Jedna mnogo vazna i krajnje neophodna stvar u zivotu
jer bez svega se moze ali bez duse se ne moze!
Dusa nas boli kad smo tuzni,moze da bude u nosu,
ranjena,stara,nova,prosta,tanana,topla,velika,mala,sitna,zaljubljena,romanticna,
i dobra i zla i crna i zlatna i medena i ledena.
Pitamo se gde ce nam dusa?Neko je dusa od coveka a nekom iz'es dusu.
A kad nas vise ne bude bilo to znaci da nas je dusa napustila.
Najveći bol od svih bolova. Ne može se uporediti ni sa jednim fizičkim bolom. Posebno teško pada ako je nanet od neke bliske osobe. Ovom zanimljivom temom pozabavio se i poznati pevač Jašar Ahmedovski u svojoj pesmi "Duša me boli", gde navodi da ga boli duša i da ga ona, bivša ljubav, pusti, jer on ne može izdržati u njenom prisustvu.
Ako osetite ovakve simptome spas potražite u alkoholu, lakšem opijatu, narodnoj pesmi, bensedinu, ili našem narodu daleko bilo - radu.
Majka: Sine, duša me boli kad te vidim kako propadaš, 30 godina imaš, ne radiš nigde, devojku nemaš, a kad god uđem u sobu ti si na tom zelenom sajtu. Dokle ćeš tako ljubi te majka?
Pred smrt, pre nego što čovek izdahne duša se iz svog dotadašnjeg prebivališta seli u nos i samo čeka povoljan trenutak da izađe iz tela.
Zato se i kaže da je umirućima duša u nosu.
U jednom malom šumadijskom selu na samrtnoj postelji je ležao čovek sa dušom u nosu koji je doduše još uvek obavljao svoj prvobitni funkciju, t.j. da miriše.
Elem umirući je namirisao da se u kujni sprema pita sa jabukama. Drhtavim glasom je sinu koji je bio pored njega rekao:
Siiiiineeee, oseeećaaam da majkaaa spremaa pituu saaa jabuuukamaaaa.Idi i donesiii mi jednooo parčeee."
Sin odmah otrča prema kujni, a već kroz minut se vraća praznih ruku i saopštava ocu: " Ne da mama. Kaže da čuva za daću."
Opravdanje za sve poroke i potrebe. Stav svakog iskusnog hedoniste.
- Gde si Rajko? Šta ima?
- Evo krenuo kod lekara. Ne mogu dva dana na dupe da sednem k'o čovek. Izbili mi šuljevi k'o ping-pong loptice. Užas.
- Kako to?
- Jeo ljut paprikaš kod kuma. Ubi me to ljuto.
- Što jedeš ljuto kad ti smeta?
- Eeee, duša voli, duša neka pati.
Za'ebano mesto da se duša nalazi jer to znači da fali jako malo, taj poslednji izdisaj posle kojeg ona odlazi dalje. U jednom filmu rekoše da se tada izgubi 21 gram. I gotovo. Kreće se na put u kartonskim cipelama metodom kretanja sa nogama napred i kartom u jednom smeru.
Skloni preterivanju, kažemo da nam je duša tamo locirana ne samo kad je situacija takva da pop već zadovoljno trlja ruke, već i kad smo ekstremno umorni, iscrpljeni, izmrcvareni...
- Aman, ženska glavo, šta si se uzvrtela?! Ne vidiš da ne mogu! Nisam imao ni dana slobodno, i u subotu i nedelju sam radio, i sada prekovremeno, šef znaš da mi je čvrste ruke, doš'o ekstra nadrkan, pa sam i psihički upropašćen!
- Ali ti bi stalno, kako sad...
- Umoran sam za desetoricu, ne mogu! Aman, duša mi u nosu! Ne mogu, smiluj mi se, crći ću! Pusti me da odmorim!
- Hehehe, spremila ti ja seksi salatu...
- Opa! Palačinke sa medom i orasima! Mmmm! Važi, imam i ja par narodskih sredstava da me oraspolože na umu, pa 'ajde!
- E, samo nemoj da preteraš sa dozom te narodne medicine k'o prošli put kad nisi znao da staneš, pa meni bila duša u nosu, znaš!
Posle nekoliko silnih teorema o tome šta je duša na Vukajliji, konačno sam došao do sledećih zaklučaka u vezi nje :
-duša je energetski potpis nervnog sistema, što je nervni sistem razvijeniji veća količina energije se koristi za njen razvitak (zato valjda niko ne govori da li crvi imaju dušu, mada oni je verovatno imaju samo ne mogu da je mnogo razviju)
-što je duša razvijenija, razvija se i osećaj o stvarnosti, večna pitanja o tome ko smo mi, šta smo mi, koja nam je svrha, to ide u paru sa razvijenim nervnim sistemom - pa zbog toga ja ne viđam hobotnice ili ajkule kako filozofiraju o životu
-mašine nemaju dušu, ako bi je možda razvile, takođe bi razvile mogućnost da prkrše tri čuvena zakona Asimova, jer biće koje zna da razmišlja za sebe i da deluje svojom voljom, može bez problema da prekrši bilo koji zakon koji mu društvo ili okolina postavi (zbog toga večitu dilemu o razmišljanju nije pametno dati tvorevinama koje mogu da potencijalno jednom sofverskom greškom, odluče da je odgovor na sva njihova pitanja u tome da raznesu celo čovečanstvo nuklearkama)
-šta se dešava sa dušom kada telo umire nemam pojma, uz dužno poštovanje, ali jedina mogućnost da se to otkrije jeste da i ja sam umrem i odem da pitam nekoga k'o vodi posao oko njihovog preuzimanja ali onda neću moći da se vratim
-eh, da, i jedini način na koji može da se pristupi naučnoj temi šta je duša može samo na osnovu razmišljanja, duša je nešto što je naučno nemoguće izmeriti pa zato i njoj ne postoji nijedna nauka (i ne morate da podsećate na onaj čuveni eksperiment u kojem je onaj Amerikanac 1907. izmerio težinu jedanaest ljudi, a onda sačekao da umru od tuberkuloze i onda izmerio da svako od njih teži manje od 21 gram, jer iskreno ti ljudi su lako mogli da ispuste urin ili neku drugu telesnu tečnost usled umiranja pa zato je moglo da se zaključi da su lakši za određenu težinu)
-Duša je kod svih ljudi, ali oni koji najebu u životu počnu da se pitaju kako ona zaista vredi jer ionako, nemaju ništa više u životu, dok oni koji nešto naprave u životu nemaju vremena da se pitaju šta je to duša i šta ona radi...
Crnjak, težina, dosada, smor, i sve to u samo jednoj riječi. Izraz potiče iz Crne Gore, stoga se i nije čuditi što samo jedan izraz opisuje sve te radnje, dusa nam je bila da koristimo sve te druge termine.
- Ljubavi aj se plakni malo pa d' se jebemo!
- E ako ću jebi mi oca!
- Pa moraš se nekad okupati!
- A dusa mi je sad se dizat', u svakom smislu! hehe
- Komšiiijaaaa! hehe
Žena za sva vremena. Žena koja pati kad i ti, smeje se tvojim glupim forama, gleda fudbal i navija iako joj baš i nije do toga... Ljubav tvog života.
Ali njena glavna osobina, ono zbog čega je baš ONA tvoja srodna duša, je to što tako dobro puši da uvlači čaršav kroz bulju.
Koga mrzi da čita nek ide dole, na žuto.
Takvi smo ti mi brale, nema s nama zajebancije. Široke duše a teške, veseljaci, gostoprimljivi al zajebani kad popijemo. Dert, sevdah, karasevdah, ludilo, krv, žile, Lazar Ristovski grize žicu od struje, Biba prži viršle, Nole se lupa po srcu oće infarkt neće infarkt.
To ti je Srbija, brale, ludilo 24 sata, nema s nama zajebancije.
Najlepše žene, drugovi sa aljaske, i kad se tuca i kad se pije, sve radimo do daske do kraja, krejzi srbs, život pijemo do njegovih dubina, sve smo videli, sve znamo, sve smo poznali, i akademici i mangupi sa kaldrme, al po mogućstvu skadarlijske.
I bitanga i pesnik i bokser i nežna duša, i Mika Antić, i šarmantni varvarin, pukovnik Vranić i pevač švaler Drakče.
Sve sam ti ja to, i balada dekadenta, kockar, vagabund, nesrećni ljubavnik, najbolji jebač, pevam, skačem, pucam, crtam, ma ludilo, Popara, cicvara, Broćić Jelena.
Sve opraštamo, sve zaboravljamo, svima, duša slovenska, doduše ne damo bratu pola kuće nek crkne ko podstanar sonolkom familijom.
U suštini smo govno, al veliko i meko ko duša, al znamo opasno da zasmrdimo kad shvatimo da nigde ne možemo da prismrdimo.
Što kaže Duško, lako je nama da budemo teške i velike duše kad nam ništa drugo ne preostaje, kad ništa drugo nemamo. Ili koga mrzi sve ovo da čita, sažetak:
Nisko i loše prikrivena samozaljubljenost.
Bez pokrića.
- Dušaaa nam je teškaaa al je velikaaa slavićemo život slaviti doveeekaaa!
- Koji bre ti život slaviš, ni slavu jednu ne možeš da preslaviš i spremiš kako treba? A i duša, mesec dana mi pričaš kako ti Marko duguje dvestadvanes dinara!
- Šta?! Ne čujem te od muzike, konobar, daj za mog nadrndanog drugara još jedno pivo, njega malo teže vata.Ako ne možeš da ih pobediš pridruži im se.
Pre toga se napij. I to od jebenog jelena, lava isti kurac.
Vidiš sebe kako pevaš duša nam je teška... i ne veruješ.
Ovo sve ćeš mrzeti kolko juče, mrzeo si i sutradan, a sad... a sad, ma ko ga jebe!
Šta ćeš, naše si govno ipak, samo malo teže gutaš pilulu duše od 500 miligrama, tešku ali veliku, izdaje se bez recepta, al sa ogromnim, praznim, računom, na kraju.
Lek duše gde su jača neželjena dejstva i kontraindikacije.
Osoba čiju dobrotu toliko iskorišćavaju da od njega ostane samo duša.
Popijena duša jeste izraz koji se daje upotrebiti u posebnim trenucima shvatanja istinskog umora usled preteranog rada za čije vreme smo bili izloženi stresu, preteranom nervivranju i tome sličnom. Takođe se može doći do toga da se ovaj izraz koristi ukoliko smo se bavili nekim radom koji je zahtevao koncetraciju i razmišljanje u toj meri da prekorači granicu tolerancije pritiska koji nastaje usled tog rada. Postoji više varijanti tog shvatanja, a može biti i različite dubine razumevanja i prihvatanja, što zavisi od osobe koja sve to doživljava. Da bi smo došli do toga da ovaj izraz upotrebimo, moramo najpre iza sebe imati socijalni život i odnose sa ljudima na određenom nivou, što uključuje i sastanke, tzv. druženja nekad čak i ženu. Pored socijalnog života, čovek koji je došao do toga da koristi ovaj izraz mogao bi biti neko ko se trudi da bude u ,,toku sa svetom" ili neko ko provodi vreme za televizorom ili čita novine i elektronske medije. Ništa od ovoga nije neophodno da bi došao do toga da ga upotrebi, često je dovoljno samo da to negde čuje i poveže to sa situacijom u kojoj se nalazi ili se nalazio i nakon ili u toku koje je doživeo da mu duša bude popijena.
Nakon teškog dana na poslu, Neliša se zavalio u fotelju i otvorio pivo. Žena mu je prišla, ne znajući kako se oseća i sela mu u krilo.
-Kako je danas bilo na poslu? Tiho ga upita.
-Kopao...Tovario...Zakopavao...Tovario...Dušu su mi popili !
-Ne brini, tu sam da ti je povratim.
-Nemoj još i ti...Ajde, ajde, nek ide život ! Uzviknu Neliša i baci se na posao.Napomena: Ukoliko je duša istinski popijena, neće doći do situacije koja je predstavljena u prethodno navedenom primeru. Ja sam dao primer koji je zamišljen tako da je njegova osnovna uloga u ovom tekstu da predstavi jedan od mogućih načina da dođe do upotrebe izraza. Neliša, u ovom slučaju, nije dosegao dovoljnu dubinu shvatanja popijene duše, te je odlučio da se prepusti.
Ili "Široka ruska duša". Nešto što se može sresti samo u ruskim romanima, kad se piše o Rusima. U realnosti - ne.
Navodno postoji druga polovina svakog ljudskog primerka na svetu i ako imaš neviđenu sreću da je pronađeš, dobijaš srodnu dušu. Ta duša te super kapira, razume i bez reči i deli sa tobom poglede na svet i život. Poenta je da to bude osoba suprotnog pola, može i istog, ali samo u slučaju da si gej.
Ako to nekako i nađeš, nevolje nastaju što kreatori srodne duše seks ne spominju ni u najavi. Ako još očekuješ i da te srodna duša neviđeno pali i zadovoljava, tražiš 'leba nad pogačom. Onda, prigrabiš srodnu dušu, ali prihvatiš i da si promiskuitetan, te nisi ti kriv što ti se ne jede sarma svaki dan. Onda imaš srodnu dušu i srodno telo, s tim što prvo ne sme da zna za drugo, inače se gubi na srodnosti.
Dobro, možda ti se i silno posreći pa srodna duša bude dva u jednom. Onda dobijaš lep i miran život, od koga bi mogao opasno da se smoriš i ugušiš. Mada, može da se gleda i ovako - ubodeš bajku, živiš u harmoničnoj porodici do kraja života...
Kaže se za nekog ko je ljudina. Baš tako: ljucka a ne hladno ljudska...Postoji uverenje da čovek u trenutku smrti izgubi 21 gram koliko teži duša koja se upravo odvojila od napaćenog tela. A dobar i više.
- Vidi Petrovića kako se užirio... Ne znaš gde mu prestaje vratina a gde počinje telo...Tom baš lepo ide i u ovakim vremenima...
- Taj će se ugojiti dve kile i kad bude dušu ispušto...
Kad pojedeš, dve do tri glavice, crnog ili belog luka i odeš da se nađeš sa devojkom.
Ćale: Što se lickaš toliko? Gde ćeš sad?
Ti: Idem da se nađem sa Milicom.
Ćale: Sad? Jeo si luk, k'o konj pizda ti materina! Ima devojka da se uguši!
Ti: Ma boli me uvo ćale! Ona mene voli... neka pati! Aj vozdra!
Primarni organ osoba sa 70+ godina.
Eee, duša moja si zna kol'ko sam se naradela...
----------------------------------------------------------------------------------
Sine, idi kupi babi jednu četvrtinu s meso, pa nek umrem odma... Duša mi 'oće burek.
Osoba koja svaki verbalni nesporazum rešava pesnicama.
- Ko ti je onaj lik od sinoć?
- Dane, upoznao sam ga u vojsci, prava pesnička duša.
- Pesnička duša? Piše pesme?
- Aha, od njegovog refrena boli glava.
Nekakva čudna tvorevina koju niko nikad nije video, a ipak je mnogi smatraju za najlepšu, najukusniju i najbolje nešto na svetu.
- Ajde, pile dedino, uzmi malo ove krtine, vidi kakva je, k'o duša!
- Joj kako je lepa ova haljina, a još kako ti stoji, k'o duša!
- Kako je slatka ova beba *bucibucibuuu*, duuušaaaaa...
- Dušo moja...
Retoričko pitanje koje izgovaramo kada želimo da iskažemo nečiji nedostatak humanosti (uglavnom prema nama samima).
Keva: "Ustaj , kasniš u školu!"
Ja: "Gde me budiš kad mi je najslađe , 'de će ti duša! ""Profesorka, pa jedan poen mi fali , gde će Vam duša!"
Geografska odrednica kojom se pesnički beleži mesto na kom si siguran, bezbedan, svoj na svome. Ne u smislu psihičkog stanja u kom si toliko umoran da telo radi na autopilotu, a duša ti spava.
Ne. Baš tako geografski. Mesto koje te vraća kao Petra Pana do tvoje srećne misli pa okrilatiš i uzletiš, a srce ti puno. Mesto o kojem sanjaš i noću i danju, mesto gde nema stresa i nervoze.
Nešto kao zavičaj.
