ti život, barem smo živeli kao boemi u mladosti, jedan je život.
- Ja nisam ni pio ni pušio...
- Kako onda ciroza?
- Lekar mi rekao da je to od gaziranog soka.
- Od soka?! Crk'o dabogda, sramoto! Toma Zdravković se u grobu prevrće kad vidi koja jada njegovu bolest ima!
Pored šljiva još jedan srpski brend. Prvo je Jelena Dokić pokušala da uvede taj brend. Uspela je da sebe stavi čak na četvrto mesto WTA liste. Dobro se držala. Onda joj u život došao bivši vozač formule jedan, Enrike Bernlodi, u koga se i zaljubila, ali njen ćale je imao druge planove. Onda odustaje od tenisa pod izgovorom da su joj grudi suviše velike i da ne može od njih lepo da udari lopticu. Otišla je na operaciju i sada se vuče između dvestotog i dvesta pedesetog mesta na WTA listi. Ali kad je ona izašla iz mode, pojavili su se junaci: Novak Đoković, Janko Tipsarević, Jelena Janković, Ana Ivanović, Nenad Zimonjić i Danijel Nestor(ović) (kanađanin srpske krvi).
Zbog njih je neverovatno skočila prodaja teniskih loptica, reketa, znojnica i drugih stvari za tenis a takođe je porasla i prodaja bele farbe i četaka.
Dok pišem ovu definiciju, klinci dole na ulici ispod moje zgrade crtaju linije po asfaltu. Eh, da smo u fudbalu kao u tenisu.
Čekajući Godoa na srpski način.
- I, prijatelju? Kako živiš ovih dana?
- Ako Bog dâ, biće bolje...
Obično devojčice ogorčene na muški rod jer nisu do sada privukle ničiju pažnju. Pljuju sve muškarce (najčešće rečima "svi muškarci su isti", iako mogu da nabroje svoje partnere na prstima jedne amputirane ruke) i brane osobe ženskog pola u svakoj situaciji.
Situacija iz neke španske serije.
Žena je izlažirala trudnoću kako bi se bogato udala, to joj dosadi i mužu namesti neku kurvu i razvede se i uzme mu pola bogatstva na osnovu preljube. Ode sa drugim, njen bivši muž propada psihički i materijalno a ona mu se smeje u facu. Nakon godinu dana bivši muž se vraća medju milionerski svet dok žena propada i moli ga da je prihvati nazad. Na to joj on pljune pod noge i otera je u pičku materinu.Klinka feministkinja: Jebem mu mater usranu mušku, kako ga nije sramota da se tako ophodi prema jednoj dami?! Svi muškarci su isti, svinje...
Jedna od posledica slijepe ljubavi.
- A na ovoj slici smo ja i moj bivši, sjećaš se pričala sam ti o njemu.
- Jeste li ostali u kontaktu?
- Ma kakvi, on je za mene prošlost.
- I to ružna, koliko vidim.
Koristi se kada želite da dočarate upornost i snagu koju neko upotrebljava da bi nešto uradio.
- Polako , prijatelju , šta guraš k'o sivonja !
Moj su i njegov deda pre 70 i kusur godina zajedno čuvali ovce na obroncima Stare planine, zatim su dobili mesto u u državnoj firmi jer su im komunjare to omogućile, odškolovali svoju decu jer su im komunjare to omogućile, zatim je njegov ćale komunjara zahvaljujući prilagodljivosti i članstvu u KPJ postao neko mudo u ondašnjoj komunjarskoj državi, dok je moj ćale zahvaljujući bezbrižnosti i neambicioznosti ostao običan šljaker, onda je njegov ćale bivši seljak-komunjara postao gospodin, a svom sinčiću sam omogućio da nikad ne oznoji dupe.
Onda je on postao gospodin, pripadnik građanske Srbije i danas me ubeđuje kako postoje dve Srbije, građanska i on druga ... kako su u Beogradu nekad živela samo gospoda, kako su onda došle komunjare i dovukle svakojaku stoku sa planine, i upropastile njegovu divnu građansku Srbiju.
Izgled jednoiposobnog stana od trideset kvadrata, u kojem pored vas dvojice koji tu živite obitavaju : drugar sa faxa, bivši cimer, njegova bivša devojka, cimerova sadašnja devojka i drugarica koja se tu silom prilika zadesila na dva dana. Torbe sa stvarima su stavljene tamo gde će se o njih najmanje zapinjati, u kupatilu ima pet peškira koji se stalno koriste, kafa i topla voda stalno nestaju. Kvalitet sna je nezavidan jer je neko non-stop budan i ne ležu svi u isto vreme. Sudovi se gomilaju, imate samo dva ključa pa se natežete, stalno nekom zvoni telefon, ne znaš gde je šta..A svaki dan vam upadne bar još troje ljudi da gledate tekmu, a uveče vas pokupe da zajedno džumle idete napolje. Svadjate se ko će na net, ko je na redu da ide u prodavnicu, ko pere čaše za sok a ko kuva kafu. Onda se uveče zapijete, pa ujutro kad otvoriš oči prvo ugledaš drugara koji ti je sinoć oteo jastuk, patike na pola metra od glave i tri konzerve od piva na podu. Zažmuriš, okreneš se prema zidu i nadaš se da će neko sve to pospremiti dok se budeš pravio da spavaš. A to obično urade i svi drugi.
Vrhunska s&m igrarija, nit možeš da je jedeš a da se ne umažeš kao prase, nit možeš da skloniš ruke s nje i da je ne otvoriš i ponudiš prijatelju.
Situacija je krajnje beznadežna, u vazduhu je vlaga i ima 100 stepeni, vi ste došli da polažete ekstremno težak ispit, nervozite se od ljudi koji buksaju u pet do dvanaest, čekate satima (čitaj od jutros) na svoju šansu da se obrukate, niste ni doručkovali ni ručali i očajnički vam je potrebno nešto slatko! Posežete u torbu i tamo vas čeka ona u svoj svojoj gnjecavoj slavi!
Uzdizanje na sledeći nivo je kad pojedete nekako tu lepljivu čokoladu grabeći je prstićima kao eurokrem, a niko nema vlažne maramice ni flašicu sa vodom, a u kupatilo Instituta ne ulazite zbog bio- hazarda koji vlada unutra.
I na kraju padneš jer je profesor bio pijan kada te je ispitivao, a niko ne prolazi kada on popije.
Zabranjeno je gatanje i gledanje u karte na tv-u. I to je ok.
A onda vidis da na televiziji sa nacionalnom frekvencijom (kosava, Marko Jankovic) dovode u goste laznog doktora koji obecava izlecenje od najgorih bolesti, a pritom je poznati prevarant koji je u bivsim republikama uzimao ljudima dobre pare za prodaju magle.
Trenutno ide na TV Kosava (onaj sa brkovima). Nenad Brkic - sada Roso, bivsi bodibilder i sada cudotvorni iscelitelj.
To je individua ženskog (s)pola koja se nafurala na TV novele odakle je skinula reč HITANA koju je obavezno ubacila u e-mail adresu napisanu baš tako... Međutim..... Reč se piše GITANA (gi se čita kao hi). U izvornom značenju značila je plesačica (flamenko plesačica), ali pošto su te plesačice često i dan danas ciganke (nemam nikakvu pogrdnu asocijaciju na ovu nazovi sortu...) takva devojka na brzaka bude proglašena za pripadnicu te sorte o kojoj ovde ne vlada baš lepo mišljenje čim njena ljubomorna drugarica ili bivši dečko (sreća, pa malo muškaraca uči španski) koji zaista znaju ovaj jezik, obnaroduju Bogu i svetu šta znači nejasna reč u adresi ove klinke... A tad mala proživljava pakao i proklinje dan kad je odgledala prvu epizodu ''Esmeralde''.
Maštovit narod. Smislio prikladnu kletvu za sve i za svakoga. Neke smešne, zanimljive… neke jezive. Svejedno, nimalo prijatne.
Dabogda ti sin zeta u kuću doveo.
Dabogda ti se u kući sve osušilo osim veša.
Dabogda ti žena bila harmonikaš, pa ceo život igrao kako ti ona svirala.
Dabogda ti isključili struju pre "Esmeralde".
Dabogda ti živci igrali kao Nedeljko Bajić Baja.
A onda čuješ ovo.
Dabogda sto problema imao.
Kletva misliš, nemaštovita, ali kletva. Spremaš se da opsuješ a ni ne pomišljaš da se iza gadne površine ponekad kriju i mudrost a i lepa želja. Daleko je ovo od kletve...
-Zbogom prijatelju i neka ti Bog da mnogo problema!
-Kako, zašto sad tako?
-Lepo, ako imaš samo jedan, znači da si bolestan.Pitaš se zašto ti jednostavno taj neko nije rekao – sve najbolje prijatelju! Pa možda jer pored te beskrajne ljudske mašte ponekad zaluta i neko zrno realizma, surova istina da se od problema pobeći ne može. A samo zdrav čovek može sve i da ih prevaziđe.
ili hirurška, kako je neki nazivaju.
aktuelan modni detalj, koji daje kreativnu slobodu svakome da uđe u taksi, uperi pištolj i opljačka vozača, u rano pre podne...
desilo se mom prijatelju, pre par dana.
i dalje vozi...
Profesor tek došao sa fakulteta. Devojke luče vlagu na njega, dečaci žele da mu budu ortaci. Sa svima je na ti, prezire da mu persiraju. Na svaku učeničku doskočicu ima još bolji uzvratni udarac. Stil preavanja mu je ležeran, dosta uključuje decu u rad, dodeljuje zaniimljive zadatke i projekte. Pre kontrolnog kaže tačno koje lekcije trebaju da se nauče, na tom istom kontrolnom dozvoljava prepisivanje i pomaže. Najpopularniji profesor među učenicima, onaj koga svi žele za razrednog. Starenjem ostaje profesor zajebant sa uvek svežim forama. Njegov odlazak u penziju se odlaže dokle može jer i on sam uživa u radu. Kada konačno ode u penziju dobija bolji oproštaj od ostalih profesora, uz naravno i bolji poklon (LCD tv a ne sat ili tako nešto). Jedini je profesor kome na sahranu dolaze i bivši učenici, koji ga se uvek rado sećaju...
Proslava mature:
a) Jao ljudi nismo se videli koliko? Ima bar dve godine od Matićeve sahrane.
b) U pokoj mu duši, koliko je to bio dobar profesor.
c) Ja sam od njega više naučio nego od svih ostalih morona zajedno.
b) Jel' se sećate one njegove "A šta imate sledeći čas?" kad bi neko pitao dal' može da odgovara sledeći čas?
c) Jo jebo nam je kevu sa tim. A jel' se sećate kad mu neko kaže da je dobrovoljac za sledeći čas, a on kaže...
a) "Dobrovoljci su otišli četres' prve" jao kad mi to kaže a ja da crknem.
b) A posle odgovaranja "Izvinite profesore, šta sam dobio?" a on lupi "Ocenu". A svi vi papci iza mene se smejete.
c) E to su bila vremena.
Seljačko, silovito uzgonjenje 'oćne djevojke od kojeg se dižu peruške iz posteljine kao kad se kokoši uskokodaču po toru, dok se iz pozadine čuju zvukovi iz meksičke sapunice: "Pedir a tu korason ke me kere un poko, no puedo vivir sin ti, tu me tjene loko, aj me stoj murjendo si no vine proooontoooooo"....
Ništa laganini, predigra i te kerefeke. Jok! Samo oštro uletiš u međunožje k'o Roberto Karlos u svoje vrijeme, izvališ alatku i upreš u nju k'o seljak podupirač u sijeno, a ona stenje k'o da je uprtila akumulator od Fapa.
Najčešći vršioci kalaisanja su vojnici, bivši zatvorenici, te mlađane zagondžije koje su tek okusile šmek vaginalnog prostora.
"Opa riči, riči, riči, primakni se mala čiči, da te čiča kalaiše od koljena pa naviše"
Stari žargonski naziv za crnca.
Mile:"Je li prijatelju, ko ti je ovaj nesvrstani?"
Aca:"Aaa Kalili, ma to mi je kolega sa faksa!"
