Izraz se koristi da opiše vezu dvoje ljubavnika, punu dramatičnih raskida, svađa, čak i tuče, suza, pomirenja, ljubavisanja.

Mitolosko bice koje se prema predanju brzo transformise iz dzelatskog oblika u fini i ljubazni oblik na pomen mita i korupcije.

Dvanaesta godina. Godina kada u životu svakog mladog Romulanca dolazi taj magični trenutak kada je spreman za ženidbu. Čari cigarete je provalio još sa pet godina, na posao je krenuo sa isto toliko, i već je promenio par firmi, od "Enverovih sekundarnih sirovina" pa do "Đangovog luna parka". U školu je krenuo sa 7 godina kada i njegovi vršnjaci ali kada je posle tri godine bio za tri godine stariji od ostalih iz njegovog razreda, jednostavno je batalio.
Dvanaesta godina. Momenat kada mu otac dovodi mladu, uglavnom iz druge favele, a za nju se baš može i reći da je mlada, pa on mora da zaboravi na svoju prvu ljubav sa kojom je skakao u bare, delio cigaru, žickao ispred Maxija, ili u luna parku gde je radio skinuo prvu patku.
Dvanaesta godina. Prekretnica. Momenat kada se postaje čovek i vreme je da se formira porodica. Vreme je za svadbu i veselje.
Naš Avatar je postao čovek.

To je titula koja se mora zaslužiti i daje se natprirodnom čovjeku u Krajiškom selu, a i u mnogim selima širom Balkana. Sinonim za taj pojam u nekim predjelima je Lola. Da bi čovjek postao Baja on mora da ima određene fizičke predispozicije kao što je "jako visok" i "jako krupan". Mora da ima krupan glas zbog ojkača, pjesama koje su jako komplikovane i naporne za otpjevati, inače Baja cijelog života razvija tehniku glasa po narodnim zborovima i narodnim veseljima (svadbe, slave, krštenja, zborovi).
Kad ga pogodi pjesma da se pod naletom njegove šake polomi sto pun hrane i alkohola (obično na slavama i krštenjima). On pušta brkove i namirisan Beer&Cigarets parfemom (pošto to cure vole). Baja ima zeznutu narav i niko ne smije da mu staje na put zbog njegove snage, obično pored njega stoje još trojica, četvorica nižih likova koji imaju crne kožne jakne i služe kao lična pratnja. Kad uđe u kafanu obično dobacuje konobarici i pokušava isprovocirati šumske radnike koji su tu došli na pivo npr. otme im motorku i prereže šank da bi zadivio par ženskih koje se nalaze u istom lokalu. Baja prestaje da bude Baja kada ga Baja iz drugog sela istuče ili ga ubije.

Prodajem, jer ako kažem uvaljujem po povoljnoj cijeni tražiće mi pare da ga prime, kako inače to ide. Antički, jer ne mogu da kažem da sam ga našao na tavanu a pijani komšija ga opravio za kilo rakije koje smo zajedno popili. Ugravirali smo mu godinu oko drugog svetskog rata, jer kažu da to ide ko alva na tržištu. Dobra godina za namještaj valjda, ima tu notu jevrejsko - ciganjskog stradanja. Mada, stariji je on od toga, vidim po ekserima što smo ih zavrnuli da ne štrče toliko, koji nose pedesetak boleština za koje Evropljani nisu čujali, Afrikanci nisu osjetili, a Ameri nisu pokušali da prodaju lijek za to. Komad namještaja, jer još ne znam šta je. Liči mi na kredenac. Ali sve liči na kredenac. Zato su kredenci do jaja.

Zbirna imenica koja označava trocifren broj puškica kod učenika ili studenta.

Kraj uspona. Digao si se daleko iznad svojih mogućnosti. Već si i samog Boga češkao po tabanima. Uveliko merkaš komšijin audi, mada ti se ne sviđa boja, više si za crnu. Planiraš proširenje kuće. Žena ti i onako ide na kurac, pa dve spavaće sobe ne bi bile na odmet. Konačno odlučuješ da platiš sinu školarinu na privatnom faksu, da se ne sekira dete, ljubi ga otac. Sebe vidiš na Kubi, dok te dve rasne crnke hlade lepezom i češkaju jaja po potrebi.
A onda. Sve ti to nije bilo dovoljno. Razmišljaš o privatnom avionu, poslovna klasa i onako dokurči vremenom. Bilo bi pristojno da i sam budeš dekan faksa na kome će ti klinac guliti. Onaj audi ti više nije primamljiv, nekako si više za pravu limuzinu, komfornije su. Naravno i neki kadilak u garaži. Da se ne guraš sa ženom, neka vila u priobalnom delu bi mnogo bolje legla. A one ribe što te lade, mogao bi usput i da kresneš. Jebiga, malo si se zaneo. Pored pogođenih 13 parova, morao si staviti i jebenih 2+ na derbi. Ej sine, Srbija je ovo!

Pevaljke domaće folk muzike nezapamtljivih imena. Statusno smeštene negde između tabloidnih divulja priznatih karijera i neafirmisanih prokeljki sa mikrofonom što zabavljaju na magistrali. Ove su se ipak dokopale nekog plejbek improvizovanog spota u Studiju3 DM-SAT-a koji je jedino zapamtljiv po zaglavljenom kablu od mikrofona među dojkarama, dodatno stišnjenim tri broja manjim crnim korsetom koji u objektiv kamere reflektuje nižerazredno osvetljenje. Dovoljno lošije pevaju od prvih, ali i dovoljno se bolje udaraju od drugih. Nediskretno fufičaste, feministkinjin trn u oku, vešto balansiraju na granici transfera blama svojom pojavom i ljubičastom senkom oko očiju, lopatom nanetom, kao i izrastkom na glavi koji nisu stigle da ofarbaju u ljombersko-žuto, ali se sve to kompenzuje zavodljivim njihanjem gore pomenutih prščanih atributa premazanih bronzanom kremicom sa šljokicama zbog kojih im je sve oprošteno opaskom kako im ne bi bilo oprošteno.

Mnogo je paralela po kojima su mogle dobiti ime:

- Harmonike-rastezaljke, ranije njihova uobičajena pratnja, danas zamenjena Jamahinim sintisajzerom
- Izveštačena podvrsta etno muzičkih numera koje odlikuje rastegnuti stil pevanja i mećanje "trilera" gde ne treba
- Telesno rastezanje od strane menadžera i muzičkih producenta dok im obećavaju karijere i ugovor kod Saleta
- Srednjevekovna sprava za mučenje
- Rastegljiviji dekolte za lakše smeštanje većih količina somundara tokom opštenarodnih veselja

Legendarni Mercedes 123.
Automobil koji bi, pored bubašvaba, takođe preživeo opšti nuklearni rat.
Zapremina gepeka je tolika da unutra može da se baci i fudbalica 1 na 1, pa je zato bio omiljeni auto svim švercerima koji su iz Juge išli ka Nemačkoj, Turskoj i Mađarskoj. Pored klasične robe koja se švercovala iz tih zemalja (Nemačka tehnika, Turska garderoba i zlato, Mađarski sirevi) nije mogao da prođe dnevnik 80-tih a da u njemu nije snimak Mece Švercerke i par Kurda kako veselo vire iz gepeka u reportaži provaljenog pokušaja ilegalnog prebacivanja u Evropu.
Taksisti su ga masovno koristili, ubacivali po 6,7 ljudi u njega i sav njihov prtljag pa čak iako su to žene, koje su poznate po tome da nose abnormalne količine prtljaga.
Udariti drugim automobilom u Švercerku je bilo isto kao i udariti u zid sa čeličnim armaturama.
Inače i dan danas ovaj auto je popularan kod Romske populacije i kada je svadba kod njih, često se može videti i po desetak Švercerki ispred šatora. Zbog njih je ovaj auto i zaradio drugi nadimak "Ciganska Sreća".

Jedna od retkih stvari koje su preživele SFRJ i nesrećne devedesete. To su prodavnice koje su još uvek nekim čudom u državnom vlasništvu a najčešće se u njima prodaje tekstil i obuća a ima ih sa posuđem i elektro opremom.

Izlozi - Obično su pretpani robom, tako da što bolje reprezentuju šta se u samim prodavnicama nalazi.Garderoba, ako već nije na lutkama, obično je vezana strunama tako da što vernije oslikava ljudsku siluetu. Duž celog izloga postavleni su natpisi koji upotpunjuju kolorit i daju više informacija o samim proizvodima: “Povoljno”,”Uvoz”,”100% pamuk”, “Domaća roba”...Cene su uvek vidno istaknute, krupno ručno ispisane.

Enterijer - Rafovi su od zida do zida i od poda do plafona, krcati robom, na šta već implicira prepun izlog. Za pakovanje se, pored kesa, neretko koristi i papir sa rolne. Neizostavna je muzička pratnja sa nekog prastarog kasetofona, sa koga se čuje muzika iz osamdesetih, tako da stičete utisak da ste upali u vremensku rupu. Ambijent upotpunjuje i puno cveća, o kome brinu zaposleni.

Zaposleni - U najvećem broju slučajeva,radnice su sredovečne žene u kasnim pedesetim. Pošto firma nije privatizovana, nisu uspeli da uzmu otpremninu i da na birou sačekaju zasluženu penziju.Uniformu im čine radni mantili i neizostavne borosane. Odlikuju se izuzetnom (čitaj:napadnom) ljubaznošću i neće im predstavljati nikakav problem da prevrnu celu radnju da nađu ono šta vam treba.

Po svemu sudeći, ameri se najviše plaše otmica i ucena, pa se shodno tome i otmica kao tema najčešće javlja u najraznolikijim varijantama u američkim filmovima

Tipovi otmica

1. Glavni negativac sa svojim vernim saborcima zauzme zgradu, (otmica onih koji su se tu zatekli). Podvarijante:
a. Novi tržni centar
b. Banka
c. Velika poslovna zgrada
d. ...

2. Otmica prevoznog sredstva tj. ljudi koji su se ti zatekli. Podvarijante
a. Avion - (od prevelike upotrebe izlizano do krajnosti)
b. Voz
c. Autobus
d. Brod
Šta je sledeće ? Bicikl ?

3. Otmica kad negativac uđe u kuću i onda maltletira ukućane, iživljava se i tako to ...

4. Otmica kad otmicar otme pojedinca / pojedinku, i ondak se iživljava nad NJUMA u nekom podrumu.

5. Otmica u ratu. (Drugi svetski, Vijetnam i slično)

6. Otmica u kriznim regionima sveta (Kolumbija narko karteli, Severna Irska IRA, Bosna - Srbi i slično)

7. Otmica u sklopu obračuna mafijaških bandi (na Istočnoj obali Italijanska mafija, na zapadnoj Kineske trijade i Crnačke bande, na Jugu (Majami) portorikanci i kubanci koji valjaju belo)

8. Otmica u sklopu trgovine ljudima (kurave iz Moldavije i slično)

9. Otmica putnika - namernika od stane meštana u nekoj dalekoj vukojebini u USA (Severna Dakota, Minesota i slično), a sve u dosluhu sa šerifom koji je najzajebaniji od svih

10. Otmica ćerke nekog bogatog i poznatog (kontaveznog) biznismena ili

Budi u toku zbivanja, znaj sve igre koje se iza kulisa odvijaju, ali ne mešaj svoje prstiće u te mutne radnje. Te važne informacije koristi samo kao ličnu prednost pri donošenju važnih životnih odluka, a ne kao predmet razglabanja sa pivopijama pred prodavnicom.

Nepotrebano iziazivanje `vatrenih` navijaca da te tuku.

Uprkos svim nedaćama i preprekama, ma koliko teške one bile, uspjeti ugledati svjetlo na kraju tunela i reći: "Da, uspio sam!". Ustrajati u svojim namjerama, bez obzira na trnje kojim je posut put ka uspjehu.

PAŽNJA!!!

Ovadefinicijanemazaciljširenjebilokakverasnenetrpeljivostivećzaobjekathejta
imaisključivoisamojednuosobuodnosnonjegovoodbijanjedabudeonoštojeste.

E, tako... Pošto sam se ogradio - da počnem.

Adil, Džejov zet, pjevač, budući krim - inspektor, izrod. Romski ponos i ciganska sramota. Da, Adil je Rom, nikako Ciga. Obrazovan, emancipovan, obučen po poslednjoj modi ( nosi arafatku oko vrata, ejjj! ), sa budućim stalnim poslom, zarobljen. Cigani su slobodni, mogu u svakom trenutku da dignu čador i sa čergom krenu tamo gdje ih put povede. Romi postaju tek kad izgube slobodu, kad ukrote lutalicu u duši i vežu se za materijalno.

Ali, pogledajte Adila! Čist, uredan, kulturan, svaka bi ga majka poželjela za zeta. Vjerovatno mu se tamo neki bezubi đed sa violinom i tri čitave žice na kojima je besprekorno izvodio "Đelem, Đelem" - prevrće u grobu! A, kako i ne bi kad je Adil POP PJEVAČ, JEBOTE! Ni traga od ciganske muzike, već "Ne diži ruku na nas" i te munje.

Da se čovjek zapita zašto je takav. Vjerovatno radi sramote zbog sopstvene boje kože, ili možda zbog potrebe da povali neku bijelu ženu, ko će mu znati!
Umjesto da se ugleda na tasta, Cigu koji je ono što jeste i koga kao takvog svi vole, pokušava da bude nešto što nije. Bezuspješno. Onakav si kakav si u očima drugih.

U muškom svetu postoje razna sujeverja a jedno je da ko bude spavao sa cigankom, imaće sedam godina sreće. Sada tu postoje neki uslovi kao što su da ciganka bude nevina, te da se ciganka nije kupala barem jedno 40 dana itd (tek da se oseti slatko-kiselkasti ukus u ustima)... U svakom slučaju to iskustvo se pamti za ceo život.

U 90% slucajeva pickopacenik prepun lovackih prica..... Cast izuzecima

Kao što je belo sinonim za kokain a žuto za heroin, tako je i zeleno jedan od češćih ali i logičnijih slengića za njeno visočanstvo - marihuanu. Ah, zeleno, volim te zeleno...

Lik koji živi u jednom od gradova koji su do pre dve-tri godine bili prva liga, pa onda prešli u Jelen Super ligu i sad više ne navija za OFK, Partizan, Zvezdu, ili Vošu...

Obično vrhunska riba, nekada i mnogo ružna, ali zbog svog kredibiliteta ona je zvezda svake večeri u gradu. Šminke ima možeš špaknom da skidaš, ide na visokim štiklama sa kožnim torbicam, volj' ti krokodil, volj' ti zmija; nezaboravni deo njene ličnosti novi modni krik maltezer, jer danas nisi dobra riba ako nemaš kera. Obavezno je u društvu ćelavih gorila, gej drugara i skrdelj drugarica, kamenjarki u opisu ličnosti. Puna kao tanker, ona osvaja svojim osmehom.

Jaka na rečima, studira neki privatnjak, a suštinski od škole ima samo zimski raspust negde na Švarcvaldu. Tu istu školu završava sa jezicima u dupetu, naravno, tuđim. Njena umetnička duša, beskrajni talenat i poslovna elokventnost mogu doći do izražaja na buvljoj pijaci. Mada ona ne brine o poslu ako treba ima mesta kod tate, ona je tatin sin i niko ne sme da je dira. Voli tatu "puna poverenja u njegovu glupost i dubok džep''.

Kao takva, ona je želja čitavog grada, a najviše žutokljunih voajera i prolaznih puniša. Svi bi hteli da je kecaju, ali njen nos je previsoko. Njen izbor je Mandingo, može i beli sa dvometrašom u gaćama, a takvih nema mnogo. Ostaje želja mladih masturbatora i lokalnih giliptera dok ulicama šeta ćera Korleonea i nabija kompleks još većim glupačama.