Kada je po prvi put u zivotu,tvoja mama kriva sto si se razboleo.

Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.

Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“

kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, –, imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, √, majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, –, defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...

Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.

Kao i svaka umetnost, i ova takođe zahteva oko za nijanse širokog sprektra naizgled identičnih životnih boja. Potreban je prstohvat mudrosti kako bi se podvig započeo i uspešno priveo kraju, a rezultat bio na nivou očekivanog. Hiljade godina vežbanja i prenošenja znanja sa kolena na koleno izdvajaju one koji umeju od onih koji mrljave. Pokušavaju i ti drugi, nije da ne pokušavaju, ali im nekako ne ide. Vešte ruke majstora odlično razlikuju metod desna ruka, levi džep, što im daje veliku prednost pri baratanju ovom granom mehanike. Onaj ko to ne ume, zauvek ostaje samo seme neke prelepe biljke, zasađene negde u pustinjama Sjenice i Tutina, koje iako se redovno zaliva, nikada neće nići, što zbog sudbine, što zbog sopstvene uzane svesti nesposobne da napreduje ka laguni uspeha.

Nijansa tena koja se dobija za vreme prelepih, savršeno vedrih i vrelih dana, kada sunce najjače prži - ali samo uz pomoć fanatične primene zaštite od UV-zračenja SPF faktora od beskonačno.
Sve se vrti oko navlačenja zavesa u sobi i samopregornih, beskrajnih sati totalne posvećenosti TV-ekranu i virtuelnom svetu modernih igrica, koje sve manje izgledaju kao igrice, a više kao igre, dok sve češće postaju i sama stvarnost.
Asesoari za ovaj modni trend se sastoje od preforsiranih podočnjaka tipa "viseći vrtovi" ili "dodirni mi kolena", kao i obaveznim parfemom ustajalog duvanskog dima na odeći, nastalog usled optimalne neprovetrenosti životne sredine i odsutnosti uma se promeni duks u kojem se zivelo, jelo, pilo i spavalo poslednja 3 dana.
Kao kompliment da baš kapirate trend se shvata kada riđokosi ljudi počnu da vam se smeju da ste "beli k'o sir".

Zajeb velikih razmera. Nešto tipa menjanje čarapa bez pranja nogu, uradio si sve drugačije, krenuo čisto ali nešto tu i dalje smrdi. Najslađa bombonica na vrhu njene torte sačinjene na ruševinama vaše propale veze. Konačni dokaz njene pobede, trenutak koji se čekao mesecima, godinama, taj momenat da tebi je stalo a njoj više ne. Poruka koja joj briše sve suze koje je proplakala za tobom, tekst koji stavlja oblogu na kolena oderana od klečanja da joj se vratiš, sve to nestaje u vihoru slasti nad tvojim gafom. Prošlo je vreme a ti si popustio i javio se prvi, bolje da si popustio sebi u gaće retarde. Posle toga ostaje gorak ukus poraza u ustima i zavet da ne piješ više dunju, barem ne do sledećeg Kočićevog zbora.

Lik iz sorte džibera sa iritantnim, nazovi, modnim detaljem koji se sastoji u podvijanju jedne nogavice do kolena, kada do izražaja dolazi bela čarapa i raspertlana betonka. Leva ili desna nogavica, zavisi na kojoj nozi ima tetovažu grba svog omiljenog kluba, eventualno koju izumirujuću vrstu iz afričko-indijske flore i faune.

Dakle, tipičan ljaljan sa karakteristikama okorelog pavijana. Situiran mladić koji ti obara ruku kad se pozdravlja i u zavisnosti od tvog starosnog doba naziva kuretom, baticom ili ćaletom, nonšalantno postavljajući pitanja tipa "Jebeš li ti ovo?" i "Ga drkaš?", dok češe donji stomak i preživa plastičnu kašičicu iz kafića. Osoba sa kojom svakako ne biste voleli da budete viđeni na javnom mestu.

Siguran znak da stariš!

Najprepoznatljivi, najupražnjeniji i definitivno najveći srpski brend. Kakva kurac Guča, Djovak i rakija. Psovanje političara, brale!

To je nešto kao domaći masthev. Nešto bez čega svakodnevnica nije ista. Na primer, kao burek bez jogurta ili reakcije bez msmojne-a.
Toliko uloženo snage, energije, neverovatna velika doza mašte i fonda reči, čuj mene psovki, reči, da to stvarno izgleda neverovatno. Još ako u familiji svi prate politiku, e tu je onda fešta, brale!
Da li nam je to u krvi, ili se jednostavno prenosi sa kolena na koleno, ne znam, ali sigurno je da to postoji, da je postajalo, i da će, naravno i dalje trajati. Dok je prisutna politika u našoj državi, ili političari, ali bez njih se ne može, je l' te?

Evo kako bi, ako damo sebi tu slobodu, izgledao jedan ovaj ortodoksni događaj.

Retoričko pitanje, može se reći i tradicionalno, koje se već dugi niz godina prenosi sa kolena na koleno, a izgovaraju ga iskuljučivo oni stariji, iskusni, koji su prošli sito i rešeto i samim tim upoznati su sa svim čarima i mukama koje dolaze u životu.

Sledi nakon seka persinog prenemaganja u vezi pomeranja guzice, u situaciji gde je često potrebno uložiti svega par posto svojih mogućnosti i truda, gde se kao opravdanja koriste strah, gađenje i najčešće mrzovolja pa se na praznu liniju upisuje mesto ili profesija koja je karakteristična određenim radnjama.

Naravno, smisao svega toga je neretko ravan nuli jer ako nemaš muda da zakolješ jagnje, prostom logikom svako može zaključiti da nećeš nikada biti kasapin, ali pitanje predstavlja mit i tu polemike nema.

Mazohista. Muči sebe, a neretko i druge. Voli tenis jer ne postoji drugo logično objašnjenje čemu buđenje u najslađim trenucima sna, zarad dva kretena koji će da prebacuju lopticu do početka Jutarnjeg programa; ponekad i jače.

Obično se budi za odmaklu fazu turnira, tamo negde od četvrtfinala kad su jači mečevi. Nije ni on toliko blesav da prati drugo kolo i nekog tamo Kokinakisa jebenog. Valjda. Uredno navija sat 10 minuta pre početka meča, da očisti krmelje i eventualno onako sanjiv ispiša dasku od WC šolje. Taman dok ne prođe najava.

U pitanju je nezaposlen lik. Ili radi drugu smenu. A još i noćobdija. Kombinacija boli glava. Nema razlog da ustaje rano pa mu ni ne pada toliko teško da, nakon zvuka budilnika, iz stanja hibernacije dođe u fazu psovanja četvrtog kolena linijskom sudiji što je umesto "AUT!" ćutao kao pička.

Milosan naziv za polni organ, nastao produženjem imena stojko te se i koristi za srazmerno duže primerke. Osobito vole da ga koriste vlasnici "sto keca" jer od njih niko bolje ne zna koliki je to kurac od automobila.

Rat vođen na ovdašnjoj teritoriji verovatno od nastanka prve amebe, pa do današnjih dana. Sukobljene strane su većinsko malograđanstvo i manjinsko građanstvo. Sudeći po lokaciji i ozbiljnosti rata, može se svrstati u jedan od Balkanskih ratova.

Oružja korišćena u ovom ratu svrstavaju se u tešku artiljeriju psovki, kletvi deset kolena unazad i deset kolena unapred, mrtšenja, pljuvanje, a sukobi nekada kulminiraju i do fizičkih nasrtaja.

Povod za izbijanje i trajanje ovog neprekidnog rata, ogleda se u krajnjem nezadovoljstvu pučanstva, pre svega zbog siromaštva i generalnog nezadovoljstva, a ponekad i zbog same dosade i neistrošenosti i neostvarenosti u drugim životnim poljima.

Borbena polja uglavnom nastaju u gradskom prevozu, saobraćaju, domovima zdravlja, poštama, bankama i ostalim institucijama obojenim birokratskim redovima. Uzrok borbi su neotesanost, nestrpljenje, kao i lične frustracije koje se, naravno, najbolje leče, ukoliko sav svoj bes istresete na slučajnog prolaznika ili prolaznicu, samo zato što ima lepšu frizuru od vas, torbu koju sebi ne možete da priuštite ili se nekim slučajem drznula da bude nasmejana i mirišljava, a zna se da je to najstrože zabranjeno.

Pobednici ovog rata, nikada neće biti ustanovljeni, mada su inicijatori uvek isti. Inicijatori, po kojima je ovaj rat i dobio ime, iako poseduju brojniju vojsku i bolju snabdevenost oružjem, uvek su spremni za nove borbe i ušuškani u verovanju da iz njih izlaze kao pobednici. Njihova, pirova pobeda, svojevrsna je kruna uspeha i nadoknada za sva ostala životna nedostignuća. Satisfakcija koju dobijaju učešćem u borbi, ne može se zameniti ni putom oko sveta, milionskom platom, vrhunskom karijerom ili zanosnim fizičkim izgledom. Jednostavno, biti ponosni član ove vojske za njih je sve! Od najranije mladosti, svoje potomke obučavaju i vaspitavaju da budu dobre sluge malograđanske ideologije i nastave tamo gde su njihovi preci započeli. Najborbeniji su veterani, obavijeni neprobojnom aurom Titoizma, čiji je zaključak svakog dešavanja da "To kod njega nije tako moglo" i pretnjama "Videli bi vi da je on živ".

Rešenja za obustavljanje ovog rata, po svoj prilici, još uvek nema. Ne postoji primirje, rezolucija ili sporazum koji bi uspeo da stiša vatru, čak ni na kratko. Neizvesno je do kada će buktati borbe, jer oružja, kao i vojnika, još uvek ima na pretek. Malograđanske formacije, imune su na bilo kakav virus kulture, smeha, dobrog raspoloženja, vaspitanja, ljudskosti, kolegijalnosti, parlamentarnosti, pa se boljitak može očekivati tek izumiranjem, ove, ratno nastrojene populacije.

Odvojio ga od života, izuo ga iz prve, direkt među rogove.

Davno zaboravljeno i prevaziđeno kontraceptivno sredstvo. Naime, u davna vremena, dok su naši roditelji možda tek bili u planu, to je bilo jedino sredstvo te namene. Pa i danas od pojedinih časnih starina na selu možete to čuti. Ne čudite se, to su ljudi koji se seksa jedva sećaju, a obišla ih je i seksualna revolucija, još uvek misle da postoji samo jedna poza.

Jedna krajnje epska figura u ovo krajnje neepsko vreme. Koliko za podsmeh toliko a možda i više za poštovanje. Možete pronaći nekog na skoro svakom terenu na kom se pika amaterski sport.
Njegovi zglobovi su iskeširali danak prevelikoj borbenosti ili jednostavno neatletskoj konstituciji. On je Van Persi betonskih terena (nikako da spoji pešes meseci bez povrede). Kosti su mu dočekale fajront u zglobovima i krenule da se razilaze
Ipak i uprkos svemu on ne odustaje. Izlazi na megdane sa istim žarom ali umotanih ramena, kolena, laktova, trepavica u zavoje, steznike, trake, nešto manje od Tutankamona ali baš po meri jednog Dojčina.
A njegovo spremanje? I spremanje mu je epsko: dolazi nekih pola sata pre svih da bi na vreme završio svoju mumifikaciju koja mu je vremenom iz nužde prerasla u fetiš pa je izvodi ritalno i s potpunom posvećenošću.

Čovek koji je više vremena proveo u gipsu od cele postave Džekesa zajedno. Poseduje neverovatnu sposobnost da se polomi gde god da ode. Na sebi nosi nalepnicu „Pazi lomljivo“. Hodajuća mumija. Na njegove gipseve se potpisalo više ljudi nego na zid u školskoj kenjari. Prikriveni hipohondar, koji je sa celom dežurnom ekipom iz urgentnog na ti. Na potpisivanje njegovih zavoja potrošeno je više markera nego kurtona na maturskoj ekskurziji. U osiguravajućim društvima (koja još nije oterao u stečaj) ispod njegove slike piše „nepoželjan“. Za urastao nokat na nozi stavlja gips do kolena, a longetu navlači pre gaća i čarapa. Na njegovim lomovima su se iškolovale dve generacije vajara. Kada se pojavi sa papirima za odštetu, šalterske radnice i sekretarice u osiguranju se izvrću sa stolice i dolaze sebi uz pomoć mirišljave soli. U kući ima kolekciju gipseva i longeta na kojoj bi mu apstraktni umetnici pozavideli.

Beskorisna reč, kako u srpskom, tako i u svim drugim jezicima. Njome samo apelujete na vašeg mučitelja da prestane, što ovaj svakako neće učiniti bez pomoći fizičke sile.

Opis devojke koja se razočarala u muški svet.
Nije baš postala lezbejka ali... jako teško sklapa poznanstva sa muškarcima.

Uzrečica koju izgovaramo kad nam nešto teško pada, ponekad čak i izgovor za nešto što smo nekad mogli a sada ne možemo ili jednostavno nećemo.

Seosiki Diplomata postoji u svakom selu to je uglavnom osoba čija se sejačka ili seoska lukavost moze uporediti sa nekom vrstom inteligencije .Elem osobine koje se prepisuju Seoskom Diplomati su sposobnost zavađenja svakog sa svakim i koriščenje iste situacije u svoju korist na neki način kao i pravi diplomata u stvari baš kao pravi diplomata samo za razliku od pravog diplomate seoski ima više obrazovanja koje nekad moze da dostigne i titulu auto električara ili auto mehaničara ali na kraju imam samo par reči za vas nikad ali nikad ne pričaj čika Milisavu šta si radio sa ženom komšija Jove jel koliko god se kleo u 10 kolena u nazad i grobove raznih rođaka postoji uvek šansa da se ne vratiš iz sledeće avanture makar ne sa celokupnim inventarom.