Rakija nazvana u čast majstora koji je pravio, vrlo stara i vrlo jaka, rakija od koje si tri dana lud, a mamurluka nema uopšte.

Logično pitanje koje sledi nakon neke retardirane (ili kako druga strana kaže genijalne) akcije vaše izabrane polovine. Toliko da se zabrinete da li uopšte treba prenositi takav genetički materijal dalje, i ozbiljno ugroziti društvo.

Nešto obavezno kod trenera sportskih klubova, naročito fudbala i košarke. S obzirom da su treneri poznati (čast izuzetcima) kao ljudi koji trče pred rudu, često ćemo čuti dve različite izjave istih, pre i posle utakmice.

Pogrdan naziv za naše severne komšije, a u poslednje vreme i za onaj separatistički i do koske omraženi deo stanovništva u AP Vojvodina koji „Dobar dan“ kaže „Jó napot!“ a „Bi li se jebala sa mnom?“ Szeretne dugni?. U retkim slučajevima, pak, izrazom iz naslova mogu se označiti i određene reči tj. sintagme koje na ovaj ili onaj način auditivno/vizuelno podsećaju na jednako do koske omraženi jezik iz ugro-finske grupe istih. Osim gulaša & paprikaša, fala Bogu...

Elem, ta nepodeljena mržnja potomaka drevnih Atlantiđana prema Đarmama datira još iz vremena Austrougarske Monarhije, a zahlađeni odnosi između tadašnje nacionalne manjine nas i nacionalne većine njih još dodatno su se produbili nakon stravičnih zločina mađarskih fašista nad srpkim življem za vreme Drugog Svetskog Rata (dočekali svojih 5 min-a; prim.prev.). Naime i između ostalog, braća Ugari su u samo tri dana, od 21. do 23. januara 1942. godine, uspeli da zabeleže statistiku od preko 1200 ubijenih i pod dunavski led bačenih „nemađarskih stanovnika Novog Sada“. Čast izuzecima kao što je bio Danilo Kiš, na primer...

Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Najveća čast koja se može ukazati autoru Vukajlije od strane nekog od cenjenih članova. Dokaz kvalitetnog rada, nebitno da li se radi o definicijama ili posterima.

Rava koja ima toliko boleština da ne preferira korišćenje kondoma. Jaše tuksona ko da joj je poslednji u životu. Brusi se ko nezdrava i oduvek meša posao i zadovoljstvo. Meša svaka joj čast.

Definitivno najnepotrebnija stvar u svinjokolju. Ova "čast" pripada isključivo osobama nesposobnim za život, te im se držanjem svinjskog repa pruža prilika da makar jednom u životu budu od nekakve koristi.

Ključni razlog zašto neke profesije nisu dobro plaćene. Policajci, vatrogasci, učitelji u osnovnim i srednjim školama kao kompenzaciju imaju kao apstraktno sredstvo plaćanja čast, mušketirski kodeks i opsadni mentalitet.

Veoma česta pojava u društvu. Vezuje se najviše za radnike Ministarstva unutrašnjih poslova (odnosno policajce), mnogo manje (u civilnom životu) za oficire, podoficire i profesionalne vojnike u Vojsci, a u poslednjih nekoliko godina i za radnike obezbeđenja.

Neverovatno je kako uniforma, značka i pištolj podižu sliku o samome sebi. Kada vidiš kako do juče te iste osobe, sa nogama čvrsto na zemlji počinju da dižu sebe, da stvaraju nenadjebivu sliku o sebi i svojim mogućnostima prosto poželiš da te zemlja proguta da ne moraš više da ih slušaš. Kako samo takve osobe sada dok pričaju imaju blago podignutu glavu, kako odmeravaju reči i lagano pričaju neverovatne gluposti i nebuloze, kako im je držanje puno nekog ponosa kao da su se iskrcali u Normandiji, kako im je gestikulacija rukama tako izveštačena i kojom pokušavaju da daju značaja svemu što kažu.

Naravno, čast izuzecima kojih ima više nego ovih "zaposednutih" tripom neke važnosti. Ali, ovi što misle da su neko mudo, da su nešto posebno zbog toga što nose uniformu i imaju značku stvarno svakome sa malo mazgo idu na živce. Malo su se valjda zbunili, zaboravili da je to samo posao koji obavljaju i da nemaju ništa od glumatanja koje ničemu ne koristi.

Ultimativni stepen muževnosti. Dalje nema. Karla i kraj. Jednom kad se stekne, titula ostaje zauvek, da se unuci i praunuci diče svojim slavnim pretkom koji je imao tu čast da ga uporede sa ništa manje slavnom bivšom tužiteljkom Haškog tribunala. Jer ne može se svaki muškarac porediti sa Karlom. Ta titula pripada najmuževnijem od najmuževnijih. Nije to ni Alfa-mužjak. On je mnogo više od njega, tačnije, mnogo ispred alfa-mužjaka. Reći nosiocu ove titule da je mudonja, kuronja, šmeker, frajer, švaler ili bilo šta drugo je čista uvreda za njegovu čast, ugled, porodicu, oca koji ga je takvo muževnog napravio i majku koja je rodila takvog muškarčinu.
Jer on je muževan kao Karla del Ponte

Doteran, fin, lepo odeven, kaputić, vamo tamo. Takođe i kulturan, zna da se ponaša.

Modni dodatak koji se odlično slaže uz patike "skejterke" i vrećaste pantalone. Dobar je za sedenje i čuvanje prostate za stare dane, jerbo odvaja trticu od betona.

(napomena: čast i čest pravim skejterima - živeli!).

Svaka žena ima način da drugoj ženi na javnom mestu, a da niko ne provali, pokaže veličinu spolovila s kojim je imala čast da se nadje...hm...oči u oči...

Štreber kome je pripala čast da kao najbolji učenik škole otvori ples sa kraljicom mature, te je bestidno iskoristio priliku da se trljajući o' istu dokopa svog prvog bezručnog orgazma.

Unapred talentovani i superiorni na svoje vrsnjake, oni, pored toga sto zive u izobilju svega i svacega, imaju otvorena vrata ka svim mogucim studijima i pozoristima. Nisu (cast izuzetcima) nista bolja od ostale dece.

Prvi narod koji je imao tu čast da mu zastavu ističu u celom svetu i na svajoj većoj raskrsnici, i to u elektronskom formatu. Doduše ne sijaju sva tri svetla u isto vreme, ali to ne umanjuje stvar.

Svaka čast. Modifikovana verzija mnogo popularnijeg "alal ti kurac". Koristi se prilikom interakcije sa pripadnicama lepšeg pola. Ne preporučuje se upotreba izraza u prisustvu devojke kojoj želite da ga munete.

Nepisano sveto pravilo svih buxnamana. Ono nalaze da onaj koji je srolao dzoint mora i da ga upali. Ovo pravilo ne vazi za rodjendane, svadbe, godisnjice, rodjenja dece, u tom slucaju slavljenik ima cast da "vuce" prvi.

Veliki umetnik, pre svega čovek. Jedan od velikih srpskih ambasadora pored Novaka Đokovića. Istrajao je u onome što je voleo i sanjao i sada živi lepo i ispunjeno.
Svaka čast, batoooo.