Niko ne zeli da cita online dnevnik.Niko.Nikoga ne zanima to sto su ti roditelji smor,ortaci nezreli a profesori te mrze.Jedini ljudi koji posecuju blogove su isti takvi pacenici ili perverznjaci kao sto sam ja koji tu dolaze trazeci tvoje slike u tangama.Mani se pisanja kupi neku fensi kamericu i kreni sa pomenutim slikama.

Poslednja reč evolucije kada je u pitanju ljudska neosetljivost i bezosećajnost. Primerak homo-sapiensa sa genetskom sekvencom jebenog mammuthus primigenius-a, da ne kažem, "kedlavog mamuta". Biće od kojeg se sve odbija i ništa ga ne dotiče. Govedo. Emotivni invalid. Čovek koji to nije.

Doduše, treba biti iskren i reći da je pomenuta kategorija ljudi žalostan nusprodukt konstantnih civilizacijskih nastojanja da se život na ovoj našoj "plavoj planeti" olakša, poboljša i apgrejduje, pri čemu se, razume se, sasvim zaboravilo na momenat "duše" kao najelementarnije čestice u čitavom kosmosu. Zamajan problemima sopstvene egzistencije i opteretivši se možda čak i nametnutim aspiracijama u profesionalno-privatnom domenu, savremeni ČOVEK se skoro sasvim otuđio od sâmog sebe i povukao u digitalnu sigurnost čuda tehnike čiji broj, čini se, iz dana u dan raste ( ili bar do trenutka kada Japan konačno bude potonuo na dno okeana ) i preti da prejebe čak i onaj iz doba Renesanse. Doduše, ovo što mi sada doživljamo nikako se ne može nazvati "novom renesansom" ili tako nečim, i to najviše zbog toga što danas ne morate da naručite jebenu statuu od rendom vrste kamena da biste videli golu ženu. Mada, i ja kenjam previše...

Elem, razgovarao sam pre neki dan sa svojim dilerom i dobri čovek mi je rekao da nije frka da me sačeka sa kintom još par dana. Eh, da su svi ljudi tako humani...

Zadovoljna rekacija prosječnog građanina na vijest da je vladajuća struktura nabavila još jedno luksuzno prevozno sredstvo. Napaćeni od brige za narodom, to i zaslužuju.

Zabačeno mjesto udaljeno od grada obraslo vegetacijom, šumama i zelenilom. Slično Međupičju ili Venerinom Brijegu.

Zapeti do nivoa crnčenja. Ostaviti i muda, i bubrege, i srce, i kičmu, a kod zidara i geometra vala i jetru, na jebenom poslu. Da l' je plaćeno ili nije, ko mari - važno je da budeš karakter. Moraš da budeš odgovoran, marljiv, i nadasve poglup. Zapainješ i za gazdu, za lenjog kolegu i za kompletnu organizaciju. Setiš se sebe kad popiješ jednu dve, a sutra je novi dan i krećeš ponovo. Može da bude silom prilika, i pod moranje, ali najčešće zavisi od karaktera čo'eka.

Verbalni ekvivalent stiska ruke. Riječ koja potvrđuje da je dogovor postignut.

Vrijeme koje je potrebno zaposlenom da pređe put od svoje kancelarije do izlaza sa posla, nakon što se završi radno vrijeme.

Vrijeme kada je zaposleni posebno ranjiv jer je put brisani prostor a oni koji hvataju krivine su već odavno isparili, dok šef, kao kakav orao, uporno zvijera za plijenom u vidu zalutale ovčice spremne da odradi još neki poslić za njega. Nije to poslić u skladu sa stručnom spremom zaustavljenog, obično može da ga odradi bilo ko i samim tim je ponižavajući za ulovljenog ali, vremena su teška, posao se teško nalazi i nije poželjno pozivati se na statut preduzeća i disciplinsku komisiju.

Nije to veliki put i nije to veliko vrijeme. Samo treba stisnuti zube i proletjeti, možda sačma i promaši svoj cilj.

Glavni fetiš crnogorskih plemena usađen zarad poniženja ženske osobe koji je čini gorom robinjom nego da ima analni seks sa svojim patrijahalnim gospodarom.

Uništi se od olešivanja alkoholom prosto da ne znaš 'de si, ko si, kako ti se zovu riba i keva - ukratko da ništa ne znaš što bi treba da znaš. I neki pajdo je u igri, takođe. Izraz nastao u čast Čarli Šinu, najvećem jebaču moderne ere i čoveku koji je postao tol'ko legendaran da je postao sinonim za dobar provod i urnisanje.

Ovo se dešava prilikom čatanja, kada vam vas konekcija j**e, ili loše telefonske veze zbog vašeg kilavog operatera.

Otpad od žitarica, najčešće se misli na kočanke, ali može biti i od pšenice i raznih drugih žitarica, a i biljaka uopšte. Obično nemaju neku naročitu primenu, eventualno prilikom pravljenja bala i plaštova sena, ili se koriste kao kompost.

Švabizam. Švabski naziv za plažu koji se zadržao u nekim delovima Bačke. Novosadski štrand je naziv za gradsku plažu preživeo denacifikaciju. Tu plažu koriste pederkasti mladići da skaču u plitkom mulju, vrište i deru se gari i picigen. Ulaz je nekih 25 rajsfeninga u dinarskoj protivvrednosti, a piva 75 rajsfeninga, ali opet samo za dinare. Plаža ima i istoriju. Za vreme drugog svetskog rata koristili je madžari za bacanje žicom vezanih jevrejskih porodica, pod Dunavski led. Još uvek je opasana je bodljikavom žicom visokom dva metra. Ista je tu da vlasniku kabine evocira uspomene na prekta obučenog u Vermahtovu uniformu.

Klik i dođeš u stanje svesti da ti puca razboj da budeš normalan.

Rečenica koju otac izgovara sa dozom sete, razočaranosti i besa. Ćale rmbači ceo život, napokon dobije neki godišnji odmor, a kući ima šta da vidi.
Sin koji je do nedavno sa njim na njivu iš'o sada je počeo da sluša onog malog pedera, kako li se zvaše? Ko ga jebe nije sad bitno. U sred leta nosi neke kapetine i naočare. Umalo ćaleta šlog da opali kad je video kol'ke su , pomislio da mu sin ne vidi dobro.Umesto da traži kintu da izvede đevojku na piće, on bi da kupi neki šareni šal. Osušio se, nestalo mu je rumenilo iz obraza.

A nije starom preldžiji jasno kako se i zašto to desilo. Kad god je im'o vremena na pecanje ga je vodio, pa znao je kuronja mali da zabaci blinker dva puta veći od sebe.
Osam mu je godina bilo kad je vazdušnom puškom skin'o goluba sa komšijinog drveta.
Jeste komšija malo jeo govna zbog toga, aj ko ga jebe, zna moj sin u šta sme, a u šta ne sme da puca.

Pa đe sam pogrešio pička ti materina?

Bojažljivo pitanje, više sebi upućeno, onda kada znamo da smo dobrano okasnili za čestitku povodom rođenja djeteta. Đavoli su to, sa godinu već prohodaju i odmah ih zainteresuje sve što rukom mogu dohvatiti.

Laboratorijski sleng za bočice sa standardizovanim serumima ili antitelima. Podsećaju jako na obične bočice sa kapaljkom, ali imaju numeraciju i zahtevaju malo bolju preciznost. Dobile ime po kompaniji koja ima monopol u tim stvarima.

Radno mesto koje je nastalo kao produkt nepotizma u preduzećima.
Mrčndajzeri (merchandiser), do skoro znani kao komercijalisti, su to postali onog momenta kada su direktori postali menadžeri, a radnici - operateri. Radna obaveza jednog mrčndajzera je da svira kurcu i mrsi muda kod klijentele koja sarađuje sa njegovim preduzećem. Mora da bude izuzetno doteran, da prati trendove i da lepo miriši, što će uvek ostaviti pozitivan utisak na poslovne saradnike, koji ga u svojim kancelarijama tovare kafom i ratlukom. On ih indirektno, kroz neku neobaveznu priču, navodi da povećaju lager njegovog asortimana, što mu i u 90% slučajeva uspe, a što u dobroj meri ide u prilog njegovom finansijskom bonusu. Obilazi štandove i odeljenja gde stoji njegova roba, vodi računa o estetici i da neki kolega mrsomud, ne ispadobraniše na njegovu teritoriju.
Neophodni rekviziti jednog mrčndajzera su firmin auto, službeni telefon, rokovnik ili neki registar i hemijska olovka. Oni koji rade za jača preduzeća, neretko sa sobom nose i manji notebook. Sve u svemu, paraziti sopstvene firme, koji žive na grbači radnika u proizvodnji.
Kapitalizam trpi ovaj tip zaraze...

Dan, neki, ne znam koji. Poremetio mi se centar za kalendar u ušima otkad me je debeli oteo iz naručja majke stare. Opet se vraćam sa svojim sunarodnicima nazad u katakombe za spavanje. Iako je polarni dan, nama se već odavno smrklo. Već dva mjeseca smišljamo kako dedi da kažemo da i nama treba odmora. Radimo svi ko crnci, a elfovi iz Afrike samo optužuju za rasisitičke komentare. Planiramo da štrajkujemo, ali svi znamo kako je bilo, bješe devedes devete, kad se dedica vidno iznerviran vratio sa Balkana. Ne pamtim da me je iko ikad tako šibao korbačem preko leđa. Jeb'o mater i Rudolf i svijetleći nos i PVO! Tri dana smo sastavljali proklete sanke. Sreća pa su bile rezervne. Nego, kad pomenuh Balkan, čudni su tamošnji elfovi. Ili se kolju oko poslova ili rade bolje od svih nas zajedno. Al dobri su, znaju da se vesele. Donesu neke vatrene vode, pa popiju po dva litra i ništa im ne bude, a nas ostale, sem ruskih elfova, u'vati od prve čašice. Nego... A da, dedica mora da padne večeras. Smučilo nam se da živimo pod tiranskim režimom debelog! Dosta je više pravljenja igračaka, ionako ih sve manje proizvodimo na polovima. Sva proizvodnja otišla u Kinu! A šta mi jadni elfovi da radimo? Dobro, ja pamprčim elficu iz kancelarije za međunarodnu saradnju, meni je lijepo, htio bih i prsten da joj stavim, ali nemam odakle! Žene... Uh, već pola deset, a sutra je nova godina. Jebem ti ženo dan i kud me rodi da budem Deda mrazov elf, pa i za Novu godinu moram da radim, a od beneficiranog radnog staža i penzije ću kurac da vidim. U jebote, evo ga deda, sad će da nam jebe mater. Opet je pio sa balkanskim elfovima...

Ovaj pojam predstavlja nezvanično gramatičko pravilo, poreklom iz bivše Republike Srpske Krajine, tj. Like, Korduna i Dalmacije. U upotrebi je bio samo kod Srba koji su tamo živeli, koji su prihvatili hrvatske reči, ali opet, da bi se razlikovali od njih izbacili su H iz svih njihovih reči.
Tako da se znalo da, ko kaže hlače - Hrvat, ko kaže 'lače - Srbin.
Bitno je napomenuti da se ovo "pravilo" odnosi isključivo na sela i seoski dijalekt...

Zbrijati glavu na nulu.