Ucjena pičkom. Postupak koji žene koriste kad god mogu, u cilju uništavanja i ugnjetavanja muške populacije, te pribavljanja protivpravne koristi, u fazonu: Nisi ispunio uslove, nećeš dobit pičku. Većina žena smatraju da nagrađuju muškarca spavajući s njim. A vi žene, ne uživate u tom seksu? Čast i slava velikodušnim djevojkama, koje svoje čari plemenito dijele sa muškarcima, tražeći zauzvrat samo ljubav.

Obavezno odmeravanje snaga kada je ponos i čast jedne strane ukaljana. Oštećena strana izaziva protivnika na lični obračun. Obično se on dešava u ranu zoru, na nekom zabačenom mestu, uz upotrebu golih ruku, mačeva ili pištolja, kako se obe strane dogovore. Neretko je krv padala zbog žena. Kroz istoriju se čin dvoboja menjao. Od primitivnog, skoro životinjskog ratovanja homosapiensa, preko mačevanja, do današnjih "ferki" sa noževima.

Kraduckanje po dinar, dva, pet na naše oči od nas samih. Pojava toliko raširena kod nas da je već smatramo za normalnu. Direktna posledica nezajažljivosti i želje za što većim profitom bez obzira na posledice po obraz i čast.
Čvrsto sam rešio da se borim protiv ove pošasti i neću dozvoliti da mi postane normalna.

Hoćeš reći: "ti jebeš?" Vau, jebote, ćoveće - svaka čast.

Omiljena rečenica svake osobe koja u virtuelnom svetu biva zatrpana gomilom agrumenata od strane svog virtuelnog oponenta. Dakle, oni imaju život i to automatski pobija sve što je osoba sa druge strane ekrana otkucala? Aha, juče.

Potezanje takve spike govori mnogo toga, previše čak, o subjektu koji takvu spiku poteže. Skrivanje iza jedne takve floskule, ispisane brzim kucanjem jednog modernog pravednika, nedvosmisleno pokazuje o kakvoj se u sebe nesigurnoj personi radi. Šta, neko ti je rekao da nisi u pravu i ti sada glumiš neku uvređenost? Nećeš nam više davati svoju novu fudbalsku loptu da se igramo? Videćemo mi? OK, super, sve kul.

Ah, kakav Golijat, kakav junoša je to. Ako nam je rekao, sa sve uzvičnicima i tri tačke, te tri tačke udaraca svima onima koji su se usudili da dirnu u "sveživost", da ne kažemo - lajferizam, ovog jedinstvenog primerka hepiusa kockiusa.

Odgovor na komšijino pitanje "Kakva je rakija?! Ja je lično pek'o". Lepše zvuči nego ustajali odgovor "Pitka je, svaka čast". Ovim izrazom poručujemo domaćinu da je odlično investirao novac u 300 kg kajsije, bolje u to, nego da je slao ćerku na ekskurziju da je tamo mangupi časte đus-votkom, a posle kao kompenzaciju pipaju za sise.

Najveći mogući stepen poniženja koji može doživeti muška osoba sa pretenzijom na alfa stanje. Bilo kakav blam da se desi, da te išamaraju zbog dugova, da popaseš kaznu od saobraćajca, da gologuz prođeš pored crkve jer su ti pijanom sinoć maznuli odelo, ništa od toga nije zapravo toliko strašno ako s time nije upoznata najuža familija. U fazonu ko ga jebe, bilo pa prošlo.

Ali ako tome prisustvuju žena i deca, dobro znaš da te nikada više neće gledati onim istim očima kojima su gledale svog dojučerašnjeg heroja, zaštitnika i najboljeg jebača. (*Potonje se odnosi na ženu, najčešće.)

Pojava koja se nekada dosta cenila. Ljudi su davali živote braneći svoju zemlju u krvi od okupatora, bivali su proglašeni ponekad i za heroje, a imena svih palih boraca urezivana su u mermerne ploče na trgovima mesta gde su živeli. Verovali su u slobodu, voleli svoju zemlju i vaspitani u uverenju da je velika čast dati svoj život braneći svoj narod i domovinu.
Danas je situacija nešto drugačija..

Najsuptilniji mogući način za saopštavanje da je došlo vreme za fajront. Istovremeno izražavaš zahvalnost jer si imao tu čast da ugostiš divne ljude, ali ponekad ti "divni" ljudi zbog prevelike želje za alkoholisanjem nemaju osećaj o vremenu, što tebe podstiče na misao tipa "Bože me prosti, al' baci nam neki moj da nas sve pobije pa da se odmorim k'o čovek".

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Izraz se upotrebljava pri iskazivanju divljenja čistoći i perfekciji odradjenog posla.

Izvesni duel sa viševekovnom tradicijom između dve ekipe večitih rivala: Lavova i Hrišćana. Često je praćen burnim ovacijama i odobravanjem pristrasne publike tokom svakog boljeg poteza umešnije ekipe Lavova (E, kako ga je pokidao na komade, kao malo dete! Svaka mu čast! Baci se na njega, Romule! Uf, kakva je zverina ovaj Romul! Kidaj! Udri! Deri! Reži!...).

Jako blijed i neuspjesan pokusaj da se kao dokaze da je u Srbiji sve bajno,kako pravda cvjeta i kako niko nije postedjen pa cak ni predsjednik drzave.Umjesto da se bave pravim problemima koje imaju oni narodu mazu oci time sto ce podnijeti prijavu protiv predsjednika,jer je u cast plasmana reprezentacije na SP popio casu sampanjca.Tragikomicno.

Delikates od psenice sa nasih prostora,spremljen specijalno u cast slavljenika.Nazalost,velika mana gorepomenutog je sto je slavljenik ne moze degustirati osim ako nije Toza vampir ili neka druga srpska mitoloska karakondzula...Zbog zablude zitelja nase nase zemlje,ali i zbog neopisive mastovitosti istih,da u svoje vulgarizme ukljuce sve zivo i mrtvo,rec panaija je zavrsila i u nasim psovkama:

Po ponoći, u gluvome dobu,
kad se crne dela, a i ljudi,
Čmarko dade novi kup na probu,
I PVTova mi "pobednik ti budi".

Lasno mi je bilo prvog kruga,
Nema defke, a nema ni druga,
bez bitke se dalje ja provukoh,
ali tek tad videh kako pukoh.

Na Diskretnog nalećeh ja tudijer,
Na Diskrtnog, Direktorom zvanog,
Na Diskretnog, da, na odabranog,
Favorita svačijeg pa i mog.

U oku mi suza zaigrala,
Spazih njega dok je još daleko,
Pre ga vidoh no što čuh telala,
Znadoh nije niko, nego neko.

Dolamom mu reči poskakuju,
sablju nema, već on pero nosi,
pod njim grdan vranac pocupkuje,
Kupom ide, protivnike kosi.

Oko njega slova se skupila,
svako moli neka njeg baš piše,
A moja se pera otupila,
Vidim nema prolaska mi više.

Zato klekoh i poklonih glavu
I pozdravih junakovu slavu,
Čast će biti tvojim stihom mreti,
Čast će biti taj krst mi poneti.

Kosi dalje, košče sa asfalta.
I neka te dobra sreća prati,
Kosi dalje i zlata se hvati,
Nek ti sreću donesu ovi sitni sati.

Zbog lošeg spleta okolnosti malo smiriti živce, iskulirati i popraviti svoje ponašanje.
Radi svoje korsiti, kada dođe vreme za to, postati miran, kao bubica. Obično pred kraj školske godine, kada će tvoje ponašanje uticati na tvoju zaključnu ocenu, postati jedan od izuzetaka, svila svilena, postati primer drugima.

Slast koju imaju Srbi i koriste je za vađenje iz govana :

-prelazak "na crveno" (Brate, evo ti 20e, častim, ćerka mi je upisala fax)

-čekanje u redu za izdavanje pasoša (20e po pasošu, brale, 'fala ti što mi učini, znaš bole me noge)

-natovrzo vam se kreten na dete (Razredna, evo mala čast za uloženo strpljenje)

Obrnuto od puta u Evropu, u kojoj za svaki rad koji si kao poslodavac uzeo plaćaš suvim parama, uzdržavajući se od formule dođem ti.

Otvorio si radnju u kraju i neki simpatični momci su došli da ti ponude da je s vremena na vreme obiđu i rasteraju sumnjive likove koji bi mogli da ti ugroze poslovanje i ličnu bezbednost. Daš im simbolični džeparac i ponudiš im kafu. Pomisliš kako je neverovatno da u današnje vreme međ' omladinom postoje tako čestiti primerci svoje vrste. Svaka im čast.

Vrsta u izumiranju u Srbiji, koja još uvek, u vremenu lopovluka i nepoštenja više vrednuje duhovno od materijalnog. U većini slučaja okarakterisani kao glupi, debili, budale, od strane mase koja bi bez pardona pokupila plen i bez imalo griže savesti služila se istim. A zapravo su ljudi na koje se treba ugledati, s punim pravom pružiti im ruku i reći "Svaka čast, Vi ste dokaz da u ovom sistemu vrednosti još uvek ima dobrih i poštenih ljudi".

Izuzetno sočan i mastan prdež, od koga se fasada ljušti, a armatura uvija u violinske ključeve. Svojevrsna je čast za domaćicu kada njen gost, jedno dvadesetak minuta posle jela, ošine kvalitetan prdež, začaran mirisima ručka, na taj način govoreći da je hrana bila toliko kvalitetna, da nije čak imao ni strpljenja da je svari, a kamoli kulturno pojede.