U davna vremena ste imali cela dva državna kanala na raspolaganju, a pojam dobrog TV aparata je podrazumevao onaj mase od 30kg pa naviše uz bar desetak dugmića koje ste morali da pritiskate i okrećete. Prvi priručni daljinski su bili jako kratkog dometa i vrlo neprecizni, a plazma je bio pojam koji se još uvek nije vezivao ni za keks, jer još uvek nije bio izmišljen. Tada su smetnje u emitovanju bile česta pojava i delile su se na dve vrste: kod nas i kod njih. Kako god, niste baš imali nekog izbora da promenite kanal, pa je bilo dodatno frustrirajuće.
Prva vrsta smetnji je podrazumevala ispadanje dugmića za izbor kanala, prolazak kamiona pored kuće, postavljanje nekog od ukućana između vas i ekrana ili pomeranje spoljne antene zbog vetra. Svejedno, lako rešivo.
Kod njih je već bilo mistično. Jer, nije se znalo ni ko su ONI, ni kako nam prikazuju te male ljude u četvrtastom ekranu ni kada će se smilovati da naprave da to radi i pruži nam još malo zabave. Sediš, gledaš u "sneg", slušaš šuštanje statike, ne trepćeš dok odjednom ne sevne slika i nadaš se da nisi puno propustio. Zvučaće blesavo, ali tada je to imalo neke draži u sebi.
U međuvremenu, tehnički smo napredovali.

Ono što treba izbegavati, jer je velika verovatnoća da profita nećete imati, ili da vam oni neće platiti šta treba ili kad treba, a i ako hoće, to će biti uz velike muke.

Pitanje useravanja motke i upotrebe iste kao govnjive skoro da je doseglo enigmatiku sofističkih klasika. Na sreću, sofistički zaplet je uspešno izbegnut logičkim manevrom da niko nije mogao biti tretiran govnjivom motkom a da je on ili neko drugi ili čak više njih nisu prethodno usrali.

Da bi se dobila dobra i kvalitetna govnjiva motka sa svim lekovitim, isceliteljskim i psiho-socijalno-terapeutskim efektima neophodno je poznavati tehniku useravanja motke, i to nam Bogu hvala dobro ide od ruke, da ne kažem od guzice. Po logici stvari govnjiva motka je namenjena onome ko ju je i usrao, mada se neretko njome dejstvuje i po trećim licima, ili čak neselektivno po masi lica koja su zasigurno negde i nekada usrala neke svoje motke. Postoji i obrnuta situacija, a to je kada više lica kolektivno usere jednu motku. E takvom motkom se ređe dejstvuje po kolektivu, već je ona iz vaspitnih ali i praktičnih razloga rezervisana skoro isključivo za pojednice i masu pojedinaca.

Neretko se kolektivno usrana motka slika za novine i prikazuje kao zlatno vladarsko žezlo. Naravno figurativno. Međutim, mnogo je onih koji nisu sisali motku, a uz to imaju iskustva sa useravanjem sopstvenih motki, pa odmah u novinama prepoznaju da to nije umetnička kreacija već da je neko zaista usrao motku. Tada, ovi što su usrali motku, najčešće pozovu nekog priznatog poetu da pod zakletvom potvrdi da je lepota istinita, a istina lepa, te da motka nije motka a još ponajmanje usrana, već da se radi o kreacija zavojitih staza sudbine sublimiranoj u beznačajnosti kratkoće ljudskih života poput trepavičnih čekinjica na svevremenoj liniji beskraja trajanja. U prevodu, usrali smo motku, ali ko zna zbog čega je to dobro.

DB-bot, veb robot razvijen za potrebe DB-a, veštačka inteligencija koja se kreće po domaćim četovima i forumima u potrazi za potencijalnim pretnjama po državu i režim na vlasti. Nastao saradnjom domaćih i ruskih bezbednosno-informatičkih agencija. Provocira ljude da bi izneli svoje stavove, kojima se posle kompletiraju dosijei građana u podrumima DB-a, a deo informacija prosledi se i do arhiva Kremlja. Na svakom iole posećenijem sajtu, pa i na ovom, postoji bar po jedan, samo što ne smem da navedem iza kojeg nika se krije.

Niko zapravo ne zna ko je bio Džolja, ali u krajevima gde se koristi ovaj arhisleng to i nije tako bitno.
Izraz služi da opiše osobu koja je dotakla finansijsko dno, doterala cara do duvara, prdnula u čabar.

Akcija je visefazna, dobro osmisljena i organizovana.
U akciji ucestvuju, sinhronizovano, politicari, kriminalci, i pijuni na terenu.
Rezultat je tajkunisanje Srbije, a cilj je da cela Srbija u buducnosti radi za deset klanova,porodica ili monopolista, nazovi kako hoces.
Samo su se zajebali jer ne slusaju istoriju,koja je uciteljica zivota, i ako ne pobegnu preko sa parama, ceka ih neka nova nacionalizacija, gde ce im 90posto biti oteto i dato 20posto narodu,a 70posto ce neki novi podeliti dok ne dodju novi novi koji ce i njih da sjebu...

Odnos između šefa i radnika koji je upravo otpušten.

Precenjeno radno mesto u doticnoj fabrici sokova.
Svi misle kako je tamo bajno i predivno. Sokova koliko hoces, sveze voce u sezoni, dobre sezonke u pogonu, pa jos dobra plata, ma milina bozija. Ali...
Sok je vise voda nego sto se moze nazvati sokom.
Sveze voce koje je firma kupila, je vec trulo ili je istrunulo prilikom transporta. Na liniji prerade, zenama vec dosadilo da vade mrtve pacove, miseve i ostala sranja. I naravno kamenje koje se dodaje, vec znate radi cega, pogotovo ako je voce negde iz juzne Srbije
Zenske su nam sve, sem zgodne i lepe. One zgodnije su se davno pojebale i nasle bolji posao. Ali zato ove sto su ostale, imaju jezicinu, hvala bogu, samo takvu...
Plata je taman tolika da prezivis do 15-tog u mesecu, a posle kukaj, moli, pozamljuj ili nabavljaj konop pa se besi. Nekima jest dobro, ali su oni gazdina rodbina ili ne izlaze iz gazdinog dupeta. Ostali zive na socijali...
Ima toga jos mnogo: losi odnosi medju ljudima, losa mehanizacija, pogresni ljudi na odgovornim mestima, lopovluk....

Sintagma iz "Vratiće se rode", u nastavku ide-zida multifunkcionalne stanove od 27 do 35 kvadrata. U slengu se, ali stvarno, veđ koristi za sve vrste trange-frange privatnika. Ako izuzmemo očiti kriminal kao što je falsifikovanje potpisa i davanje lažnih informacija poveriocima na ovaj ili onaj način, u nastavku slede najčešće akcije koje novopečeni ili fiktivno novopečeni privatnik preduzima ne bi li se "zalebio".

Prvo, naziv firme, ko što neko reče, jeste veoma bitan. Pogledajte na primer, Cunami Power-agencija za čiščenje objekata, onda Dagi plus-ovo plus 100 posto znaci da je bilo i bez plusa ali je propalo i u dugovima je a da bi se zadržale mušterije doda se plus i teraj dalje. Inače svakom normalnom čoveku taj plus treba da znači "begaj dalje od njega i ne posluj sa takvim". Nazivi dalje mogu da budu slični sa poznatim brendovima pa da tako izazivaju privid "svetskosti". Koliko ima firmi koje imaju KNAUF u imenu a nemaju blage veze sa pravom fabrikom, inače u Surdulici.
Ima i naziva koji stvaraju privid "bogom datosti", npr kad privatnik, a pouzdano znam slučajeve, da firmi naziv DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću) UNIJA POSLASTIČARA (pravi naziv jako sličan). Kako da ne pomislite da je to u stvari stvarno neko udruženje od renomea i značaja, kad ono, tašna, mašna, fikus i sekretarica i ete ti gu firma!

O nazivima firmi se može još mnogo pisati, ima stvarno bisera. Ono što je krucijalno je da kad jedna propadne, otvori se druga i to po drugom osnovu. Sistem se malo uozbiljio pa jedan čovek ne može otvoriti jednu firmu dok mu je račun druge blokiran ili dok nije izmirio poreske obaveze. Ali, niko nije rekao da nova firma ne može da bude na ženu, dete, sestru, taštu, deveričića, zaovičića ili već neku drugu svojtu. Tako u nedogled, dok se svi ne zaduže kod dobavljača ili banaka ili države. Reći će te kakve to ima veze sad sa mnom, ja kao običan čovek (pod uslovom da ne radim kod privatnika i direktno ne nadrljam) nemam nikakve veze s tim! E pa nije baš tako, neko to mora da plati a to si baš ti, kupac koji plaća veću cenu, radnk na budžetu koji prima manju platu jer nema da se naplati PDV i tako redom. Da se razumemo, nije ovo sve upereno protiv "normalnih" privatnika, svaka čast njima. Jer kad dodje do namiravanja rupa u budžetu oni su ti koji prvi plate sve, i glavno jelo, i meze a bogami i kafu i kiselu koju nisu popili.

Snaći se, pronaći izlaz iz teške situacije, rešiti problem.

Imati, posedovati.

Koristi se da izrazi dugoročno odsustvo neke osobe.
Opštepoznato je da zejtina (prim.prev. ulje) u kocke nema, stoga je to poslužilo kao odlična podloga za izražavanje odsustva osobe.

''Firma'' čiji je zadatak da ti za ''simboličnu'' nadoknadu u najkraćem mogućem roku obezbedi stan koji ćeš moći da iznajmiš za ''razumnu'' cenu. Pos'o im ide carski pošto se ugovori polovično ispunjavaju, ti daš pare-oni ti ne nađu stan, a za pare mo'š se slikaš pošto adrese menjaju brže nego što Bolt prelazi 100 metara. Može ih otvoriti svako ko ima početni kapital od 100 evra. Fora je u sledećem: iznajmiš sobičak koji izgleda kao da je u njemu upravo izvršen egzorcizam, obezbediš dva telefonska priključka i zaposliš dve-tri simpatične devojke koje nisu bile dovoljno srećne ruke da se zaposle u nekom butiku ili kafiću, ali nisu još toliko očajne da rade kao prostitutke. Potom kupiš Halo oglase, prepišeš tridesetak telefonskih brojeva i glumiš da imaš ekskluzivno pravo da zastupaš stanodavce čije si oglase nasumično izabrao. Takođe je važno da obezbediš par podruma iz kojih su i pacovi pobegli, tek da imaš šta da pokažeš i ispunjeni su svi uslovi da biznis procveta. Najgore od svega je što ponekad baš takvima moraš da se obratiš, jer su sve druge opcije presušile, pa onda danima kao sumanut jurcaš po gradu vođen ''uputstvima'' agencije.

Istovremeno bitisanje sveta robova koji sami skidaju gaće, sveta staraca kojima gaće same spadaju (a niko ne uživa u tom prizoru), sveta zaposlenih u privatnom sektoru i sveta električara i sličnih Teslinih potomaka koji, kao i sva viša bića, opravdano traže od svih ostalih da sami kupe i namažu vazelin za njihove gospodske kite.

Kaže se za nekoga ko putuje sve u 16, ko je neprestano na nekom putu. Poređenje je sa istoimenim glavnim likom , polumitskim tragi-komičnim anti-junakom iz Andrićeve pripovetke "Put Alije Đerzeleza", a pravi Alija Đerzelez je bio verovatno najznačajniji kartograf naših krajeva za vreme Turaka.

Ponekad čoveku dođe da ne želi nikoga da vidi, nigde da ide, ništa da ne radi...
Da ceo vikend provede sam u stanu. Da ne čuje telefon niti zvono na vratima.

Slično kao i brazilska s tim da se, za razliku od latinoameričke gde se brije ONAJ trouglasti "žbun" na glatko, ovde brije bukvalno žbun. Svo žbunje... I svo drveće... I sva trava... Ma, ne muči mozak: ako sadrži zeleni pigment, brijaj to na nulu. Potom nakokaš brdo betona preko, poravnaš na glatko. Neretko se zatim preko toga naređaju razne ploče i kocke od betona ili nekog kamena, čisto da se bude siguran da za njima više trava ne niče!
Da li to zelenilo ima neku istorijsku ili drugu vrednost, pa i neku ekološku funkciju? Ma, ko ga jebe!
Po svemu sudeći, ovu vrstu depilacije sprovodi jedna te ista firma koju vodi jedan te isti čovek, bez obzira gde ste u Srbiji. Isti materijali se koriste, iste "kocke", isto se ređaju, po istom nacrtu, pa ako na slici vidite neki grad, neće biti lako da pogodite koji grad je u pitanju jer svi izgledaju isto. Često se garnira i nekom nepotrebno skupom i komplikovanom fontanom koja uz to i ne radi veći broj dana u godini i više ima sati popravke na njoj od nekog starog Alfa Romea.

Sinonimi: SNS šiz-friz, Vesićevka itd.

Otporan na sve promene.

Oko njega se menja sve: globalno (klima, državna uređenja i moda) i lokalno (ako ništa, makar se asfaltiraju ulice).

On za sebe drži pravac koji je uhvatio: zimi vijetnamka i ispod šetland džemper uz dobre stare leviske; leti bež pantalone i polo majica. Svako jutro pije kafu i bistri novine. Pljugicu obavi pre posla jer ga je zakon primorao da izbaci pikslu iz kancelarije i to je jedini danak decenijama koje su neprimetno protekle.

Drugi su menjali poslove, brakove, automobile i švalerke - on ništa od toga. Drži se svoje Stanke jer je za nju i njega vreme stalo. Oni se i danas drže za ruke dok šetaju po Kališu.

Nije ni primetio da se po novu garderobu više ne odlazi u Trst. Poslednji put je tamo pazario kao apsolvent i uz malo truda, sve ga to i danas služi. On ne odustaje od spenserica, starki i kanađanki jer ima kuma u Čikagu koji ga redovno snabdeva.

On malo zarađuje ali i malo troši. Koliko god da je plata mizerna, on uspeva da je rastegne i tvrdi da je skromnost način života.

Nosi iste amove od svog prvog glasanja i povremeno kevće na vlast ali više reda radi.

Jednom je viđen da duva u pištaljku. Kasnije je tvrdio da su ga zamenili sa komšijom jer je njemu svaki režim dobar. Tvrdi da je tajna u bezuslovnom prilagođavanju, a ne u konstantnim promenama.

Dokaz za to je davnašnje besmisleno lupanje u šerpe i duvanje u pištaljke jer, kako tvrdi, "vidi šta nam je to odnelo".

Bili smo glupi i sada smo još gluplji.

Opis potrošnje onoga ko voli skupe stvari, a racionalno rasudjivanje mu nije svojstvena osobina.

Čovek koji je posle debakla srpske košarke uspeo da nas vrati u sam vrh svetske sportske scene i jedan od razloga za opravdanje teorije da smo mi srbi nebeski narod. Ujedno i čovek koji nas je svojim ulaskom u sam vrh tenisa naterao da zaboravimo da smo medju zadnjima u svetu po ekonomskoj stabilnosti, standardu života, davalaštvu krvi, novinarskoj slobodi, a prvi po broju pušača, korupciji, srčanim oboljenjima...