Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.
Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...
vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.
Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?
vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!
Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.
vizantijski car: Šta koji kurac?!
Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?
vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!
Stanje duha, koje je ljubav bacila u drugi plan. Svi mi maštamo o pravoj, velikoj, iskrenoj ljubavi, koja će ispuniti život i dati svemu smisao. Deca su plod ljubavi, dobro raspoloženje magija ljubavi, i deluje kao da je ljubav konačni cilj i misija postojanja : ljubav muškarca prema ženi, ljubav prema prijatelju, porodici, otadžbini ili poslu, uglavnom - svako ima neku svoju ljubav za koju živi, bori se, žrtvuje a ponekad i gine.
Medjutim, zaboravili smo ono što dolazi pre ljubavi, a to je zaljubljenost. Ona nam daje više prostora za maštanja, ushićenja i strepnje, obećava, laže nas, i daje nam da u njoj vidimo samo ono najlepše. Budi nas noću, krade nam sate, okupira misli, vara glad, i daje nam da priželjkujemo idealno i savršeno.
I kad od sebe daje lažnu nadu, srce razumu stavi ruku na usta, i ne da mu da opomene. I vremenom, ona gubi na sjaju : poruše se neki mostovi i nade, izgubi vera u ljude, svemu zafali smisao, i ostane samo kruta i neizbežna istina, da je naš ideal bio pun sitnih i velikih mana.
I ako srce smogne snage, i svom malom savršenstvu oprostimo svaki nedostatak i prihvatimo ga takvog kakvo jeste, nazreće se kraj jedne zaljubljenosti..I roditi jedna istinska ljubav.
Alternarius nevulgaris jebozovne pičke.
Oh prijatelju moj predobri, kako je Dobrila naprosto zamamna. Šta vi velite?
Ja bih joj takođe surduknuo Nićifore.
Biljka mesožderka koja raste samo u okolini Vlasinskog jezera, po njoj su stanovnici Vlasotinca dobili nadimak Rosuljci.
Poznati Rosuljici:
Dragiša Cvetković - primijer pre II svetskog rata (on i Mirko nisu rod)
Aleksandar Kocić - Bivši golman Crvene Zvezde, nije znao da degažira loptu
Prvoslav Davinić - ministar i učesnik afere "satelit i Mile Dragić"
Mlađan Dinkić - Bruka za celo Vlasotince
Deminutiv reči "kafa" u lokativu sa primesama šatrovačkog jezika, urbanog narečja.
ficuka (~fee-tzoo-ka!)
Torima ćemo na fitzuka?
Na književnom srpskom - Prijatelju, hoćemo li otići na malu kafu?
Roman italijanskog pisca Umberta Eka koji je najbolji pokazatelj koliko kojekakve pomodne ćurke (a i poneki ćurani) zaista čitaju ozbiljniju literaturu (Paola Koelja, Orhana Pamuka i sl.). Maltene svako malo čujete neku kako se hvali da je pročitala knjigu i kako je oduševljena delom sa toliko emocija. Tu vam je već jasno da dotična smatra da je ta knjiga ljubavni roman jer je pročitala prvih nekoliko strana, pa se smorila, ali mora da tvrdi da je pročitala jer sve ostale tvrde isto i da misli da je "Mali Princ" knjiga za decu. Ne bi tu bilo problema da "Ime Ruže" nije kriminalističko-filozofsko-religijski roman smešten u jednu opatiju u Italiji u doba Srednjeg Veka gde jedan bivši inkvizitor dolazi da razreši misterioznu smrt jednog od monaha. Knjiga je odlična, ali ako vas mrzi da čitate grdne istorijsko-religijske rasprave kojima roman obiluje, pogledajte odličan film sa Šonom Konerijem i Kristijanom Slejterom u glavnim ulogama, ako već niste. Bar ćete ćurkama moći da spustite kako valja i dolikuje.
Kuća, dom, domaćinstvo.
- Kako se živi, prijatelju?
- Teško. Nas troje pod istim krovom, a samo ja radim. A i krov počeo da popušta, majku mu...
Raditi posao valjano, kako Bog zapoveda. Udubiti se u tematiku i rešiti jednačinu sa više nepozanatih. Uključiti prednju i zadnju vuču, i baš kao besna bembara dok vuče iz petnih žila, sa sva četiri točka gurati napred i ne stajati.
-Da pitam ja tebe, jebeš li ti nešto?
-Sa sve četiri prijatelju, sve čet'ri!
Koristi se u svim mogućim prilikama kada preduzetnik, biznismen, direktor itd... nema pokriće u vezi poslovanja svog preduzeća. U najčešćim slučajevima kada nema para na računu firme ili kada ga uhvate da radi na crno. Koristi se čak i u vladama pojedinih zemalja kada se pokušava sakriti krađa, loš rad, nestanak para itd... koji je povezan sa vladom te zemlje.
Poreznik: "Gospodine, vi niste na vreme platili porez!"
Biznismen: "Ma, kriv je knjigovođa! Sto puta sam mu rek'o da obračuna i uplati a on se pravi lud."-Prijatelju, pa ti mi ne uplati na račun za onu robu što si uzeo pre mesec dana!
-Ma, prijatelju, kriv je knjigovođa. Hteo sam danas da ti uplatim nego me on zajeba i pogrešno mi popuni nalog.Vlada Srbije zaključila je da su za propuste koji su navedeni u revizorskom izveštaju o trošenju budžetskog novca u 2008. godini uglavnom krive knjigovođe.
Neizbežna rečenica koju sebi kao pitanje bez odgovora neprestano postavljamo nakon- pijane noći, prežderavanja, seksualne ili ljubavne veze koja rezultira ili našom patnjom ili opsesivnim proganjanjem suprotne strane, svađe s prijateljem u kojoj padnu teške reči, upisivanjem fakulteta, kupovine pogrešnih odevnih predmeta, kačenjem s glavnim bajom kafane, lajkovanjem nečega posle čega ti stignu 161 notifikacije od istog a da u principu veze nemaš s tim, uključivanje onlajn četa kada počnu da ti se javljaju likovi za koje ne znaš ni šta će ti na spisku prijatelja a kamoli da komuniciraš s istim, prelazak na postpejd pakete, kada komšiji, verskom fanatiku naivno poželiš dobar dan a on te se dojebe pričama bez kraja i konca počevši od nastanka monoteističkih religija, odlazak na književno veče nabeđenim nadama, odlazak na koncert improvizovanog džeza u kojem muzičari otpuste konce vremena pa krenu unedogled da se zabavljaju za svoju dušu na naš račun, kad u vreme prikazivanja Granda neoprezno pustiš u kuću ljude koji to gledaju pa ni u tvojoj ne žele da propuste, kad uzmeš kredit za auto na lizing, kad nahraniš uličnih par mačaka pa ove odluče da budu tvoje još jave ostalim da se tu dobro jede, kad pristaneš da pričuvaš pit-bula prijatelju koji je otišao na par meseci iz zemlje, kad odlučiš da želiš biti sam a ipak se zaljubiš...
Komentar mladog matematičara na dobru ribu.
-Prijatelju znaš li rešenje trećeg zadatka ?
-Pusti sad to, pogledaj ovu ! Uh, rastavio bih je ko polinome!
Filozof nad filozofima! Nesuđeni lekar, predsednik države, selektor fudbalskog tima, profesor klavira (sve radi na sluh) i ko zna šta sve još... Sve on zna, osim posla za koji je kvalifikovan (?!). Ako vam ne daj Bože nešto i popravi, to obično bude kratkog veka... Popravka traje par sati, al' tu tek nastaju muke. Prvo da popije kaficu, pa onda rakiju. Onda traje proučavanje, otvaranje, čačkanje, filozofiranje, kritika svega postojećeg, a kao šlag na tortu dolazi psovanje države (jer je obično ona za sve kriva). Posle napornog rada sledi pauza uz opravdanje da i on "ima dušu", koju će (na vašu veliku žalost) da otvori, i da vas guši pričama o starenju, prolaznosti života, nemačkim standardom, cenama paprika na pijaci, mafijom koja se uvukla u sve ogranke vlasti, zatim o prijatelju rođaka švalera njegove žene koji se snašao u životu, i sve tako dok ga vi, pomalo plačnim glasom ne zamolite da popravi ono zbog čega je došao. Onda sve ispočetka... Uzeće vam ceo dan, a na kraju će vas odrati uz opravdanje da je taj deo u stvari skup, a za ruke je uzeo minimalac, jer ste mu simpatični...
Marka američkog automobila Jeep. U Srbiji, a i šire, ime svakog terenskog vozila.
"Znaš li kakvu Tojotu džip on vozi?"
"Stojanović se, velikom brzinom, džipom "micubiši" kretao iz pravca Vučja ka Leskovcu."
Parola kurvi koja ukazuje na to da je jebanje za pare pošten posao. Tako i jeste, kurve su u pravu. Njihov posao je pošteniji nego posao korumpiranog pandura ili sudije, carinika koji propušta neocarinjene kurtone ili posao voštane figure koja sedi u poslaničkoj stolici i mrsi muda pred kamerom. Svaki jebeni prodavac magle, vidovnjak koji se sa TV ekrana popišava po glupom, zaularenom i napaćenom narodu pa minut tog pisinga naplaćuje njihovom satnicom je za "glavu" nepošteniji od devojke koja širi noge i realno stenje za 40 evra na pola sata. Nikad ni jednom moralisti nije palo na pamet da možda tako finansira studije medicine, jer joj je keva završila u ludari zbog ćaleta alkoholičara, a njoj draže da tarifira svoj izgled nego da se vucara sa sponzorčinama koji ga istresu u nju pa joj kupe milku od 300 grama.
Neću ni da slušam o moralnim vrednostima, jebe mi se za njih. Kome je do te rasprave neka se prošeta centrom grada da snimi prazne glave klinki od 15 godina na kojima čuči frizurčina od 40 evra. Neko se za tu frizuru morao jebati, na ovaj ili onaj način. Kurvama treba dati fiskalnu kasu, GPS i kondomat, pa prijatelju pošteni sve crno na belo, od zdravstvenog kartona da plaćenog poreza.
"Ritern" muškarca na "servis" devojke kojim mu ona stavlja do znanja da je počeo da ćelavi.
-Ej, ćao Bivši, nisam te videla 100 godina, malo si mi se promenio otkad nisi sa mnom, kakvi su ti ovo zalisci, hehe? (servis)
-Ćao, Bivša. Ma to mi divlja testosteron u poslednje vreme, ne mogu da ga obuzdam, možeš i da proveriš. (ritern)
-Hehe, pa ne znam baš...
posle 15 minuta
(gejm, set & meč)
Njena se plava kosa mešala sa tečnošću boje crvene kao njene usne te junske noći kada ju je video uplakanu na klupi u parku. Kroz vlasi su tekle tople reke krvi kao kroz kakve klisure u proleće kada se poslednji sneg topi i time označava početak nekog novog života. Njenom je došao kraj.
Zelene oči su bile mrtve, bez sjaja, prazan pogled uperen prema prozoru kroz koji je treperila svetlost ulične svetiljke. Gledao je u svoje šake. Krvave, izguljene kože od nekoliko snažnih udaraca. Šta je to uradio koji kurac? Nije osećao ruke. To ne može biti njegovo delo, neki đavo je ušao u njih. Poželi da mu otpadnu, da se osuše i pretvore u pepeo, nije hteo ta prljava oružja krvnika na sebi.
Hteo je da se probudi, opet na trotoaru ispred kafane, kao i svako jutro. Jebena šećeruša i ona kurva konobarica, zbog nje sanja ovakve gluposti. Ma mora da je san. Nije! "Jebem ti majku mrtvu, ubico!", pomisli i zajeca gledajući kako kroz njenu kosu teče krv kao vetar onog dana kad ju je nagovorio da sedne sa njim na APN-a peticu, bolje nije imao, jebiga.
Isti vetar joj je mrsio kosu kad je pomolila glavu kroz prozor vagona, poslednji put gledajući kakvog monstruma, pijanicu i kockara ostavlja. Nije mogla da trpi stalno mučenje, batine i smišljanja izgovora za modrice po telu, niti njegov zadah na jeftinu rakiju i još jeftiniju kurvu kad bi se prljav i obuven izvalio na krevet pored nje. Uzela je jednogodišnjeg sina i otišla daleko iz tog mraka i agonije, nadajući se da nikad više neće videti njegovo lice, mržnjom i patnjom oblikovano i urezivano u njenom sećanju.
Njegove misli, crne poput najdubljeg ponora okeana, prekinu dečji plač. Iz senke je, vukući svog najboljeg plišanog prijatelja, dopuzao njihov sin, crvenog lica preplavljenog biserima koji su se slivali niz pidžamu, ostavljajući za sobom duboke brazde na duši. Uzeo je dete, poljubio ga, pozvao muriju i skočio kroz prozor.
"E budalo pijana, na drugom si spratu bio.", pomisli dok je ležao u bolničkoj postelji sa nekoliko preloma. "Otkomanda, prijatelju, okreći list, menjaj ili se nadaj da će sledeći put biti više spratova."
Dobio je nož u zatvorskom dvorištu jer je krivo pogledao jednog nadrkanog robijaša. Otkomandovan na pravo mesto, poslednji dah ispusti dok mu je krv tekla kroz sedu kosu, nikad vrelija, žureći što dalje od svoje prošlosti i senki života koje konačno popustiše svoje okove.
Legendarni, neprevodivi izraz, raznoraznog značenja u raznoraznim situacijama.
U sleng je ušao zahvaljujući prijatelju Žiki, odnosno Dragomiru Bojaniću Gidri
i serijalu Lude godine, kasnije poznatijem pod imenom Žikina dinastija.
1.
Očajnički vapaj za potvrdom već poznatog pojma. Koriste je semantičari i semiolozi amateri.
2.
Primitivna tautologija.
3.
Haluciinacija u kojoj nam se čini da nas napadaju znaci. (kiša-kiši, znak-znači)
Pantić, bivši golman Partizana:
"Znači pripremamo se, znači maksimalno, znači dajemo sve od sebe znači, da bi, znači na terenu, znači, pružili svoj maksimum, znači"
Poželjno je slovo "z" na početku zameniti sa još jedno "n".
Kobna posledica ispijanja veće količine domaće rakije u hladim, snežnim, zimskim danima. Tako dodobra pripit čovek idući pešice stane "samo malo", da odmori. Sedne li negde i zadrema više se ne budi. Čovek usne tako sladak san, i to je jedna od najbezbolnijih i najlepiših alkoholičarskih smrti.
Primer: moj komšija, Bog da mu dušu prosti!
- Oo, komšijo, dobro si me probudio, oćemo još po jednu?!
- Prijatelju, ja sam Sveti Petar!
Da znate odmah da nije. Osim ovog dela za magarca. Magarcu učinjena velika nepravda ovom izrekom.
Šta je magarac skrivio, to ne znam. Samo znam da od vrbe klin i od zeta sin ne biva. Ne može to tako - zet pa još da ga poštuješ k'o rod. Pa 'de bre to ima! Zet je tu da se tera kao tuđ (što bajdvej i jeste), inače, ako je već hteo da bude nekome rod, što se kog đavola ženio! Ko ga bre terao da se ženi!?
Naročito ako je doš'o na miraz. Slaba mu je svadbena biografija ko mu je kriv za to! Naročito što se oženio Milicom (ili nekom drugom), jednom u majke.
Prijatelju, ti nisi rod! Ti si zet! I tako se ponašaj! Ako ti se nešto ne sviđa, naša su ti vrata uvek otvorena. Da na njih izađeš, naravski.
- Je l' bre, Milisave, kaki je taj novi zet? Aaa, čuo sam sve sluša! Da ga paziš dobro, ako je vredan. Trebaće ti za u drva.
- Šta bre za u drva? Zet je, čeljade, nije magare pa da vuče drva. Pa i magare pa bi mi bilo žao da ga teram toliko, i životinjka je živo biće
- Da ti kaže Borisav tebi, Milisave, brate moj, nikaki ti čovek nisi!
- Što brate? Šta sam uradio?
- Jaao, brate slatki, pa ti još pitaš! Pa taj koji računa zeta za rod i magarca za životinju, nikaki čovek i nije! Aj sad pivo da platiš kod Miće u prodavnicu, da se ne brukaš dalje.
