Izuzetno otporna i snalažljiva osoba. Taj ti je s djavolom pio rakiju, bio suočen sa hordom prosjaka, a sačuvao svaki dinar, a Čak noris mu je vanbračni polu brat od tetke, preko babine linije. Imun na sve nedaće i nesreće. Prošao kroz sito i rešeto i na kraju oba ukrao. Njega boli kurac i za policiju i kriminal, prolazi svuda bez problema kao muda kroz čipave gaće. Ko njega poznaje pakao mu neće teško pasti. Maže i laže, a ne trepne okom.

Klinac iz kraja, mlađi brat najbolje ribe u kraju za koju su zainteresovani svi lokalni momci. Klinac uživa zaštitu svih onih zainteresovanih za njegovu seku koji se nadaju da će on reći sestri koju lepu reč o njima. Uvek mu se javljaju na ulici, nude mu zaštitu i svakojaki mito, a sve sa ciljem da bi ih on pohvalio kod seke. Ako se radi o pametnom klincu on može iz situacije u kojoj se nalazi višestruko da profitira.

Komšija, brat od tetke, zet... Ako neko od vaših radi u nekom kafiću, uvek ćete ići tamo, iako je sranje i skupljaju se pajdomani. Ako radi u nekoj prodavnici, uvek ćete kupovati tu, iako je 2 puta skuplja od dragstora na ćošku. Jednostavno, prijatno je videti poznato lice, proćaskati, a i možda dotičnom bude srećan dan, pa vas časti.

Teške traume iz djetinjstva znaju od čovjeka da stvore psiha. Kockice u njegovoj glavi se pogrešno slože i umjesto prelijepe kule sa Lego kutije, ispadne neki falusni oblik zbog kojeg dobiješ batine od keve. Majku mu, čak je i Stalone počeo da pravi pizdiarije po brdima Vašingtona, zbog trauma iz rata, tako stvorivši Ramba, pa kako onda da mlađan momčić ne ostane oštećen kad ga stric svakog vikenda trpa ispod polja kukuruza.
Elem, psiho djeluje normalno na prvi pogled, vješto skriva svoju sjebanost i pokušava da se uklopi u masu crtajući Džokerov osmjeh na svom licu. Osmjeh ispod kojeg se krije um mračan poput analnog ambisa Tori Lejn. U njegovoj glavi čuči Baloteli i samo je pitanje vremena kad će da spali svoju kuću ili da gađa prolaznike izmetom. Ali, tako stižemo i do flešbekova. Flešbekovi su tu da razotkriju psihopatu. Maleni podsticaj iz okoline budi duboko zakopana sjećanja koja ga tjeraju da se otvori, da se nesvesno izlaje i da za sva vremena zacementira ulogu psihopate u društvu, nakon čega će ili ubiti sebe, ili pobiti sve ostale, Holms stajl.

šaban, niže biće koje je zaobišla cefalizacija, odlikuje se bratimljenjem svih sličnih njemu osim onih sa kojima je u sukobu, prepoznaje se po belim čarapama, trenerci uzdignutoj iznad članaka, masnoj koži lica na koju je prislonjena tarzanka; ženski ekvivalent je sponzoruša.

Odeća starijeg brata koju smo svi mi kao deca nosili kad njemu omali. Svidelo nam se to ili ne.

Vrlo učestala pojava kod ljudi u Srbiji. Zasniva se na tome da naš narod veruje u svakakve gluposti koje mu se kažu ali ne zbog toga što nije dovoljno pametan već zbog toga što on ne želi da čuje istinu koja nije uvek onakva kakva želimo da bude. Tako da su farma, veliki brat i razne turske i španske serije uticale na ovu pojavu koja ni malo ne valja.

Roditelji često umeju da teraju dete da se izvini bratu, sestri, drugu sa kojim se posvađao i to baš neposredno nakon svađe. Potpuno je neprirodno u tom trenutku zaboraviti sve, pogaziti svoj ponos i izviniti se iako je taj neko u pravu. Tada dete usled besa koji još uvek ne jenjava izgovori to prokleto "izvini", kad već insistiraju, ali obavezno doda i još neku pogrdnu reč- da udovolji sebi i da se ne oseća poraženo.

Pojava da čovek kopira (oponaša) gestove, izraze lica, izražavanje i uopšte ponašanje drugih u društvenim interakcijama. Posledica je da ljudi deluju kao verni odrazi drugih u ogledalu. U poslednje vreme se vrlo često može primetiti, kako uživo, tako i na soc. mrežama i internetu. Nigde jedinstvenosti i mašte, samo copy-paste. Prosto rečeno, takmičenje u glupoći. Onima koji obraćaju pažnju ume da deluje vrlo zabavno, otprilike po istom principu, na kome se zasnivaju Veliki brat i drugi rijaliti programi.

Zaštitni znak, brat-bratu cijelog Balkana. Svjedoče ili o lošem materijalnom stanju stanovništva, ili o alavosti za kvadratima, gdje se sve pare spiskaju na pravljenje što veće kuće, čak i kad za to nema potrebe, na uštrab tako tričavih stvari kao što je fasada, ili o prostom odsustvu osjećaja za estetiku. Najvjerovatnije o svemu ovome pomalo.

A biće da ima i nešto još - manjak regulative.

Uglavnom u koju god zemlju da sam putovao van Balkana kuće bez fasade su prava rijetkost.

Jos jedan biser na ionako vec raspaloj muzickoj sceni devedesetih. Pinkovci, klinchurija i ostala zgadija obozavaju da njegovom "umetnickom" imenu daju vrlo duboko znacenje kao Be Free(ili Budi slobodan) iako se 3 ne cita kao Free nego Three, sa sve jezikom koji se turi medj zube. Dakle, koliko god pileci mozgici naprezali svoje poslednje izumiruce neurone to B3 ne znaci nista drugo do Treci Brat od njih cetvorice (ostali su pogadjate Dzole Dzogani, Funky G i naravno Trik FX). Uspeva da padne u zaborav, i nadamo se da ce tamo i ostati...

Unikat, nešto jedinstveno, dok ovu reč u našem narodu koriste klinci šabani u opisivanju njihovog brata nove igre ili neke lopte jer kakvo je vreme original je postao svetinja.

Veliki glumac, ostavio je trag svojim filmovima, ali ne dovoljan...
Prekinuo svoj RAD i ogranicio svoj TALENAT dvostrukim ubistvom. Inace ubio je dvojicu lokalnih baja u Podgorici, tipicnih primjera crnogorskih seljacina, koji su se to vecer napili te da bi njihova vecer dozivjela vrhunac, morali su se i potuci...zar to nije vrhunac veceri svake seljacine?
Osudjen i on i brat. U Amarici veci dio vremena proveo radeci na gradjevini i potiskivajuci svoj talenat.
Veliki si glumac, a vjerujem i covjek, postovanje!

Vecini ljudi na nasim prostorima, kada cuju za Nemce, automatski dodaju epitet "disciplinovani". Izraz otkriva drugu stranu medalje.

Fraza je nastala za vreme Drugog svetskog rata. Nemacki vojnici su, nakon nekoliko stotina predjenih kilometara negde morali da se isprazne. Pretpostavlja se da je to najuocljivije bilo u manjim mestima, po raznim kafanama, gde su se ponasali krajnje bahato i gde su bili toliko pijani da su postali sinonim za preterano pijanstvo.

Ne misli se bukvalno na ubistvo, vec na fazu kada vise ne znate za sebe od alkohola.

Napiti se- prebiti se- ubiti se.

Mistično telo koje se sastoji od više desetina svakavih ljudi koji imaju "pod sobom" još najmanje stotinak brižljivo odabranih eksperata, podanika, uvlakača i mrsomuda .
Brat-bratu, sa sve vozačima i švalerkama to "mu dođe" oko hiljadu ljudi.

Tih hiljadu persona nisu u stanju da pokrenu točak (proizvodnje), točkić, zamajac, listić....a da nešto ne pokradu, ne prikukaju za kredit kod komšija ili nešto ne zaseru....
Obično vrlo brzo "nađu krivca" .
To je jedino što rade : moljakaju ili okrivljuju.

Popularni teniser iz Albanije. Svoju slavu je stekao tokom 2008 godine, kada je javno podržavao otcepljenje Kosova, pa ga Srbi i ne vole. Ćale mu je sladoledžija, a keva mu drži i pekaru. Njegov mlađi brat, Žilimi Tuki, je poznati Albanski bačje, koji puni rčeve ziljavih pički spermom kao njegov ćale kornet. Sportom se ne bavi odnedavno, jer se odselio kod rođaka Vajdumi Racku, koji je sumnjivim vezama stekao ogromno bogatstvo

To je bio kamen temeljac u životu svakog muškarca! Jedina novina koju kradeš od oca i vraćaš je na isto mesto gde si je uzeo pazeći da je milimetarski pozicioniraš u predjašnje stanje kako niko ništa ne bi primetio. Kad si klinac, Plejboj ti dodje kao poprilično stariji brat, naučiš i vidiš mnoge stvari koje nisi mogao ni da sanjaš, ali posle Plejboja te iste stvari stvarno možeš da sanjaš do mile volje.

Iz Plejboja si mogao da naučiš kako da izgradiš životni stil, kako da se obučeš, kako da obaraš žene s’nogu, kako da napraviš najbolje koktele i sl. Pa kad sve to naučiš odgledaš crtani film u 19 h i 15 min., popiješ čašu mleka, obučeš pižamice sa medvedićima i odeš na spavanje. I dok ti majka prebacuje prekrivač (sa medvedićima) osećaš da imaš dva mala šiljata roga na glavi i da te pozadi žulja kopljasto zašiljeni rep i to baš nezgodno smotan u pižami. Da, spavanje, ali kakvo!? Pre nego što se uspavaš prelistaš u glavi sve što si video i pročitao u Plejboju i taman stigneš do … prekid filama ….. zzzzzz

Plejboj je imao nešto što nijedna novina nikada nije imala i neće imati. Imao je duplericu. Otvoriti duplericu je bio pravi mali ritual … pa recimo da je to nešto slično otvaranju dobro upakovane čokolade. Namučiš se da je otvoriš i da slučajno ne nagužvaš ili zacepaš neki list, ali trud se uvek blagosloveno isplatio. Inače Plejboj se čitao od prvog do zadnjeg slova. Iako je u svakom broju bilo identično čitalo se čak i uputstvo za pretplatu. Nemam pojma zbog čega. Nagadjam, možda zbog želje da se što duže drži u rukama tj. pred očima.

Danas nema tako tajanstveno i golicavo upakovanih slatkiša, sve je ogoljeno, brzo i instant. Dva klika mišem i pornjava do mile volje. Gde je tu kamen temeljac, stariji brat, materijal od koga se heklaju snovi, uputstvo za pretplatu, bog će ga znati, ali neka su oni nama živi i zdravi.

Avgust se čini tako daleko... pika se fuca svaki dan, jebu tuđe žene svaki drugi, ide se u Grčku (čitaj Sutomore), čeka se avgust...
Doš'o i Avgust... sve isto samo što govoriš sebi svaki dan sutra ću i od ponedeljka počinjem da učim... I tako sve do dan pred ispit. Tad ti dođe iz dupeta u glavu i pokušaš sve da strpaš u vuglu.
I ide dobro, ideee, ideee, ideeee. . . jebem ti uticaj Pinka! Ide kurac, posle 2h se umoriš i mozak odviknut (čitaj nikad ne naviknut) od učenja izričito odbija bilo kakvu spoznaju.
Trpaš u sebe sve što u sebi sadrži kofein i čitaš...

Simbol za ranjvost, životinja koju ljudi doživljavaju kao najkrhkije stvorenje na svijetu i često ju koriste za omalovažavanje.

Dokaz da znanje ne donosi obavezno i srecu. Nekada je car bila u tome sto ste, gledajuci film, bili u stanju da poverujete da je ono sto se desava na ekranu stvarno, da se uzivite u radnju knjige do te mere da placete kad vam pogine omiljeni lik, bio to covek, konj ili pas; ponoc je bila mitsko doba noci koje ste budni cekali samo za Novu Godinu, eventualno Badnje Vece ili Veliki Petak, jer od 00:00 moze da se jede sta se hoce; mesta poput ’Stare krecane’, koja mi sada budi secanja jedino na rusevine Staljingrada, nekada su bila mesta okupljanja starije dece koja su tu radila nama nezamislive stvari; najopasnija stvar koju smo mogli da zamislimo je da pokusamo da uskocimo u prikolicu traktora u pokretu; mesta u samoj blizoj okolini delovala su neizmerno daleko, da ne pricam o drugim gradovima do kojih se islo samo u izuzetnim slucajevima, da se kupi nova jakna ili patike, a pola sata voznje dotamo je izgledalo kao da u najmanju ruku traje citav dan.