Veoma dobra, ali i veoma jaka rakija.
Izaziva oduzimanje glasnih žica na kraći vremenski period, namigivanje u kombinaciji sa treptanjem i žmirkanjem, kao i slabije potrese mozga propraćene gubitkom svesti (u zavisnosti od količine ispijene rakije).

Posle dva-tri brza namiga dok simultano trlja bradavicu, podize levu obrvu i jezikom vozi gore-dole unutrasnjom stranom desnog obraza simulirajuci blowjob, i varijacije na temu sa slamcicom il kasicicom za espreso, uz agresivno treptanje u tvom pravcu sve dok joj ne pridjes i pitas dal je slucajno njena rodjena sestra proslogodisnja mis fotogenicnosti Elite-model-looka, jer neodoljivo podseca na nju...

Jedna od najstrašnijih kletvi poznatih čovečanstvu.

Opis ekstremno jake domaće rakije.

Pitanje kojim se neko treći poziva da potvrdi vaše mišljenje i tačnost vaše prethodno iskazane informacije. Iako ona ponekad nije tačna.
Naime, gore navedeni izraz se koristi u situacijama kada vam jedan od sagovornika ne veruje, sumnja u vas, te je red da upitate drugog i dobijete potvrdu povratnu informaciju ne bi li ste pobedini u verbalnom sukobu i prikupili publiku.

prva recenica koju vecina dece danas izgovori kada dobije svedocanstvo

Dubokoumno pitanje koje se postavlja u sledećim prilikama:
1. Na nekom ste veselju, pojelo se meze a ručak ne donose već duže vreme.
2. Na sahrani ste, cela ceremonija je završena pa mislim red je i da se ruča, nećemo valjda da čekamo 40 dana.

Izjava posle koje sledi borba za radnička prava koja liči na štrajk, ali se razlikuje u nekoliko vrlo bitnih detalja.

Štrajk se navljuje unapred i organizuje se tako da novinari dođu i snime nezadovoljne radnike, da političarima bude zgodno da daju izjave o teškom stanju u kom se nalazi ekonomija i uopšte da se napravi što veći cirkus, malo za narod a malo i za novine pa da se svi posle uzaludnog šetanja, sečenja prstiju i zakucavanja za stolove srećni vrate kućama misleći da su promenili nešto.

Situacija u kojoj radnik reši da zajebe da radi je drugačija, bitne razlike su što obustava rada nije potpuna, što se ne najavljuje tačan datum nego se čeka najpovoljnija situacija da se poslodavac namesti na penal i što nema protesnih šetnji i slikanja za novine. Kad se poslodavac nađe u situaciji da mu gori pod nogama kreće se sa maksimalnim odugovlačenjem i odlaganjem posla dok ne pristane da ispuni sve zahteve radnika.

Komentar na sliku veoma loseg kvaliteta!

Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.

Jedino beskonačno, pored svemira i ljudske gluposti.

Opisivanje želje za nečim, doći do savršenstva, ali bez zadobijanja posledica koje sleduju. Pocrneti, a sedeti ceo dan u kući.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Lepe želje ortaku koji se priprema za sudar.

Rečenica kojom po default-u jedan od aktera bilo kog razgovora otpočinje izlaganje svog mišljenja o političkim, verskim, porodičnim i sl. temama, pri čemu pokušava da ubede ostale u ispravnost svog izlaganja, kroz obrazloženje svih akcije koje bi preduzeo i tehnika njihovog sprovođenja...

Ovo često pitam kad komšinice počnu da smaraju sa konstatacijom kako su mi lepa deca.

Kad u tvojoj sobi ima više paučine nego u komšijinom potkrovlju, egipatskim piramidama i katakombama drevnih Maja zajedno, a pauci su se toliko nakotili i adaptirali na novo stanište da će uskoro početi da evoluiraju u više oblike organizama.

Izraz koji je nastao negde na seoskim fudbalskim terenima naše zemlje, a oslikava koliko je to zapravo bila jednostavna situacija za realizaciju tzv. zicer.

Osnovni motiv za uspeh u životu, kad si Srbin.

I rđavom kurcu svaka dlaka smeta. Ah ta patnja za savršenostima, nepotrebnim čistotama, i anđelima koji šetaju među nama. Bezbrojna sredstva protiv nesavršenosti: gde si se sakrila mala zla nepravilna nesavršenosti, saćemo te poprskati sjajem, glazurom, voskom i silikonom da dihtuje svet savršen naš, visokorezolutni Joymii. A blagorodne su i vredne te nesavršenosti. Pa zar vam smeta dlaka voljene u supi, zar nije ljubav vući je polako iz prepunih usta musakom ko konac iz zuba i dignuti je na pogled prema suncu i zadovoljno gledati kako se sjaji, jaka, svilkava i plava? Pa kad je Džojs uživao u prdežu svoje drage i setno ga se sećao kao teško vetreće paprikaševštine pa što se i mi ne bismo prepustili različitim, neukorećnim, telesnim prelivima, čudima i otkrivenjima, muzici crijeva i prdežu pičaka?

Zaskočiti svoju poslovnu ženu u kompletu dok se sprema za prezentaciju za reklamu belu od čistote, dok ona nije spremna, nije izdepilirana, ali koga boli kurac, nije stigla da se sredi, ali dlaka niče i probija se, ona želi na sunce dana, iziritirano je crveno međunožje slatko, ah moje pravoslavlje slatko! Slatka označenost, naznaka pokošenih dlaka tek da pokažu slast pola, travke mirisne koje tek niču čvrste i jake, štir plodne zemlje pokošene po kojoj tanki kosci, trnci slačka, prelaze brzo i nevidno, breg na koji bacam biserje, mesečinu i pužev trag, posipam cimet, prah i aromatični kim, mrvim ruzmarin i bosiljak, šećer posut među crne tačke zrnca kafe i nicanja, šećer i kafa pomiješani protivu proliva savršeno glatkog, najlonske reke skrivenih otpadaka koja otiče.

Pa gladak i bijeli pazuh na kojemu se i ne primećuje da su postojale dlake – to je prizor lep nežan i gladak na dodir, uspavljujući, estetski zadovoljavajući, ma skoro renesansni prizor svetice namazne kremom niveom, on joj ljubi glatkost ah pa to je divno. Ali zato je slasnija nehajno podignuta ruka ispod koje se tek primećuje da se budi nešto, da je pred buktanje neobuzdanog baroka, da se to ne može ukrotiti nikako i to njeno stidljivo spuštanje ruke kada uhvati žudni pogled sve to razbuktava sveto životinjstvo i nešto malo više od toga, vodu na usta i kap bistru i bisernu, rosa glansna, naznaka gejzira, polivanja i poplavljivanja. Slast nikad pobeđenih žudnji propadljivog tela, ciklus truljenja, to buđenje koje se ne može suzdržati i sise koje kipte kada se njene ukrste ruke, maljavost koja izbija kao strast njena koja se ne može nikako do kraja ispuniti: veliko žensko koje ždere i ubija veliko muško, na kraju: od toga se i mudrački mozgovi mute Santa Marija della Salute.
Kipti i preliva se zagušljivo stenjanje zrnasto svetlo suvišaka, prašina rasparne šupe u njenom prostranom dvorištu iza kuće.

Pa nek i grebe malo, nek boli, nek struže: lepota testerisanja kad se uđe u ritam struganja, zagreje se ploča, i sečivo koje ne seče već sastavlja, bukovo mirisno vlažno drvo ore i drlja velika testera sa koje kaplje znoj, istovremeno mala testerica vrši sitne filigranske igrarije na malom prostoru njene šper ploče, spretno obilazi oko čvora, oka zarobljenog u telu, bubrežića uvaljanog u loju slasti, ćudiljive kvržice. Tvoj sam tesar i stolar, uglaviću ti četri puta nogaru za noć stolnu i prestolnu, zatutkalisaćemo dobro i obilno, kapljaće tutkalo niz nogaru kao moča niz uspravljeno prase ali i zgrade kada se prave namerno se ostave da ljuljaju na vetru da ne budu krhke i krte, tako će i ovaj brenin sto slatkih muka škripati i ljuljati kao čamac privezan u moru smrtnome, beskrajnome samo naša mala smrt, usidrena, le petite morte: još Crnjanski je obraćao pažnju da su Francuskinje strasne ali često prljave.