Tekst koji se pre instalacije raznih programa, ili uclanjivanja u razne grupe, cesto izbegava. I tako prihvatamo "koznasta", i nasi podaci ce biti korisceni "koznakako", u "koznakojim" situacijama.

Ali nas to potpuno ne dotice.

Ljudina. Međed. Đe god dođe, svojom pojavom narušava postojeće stanje i raspored flore i faune. Štrči poput oblakodera u zimskom turističkom centru. Upadljivo je nezgrapan među običnim svijetom. Na grupnim fotografijama služi kao orjentir visine ostalih. Po principu Marko mu je do sise, dakle dečko normalnog rasta, Žarko mu je do pupka, dakle prcvoljak.
Nije preporučljiv za izlaske u gužvu. Eventualno, problem se rešava spajanjem stolova od kojih jedan bude samo za njega. U svrhu posjete masovnim manifestacijama tipa koncert, sportsko nadmetanje isl. lokalna samouprava mu izdaje privremenu građevinsku dozvolu za lociranje na državnom zemljištu. Prilikom izrade detaljnog urbanističkog plana, projektanti uzimaju u obzir činjenicu da postoji i on.

Bilo je to jednog sumornog, jesenjeg jutra. Sunce se tek provuklo kroz mutne, kišne oblake. Krenuo sam na posao. Jako sam žurio. Na brzinu sam prebacio šal preko ramena i navukao kaput. Potrčao sam ka stanici jer sam video da se autobus približava. Tada sam je ugledao. Dah mi je zastao na tren. Bila je poput cveta među običnim travkama. Crna, duga kosa joj se vijorila na vetru, a crne krupne oči su blistale kao biseri. Delovala je kao san. Ne znam zašto, ali taj žuti kišobran koji je nosila ne mogu da zaboravim. Prošla je pored mene, a ja sam ostao ukupan u mestu. Više je nikada nisam video. A sinoć sam sanjao žuti kišobran...

Srećnik. Onaj koji je pristupom međunožju ovih bića dobio blagoslov u vidu najkuljih moći. Dobar otrs vile garantuje mu da može da leti, jebe, leti i jebe, tušira se vodom iz suve drenovine i da vitla ralo i volove.

Trsitelji vila su otišli u legendu. U skorije vrijeme, nije se pojavio nijedan. Sve navodi na zaključak da su vile otkrile vibrator.

Ono što pomisle ljudi u malim gradovima kada vide one srećnike kako uživaju gledajući najbolji fudbal na svijetu, kako se provode po Ibici i sličnim mjestima i da više ne nabrajam...

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

DJ Winap je lik koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa osnovnom biti DJ-eisanja. Stalno vrti iste pesme, istim redosledom. Jedino što može razbiti njegovu večernju muzičku harmoniju jeste naručivanje pesme od nekog lokalnog baje. U stanju je da, ponesen novim hitom (JK i sličnih) jednu pesmu pusti i po 10 puta na veče. Dakle, kao i sam program Winamp, mogućnosti ovog DJ-a su samom njegovom kreativnošću svedene na: play, repeat i shuffle, a kod iskusnijih DJ-eva ovog tipa postoji i mogućnost podešavanja jačine zvuka pesme.

Cvikeri izuzetno velike dioptrije.

Šupak, čmar.
Jedna od najjezgrovitijih i najonomatopejičnijih reči u slovenskim jezicima. Reč zbog koje je autor ove definicije zažalio kada se crnogorski jezik "otcijepio" jer više ne može slobodno, kao pripadnik drugog govornog područja, da se koristi takvim jezičkim blagom. Ona ZUJI, ZVEČI, ZVONI, ZVUČI, ŠUMI, GRMI, TUTNJI, HUČI - što bi rekao časni starina Preradović. Reč koja neumoljivo asocira na ono što stvarno znači i koja svojim fonetskim sklopom sama sebe opisuje. Pazite:
P - eksplozivno-bezvučni suglasnik kao priprema pred nastupajuće akustično pražnjenje
R - blagi rafal koji predstavlja neposredni uvod u buru koja će uslediti
KN - suglasnička grupa koja istovremeno opisuje i napregnutost pred eksploziju kao i sam veliki prasak
O - kao olakšanje kad uskovitlana vazdušna struja napokon napusti vaše telo kroz taj mali otvor na donjem delu leđa.
A još kada tu reč svojim kotrljajućim grlenim "r" izgovori Milo - doživljaj je potpun!

Život u velikom gradu nije lak. Komplikovano normirana hiperaktivna košnica. Ali, što matica zna da ga zakomplikuje, to je strašno, umjesto da pusti pčele da same sebi uređuju život kako znaju i umiju. Napred, nazad, gore, dolje, obrni, okreni, baza se pita!

Nazivi ulica. Pusti ih godinu dana bez naziva, narod će već odrediti najlogičnije. Vlast bi ionako i trebala biti samo produžena ruka narodne volje.

Uz pucnje iz vatrenog oružja.

Glavni razlog neslaganja supružnika, kad je muž alkos, a žena ''fina''!

Gratis slog slova srpske azbuke za sve one koji nemaju srpsku tastaturu te provociraju debele višestruke minuse zbog upotrebe kombinacija zh(ž), ch1(č), ch2(ć) i sh(š).

svaka aktivnost koja se ikad dešavala u Agostina Neta 52. podrazumeva neograničene resurse u vidu pića i hrane, ponekad i lakših droga. legenda kaže da jednom bleja bila prekinuta od strane domaćinovog brata, ali se to uglavnom pripisuje mašti zlurade komšinice.

Kao i po korišćenju fejsbuka, i u ovoj kategoriji Srbija je jedna od vodećih svetskih velesila. Ove komentare ćete najčešće videti na stranim pesmama koje su veliki hitovi kod nas.

Sve uredu no ono... ludo.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

Obraćanje fiktivnom Beogradu iz reklame Simfonijskog orkestra na RTS-U. Ova nazovi nadrealna reklama koja se ruga seljačko-turbofolkerskom delu življa, sadrži jednu dublju poruku i značenje, a to je da autor iste ima smisla za sprdanje koliko i moja malenkost za Vilerove goblene. Ličnosti koje se pojavljuju u reklami su pozajmljene sa Bitef-a iz 1971. , jer su, pretpostavljam, tada tako izgledale avangardne kreature u konceptualnim predstavama. Tu je neki turbanlija u drečavim gaćama džokerastih usana kojeg bi 90% ljudi poslali u konc-logor, te neki dizelaši i fufetine, ali me najviše zapanjuje pojava rokera sa maskom Džina Simonsa iz KISS-a, jerbo je i on kulov, iako predstavlja dijametralno suprotnu subkulturu. Bojan Suđić kao Zoro koji svojim maestralnim dirigovanjem na kraju reklame konvertuje Kulovgrad u Beograd? Ma jeb'o Banderasa! Elem, ono što najviše intimidira populaciju Srbije jeste sinanoliko zavijanje turbanlije kao dokaz amaterske i konceptualno-kretensko-iritantne reklame. Bolje da su unajmili samog Sinana za 200 evra.

Bezizlazna pozicija uz konstantan pritisak. Vrhunac stresa.
Opkoljen sa svih strana i nema izlaza. Neprijatelj čuči ispred i čeka jer zna da nema dovoljno snage da jurne i reši sve ekspresno, a boji se i gubitaka. Sa druge strane, izolovan si i nemaš gde. Počinje igra mačke i miša, ko će duže da izdrži; neprijatelj koji čuči ispred utvrđenja i čeka da dovoljno oslabiš od iznemoglosti i sam digneš ruke od svega, ili branilac koji planira proboj i/ili očekuje pomoć spolja.
Napetost je na svom vrhuncu. Pritisak iz trena u tren raste, svi su na ivici živaca. Na kraju svi samo žele da se nekako okonča uz neobaziranje na posledice. Dobro, onaj pod opsadom sigurno se više obraduje kraju, naročito ako je uspeo da izdrži.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...