Rečenica koju upucujemo osobi koja mnogo traži , sudeći po tome da je Ratko Mladić od hapšenja tražio da vidi ćerkin grob, knjige, jagode sa šlagom , tim advokata , da mu se ne čita optužnica, da mu advokat dodje u Hag , da mu se isplate zaostale penzije , Smilju Avramov .....
-Brate ,mozes casu vode ?
-Ide brate.
-Ustvari daj mi neki sok?
- (Donosi koka-kolu) , izvoli .
- E znas da ne pijem gazirano.
-Ok. (Donosi hello)
- Brate sedi ti na ovaj tabure , visi si, ipak si ti domacin .
-Ok.
-E ,daj mi ovaj sivi dzojstik , bolji je...
Idi u kurac brate, izvoljevas se ko Ratko Mladic jebote.
Glavni akteri famoznog srpskog običaja:
Ćale : Ust'o rano i počeo da se zagreva još dok je sekao pečenje. Ubijen taman onoliko da je dobro raspoložen, a opet da ne kaže pred gostima nešto što je neprikladno za jednog domaćina.
Keva : Mrzovoljna do zla boga. Ništa ne stiže, ništa joj ne odgovara, a opet drži neki čudan kez na licu, da se gosti osećaju prijatno i da im ne padne na pamet da nisu poželjni. Poseduje zavidnu fizičku kondiciju, obzirom na činjenicu da je za vreme slave nikad ne vidiš da stoji ili ne daj bože, sedi.
Čovek na čelu stola : Obično je to neki rmpajlija koji, jadan, ne bi mogao da se gura među ostalim gostima sve i da hoće. Obavezno dolazi na slavu vidno pijan i sa vrata traži da mu se donese rakija. Najglasniji lik i onaj '' pitaj me šta hoćeš, znam i gde muva pisa'' tip čoveka.
Najmirniji čovek : Opštepoznato je da su ovakvi najgori. Taj se toliko najede i napije da je jedva u stanju da sedi na svom mestu i pusti svu hranu i alkohol da odrade svoje. Ćuti k'o zaliven, bukvalno. Na bilo kakva pitanja odgovara što kraćim odgovorima i ne želi da se upušta u iole složeniju diskusiju.
Ili ženska svadba.
Srpsko slavlje, slično muškoj momačkoj večeri.
Dakle - Šatra, supa, sarma, pečenje, muzika, pijančenje i preterivanje u svemu, ali u ovom slučaju se slavlje priređuje mladi.
Svrha svega ovoga je bukvalno tumačenje naslova!
Često se dešava da Srpski domaćin ima samo jednu ćerku.
Išao je proteklih godina kod kurte i murte na svadbe i prilično se istrošio, a poznato je da se samo ženidbe proslavljaju.
Kako povratiti sav taj potrošeni novac na poklone i trpanje istog u pevaljkine sise?
Prosto i jednostavno, naš pametni narod se dosetio i napravio
kupljenje dara!
Čist dokaz da Bog zapravo postoji. Pop posveti svoj život služenju i verovanju u Boga, i već posle nekoliko meseci mukotrpnog rada ćete ih videti u Mercedesima, Audi-jima ili BMW-ima sa zatamnjenim staklima. Oni koji su se baš posvetili ponekad imaju i neki džip pride. Šta bi tek bilo da se nisu zavetovali na skromnost. Obično je naklonjen Rusiji što se tiče pogleda na politiku, neki imaju i original šubare koje vole da nose kad god se ukaže prilika. Zvanično ne pije i ne jede mnogo, ali van "dužnosti" piju kao i svaki Srbin koji je otišao na neko slavnje, a i stomačina koju većina ima ne dolazi sama od sebe.
*nakon obavljenog krstenja/secenja slavskog kolaca itd.*
Domaćin: "Koliko?"
Pop: "Koliko možeš sine, nisam ja došao ovde da vam izbijam pare iz džepa." *uz prijateljski osmeh*...A kad Srbinu kažeš "Daj koliko možeš.", k'o da si mu rekao "'Aj kad si već sirotinja, daj neku crkavicu.". I onda on isprazni džep.
**Ne pljujem ja po popovima, većina su svojevrsni kraljevi. :)
Kada roditelj hoce da ti stavi do znanja da je tvoj najbolji drug bolji od tebe i time hoce da te "unapredi u bolju osobu".
Otac: "Gledaj kako se Pera sam snalazi! Nista ne trazi od roditelja , sve sam zaradjuje i kupuje sebi. Hvalio mi se njegov cale. Sto se i ti ne ugledas na njega? On ce da bude domacin".... Sin: Da cale ali on diluje!!! Otac:" Ma ne zanima me sta drugi rade! Sta ti radis?"
obicaj u srbiji, hrvatskoj, bosni...uglavnom, na nasim prostorima. predstavlja mnogo vise od samog cina klanja svinje. taj dogadjaj bukvalno ima dusu, principe, pravila...oni variraju od mesta do mesta, pa i ljudi voli da uvode neke svoje novine ili zadrzavaju nesto sto smatraju vaznim. sve u svemu, posao se radi na sledeci nacin:
izjutra rano, okupi se drustvo, 4, 5, 6 muskaraca kod jednog domacina radi klanja svinceta (ili vise njih). ispija se prva kafa, izlazi napolje, svince se zauzda sajlom, izvuce napolje, obori i zakolje. tada sledi prva rakijica, da ne ide na suvo! zatim, surenje, rad brenerom i komadanje. za svo to vreme, domacin cascava, drustvo se uz rad zabavlja, prepricava sve 'mesne legende' o prethodnim svinjokoljama. te price se prepricavaju na svakoj svinjokolji. i svako ima neku svoju verziju. ali nije vazno, to je izrazito bitan deo 'hepeninga'. zene imaju svoju ulogu u svemu ovome. naime, one se brinu za obroke, koji sadrzavaju 'elemente' te svinjokolje. za veceru obavezno idu krofne.
dalje, kad se odradi komadanje, prave se nadevi za kobasice, kulenje, krvavice, svargle. na kraju, svi sedaju za veceru, prepricavaju jos jednom sve one ruralne legende, iskustva i rastaju se do sledece subote kad ce sve opet raditi kod nekog drugog.
svinjokolje se odrzavaju krajem novembra, pocetkom decembra.
ovo sto sam ukratko opisao je jedan primer vojvodjanske svinjokolje.
za sve vas 'zastitnike zivotinjskih prava' - nemerljivo cenim i volim zivotinje, pa samim tim i svinje! o njima se brinem maltene od kad dodju na svet, pa do ovog cina. znam o zivotinjama i vise nego dovoljno, i to iz prakse. nijedna knjiga, casopis ili sajt me tome nisu i nece nauciti vise.
pozz! :-)
Fudbal našeg detinjstva. Dok su deca iz grada igrala fudbal po parkovima i na pravim terenima, deca sa sela su to najčešće radila u dvorištu nekog od igrača ili čak na nekoj livadi, čiji vlasnik ne živi blizu, a i ako bi slučajno navratio loptu bi uzeo onaj najbliži njoj, pa beži kuda te noge nose. Pravila su bila jednostavna, zabiti gol, iliti šutnuti loptu izmedju dva kamena, panja ili nečeg drugog što je trebalo da predstavlja dve stative. Kada bi se umorili tražili bi pauzu - tajm aut, iako ga u pravom fudbalu nije bilo, ovde ga ima. Ofsajda, kao ni auta, takodje nema, kartone i da ne pominjem, važilo je jedino ono pravilo za - tri kornera - penal. Nakon podele igrača, u slučaju da ostane jedan, tehnološki višak, glumio bi ulogu sudije, koji nema apsolutno nikakav uticaj na igru, i kada bi nešto pokušao da dosudi, igrači bi se svadjali i na kraju bi ostalo onako kako najjači kaže. Pored najjačeg najveći uticaj je imao domaćin, njemu bi se posebno popuštalo. Posle njega onaj čija je lopta, ako bi ga neko udario malo jače ili mu ne bi dao da izvede faul, pokupio bi se, uzeo loptu, i namrgodjen i ljut otišao kući. Ostali igrači su uglavnom bili ravnopravni. Za napucavanje se naravno, dobijao se faul, a za jači udarac ili guranje, (bez obzira na kom delu terena se nalazili) penal. Utakmice bi se retko kad završavale bez svadja ili odlaska nekog od igrača.
Naratorov pokušaj sakrivanja slabog fonda reči.
Prati ga gestakulacija rukama tipa "Sokratova krv teče mojim venama" i duboko-ozbiljni pogled sa jednom podignutom obrvom.
...Aranđelovdan...20-ak gostiju na slavi...
Sveta (gost): "Gde ti je sinčić, domaćine? Čujem da je bio bolestan ovih dana."
Blagoje (domaćin): "Ma da. Imao je onaaaaj (odugovlači ne bi li se setio reči dijareja) kako bih se izrazio...proliv!"
Sveta (gost): "Aaaaa...Znači pokvario stomak..."
Mileva (domaćica): "Blagoje nemo se praviš pametan mlogo nego pusti ljude da jedu...Prijatno gosti!"
Jos jedan u nizu obicaja kod nas i u svetu (ne znam da li bas svuda). Posle proslave rodjenja, babina, krstenja, rasta prvog zuba, prvog rodjendana, naucene prve psovke, itd, sticanje punoletstva je jos jedan cin koji se mora svecano obeleziti. Za razliku od prvopomenutih, gde slavljenik uglanom provodi vreme tako sto spava, place i sere u pelene, na punoletstvu je pravi baja, i mora da blista. Mama i tata mu kupe fensi kosulju, pantalone na ivicu i nove gilje, tako da se on uglavnom oseca ko klovn, al nema veze, jednom se postaje punoletan.
Zurka se uglavnom odvija na nekom zesce zajebanom mestu. Na zurku se poziva celo odeljenje i odredjena ekipa iz drugih odeljenja. Iz mladjih razreda se pozivaju samo ribe. Pored skolskih drugara, tu je ekipa sa fudbala, komsije, drugari iz osnovne, vrtica...
Domacin je u obavezi da pripremi domaca pica i bajate grickalice. Keva muti tortu od 25 jaja, koja se unosi u ponoc uz pesmu "Moji su drugovi". Sto se poklona tice, slavljenik odlicno profitira: 10-ak ramova za slike, 20-ak uglavnom Denim dezodoranasa, i flasa pica, toliko da moze da otvori restoran. Od odeljenja dobija neki nadrkan mobilni telefon, jer su svi dali po 10 evra.
Muzika je http://vukajlija.com/od-nirvane-do-silvane/73559, s tim sto od "Nirvane" ide jedna pesma (oko 9 h), a ostalo je "Silvana".
Oko pola 2 nestaje pica, pa cale mora do Tempa da donese repete. U pola 3, slavljenik je vec patosiran od alkohola, kao i vecina njegovih ortaka. Ribe igraju zasebno u cosku. Par pametnijih prestanu da piju ranije, pa uspeju da savataju pokoju klinku koja je resila da te veceri padne nisko.
Sutra, kad ga mama napoji kiselom corbom, punoletnik shvata da je odrastao covek, koji moze da glasa i zavrsi u zatvoru, i zapita se koji je klinac i slavio punoletstvo.
Fraza kojom se svaki verbalni duel lagano, pobednički privodi kraju. Posle mudro osmišljenog odgovora, na elegantan način se potapa poslednja izgovorena misao sagovornika sa porukom "Više sreće drugi put".
- Ne znam ja na koga je Mare nasledio kockarske gene. Otac mu je dobar čovek i domaćin, deda isto tako bio.
- Baš na tog oca kog ti sad veličaš, dedi svaka čast.
- Šta pričaš? Čika Radoje je sve stek'o, sve mu je obezbedio. Ovaj ništa nije znao da ceni, sve je prodao da vrati dugove.
- Čika Radoje je, koliko se ja sećam, jedno vreme bio kamiondžija. Posao mu je zahtevao da bude trezan, ali je on kao i ostali bio alkos i rizikovao je da ga izgubi, što se i desilo. Posle toga je otišao u Austriju i nije dolazio dve godine jer je radio na crno, a ovde ostavio mladu ženu samu u najboljim godinama. Kad je dolazio stavio je, iz pitaj boga kog razloga, lažne tablice na kradena kola koja je ubrzo nakon toga slupao vraćajući se mortus pijan sa svadbe. Dakle, radeći na crno rizikovao je da bude uhvaćen i deportovan. Ostavivši ženu rizikovao je da ga ista napusti jer joj, verujem, nije bilo nužno da sedi sama k'o raspuštenica. Vozeći auto sa lažnim tablicama takođe je rizikovao da ode u robiju, samo na mnogo duži vremenski period. Rizik, prijatelju moj, je kockanje da kažem ja tebi. I kakav je to domaćin?!
Obavezne titule pre imena u vestima, toliko često korišćene i izlizane da su čak i vrapci na grani naučili kako ide. Popularizovano devedesetih, još uvek traje. Naročito dave pred izbore.
- Predsednik Savezne Republike Jugoslavije i vrhovni komandant Vojske Jugoslavije, Slobodan Milošević ...
- Prvi demokratski predsednik Savezne Republike Jugoslavije i vrhovni komandant Vojske Jugoslavije, njegova neobaveštenost, profesor doktor Vojislav Koštunica...
- Predsednik Srbije, njegovo manekensko veličanstvo i liči-na-Klunija, profesor Boris Tadić ...
- Gradonačelnik Jagodine, najpametniji i najbolji srpski domaćin, izgraditelj akva parka i zoološkog vrta, nabavitelj žirafe, pospešivač brakova, Dragan Marković Palma ...
Seljačko podsmevanje dugogodišnjem neženji koji je poslednju šansu našao u raspuštenici sa detetom.
- Si čuo da nam se Svetozar oženio?
- Vala bilo mu je i vreme. Četeres' i tri nabio u guzicu i smuca se po zadrugama k'o poslednji đilkoš, a tatko mu bio dobar domaćin. Nego, koju to naš'o?
- Gazda Mančinu bivšu ženu, onu što pobegla sa sve detetom za Čedu kovača.
- Znači uz'o i kravu i tele. Ima da se usreći kakvu domaćicu naš'o...
Najveća glupost koja postoji. Potpuni pogodak marketinških agencija. Ali, zamalo. Više o pravoj reklami zna džangrizavi matorac koji odbija da da vadlira svoj bus plus i na taj način da svoje podatke Amerikencima, nego mediokriteti koji sebe nazivaju magovima marketinga. Iliti advertajzinga, tako više kul zvuče kada se hvale komšijama i prodavcima paprika na Cvetkovoj pijaci.
Mušterije bolje privlači brkata Ciganka ispod Zelenjaka sa, 3 pari za 100 dinari, nego oni. U nekom njihovom paralelnom univerzumu fora je da se u reklami uvek pojave jedan pametan i jedan juče-sa-drveta-sišao lik. Glup je obično muškarac koji se na pojavu, npr. praška, iznenadi kao klasični srpski domaćin kada mu žena servira ćevape bez luka. U fazonu, koji je kurac ovo? Jesam li umro kad se ovako sve sija?! Krasi ga blažena faca, kao da je upravo imao snošaj sa elit model luk agencijom, nakon ženinog objašnjenja da nije u kamenom dobu, i da će čaršavi biti mekani kao peterac na Old Trafordu.
Postoje i one druge reklame. One, gde se uticaj baca na fensi stranu. Dve prepičke piju kafu u elitnom dvorcu od zlata, ali gle čuda, jednoj je haljina u kurcu. Obavezan pribor je boca super nečega od 5 litara koju ova druga koštunjava vucara u torbi. Sve njihove brige su rešene. Više nikada neće morati da kupuju odeću, ni toalet papir jer će srati dugu i ljubičice, a svi likovi će odmah da svrše na njihovo blistavo kupatilo bez buđi.
- Brate, znaš šta sam provalio?! Vidi, uzmeš ovaj nožić, i ovako ideš oko konzerve i otvoriš! Mogli bi da se obogatimo sa ovim!
- To već postoji majmune. Nego, jesi li razmišljao da snimaš reklame za prašak možda?!
Neke šale i pošalice dodju i prodju, postanu dosadne, nezanimljive i ljudi ih se zasite i izbace iz upotrebe. Ali uvek ima mala grupica onih koje će se uvek koristiti samo je potrebno da se dogodi pravo vreme i mesto i naći će se neko ko čuva tradiciju fora koje nikad ne umiru.
Situacija prva: Na sajmu automobila, prilikom predstavljanja novog modela obavezno bude i jedna dobra čkapi, čisto da privuče malo veći broj ljudi. Kada kompanija spomene cenu automobila uvek će se naći jedan koji će reći "A jel i ta mala dolazi u paketu sa autom?".
Situacija druga: Slava, domaćin sklanja višak hrane sa stola i pita goste "Hoće li još ko ovo da jede". I naravno neko se javi "Pa Joško nije ni došao".
Iliti „speed dating“, na Zapadu već uveliko popularna, a kod nas u začetku, metoda nalaženja potencijalnog partnera. Rođeni za provodadžije su rešili da mukotrpno, dugotrajno i vrlo često jalovo udvaranje zamene brzopoteznim sistemom „hoćeš-nećeš-ne moraš- ima ko hoće“. Princip je sledeći: prijaviš se na sajt, domaćin organizuje prijem u nekom lokalu, dođe jednak broj muških i ženskih (10+10) odabranih za taj dan; svaka ženska se nacrta za po jedan sto (kako tipično), a muškarci (obično oni prezaposleni, stidljivi i sa traumama iz svoje „muvačke“ prošlosti) kreću od stola do stola, i za tačno 5 min treba ženskom žiriju da predstave svoju personu. Posle tih 5 min, ženskama se ostavlja po minut da na ceduljici zabeleže utiske, pa nastupa smena. Onaj što je do malopre muvao žensku broj 1., prelazi na žensku broj 2., onaj sa 2., prelazi na 3., i tako redom, dok se ne iskombinuje svaka sa svakim. Na kraju ove zaluđevine, ženske daju ceduljice gazdi sa izabranim mužjacima, a gazda je više nego predusretljiv da dobro naplati provodadžisanje.
(Plaćeni?) psiholozi kažu da je ovaj vid muvanja zasnovan na naučnoj osnovi i da je dovoljno samo 5 min razgovora „oči u oči“ da bi ti se neko dopao, a to sve zahvaljujući brzom reagovanju životinjskog dela ljudskog mozga, čija je osnovna funkcija izbor partnera na osnovu genetskog poklapanja mirisa, izgleda i mimike. U prevodu mužjak će biti visoko kotiran ako ima miris i brzinu govora kao da radi u McDonald's-u, ako izgleda iole pristojno i ako ima mig u stilu „Ej, mala, imam nešto veliko u novčaniku/na parkingu/u gaćama“.
To je devojka koja:
- je uglavnom mlađa, solidna pička
- najčešće nema nikakvo prethodno radno iskustvo
Zbog ove prve osobine, pola kladionice joj se nabacuje nedelju dana koristeći maloumne fore brdsko-planinskog tipa sa kladioničarsko-seksualnom konotacijom. Zbog ove druge, ista ta polovina joj jebe mater narednih mesec dana.
prva nedelja
- Ćao, Sandra, šta ima? kez
- Eto radi se.
- Daj neku dojavu. kez
- Ma gde ja znam, ne razumem se u to.
- Ne daš, a? Eee, ja bi tebi dao, hehe. Evo ti kucaj mi ovo.
...
- Izvini, šta ti je ovo ddu>?
- Domaćin daje više poena.
- Aha, čekaj da nađem... Više kažeš?
- Više, više.
- Dobro, a ovo doh1?
- Dodatni hendikep.
- Aha, samo da vidim...
posle 10 minuta
- Evo, proveri samo molim te.
gleda u tiket
- Pa pogrešila si ovo domaćin daje više, ti si stavila manje, to ti je obrnut znak, znaš. Još dve utakmice si pogrešila, al nema veze, možda si talična, saćemo da vidimo hehe.Tiket pao na ono što je ona pogrešila.
druga nedelja
- Sandra, ajde kucaj mi ovo, počeće mi Fener. Brzi tiket je, preko neta sam sastavio.
- Aha, a kako to sad?
- Ništa, ja ti čitam broj, ti samo kucaš.
- Aha! U super, taman da ne pogrešim!
- Kucaj: četiri, pet, tri...
- Četiri, pet, tri...
- Osam, šest, devet, dva.
- Osam, pet, devet, dva
- Osam, šest, ne pet.
- Pa nema gde više.
- Ma ispravi osam pet u osam šest.
- Pet?
- Š bre, šest! Š kao Šešelj.
- Čekaj, to prvu ili drugu peticu?
- Drugu.
- Drugu, drugu... Aha, ok, evo ga... Čekaj, šta sad neće? E, pa počeo ti ovaj Fenerbahče, oćeš nešto umesto njega?
Svinjski "Saw".
v. Svinjokolj
Sinopsis: U prohladno i maglovito novembarsko jutro, grupa elegantno popunjenih svinja se suočava sa propašću koju im je namjenio srpski domaćin sa svojim arsenalom:
Sjekira velika (za drva) 1 kom.
Sjekira mala višenamjenska (tomahavk) 1 kom.
Satara mesarska 1 kom.
Satara mala kuhinjska 1 kom.
Nož za ubadanje 1 kom.
Nož za rezanje 5 kom.
Testera za kosti 1 kom.
Macola 1 kom.
Čekić 1 kom.
Majzla 1 kom.
Brener 1 kom.
Plinska boca 1 kom.
Čekrk
Lanci
Kuke
Žica
Sajla
Verige
Kotao
i jedna žlica Vegete.
Sportski izraz. Koristi se za opis dugog niza utakmica bez pobede, postignutog gola, utakmice bez primljenog gola itd. Često ga upotrebljavaju komentatori na početku same utakmice, odnosno u najavi prenosa koji sledi...
"Poštovanje dragi gledaoci i slušaoci, dobrodošli na Olimpijski stadion u Seravaleu, malom gradiću u San Marinu nedaleko od San Marina, glavnog grada istoimene države u Evropi, gde se sastaju domaćin San Marino i reprezentacija Poljske. Zanimljivost koja će karakterisati ovaj meč je ta da će večeras igrači San Marina, probati da prekinu crnu seriju i postignu gol prvi put posle pet godina i gola protiv Slovačke u kvalifikacijama za Svetsko Prvenstvo 2010. u Južnoj Africi..."
Sleng za fudbalsku utakmicu u kojoj padaju golovi kao kiša.
- Jebem mu miša, peti gol u roku od 15 minuta. Nadam se da me neće usrati na tiketu u drugom poluvremenu.
- Beži bre, italijani kad igraju, srčka da te strefi. Domaćin da 5-6 golova u prvom a gosti 7-8 u drugom. K'o da košarku igraju a ne fudbal. A obično se rezultat preokrene u poslednjim minutima utakmice u korist tima na koga nisi tipovao.
- Pu majku mu! Opet pao gol.
- Kažem ti ja, košarka a ne fudbal.
U prevodu - moja kuća je vaša kuća. Zbog poznatog srpskog gostoprimstva, gledajući film u kome se ova rečenica pojavljuje (u proseku svaki drugi, kada glavni baja pravi žurku na svojoj gajbi ili šteka taoce), u nama (Srbima) budi se jaka želja za izgovaranjem ove rečenice.
H - E bilo je dobro na žurci kod tebe sinoć.
R - Pa kažem ja, pravi domaćin bre, a reci kakav je početak bio, a? Veličanstven bre.
H - E da to sam hteo ti kažem, to je malo sjebalo stvar, popeo si se na sto i trtljao nešto :si ki si mi sasa suki: i posle pao na pod, jedva te odneli gore.
R - Pu! Opet nije uspelo, večaras opet kod mene.
H - Peti dan zaredom?! Alo manijače, smiri!
R - Zovi narod bre!
