Najorganizovanija kriminalističko - teroristička organizacija kod nas i u regionu. Udruženje krojača, poslastičara, zlatara..Koje radi u nameri da te unesreći, upropasti a na kraju stići ćeš i do advokata i sudija. Nije dokazano, ali tvrdi se da u tajnim tunelima i katakombama postoji desetak ženica čiji životi se već decenijama održavaju na aparatima, kako bi ove šile sve potrebno za ulazak žene u instituciju popularno nazvanu brak. Na površini zemlje postoje poslovnice koje su zadužene za prodaju. Novac odlazi na finansiranje ratova, zaječarske gitarijade, snimanja serija domaće radinosti i guranje predizbornih kampanja pojedinih stranaka. Dovode se u viševekovnu vezu sa vatikanom, masonima i drugim tajnim organizacijama, koje putem ženskih tajnih agenata i modnih magazina forsiraju nove svadbarske običaje koje potom eksploatišu. Kada se zgodne kurvetine udaju za bogataše i prirede višemilionske proslave, negde u novinama uvek bude naznačeno koliko je koštala venčanica. Kavali? Dior? Laž. Šije ih Zagorka iz Krive Bare, nestala bez traga1944.
VENČANICA - od 300 eura pa naviše. Služi za to da bude jednom obučena i vraćena. U medjuvremenu mlada se žali kako je neudobna za sedenje, a mladoženja moli Boga da je njegova supruga ne ufleka, kako još ne bi morao da plaća troškove hemijskog čišćenja.
BIDERMAJER - 150 eura (ima i jeftinijih, ali žena sa najjeftinijim nije zadovoljna - jednom se udaje, bar tako misli). Cilj ove kupovine je ceremonija bacanja istog preko glave, kako bi se muškarci zabavljali gledajući tuču nekoliko unezverenih žena, i po verovanju usrećio još jedan mladoženja. Pardon, mlada.
RUZMARIN - za ovu globu zahvali se mladinoj sestri. Ili nekom drugom srodniku, koji se izborio za ovu zgodu (pare idu njoj). Cena je proizvoljna, ali uvek se neko izotvara (neki proćelavi, debeli morž koji se nada da će svadbarski trošak naplatiti opalivši nešto mlado, možda Ruzmarinku) pa je sa osmehom i polumasnim komentarom zalepi hiljadarkom. Šta ćeš, kako da daš dvesta kinti pa da te posle ogovaraju?
TORTA - nejestiva kula na nekoliko spratova sa imitacijom tebe i žene na vrhu. Košta (bolje da ne znaž ako iole planiraš da se ženiš) i služi da zajedno sa budućom suprugom uz pomoć nožekanje iz doba osmanlijskog carstva, a izvučenu iz dedinog šteka, odsečete jedno parče.
BURME - globa koju plaća kum, kako ne bi morao da prodaš kuću da isfinansiraš svadbu. Cena..
MUZIKA - gomila pijanih likova i sisata pevaljka koji će uzeti tvoju godišnju zaradu za nekoliko sati sviranja (uključujući i pauzu za jedenje pečenja). Možeš da ih penješ na drvo nekim vatrenim orušjem, kako bi sebi dao malo oduška.
SLUŽBENICI - pop, opština i matičar. Izuće te iz cipela, a matičara ćeš kasnije s vremena na vreme da kuneš i psuješ.
TI - odelo, košulja, kravata, cipele..Shvatićeš da si prerastao matursko odelo i da ti bar 500 evrića za tvoje upristojavanje ne gine..
PAGANSKI OBIČAJI - razlikuju se od mesta do mesta, koštaju proizvoljno a manifestuju se prelaženjem preko korita sa vodom, lupanjem metlom..Zašto, nije poznato.
NEPREDVIDjENI TROŠKOVI - pored onih predvidjenih za zakupljivanja, hranu, alkohol..Tu su i oni koje nisi planirao, a stignu te u vidu plaćanja lomova i šteta, sudskih troškova. Visina istih zavisi od gostiju i njihove maštovitosti.
DUŠEVNE BOLI - ljubljenja sa 700 ljudi po 70 puta skladištenje kineskih lampi, tostera i ćupova, svadjanja sa gostima, pritužbe rodbine na muziku i gledanje kako familija koju ne poznaješ skida cipele i čarape, penje se na sto i šutira hranu. Na kraju jedva čekaš da se sve završi i legneš da spavaš, pa makar te to koštalo i razvoda..
Ne znam šta, ali nešto sam sigurno preskočio.
Na kraju krajeva, bolje da ste seli u avion, navatali dva random svedoka i venčali se na Barbadosu po tamošnjim običajima. Nećete se usrećiti ni jedno ni drugo, ali makar posle možete da se kurčite da ste bili na Barbadosu..
Video zapis monologa u kome se osoba najpre namršti, zatim počne da priča o nekoj opšte poznatoj stvari sa takvim nadahnućem kao da niko drugi ne zna da je crno crno a belo da je belo, a sve u cilju promocije sebe. Govor obično traje duže nego što je potrebno da se iskaže "poneta" i praćen je neprikladnim i prenaglašenim iskazivanjem emocija. Takođe, karakteristično je da besednik, iako iskazuje mišljenje većine, pokušava da ubedi slušaoca da je njegov "stav" buntovan i marginalan.
Fenserajsko-šabanski atribut koji se pripisuje najreprezentativnijem proizvodu neke kompanije kako bi time konkurenciji poručio marketingom uvijeno hajde da ga merimo, što ove vešto prenose i na upecanu ciljnu grupu.
Nastalo je od engleske reči "flagship" koja se koristi za najveći, najpoznatiji i najbolje naoružani brod u floti sa kojeg započinje lanac komandi, a tu se i završava opravdanost ovakvog etiketiranja. Danas ga marketinški stručnjaci poznatih kompanija koriste kako bi označili model koji donosi inovacije i nudi najbolje mogućnosti. Mamac za naivčine spremne da sede celu noć ispred prodavnice kako bi pre ostalih kupili i imali poslednju reč tehnike i o tome posle tvitovali i kurčili se čitavih godinu dana do perioda kada im aparatura za merenje i poređenje sa ostalima biva sve sićušnija. Ali tada sledi izbacivanje novog, zategnutijeg i po svakoj karakteristici za čitavu decimalu istog... uh, greška - jačeg i dužeg modela.
U modernom govoru ne koristi se nužno za tehniku i nove gedžete, ali ni za najskuplji produkt iz asortimana. Na primer, domaće piar mađioničarke iz Bambija i Štarka maštovito ističu Plazmu, odnosno Bananicu kao svoje flegšip proizvode.
- E, jesi li video moju kolekciju fotki Jelene Jensen?
- To je ona što joj je jedna sisa primetno veća od druge?
- Dobro, jeste, ali ova jedna je zato flegšip model.
Mehanički uređaj za proizvodnju muzike. Ne u smislu sviranja jer je sviranje umetnički, stvaralački čin nego u bukvalnom smislu proizvodnje. Kutija sa nazubljenim valjkom čiji zupci "okidaju" zvončiće, strune i čekiće sakrivene u unutrašnjosti dok majstor verglaš kurblom obrće narečeni valjak.
Ono što je kod vergla karakteristično jeste činjenica da može proizvesti jednu jedinu melodiju koju do besvesti ponavlja. To ga je naročito činilo zanimljivim u sprezi sa vašarskim vrteškama na kojima su mlade gospođice sedele na ružičastim jednorozima u pratnji brkatih oficira i ministarskih sinova. A dok oni ašikuju siromašni dečaci su na gornjoj loži vrteške, skriveni od pogleda, snagom svojih ruku okretali ceo sistem.
U mobilnoj verziji, vergl je imao jednu "nogu" na koju bi ga majstor verglaš nasadio dok mu sa ramena bleji mladi majmun držeći limeno lonče za prikupljanje novčića. Majmun u šarenoj livreji, iskežen u parodiju osmeha.
I dok vergl svira jedno te isto, majmun se ceri prolaznicima koji mu daju novac za ništa, miriše šećerna vuna i karamel kokice, oni dečaci vrte svoj ko zna koji krug zagledani u toplu večeru koja im sleduje. Nije im do ringišpila, ali ga svejedno vrte.
Ono što će odgovoriti svaki/a turbofolker/ka na pitanje da li prati šta se dešava u drugim muzičkim pravcima na našoj sceni i ko je po njemu/njoj najbolji.
Vendi: Pa, ovaj, šta da kažem. Za mene je Zdravko Čolić institucija, čovek traje toliko godina...
Aco Pejović: Pa ne znam, ja najviše preferiram strani rok, ali sa domaće scene izdvojio bih Zdravka Čolića koji je zaista institucija.
1. U svakodnevnom razgovoru sa drugim ljudima često koristite chat skraćenice, a rečenice završavate zamišljajući prst na ENTER-u.
2. Vidite sebe kako kucate dve tačke, crticu i zatvorenu zagradu onda kada vas neko slatko nasmeje.
3. Čak i obični natpisi po gradu i nazivi ulica asociraju vas na nickove: Nebojša kula, marina Dorćol, luka Beograd...
4. Svaki put kada se neko dere na vas, pali vam se lampica za CAPS-LOCK pred očima.
5. Domaće i strane filmove klasifikujete kao QWERTZ i QWERTY.
6. U ličnoj karti obavezno tražite prvo e-mail i IP adresu.
7. Često ste u tripu da vam na čelu piše TYPING... kad god hoćete da izustite nešto.
8. Zbog izobličenja jagodica do neprepoznatljivosti više vas ne mogu identifikovati putem otisaka prstiju.
9. Web-kameru palite i kad treba da se obrijete/našminkate.
10. Imate više od 300 kontakata na MSN-u, a ni sa desetak od tih ljudi niste makar jednom otišli i seli negde na kafu.
Pogledom ispraćena lopta usled nesposobnosti golmana da reaguje i da je odbrani. U zavisnosti gde lopta završi (u golu ili pored/iza), deli se na odličnu i lošu.
Prilika za centarfora domaće ekipe, šuuut, pored gola! Odlična procena golmana koji je ostao da se igra sa korner zastavicom i da zabavlja publiku.
-----------------------------------------------------------------------
Šut sa distance iiiiii GOOOOOL! Lopta završava u mreži zahvaljujući lošoj proceni golmana...
Zaključak koji donosimo nakon priče o nekom neverovatnom, najčešće izmišljenom događaju.
-Jednom sam popio gajbu piva, 2 litre domaće kajsije i na kraju pola litra vinjaka. I nisam sa nepio.
-Pa dobro, možeš ti.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Jesi čuo da je Miki uhvatio prelaz iz 2 u 1?
-Može on.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Jebo sam Anicu sinoć!
-Možeš ti.
Datum nakon kojeg je proizvod u opticaju prodaje još najmanje mesec dana.
-Daćete mi one pahuljice sa vrha police.
:prodavačica skida paučinu i duva prašinu sa kutije:
-Ove su ti 249,99.'Oćeš?
-Može,samo da proverim rok trajanja.Hm,po ovome je rok istekao pre tri nedelje.
-Ma neee,to ti je datum proizvodnje.
-Ne,ovde piše R-O-K T-R-A...
-'Ajde,da ga ne vraćam opet na policu,neće ti ništa biti.
-Hajde dobro.Ćao.
-Hvala ti.Dovidjenja!
:računa bez:
Izraz kojim želiš da opravdaš neku svoju osobinu, bez bilo kakvog drugog objašnjavanja i smaranja. Obično prelazi u uzrečicu, ima smisla čak i kad se ubaci tamo gde nema smisla.
- Tebra što si tako lud !?
- To je tako fabrički.
- Šta, od rođenja ?
- Jok, od datuma proizvodnje !------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Kolega, zašto se u proteklih 200 godina populacija ljudi udvostručila ?
- To je tako fabrički, profesorka.
- Molim, šta fabrički !?
- Rekoh, industrija i fabrike su napredovale, nastala je globalizacija, a to dovodi do mnogo radnih mesta...a sve se svodi na to da ljudi pošto vole decu i imaju primanja počinju da...
- ...Kolega, kolega! Hvala na odgovoru.
Potpuna laž. Posle dva sata mučenja i pravljenja palačinaka ispadnu 10 puta gore nego one kupovne.
A: E brate ae idemo da kupimo palačinke.
B: Ma sami ćemo mi to, najukusnije je ono što sam napraviš.
(pola sata kasnije)
A: Šupičku materinu i ti i tvoje domaće palačinke, ovo ko da govna jedem. Odo ja do Mome da uzmem nešto jestivo.
Zlatni standard. Ono s veoma visokom stopom opšte prihvatljivosti. Nešto što spaja dijametralno suprotne profile ljudi: sirotinju i bogate, urbane i ruralne, mlade i stare. Pink Floyd svakoj životnoj kategoriji.
Elem, svi smo upoznati s radom nekad čuvene Džene, koja je žarira i palila tokom naših detinjstava. Dolazile su mlađe, lepše i šarmantnije; ali ona je uvek ostala u srcima većine, poput šetnje pored reke sa starom simpatijom iz detinjstva. Zlatni standard je produkt one narodne: "Ko ga na Dženu bacio nije, taj detinjstvo nije imao."
- Kumašine, 'de si, bre? 'Oćemo po jedni dunju, da vidiš kakva je?
- Jok, ne volim dunje, sve to sam koncentrat.
- Imam dobro domaće vino, k'o duša?
- Jok, kume, daj onu Jovinu Dženu od kajsije, da mi ostanemo na proverenom. Ionako nisam za neka istraživanja...
Sunce koje greje isto ko ovo naše-domaće sunce(ma kako ovo zvučalo) samo što se od ovog našeg-domaćeg razlikuje po tome što ljudi koji žive ispod njega pate od neverovatnih anomalija valjda izazvanim raznim štetnim zračenjem tog tudjeg sunca. Oni su predebeli, nedruštveni, veoma hladni, ne umeju da se zabavljaju kao mi, samo na posao i novac misle, dosadni, zapušteni, ne oblače se kao mi(sa istančanim modnim ukusom koji svaki Srbin od rodjenja ima, o oblačenju devojka da ne počinjemo), imaju više narkomana, imaju MNOGO ruzne devojke(sa kojima se realno nijedan Srbin koji je osetio naše ne bi pario), mnogo su beli, žuti, plavi, zeleni...Imaju veći standard i poštuju ih kao ljude....AUUUUU ovo poslednje sam se sjebao, to se ne prica, da se mladež kakva je luda i needukovana ne zaleti i ode pod to smrtonosno zračenje sunca tudjeg neba.
Hladno, al' standard...
Puno do vrha, taman do ivice, onako kako iskusni pijanci vole vidjeti svoju čašu u svakoj prilici i na svakom mjestu.
- Evo probaj graševinu, kume, domaće.
- Pa hvala, kume, ali ko da si ispromašiv'o dok si sipao, po' čaše ti fali.
- Pa tako se sipa vino, gospodski, ne puni se čaša.
- Aj nemoj srat, kume, daj mi to uvršito, nismo na dječijem rođendanu!
Arhaičan izraz koji se danas koristi da bismo podigli moral nama dragim ljudima koji su u totalnom kurcu.
Zdravo kume, kućo domaćinska evo dodjoh da malo ljudujemo. A kum, u gabuli. Nesretniku isključena struja, kasni tri rate za kredit, školarinu za decu, kera je dao u prhvatilište. Ali na stolu, sve po redu rakija dve vrste domaće i meze, obilno. Aj' živeli, kume...
Stanovnici istoimene zemlje, jelte. Narod koji se godinama suočava sa raznim pizdarijama koje su zadesile njihovu državu i koje nikako da prestanu. Prvo su ih Englezi u svom pohodu jebali k'o taoce, krajem pretprošlog i početkom prošloga veka. Onda kasnije dođoše Sovjeti da ih dojebu, a sve to su začinili Ameri koji su se već i odomaćili. Domaće buntovnike što se sve vreme kurče da i ne spominjemo.
Prošetaju gradom, pukne bomba što je k'o dobar dan. Nastave šetanje i nekoliko koraka kasnije eksplodira automobil. Stanu u red za benzin, a neki pametnjaković pritisne dugme u džepu i počne "A oko mene lete svi". Glave, noge i ruke k'o bumerang na sve strane, a Avganistanac ni da se okrene jer nema čovek vremena, kući ga očekuju žena i jednaestoro dece da udruženim snagama, krvavo zarade 'lebac radeći na poljima heroina na vrućini po kojoj i gmizavci traže hlad. I tako u nedogled...
- Predsedniče, neki seljaci su ovde. Kažu da ako im opština ne isplati neka dugovanja što je napravljen put preko njihovih njiva, biće zuluma.
- Dobro bre Stanoje, je l' sam ja predsednik opštine il' Majka Tereza? Odakle su ti?
- Iz Gornjeg Rujišta.
- Ništa njima neće da fali bez par stotina eura, avganistanci su ti to. Preživeli su klizište, požar pretprošle godine, grad im ubio useve prošle godine, poplava ih umalo nije odnela, čak sam i urgirao da im se odnesu kreveti na sprat da ljudi ne spavaju u vodi.
- I šta da im kažem?
- Kaži da sam otiš'o u Zimbabve.
Češkanje kose je zanimljiva pojava obavlja se nesvesno ali sa uživanjem i pretvara se vremenom u mehanizam – naviku bez koje se, čini vam se, ne može. Dokaz je nezrele, sanjalačke osobe, koje je negde u svom svetu čačkanja, vrtenja, uvijanja (u zavisnosti od dužine ili oblika kose) i češkanja prstiju. Svaka osoba će po pravilu to raditi dok se ne pojavi druga osoba u njenom životu i postaviti mu jasan ultimatum: “ili ja ili čačkanje kose – BIRAJ?!”. Tehnika češkanja prstiju je ona koju ja koristim još od malih prstiju pa sve do danas. Pramen kose obuhvatim kažiprstom koji je malo potpomognut palcem, onda pomeram srednji prst gore dole i tarim ga o vrh pramena kose domalim prstom koji praktično radi na smenu sa srednjim, stvarajući prijatno trenje. Pogodite koji prst je neupotrebljen sto će reći van ove igre?
Stajao je tako Mali Prst po strani, kao večita rezerva na klupi i kojeg trener ni ne primećuje. Srednji i Domali su se konstantno češkali a ostala dva su bar učestvovala u akciji a on je štrčao prazan i neupotrebljiv. Osećao se suvišnim polako postajao lenj i nezainteresovan za bilo šta a sve vreme ga je mučila zavist koja se polako pretvarala u patnju. Ali vremenom su ostali prsti prestali da uživaju u ovom tretmanu, drugovi Srednji i Domali se više nisu osećali prijatno zbog češkanja, to više nije bilo zadovoljstvo nego nešto na šta prosto treba da se naviknu, dok su se na drugoj strani drugovi Palac i Kažiprst žalili na bol i kočenja usled nezgodnog položaja koji su trpeli. Povremene pauze kada je vlasnik morao da urinira, bile su tako male da nisu bile dovoljne za bilo kakvo razmrdavanje ili raščeškavanje. Mali Prst je shvatio da je pošteđen muka, osetio se uzvišenim i posebnim. No, sve je to trajalo kratko. U njemu se ubrzo javio bunt. Govorio je drugovima da tome neće biti kraja I da ih gazda koristi i izrabljuje. Oni su bili suviše gordi da to priznaju i govorili su mu da iz njega izbija ljubomora i zavist : "Krivo ti je što ne učestvuješ u ovoj zabavi” govorili su ali skoro plačnim glasom koji je odražavao patnju i nezadovoljstvo. Mali Prst nije mogao ništa da učini. Drugovi su služili sistemu, održavali su nezrelu mašineriju bežanja od stvarnog sveta, radeći mukotrpan posao koji nije donosio nikakvu dobit niti zadovoljstvo a proizvod njihovog rada je bio užasan. Moć podsvesne želje njihovog vlasnika terala ih je na dalju proizvodnju češkanja, koja je sve više rasla, sa još boljim rezultatima, i još više podsticala vlasnika da nastavi sa proizvodnjom,sve većom silinom. Znali su da uništavaju svog gazdu i time rade i na svom uništavanju. Uzalud je Mali Prst podsticao na štrajk. Otvorio je sindikat i pokušao da stupi u vezu sa Palcem čija svest jos uvek nije bila skroz pomućena. Ali, avaj, do njega se nije moglo doći jer su sve veze bile prekinute. Između njih su uvek stajali slepi subjekti proizvodnje češkanja spremni da skoče na novu zapovest i za nove radne zadatke. Sada mu ih je bilo žao. A onda je odjednom sve stalo, točkovi njihove mašinerije su se prestali okretati i kao da je neko povukao polugu mehanizam je stao. Našli su se u nekoj drugoj kosi, dugačkoj loknastoj i u početku stidljivo a kasnije sve odlučnije, složno i sa ogromnim entuzijazmom počeli da rade na svim oblicima uvijanja, vrtenja, českanja, gladjenja…
Pređašnji posao obavljali su još u nekoliko navrata, ali vrlo kratko, neorganizovano i bezvoljno otaljavali posao i to sve sa nekom čudnom tenzijom i potpuno svesni apsurda takvog načina proizvodnje. . Onda je sve sasvim prestalo a novi posao koji je bio tako raznovrstan i inspirativan i čiji je proizvod donosio opštu dobit, kako vlasniku tako i njegovim radnicima, uzeo je maha.
Mali Prst je jednog takvog dana u novom sistemu, sa novim doživljajem sloboda i prava i novom načinu proizvodnje (lokničarskom globalizmu), zasluženo sjajno obavljenog posla, disao punim plućima, kad odjednom neka ga neočekivana sila zabi u nekakav otvor, u nekakvu voštanu tvar koja je curela i on se sledećeg trenutka haotično tresao gore-dole levo-desno pa u krug, boreći se za vazduh i pokušavajući da pokupi voštanu materiju i izađe sa sve njom na vazduh. Njegova sreća i sloboda trajala je kratko i on postade svestan da je upravo izašao iz Uha i da će neko sledeće vreme biti glavna i jedina poluga u novoj vrsti proizvodnje tzv. "čačkanja". “Ovo je rudarski posao!”, zaključi s nevericom.
Argument ravan nivou "Moj Tata je tako rekao, a valjda on zna!" kod klinaca i "Studije pokazuju" ili "Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu" kod novinara, ne samo da ostaneš zbunjen dok pokušavaš da otkriješ gde se to tačno nalazi u porodičnom stablu nego i počinješ da veruješ jer zašto bi te on lagao ipak mu je to pašenoga zaovinog od jetrve mali pričao.
- Najnekvalitetnije meso ide u domaće proizvode to ti ja kažem!!
- Šta kenjaš bre, pa valjda ja znam, pašenoga mi zaovinog od jetrve mali radi tamo, sve provereno, bez aditiva i konzervanasa, 100% prirodno.
- Vidiš moguće da jeste .... od kada ti imaš Pašu?
U pravilu su uvijek glasniji od naših. Dok je u isto vrijeme komšijin ukus u glazbi puno lošiji od našeg. Najglasniji kad trebamo da malo odmorimo, učimo ili se opuštamo.
Ponedjeljak popodne- Dođem doma mrtav s faxa,upalim Sigur ros da me uspava, legnem, pogledam šta je novo na Vukajliji a ovaj kreten vrata do što mu je muzika u folderima domaće/strano s tim da je folder strano samo za pokazivanje krene provjeravati koliko glasno se može slušati zvezde granda bez da ti mozak prokrvari.
E, sad ću da te definišem..!
Izuzetno nekvalitetan provod. Totalno nezanimljiva atmosfera koja je čak i ispod proseka za strandard kvalitetne sedeljke i čašćavanja u sedištu SPS-a u Žitorađu, nakon prelaska cenzusa na parlamentarnim izborima, tako im Gljivice Pačića i Svetlane Ražnatović.
Žuraja sa di džejem zajebanog imena koji je svoje pizdarije juče dobio na poklon od dede iz Klagenfurta. Siroma' se još uvek ne snalazi oko svih tih dirki i gleda ih belo k'o sredovečni Židov zbirku beseda jednostavnog naziva "Ne jevrejiši se, budi čovek".
Đuska jedino standardna ekipa ljombera uz hitove Gagi benda koja osećaj za ritam poseduje isto koliko i Nenad Čanak predispozicije za umetničko klizanje u partnerstvu sa Evom Ras. Brašnjare stoje u mestu i cirkaju koktelčiće boja amazonskih otrovnih žabetina, željno iščekujući šmirglanje iskusnog bumbara. Promoterku u tesnom šorčiću i majici sa natpisom "Jägermeister" niko ne primećuje. Konobar gleda kome da uvali crni točeni Guiness jer već neko vreme stoji u buretu i buđa se zato što košta bogaoca, ali pijanih nema. Nema, jer je onaj nemač pojma ubio atmosferu kao da je pustio Džbuna na srebreničkoj svadbi sredinom devedesetih.
Pravi događaj da Radoš Bajić još jednom oproba svoje naricaljske sposobnosti, čisto da vidi da li ga glas još uvek služi.
- Što si došao ovako rano, tek je pola jedan? Kako je bilo?
- K'o na sa'rani. Bolje sam se proveo kad smo ispraćali dedu prošle godine. Bar je bilo domaće radže, pečenja i bajadere. A i baba je oplodila sa onim stihovima.
