Izraz koji dobrim delom oslikava mentalitet našeg naroda, jer nije bitno da li nam je loše ili dobro, najbitnije je da je nekom gore nego nama iako mi od toga nemamo nikakve koristi. Slično kao i kod izraza "smeh je najbolji lek" i ovaj ima svoj nastavak koji glasi: "... A i da moja crkne pa da nema od koga da pozajmi mleka", a koji još bliže određuje i pokazuje mentalitet prosečnog Srbina.
- Znaš da su Dejanu zatvorili firmu i zaglavio zatvor zbog utaje poreza?
- Čuo sam. E baš mi drago, ništa bolje i nije zaslužio.
- Kako ti bre drago kad ti i žena i sin radili kod njega a sad ostadoše bez posla!?
- Lepo, on misli da gazduje i da uživa a oni da rmbače za njega.- Bilo na vestima da Hrvatska proglasila bankrot i da se sve strane firme povlače iz zemlje.
- Joj, Bože hvala ti. Kad sam to doživeo, sad mogu i da umrem. Da Bog da pocrkali od gladi.
- Brate koji ti je kurac, pa tvoja firma ima tamo predstavništvo a naša država će sigurno izgubiti bar milijardu evra zbog toga?
- Ma jebe mi se i za državu i za firmu samo nek propadnu govna.
Rečenica koja se izgovora kada ti je već ko zna koja po redu stvar u tom danu krenula nepovoljnim tokom, koji naravno nisi očekivao. Dan kada si sav nešto vrljav i šuntav i kada je bolje da nisi ni ustajao iz kreveta. Dan kada izgleda kao da neka kosmička sila namerno i samo sprdnje radi gleda u tebe, namešta ti svakakva sitna sranja i lepo se zabavlja pritom.
- Ne mogu da verujem da si zicere mašio pet napada za redom. Sad se opet sušimo zbog tebe. Idi bre u kurac, ovo je poslednji put da igram basket sa tobom u ekipi.
- Ma brate, danas mi nije dan i gotovo. Šta god dotaknem od kada sam se probudio, ja sjebem. Pokvario sam telefon dok sam čačkao alarm, onda sam na poslu zajeb'o stvar i sada moja firma plaća penale dok se to ne reši, pa mi je tako sjebanom opala koncentracija i umesto švalerki, poslao sam ribi poruku sa švalerkinim imenom. Čak mi se i automatik dva puta ugasio kada sam kretao na semaforu. Užas.
- U krv ti jebem, automatik ti se gasio. Beži odma' kući i ne izlazi do sutra. Skloni slike sa zidova samo.
Ponuda koja se ne može prihvatiti.
Termin iz oblasti trgovine i pružanja usluga, a odnosi se na kulturan način da odbijete saradnju sa ljudima sa kojima jednostavno ne želite da poslujete; iz ličnih, moralnih ili higijenskih razloga - svejedno je.
-E ćale, sad je zvao neki Uzlović iz pokrajinskog odbora, kaže treba da štampaju neke plakate i flajere, pa su ga zanimale cene štampe i eventualni popust
na količinu.
-Sine, ovo je poštena firma; gledaj da imaš što manje posla sa bagrom. Ne treba nam to.
-Ali ćale, to bi mogao da bude veliki posao, još malo će izbori.
-Sine, na čemu vodenica promelje na tome i ostane, upamti to. Nismo mi stekli ovu firmu poslujući sa lopinama, već štampajući knjige i rokovnike za pošten svet. Toga se drži, to ti ostavljam u amanet.
-Važi, stari, samo mi reci šta sad da radim?
-Imaš tamo na mom računaru folder OdjePon, iskopiraj šta treba, naslovi na njih pa im pošalji. Popusta bez.
Nešto teško ili nemoguće za uraditi.
- Imate još (gleda na sat) tačno 43 minute. Počnite raditi zadatke...
---
- (U sebi) Da vidim ovaj prvi valjda je najlakši. Ala šta je ovo kru ti jebem... Drugi još gori izgleda. Alaa jebem ti sve. Ne gine mi kec opet... Kakvi su ovo Herkulesovi zadaci jebote... Kao da sam na takmičenju...Zoran: Brate pomagaj... Ostade bez posla. Propade firma i ko nas jebe da oprostiš. Oni para uvek imaju. Narod nije bitan. Bi l' mi mogao naći bilo šta pristojno da radim? Ne mogu opstajati ovako.
Pero: Ma pokušaću brate ali i sam znaš da je u ovo vreme Herkulesov zadatak pronaći posao... Ajde javiću ti nemoj da se sekiraš. Biće bolje.
Uvod u gotovo sigurnu neistinu, kada pokusavamo da se izvucemo iz neprijatne situacije.
Osoba A ( Zaposleni u nekoj jebackoj firmi, u fazonu sva u staklu...on kasni na posao u tu istu firmu, a tek je druga nedelja od kad je zaposlen):"Dobar dan. Izvinjavam se sto kasnim"
Osoba B ( Sef jadnika koji kasni. Glumi mudo kao da je njegova firma, a u stvari ga zaposlio neki rodjak 13. koleno):"A sto kasnis?!"
Osoba A ( Usr'o se):"Pa necete verovati sta mi se dogodilo!!! Krenem ja na posao, na vreme naravno. I prolazim pored neke zgrade koja se radi, pa ja predjem na drugu na stranu. Kad ono leti neki blok, iiii pravo nekom dedi na glavu!! I dodje policija, napravi se opsta frka. I na kraju uzmu mene za svedoka posto sam bio najblizi mestu zlocina. I tako."
Osoba B: "Jooooj al' seres. Idi ti to lepo objasni direktoru."
Lako ćemo, ništa nije problem, polako.
Zanima me radno vreme i plata.
Znate, mi smo vrlo fleksibilna firma, možemo da se uklopimo, nije problem.
Dakle mogu da radim od 4 popodne?
A ne, ne, mogli bi od 2.
Dobro, a plata?
Zavisi od broja sati nedeljno.
Koliko je po satu?
250 dinara, ali ako biste radili od 4, onda 150 din, tada nam je najmanji promet, znate.
Dobro, a da li potrebna uniforma?
Naravno, ali to sami finansirate.
A sanitarna?
I to ćete morati vi.
Da li imam plaćen prevoz?
Plaćen vam je noćni prevoz, ukoliko budete imali potrebu sa posla da idete noćnim.
Dobro, kažite mi šta je to kod vas fleksibilno?
Pa možete otići na pauzu od 15 minuta jednom u toku dana, ali pogodnost je da sami birate kada.
Uhvatiti se nečega i držati se toga ko pijan plota. Džaba dokazi u suprotno, džaba zdrav razum, on se i dalje drži svoga, ko Lazanski vojne statistike. Ne možeš ga utjerati u sur, pa da ga jebeš.
B: Sine jesi li vidio negdje moj inkalator?
A: Ne znam baba, pogledaj po ormarićima...
B: Zaboravna baba... Eee vid'ćeš ti kad dođeš u te god'ne.
A: Dobro je baba, iskuliraj, jebo te, vidiš da pikamo PES.
B: Ej omladinci, omladinci...=====5 minuta kasnije=====
M: I to je taj Kafuuu!! Old bat gold. Sine trpam te četiri nula u gostima.
A: Ćut' Mile, čuješ ti ovo?!
M: Čujem samo zvuk tebe kako ga pušiš!
A: Daj jebo te, začkomi za sekund, čuješ da nešto ušti.
M: E stvarno, i ja sad čujem.
A: Daj taj reket za badminton i psst.-izlaze u hodnik na prstima i vide babu u magli-
M: Budi Bong s nama, baba našla Vesli Pajpsa.
A: Ahaha vidi je što je zacibrila, ne pušta.
M: Kako vuče ko Sloboda Čačak. Baba, daj dim.
B: Čaponjke sebi, to moj inkalator!
A: Alo, lakše malo, nije ti to državna imovina. Ostavi nešto i za ostalu žgadiju!
B: Razumem druže Tito!
M: A jes' luda baba, jebo je ćaćin ćaća.
On nikada nije držao do svoje ishrane. Jeo je šta god i kad god mu serviraju. Bio je ravnodušan prema ženinom kuvanju ali ne toliko gurmanski zapušten da nije znao da uživa u reš pečenoj jagnjetini i sličnim ispadima koji su mu se retko dešavali.
Jednom ga je firma poslala u inostranstvo. Tada je prvi put osetio "cuisine" čari. Čudio se malim porcijama u velikim tanjirima, konobarima koji diskretno odnose i donose, blago nagnuti sipaju razna pića u razne čaše i uživao u toj finoći, odmerenosti, prijatnom ambijentu i nenametljivoj muzici.
Narednih godina je strpljivo i vredno je radio, bio je nenametljiv i pouzdan. Znao je da mu sleduje službeni put i potajno se nadao egzotičnoj destinaciji. Apetiti su mu porasli dok je od kolega slušao "kako je to u dalekom svetu".
Odluka o izboru zaposlenih za naredni seminar na Baliju se donosila baš tog dana. Poslednjih meseci je po prvi put je osetio da ga nadima ženin nedeljni pasulj. Nije mogao da sluša njeno nagvaždanje o potapanju i bacanju prve vode. Ona se radovala dobrim kolenicama koje je planirala za raštan ali je sve češće i češće provlačila kako samo ona brine, trči, ne spava noću i daje sve da bi njemu bilo ugodno. Nije to samo pripremanje obroka, to je pranje, peglanje, rmbanje po kući....
On je osećao da mu duša ište nešto sasvim drugo. Daleko, sočno, ugodno, opuštajuće i razoružavajuće.
Zabezeknuo se kada je čuo da je seminar otkazan.
Čudima nikad kraja i do kraja dana je dobio otkaz. Zapravo svi su otpušteni, gazde su se otarasile nerentabilnog predstavništva u siromašnoj i opusteloj zemlji.
To ga je strefilo kao udar groma. Do kuće je jedva stigao...nije ni znao kolike su gužve po gradskim busevima, niti je znao da izabere najkraću trasu.
Još kod lifta ga je zapahnuo miris kolenica. Proteklih meseci bi mu se želudac podigao. Sad su počela creva da mu krče. I glava ga je zabolela: hoće li naći novi posao ili će u prevremenu penziju?
Posao...onakvu firmu više neće naći. Njega vani niko neće, a ovde nikome ne treba.
Prevremena penzija? Hm...pa može...biće malo zakinut ali ga ni to ne brine jer oduvek bio skroman. Uskoro će poverovati da su "cuisine" čari bile samo san.
Šta će, uobročen čovek: nedeljom pasulj i glasanje!
Nadimanje je neprijatna novost, a na sranje je odavno navikao.
Jedina fora na koju možete kupiti nešto za sebe ako su vam se matori natovarili na budžet. Ima tih matorih koji kažu: " Ajde sine da vidimo i nešto od tvoje plate za u kuću" ili još gore "Platu na sto pa posle svima na ravne časti"
Radio sam u Jugopetrolu od 1995te do 1999te i davao sam platu matorima sve do kraja do rata u martu a bio sam mlad 19-23 godine. Taman pred rat pre nego što sam dobio otkaz (zbog rata) rešim da kupim muziku za sobu, pojačalo i zvučnike
- Gde je plata ovaj mesec?
- Kasni mi plata
- Kako to kasni, Jugopetrol je dobra firma njima valjda ne kasne
- Kasne kasne ali nama klincima na ugovor što smo
- Aj dobro da ti verujemoposle 10 dana
- Kupio sam muziku za sobu
- Bog te ubio , pa gde dade pare za tu skalameriju, a nama?
- 4 godine radim a nisam sebi ništa kupio , olabavite malo ljudi
- Mogo si da nas pitaš a ne ovako
- A vi bi mi kao dali?
- Ono jest
Diploma mašinca u rukama, ja mlad, poletan, pun snage i optimizma.
Konačno nalazim posao, jest' da sam čekao tri godine, ali radiću u struci, što je retkost danas. Privatna firma, osnovana pre par meseci, vlasnik neki bogataš iz unutrašnjosti; direktor uljudan čovek, šaljivdžija neki, plata za početak dobra, kaže, povećavaće se ubuduće, kako posao bude napredovao. Logično.
Dobijam i svoju kancelariju, na stolu kompjuter, malo zastareo doduše, ali dobro, neću pičiti GTA na njemu. Upoznajem ostale zaposlene, uglavnom mladi ljudi, pozitivni, željni rada i isticanja. Dobijam i prvi zadatak, ništa komplikovano. Odlično.
Čujem od dišine sekretarice da se pregovara sa nekim Iračanima za neki posao, kaže velike pare će da legnu uskoro. Dobijam i prvu platu, sa par dana zakašnjenja, kažu nisu mogli odmah da isplate, pošto su ulagali u nove mašine u pogonu. Razumljivo.
Prođe par meseci, posao ide dobro, stigao je mejl od Iračana da prihvataju naše uslove, pare stižu za koji dan, a onda mi počinjemo sa proizvodnjom delova koje smo ugovorili. Ja uveliko završio nacrte i sastavio plan rada. Vidim, direktor se ponovio, sad dolazi na posao sa novim BMW-om. Verovatno je dugo štedeo za to. Pa dobro.
Prođe još nekoliko nedelja, pare od Iračana ne stižu, a bez toga nema proizvodnje. Sekretarica im šalje mejlove, ali ne odgovaraju izgleda. Sva sredstva uložena u ovaj posao, sve nade, a oni ne odgovaraju. Nije dobro.
Plate počinju da kasne. Dva meseca, tri, četiri. Neki već napuštaju radna mesta, mašine se prodaju, odlazim kod direktora, pitam ga: "Šta se ovo dešava?", on me smiruje, kaže: "Ne budi nestrpljiv kao oni što su otišli, stigao je mejl od Iračana jutros, pare stižu sutra". Sumnjivo mi to.
Dolazim sutra u firmu, katanac na vratima. Pogon prazan. Srećem kolegu, gledam ga unezvereno, on mi kaže: "Očekivalo se ovo odavno. Uzeli lopovi pare sebi, firmu stavili pod stečaj, čuo sam jutros da su to već više puta radili". Vraćam se kući razočaran.
Sud. Pretnje iračke ambasade. Svedok. Besparica ponovo. Socijalno, penziono nisu uplaćeni. Sve mi se čini da od one zaostale plate neću videti. Au.
Ne bih da zvučim kao Velja Ilić, ali skraćivanje kornera je samo put pomoću kojeg određen broj ljudi (nisam siguran da sam ovde upotrebio pravi izraz za te bahate, neodgovorne, koristoljubive, zalizane glupake) dolazi do pozicije, a kad to urade, onda dolazi do prave metamorfoze, tada nastaju oni pravi LOPOVI, bez trunke dobre osobine, licemeri koji samo gledaju kako da ti izvuku poslednji dinar, i koji su jedini razlog truleža ove države. Murš.
Doktore Panglose, nisi u pravu.
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Idealan posao za mladog srednjoskolca koji ne izbija iz igraonice i soniteke bi svakako bilo radno mesto takozvanog otvaraca i zatvaraca vremena na istom tom mestu. Prednosti ovog posla su: Imas osecaj da si mudo medju jednakima, znas koji je najbolji dzojstik, usavrsis skil, useres se od besplatnog igranja i radis u zdravoj atmosferi prepune pozitivnog naboja...tj. pune zdrave psovke i duvanskog dima.
Neki srecnik tako i pocne.
Bavicu se zasad samo tim srecnikom.
Taj doticni srecnik ce kasnije svoje radne sposobnosti okusati ili na gradjevini gde ima sexa svaki dan ili u nekoj autoperionici ili vulkanizerskoj radnji. Gotovo ima da se privikne na dobre uslove rada, bezbednosti i raspravljanje sa svakakvim budalama za takve pare ko sto su 15 evra dnevnica.
Ako je doticnom u blizini negde suma, zacas posla mu se pruza to radno zadovoljstvo da svaki dan stavlja glavu u torbu kao i voznja traktorima i kamionima u stilu Sebastijana Loeba.
Mada svakako za, sada osamnestogodisnjaka, posao iz snova bi bio konobarisanje po fensi kaficima. Em si upucen u sve u gradu, em ribe vole konobare, em krades ko konobar, em smekas ribe po ceo dan i preko reda dobijas ulaznice za novi ultra foam fromage du pomme du terre party all night ultra. Svoj rad mozes da krunises odlaskom u Crnu Goru na leto gde ima da se useres od rabote, ali i od para.
Ako je taj doticni uclanjen u neku omladinsku zadrugu moze po prvi put ko sto bi njegovi roditelji rekli da nadje neki pismen posao...npr lokalna fabrika sundjera ili cokolade, gde radis dok te ne najure jer si logicno prvi na listi za odstrel viska.
Sad je ipak posle odsluzene vojske vreme za stalniji posao. Najbolji posao danas za mladog coveka u Srbiji je ipak drzavna sisa...tj. vojska.
ProfesiJonalana.
Postanes bre ugovorac, sa svim privilegijama patriote, dobre plate, dnevnice i dolaska kuci jedne nedelje u mesecu. Pa onda i cin. Fatio si Boga za muda.
E posto je granicna skolonost stednji kod mladog coveka sklona nuli ma sta na to reko Modiljani, ono sto zaradis potrosis za tren.
I onda shvatis da imas nekog tecu u Svedskoj koji je odavno trebao da se seti da te udomi malo kod njega dok se ne snadjes za pocetak. A posle...dodjes s mecku koju ti pere i "vulkanizira" neko iz gornjih pasusa, na kucerdi koju pravis imas nekog slicnog iz tih pasusa kao radnika, a da ne pricam sto se izivljavas na konobarima.
Za sony i ogrev vise ne maris.
Pa ko kaze da u Srbiji mlad covek nema alternativu!
A pored ovog uvek ti se nudi veliki broj nelegalnih poslova, rialiti shoua, zvezdi granda, nagradnih igara i licitacija.
P.S. Iz "definicije" izuzimam one retke koji studiraju, ali STVARNO studiraju, onda one mlade ljude iz ove defke: http://vukajlija.com/sin/59676, i naravno devojke jer jos nisam proucavao razvojni put njihovog zaposlenja.
U hijerarhijskom sistemu niko nije na poziciji koja bi trebalo najvise da mu lezi, tj. niko nije apsolutno kompetentan za poziciju na kojoj je.
To zato sto svako napreduje do trenutka kada mu vise ne lezi pozicija do koje je dogurao, pa tako vise nece ni napredovati, vec ce biti zakucan na mesto za koje nije najkompetentniji.
Recimo neki trgovacki putnik, posle godina uspesnog rada na terenu i dobre prodaje, biva unapredjen u menadzera prodaje za neki reon.
Pokaze se da ima smisla za marketing i za upravljanje trgovackim putnicima kojima daje instrukcije iz licnog iskustva i kojima uspesno rukovodi.
Rezultati u njegovom reonu bivaju primeceni, i ubrzo postaje menadzer prodaje za ceo sektor i upravlja menadzerima prodaje po reonima.
Tu takodje zablista savetujuci svoje podredjene kako da rukovode svojim trgovackim putnicima.
Posle izvesnog vremena biva unapredjen u glavnog menadzera prodaje i nema vise neposredan uticaj na rad trgovackih putnika na terenu, vec vrsi koordinaciju medju menadzerima sektora.
Ali...
Covek nije rodjen za strategiju i poslovno vizionarstvo vec za praktican terenski rad, i logicno, ne pokazuje narociti rezultat,te nece napredovati ka oblasnom menadzeru, niti dalje prema regionalnom, vec ce biti zakucan za poziciju za koju nije kompetentan.
Umesto da bude vracen na poziciju ispod za koju je stvoren, tavorice do penzije na jacoj poziciji na kojoj je neproduktivan i jalov.
Ovaj princip je tipican za propala drzavna preduzeca, i jedan je od bitnijih cinilaca propadanja, mada nije najbitniji.
Cipele koje su namenjene za poslednje putovanje, ono bez povratka, sa kartom u jednom smeru.
Naime, poznata je činjenica da se pokojnik pre sahrane uparadi, srede ga k'o za ženidbu, da bude što lepši, te ga tek onda dvostruko skockaju. Troškovi svega toga umeju biti pozamašni, što je nekome praktičnome (ili škrtome, zavisno od aspekta) dalo ideju da napravi cipele od kartona. Iako na oko potpuno identične pravim cipelama, znatno su jeftinije ali neupotrebljive za nošenje zbog materijala izrade.
Uostalom, ionako neće taj sigurno u njima da šeta ili igra kolo.
- Je li, bre, kakva je ovo firma?! Pogle' kakve ste nam radne cipele dali!
- Što, šta im fali?
- Kako šta im fali?! Malopre sam ih uzeo, obuo i krenuo na smenu, nisam ni do vrata stig'o, a one se raspale!
- Nemoguće!
- Šefe, pogle' malo bolje. Pravljene od kartona!
- Aaaaa, zato bile tako jeftine!
- I kako sad u ovome da radimo? I što ih uopšte naručiste?
- Snađite se. Jebiga, bila dobra provizija naručiocu...
.................................................
- Gde nam je Vlada?
- Nisi čuo? Obuvaju mu kartonske cipele.
- Ne pričaj!
- Šta misliš, što nosim ovoliku sveću sa sobom? Crkla mi sijalica? Preš'o sam u pedere, a sramota me da kupim dildo?
- Uh, mlad čovek, gre'ota... A kako to? Jes' se žalio da mu nije dobro ovih dana, video sam i kad je kod lekara otišao...
- Jeste bio tamo, ali mu zakazali pregled za tri meseca i vratili ga kući da čeka. I doček'o je...
Jezička sintagma sa širokom upotrebom u narodnom govoru.Njeno značenje može da varira,u zavisnosti od toga da li je izrečena kao pitanje ili konstatacija.
-Dragi radnici,nosim vam loše vesti.Sledeći mesec se firma privatizuje,a novi vlasnik će nam podići radno vreme na 10 sati.
-Nije valjda?Šališ se?
-Ne,taman posla.Ali vi iz tehničkog odeljenja ne morate mnogo da brinete oko toga,jer će ionako 60% vas dobiti otkaz.
-Auuuuu....kakvo sranje!---------------------------------------------------
-Ženo,gde ćeš s tom kantom?
-Idem do bašte,da zalijem cveće.
-Ne idi tamo,desilo se sranje...
-Kakvo sranje?Da nije opet nekog ubila struja na onu tvoju ogradu?Tek smo završili sa prošlim sudjenjem..
-Ma nije,nego sam ti se iskenjao u cveće,kad ova naša ćerka sedi evo već treći sat u kupatilu šta da radim...nemoj da se odmah tako bečiš,gledao sam na diskaveri neki dan,to će mu pomoći da raste.
Mlađi brat od šta reći a ne zaplakati ili preciznije modifikacija istog. Skovan kao komentar na aktuelna dešavanja i vesti od kojih se diže kosa na glavi. Naravno, onima koji je još nisu počupali zbog kredita u švajcarcima, silnih računa i prokletih privatnika kod kojih rade za dvadesetak soma mesečno.
- Ministri svečano otvorili lift.
- Činimo sve da struja ne poskupi, ali mrka kapa.
- Radnici JP "Tuga jesenja" tri godine nisu primili platu.
Pa jebote, šta reći a ne emigrirati?!
__________________________________________________________________________
- De si zete, šure ti ga mete? :hjajajahja, grok, grok: Sluša li moja šveca? Samo oštro sa njom, imaš moj blagoslov. :namig: Si vido novog audija, a? Namestio mi ovaj jedan iz stranke da ga kupim na nekoj audiciji, bankrotirala neka firma, ovo, ono.
- Misliš na aukciji? :fejspalm u sebi:
- E taj kurac. Nego ti si ono beše završio prava?
- Da, ali...
- Pa jer ti stoji pravo, mislim, nemoj šveca da mi pati. :grok, grok: Nego vidi, ako ti treba neka kinta javi se u stranku, treba nam neko da održava vozni park. Aj gledamo se, moram da žurim, čekaju me neke bičarke.
- Vide li tvog dičnog brata, dušo? Šta reći a ne emigrirati?
Džaba zvanje, ako nema znanja.
- Dobar dan, došao sam po posao zamenika direktora. Završio sam menadžment na Megatrendu!
- Polako, mali, tek ispao iz pičke, a već bi direktor da budeš...
- Ali, gospodine, ja sam menadžer!
- Da vidimo mi šta ti konkretno znaš da radiš. Ovo je firma za proizvodnju i preradu mleka. Dakle, koliko su upućen u mužu krava? Fali nam ljudi.
- Ali, ja...
- Drugo, imaš li iskustva u čišćenju kravljih govana? Prenošenju aparata nakon muže? Spravljanju sira? Hranjenju krava i koza nakon što iz početkaš?
- :povraća: Gospodine, ja sam se školovao da upravljam i govorim ljudima da to rade.
- Jebemumiša, kako da naređuješ drugima kad ni kravlja govna ne znaš počistiti? A?!
- Ali, Megatrend...menadžer...školovanje...
- Sinak, džaba zvanje, ako nemaš konkretno znanje...Sikter!
Slogan semitske boginje prirode Keteš, koji je nastao u njenoj političkoj kampanji a koji se kao korov usadi kod lažnih moralista koji su dva puta čuknuli budakom u zemlju ili jednom posetili Divčibare jer su dobili nagradu u Žikinoj šarenici. Ideologija je da se zanemaruju bilo kakve tehnološke inovacije, benificije kao i činjenica da je proces razvoja civilizacije ireverzabilan pa svi treba da se vrate prirodi, kupe parče zemlje u Elemiru kako bi jahali konje po sunčevom proplanku i vezivali paradajz dok dečića skupljaju šišarke.
- Kao što znate mi smo mlada ali perspektivna firma koja se bavi transportom. Da li možete za početak da nam kažete, zašto mislite da ste baš vi za ovaj posao?
- Zato što godinama uspešno švercujem ljude preko Bubanj potoka.
- Molim?
- Jeste. Ljudi dobiju posao i ne mogu da dođu u grad jer na prelazu vrebaju aktivisti koji se zalažu za vraćanje u prirodu. Imaju izdresirano čulo mirisa kao svinje koje traže tartufe a kad ih nanjuše onda petunijama i biltenima za razvoj seoskog turizma gađaju kamion.
- Pa kako ih švercujete?
- Kao Gas drogu, samo što ih ne potapam u one kofice nego u sanduk sa budacima jer su ovi na to alergični.
- Krećete u ponedeljak.
Rečenica kojom šefu ili poslovnom partneru najavljuješ prinudnu naplatu.
Zaposleni: Šefe, ne bih da dosađujem, ali, kad će plata?
Šef: Idi bre, mali, zar nije bila pre 2 meseca, njohnjoh...
Zaposleni: Pa, šefe, ne mogu od toga baš da živim tri meseca...
Šef: Mali, ovo ti je privatni biznis, kad firma ima profit, ležu plate, a za to svi ima da zalegnu...
Zaposleni: A za onoliki krkanluk kad je bila slava se našlo, je li?
Šef: Pa jesi li ti Antihrist? Za to uvek mora da ima... Ako hoćeš platu svaki mesec, ti lepo uđi uz neku partiju na vlasti, pa traži državni posao... Sada izađi napolje.
Zaposleni: Dobro, dobro... Sada izlazim, ali sutra dolazim i donosim pištolj...
Šef: Šta... Ček` bre, evo, možda mogu sa mog privatnog računa da ti prebacim nešto kao jednokratnu pomoć...
Sarkastičan odgovor na žalopojku, najčešće neosnovanu, upućen sagovorniku koji se žali na okolnosti kojima žalbi mjesta nema. Poređenje sa Isusom ne obuhvata isključivo muke koje su, u fizičkom smislu, mjerljive sa mukama koje su propatili i brojni drugi pripadnici ljudske vrste. Ponajviše se odnosi na njihov značaj u metafizičkom i religijskom smislu, te se ciničnim poređenjem navodnih muka sagovornika, sa onim što je za čovječanstvo prošao Isus, pravi paralela koja treba da pokaže da on stoji rame uz rame sa Spasiteljem. U tom smislu, boljke i traume kroz koje prolaze svi ostali beznačajne su u odnosu na kompleksnost patnji kojima je naš sagovornik izložen.
Kako to obično biva, subjekti žaljenja najčešće su oni koji se nose sa problemima koji nisu niti veliki, niti nerješivi, a žaljenje im služi kao izduvni ventil kojim truju okolinu. Zvučni signali iz njihovih usta ne služe kao vapaj za pomoć ili potragu za savjetom kako da se konkretna situacija razriješi. Njihovom soju ukazivanje na muke služi kao poligon za iskazivanje sopstvene bitnosti okolini koja je primorana da ih sluša. Pošto obitavaju u svakodnevnici ljudi koji zapravo proživljavaju govnjivu stvarnost, potrebna im je tačka društvenog vezivanja sa istima, pa to nalaze u priči o mukama, pogrešno misleći da svi koji pate neprestano kukaju.
Za razliku od njih, ljudi koji zaista prolaze kroz velike životne patnje, svoje muke uglavnom nose u sebi, često i do tačke implozije, koja umije da dovede do katastrofalnih posljedica kako po lice koje pati, tako i po okruženje. U situaciji kada se nađu primorani da slušaju verbalno iznošenje fekalija u formi neosnovanog žaljenja, izriču sintagmu iz naslova, držeći da će sagovornik shvatiti besmislenost svog izlaganja i ućutati prije nego što situacija eskalira.
- E moj Đole, najeb'o sam puno.
- Šta je bilo, brate?
- Ma treba sutra da idem da karam onu malu Slađu, a otiš'o mi hladnjak mjenjača na Bembari. Moraću da idem čoperom do nje, a već kreću ovi jesenji vjetrovi. Smrznuću se. A još moram da kupim kondome, a ovdje nigdje apoteke. Sinoć stuk'o dva paketa, jebiga.
- Muke, brate moj. Samo je Isus više patio.
- Šta si ti tako nadrndan?
- Reče mi gazda jutros da firma ode u stečaj i da nema ništa od poslednje tri plate. Nemam ženi od čega da platim banjsko liječenje jer je lomila kuk, a već mi prijeti razvodom jer mi se više ne diže ni uz Kamagru. Tako da prestani da sereš kako je tebi teško da te ne zategnem iz lakta pa nećeš kod Slađe morati da ideš motorom, već vazdušnom linijom. Pizda ti materina ona bezdušna, baš!
Skupina subjekata i objekata na jednom mestu uglavnom krevetu sa činom upražnjavanja seksualnih aktivnosti, zahteva tri ili vise subjekata. Najčešče deo pokvarene mašte svakog muskarca zabetoniranog u poslovne i porodične vode. Često smo deo grupnog seksa a da nismo toga ni svesni.
Zena sa decom na moru, izašao sam ranije sa posla...jes..idem gajbi da se zavalim u krevet gledam tv , kuliram i maštam da sam u haremu na nekim orgijama!
Ulazim na gajbu sa vrata se bacam u krevet, ne idem tamo sam, ne ne, zamnom idu daljinski od tv-a, od klime i sbb risivera, zatim moj mobilni i službeni jbg moram i njega...
Levom rukom nežno tipkam po daljincu šaltam kanale Vučić na sve strane
Dok strastveno smanjujem temperaturu na klimi i hladim se od smrada sa tv-a na mobilni mi stiže poruka da je žena ostala bez love i da pošaljem još!
U tom trenutku zovu sa posla na službeni da se hitno svi sastanemo, sutra dolazi predsednik kompanije u posetu!!
Jebe Vučić, jebe žena, jebe firma kakav grupnjak u mom hladnom krevetu!!!
