Po mnogim mišljenjima studenata koji idu u drugi grad da studiraju menza je nedovoljno obilna za njihove gladne oči.
- Auuu brate, ja sam još gladan.
- Pa uzmi repete.
- Jesam, ali kao da sam mezio sve vreme.
- Odoh da tražim još.- Može jos malo.
- Alo momak, ovo ti je treći put već.
- Gde će ti duša. Daj samo još malo.
Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima.
Ima ih više vrsta.
Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.
Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.
Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.
Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.
Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.
Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.
U srpskom jeziku česta pojava uporedjivanja ljudi sa životinjama. Ovo je jedan primer toga. Namagarčiti znači zajebati nekog do te mere da se kaje što je uopšte pričao sa tobom. Pored ovoga ljudi se uporedjuju sa još par životinja (džukela, majmun, konj...).
-E, čoveče, sutra škola.
-Subota je jbt, kako?
-Odradjujemo neke dane od ranije.Subota 08.00 p.m.(ispred škole niko, zovem dotičnog da ja njega pošaljem, ne u školu, u pičku materinu)
- Gde si konju? Namagarčio si me a majmune?
-Jbg, morao sam.
-Najebaćes za ovo a uostalom gde će ti duša čoveče?
Pesmica koju deca uče da pevaju u osnovnoj školi na času muzičkog.
Ali ova pesma nije ni malo naivna. Naime, tu jedan izvesni gospodin u sred NOĆI pita neku naivnu devojku po imenu Kata da li hoće da ode s njim u neku POLJANU da beru CELER. A još će da upali i tri fenjera. Eh, šmekeru, šta će ti taj celer, a? Hteo je da pored ona tri fenjera pridrži još dva "fenjera" druge vrste. 'Ajde, molim te. Još joj tu govori nešto tipa "volim te" i "ti si moja duša".
Stvarno jeftin trik.
Ali se u pesmici ne navodi da li je uspeo da je odvede u poljanu.
Rečenica koja sledi nakon podužeg kukanja o tome kako nas je neko finansijski izradio. Ona treba da pokaže kako si ti ipak jedan domaćin kome te pare, ta sića, ne znače ništa. A znače, još kako. Znače zato što si ipak u duši cicijetina na kub. Jeste da te boli duša što te neko zavrnuo, ali još te više boli džep što si ostao bez tih para, ma kolike one bile. Pokušavaš da uveriš sagovornika da se ne nerviraš zbog tih sitnih gubitaka i da širokogrudo opraštaš onome ko te preveslao, ali u sebi se grizeš, nerviraš i računaš šta si eventualno za te pare mogao da kupiš, pa makar to bila i jebena žvaka. Naravno, što je suma veća, to rečenica zvuči uverljivije. Nisu bre bitne pare, bitan je princip!
Srbija:
- Onom Švabi sam pre 4 meseca i 18 dana pozajmio 50 evra, a on još ne vraća, majke mu ga steram! Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš, zabole me, neću ja propasti zbog tih 50 evra, ali ne trpim bre da me neko jebe u zdrav mozak!
SAD:
- Juče mi vodoinstalater konačno završio sve ono oko kupatila, daje mi račun, kad ono 1200 dolara, a rekao je 1000! Namerno je tamo nešto čačkao i muljao da bi nabudžio račun, sisa emigrantska! Neću ja da propadnem za tih 200 dolara, razumeš, ali mrzim to kaišarenje!
Bangladeš:
- Aaaa, mamu joj jebem raspalu!!!
- Šta je bilo, dragi?
- Kupio sam kilo pirinča na pijaci, cena je 15 taka, dao sam joj 50, ona mi vratila 25! E ima sad da se vratim tamo i da joj nabijem ovaj pirinač u dupe!
- Nemoj, smiri se, to nam je jedino što imamo za jelo!
- U pravu si, moram da iskuliram. Mislim, neću ja propasti zbog tih des... Mada kad bolje razmislim... Zovi decu, idemo svi u šumu!
- Šta ćemo u šumi, pobogu???
- Da skupljamo jestive plodove! Uz malo sreće, poješće nas tigrovi. Polazi!
Abortus svake začete ideje na našim prostorima. Potegnuta kočnica koju manijakalno vuče žgadija, dok sedeći na zaprezi nemilosrdno šiba iznemoglu nekolicinu magaraca koji vide dalje, povlače više i žele da pomognu toj istoj rulji.
Od malterisanja poljskog klozeta u bijeljinskom selu, do bojkota izgradnje nanocentra u Beogradu, uvek se nađe neki mrsomud koji sa čačkalicom u ustima i prekršenim rukama na izjeličkom dupetu, škiljavim pogledom podjebava i bojkotuje započeto. Tuđi napredak nikada nije primarna rak rana, nego postojanje zdrave konkurencije koja ruši gradivnu paučinu vasiJone gde sitna duša caruje u bezgraničnosti sopstvene mizerije.
Nojevi guraju glavu u pesak kada se uplaše, *. Otupelost uma je oduvek bila i biće neuporedivno značajnija od traženja istine. Pored svega, nema u žgadiji toliko zatupljenosti koliko ima kukavičluka - Bensendin je vazda bio prodavaniji lek od Brufena.
Planiranu izgradnju nanocentra u Beogradu su bojkotovali ugledni, partijski podobni fizičari. Zasesti u pokojoj emisiji i polemisati o odlivu mozgova je dosta sigurnija opcija nego zaposliti sebi potencijalnu konkurenciju.
Poseban tip devojke. Obično su male niske,sa glavom koja ne stoji pravo već ukrivo pa se mogu nazivati i krivoglave. Duša im je čemer crna i uglavnom žive od ogovaranja i tračarenja,da bi se sebe uzdigle u full ribu-ako se one uopšte mogu nazvati ribama. Lako ih je prepoznati:našminkane do daske,umišljene,skraćene jedno 27 cm u odnosu na nas obične i osim što im glava ide ukrivo vrlo je često moguće da im i jedno oko šeta ! Nažalost sve je više zglavkarki !
Nazivi koje smišljaju ljudi sa morbidnim smislom za humor,a sve u nameri da bar malo orspolože porodicu preminulog.
Imena se javljaju se u vise varijanti i mozemo ih podeliti na sledeci nacin:
1. U vezi sa (večnim) spokojem- "Miran san", "Slatki snovi"
2. U vezi sa natprirodnim i mitskim bićima ili eventualno božanstvima svih religija i kultura- "Beli andjeo", "Haron", "Adonis", "Ra", "Šiva"
3. Takodje dobijaju imena i po večnim prebivalištima duša umrlih- "Raj", "Had"
4. Po prezimenu dotičnog pogrebnika-"Topalović",Živić"
5. Nemaju veze ni sa čim i dobila su imena po sistemu slučajnog uzorka- "Konkordija", "Kometa","Zvezdana prašina"
Endemska vrsta vezana za prostore gimnazija i umetničkih škola te raznih filozofsko filoloških fakulteta, mada ni tamo nije dominantna. Najčešće uspeva u gornjoj srednjoj klasi roditelja uspešnih intelektualaca ili uspešnih privatnika neuspelih intelektualaca. Ona se ne odeva tako da bi pokazala kolko je dobra pička, ona se odeva tako da bi pokazala koliko je opičena. Nju pare ne interesuju ko ove druge normalne ženske. Nju ne zanima šta voziš, ni kolko si sladak, ni da li se sve drugarice lože na tebe, ni da li si prebio nekoga u gradu za vikend. Ona voli frajere koji ne prave belaja i ne psuju Alaha. Ona sluša džez ili trip hop ili tako ta neka alternativna rock sranja od kojih sam ja davno digao ruke kad sam rekao zbogom pameti i bacio se na alkohol i narodnjake. Takvu ženu ne možeš da odabereš, ona odabira tebe.
Radimo ja i moj dobar ortak na mešalici i cugamo pomalo kad nailazi moja obostrana simpatija iz srednje škole. Nisam je video od mature i sada izgleda lepše nego ikad. Suknjica sa razrezom, gola ramena, kosa uvezana tako da otkriva svu nežnost onog dela između uveta i vrata koju imaju samo lepe žene, usne razvučene u širok osmeh i pametne okice kao i nekad pre.
(iz nekog razloga ja sam u ono vreme bio sposoban da privučem inteligentne devojke. Valjda zato što sam ćutao kad su se drugi svađali pa su mislile da sam veoma pametan, kao onaj lik u pripovetci “Vođa”)
I tu krenemo onu standardnu priču ćao, ćao, jao bre nisam te video/la 100 godina, ona završava sociologiju ja stao na drugoj, nije bilo kinte pa šljakam dok ne vidim šta dalje (drugim rečima prso), si vido ovoga onoga, šta rade, ko se udao, ko ima decu, ljubavni život, bla bla bla vidimo se čujemo se ćao, ćao.I tu moj kompa (koji je inače duša od čoveka kao i svi dobri namučeni ljudi sa kojima se ja družim) počne da balavi te:
- Šta ti dođe ova riba, te daj mi njen broj.
A ja mu kažem:
-Man se bre ložiš ona je majndfakerka, a ja i ti da smo pametni ne bi bili ovde de jesmo. Doduše, mogli smo je tresnuti lopatom pa dok je topla, nego završavaj to pivo, neće ta kolica sama da se voze.
Sleng za stare, iznošene gaće, koje se najčešće ne bacaju jer su udobne i mogu da se iskuvaju, pa se upotrebljavaju kao žrtveni jarac kod ženskog crvenog slova, da bi sačuvale one gaćice više za pokazivanje za svetlije dane. Najčešće su tipa bubrežara, ali nije obavezno. Isto može da se tretira i bilo koji iznošeni komad odeće, koji izgleda kao da je preživeo dva rata, ali, jebem li ga, i dalje je mek kao duša, udoban kao iznošena cipela, i prosto ti ne da da ga baciš.
-Jebote, Marija, šta ti je to?
-Crveno slovo, jebi ga, neću se nikom danas pokazivati.-Miloše, pa ti još nosiš taj duks iz srednje, a faks ćeš da završiš za koji mesec, ako Bog da, k'o što neće.
-Pa kad je udoban kao rasna guza, još mi dođe da ga štipnem.
Ženski lik iz istoimene španske serije. Powresitica milih zelenih očiju, beskrajnog pogleda izgubljenog negde na polovini žute mrlje. Ohhh, kako je život nepravedan i surov...
Preswatka kestenplava princeza koja se celu najavu valja po senu i detelini kao da ovi drugi nisu bitni, i uvek pokvari onaj trenutak kad je onaj konjušar do'vatio onu nadrkanu za dupe i prislonio je u za zid. Mada, nema ni veze, okej, ona je slepa i ipak ona treba da bude glavna. Jadnica.
Mooore, jadnica. A? Što bi moj profesor sociologije rek'o, sve su žene iste a ima i gorih.
Svi oni koji su je sažaljevali su gore esmeralde od njih. Kako je moguće da osoba, sa šatro hendikepom, ima dvojicu i plus da je nekad otrsi Melesio? Naprasno progleda i za nepuna dva meseca završava kurs za medicinske sestre? Ne, ne radi na šalteru i knjigoteci, ne, ona radi sa pacijentima. Ne, ne radi u obližnjoj ambulanti. Ne. VMA... Ćutimo?
Dalje... postaje direktor nacionalne kompanije vrednih milijarde pezosa. Napredovanje? Ne, za nju nije bilo prepreka. Ne. Jer, ona je bila jebeno jadna, izmučena i krhka živa duša, uboga, naivna...
Kad se oleši od alkohola i droge volela je da naruči onu njenu, Život mi je brat. Ali, ni tada niko nije sumnjao.
I posle nek mi neko kaže za nekog da je slepac. Triput ima da razislim.
Beograd, aerodrom ''Nikola Tesla'', 13:25, avion sleće...susret se bliži... cela Srbija plače i čeka... eno je... to je ona...
Katarina Šišmanović: Saša, Dejane, kako se sada osećate?
Dejan: N n ne eeez, šta da kažem...
Saša: Jako nam je teško.
Katarina Šišmanović: Verujte i ja sam uzbuđena. Malo sam i pišnula, hihi.
Dejan: Ne mogu je videti ali njen zagrljaj...
Katarina Šišmanović: Evo je. Gospođice Matić ovo su vaša braća.PLAKANJA ROVANJE SUZE PIČKE MATERNE APLAUZI HAOS
zagrljena porodica se ljubi, žvalavi po celom telu a naročito u predelu uhaDejan:Esi odradila Don Pia?
G đica Matić: Bratići, od sutra ste direktori. Eeeeeej...
Saša: RU ZMA RIN!
Stanje koje je neiscrpni izvor inspiracije. Opisano je na milion nacina i nikada se niko nije usudio da ove opise kritikuje, jer svi razumeju ozbiljnost situacije. Propraceno je mnogobrojnim Jao jeeestee...lol i svesrdnim saosecanjem. To vise nije puka fizioloska potreba, mi smo je digli na visi metafizicki nivo, jer to je ta nit koja nas povezuje sa gomilom srodnih dusa, i ko zna kome se bas u istom trenutku isto tako mnogo kaki; u autobusu, u skoli, na njivi, ili na nekoj ravnici koja nije obdarena bar lepim zbunom koji place za djubrivom.
Moram sad da idem, mnogo mi se kaki!
Svima si ispričao onu čuvenu priču sa ukrajinkom, 7 mića i trubačima u Braunu?
E jesi lud, ljubi te majka!
A nisi pričao da si ručkao na slamčicu i da si kenjao zube tri dana? To nisi pričao.
Kad su došla braća, mračne lobanje made in Sicilija. Žabarske crne šulje koje lepo idu uz niklovane tetke.
Pa naravno da nisi, kao što niko nije znao da si dužan i bogu i narodu, da ne pominjemo i samog vraga, čiji su izaslanici i došli po harač.
A činilo ti se da su duša, kamatica i kutnjaci dobar dil za soma jura?
Pametnica mamina.
- Tako ti je to kume. Ostao bih ovde kod tebe u Štrpcu par dana dok se malo ne smiri situacija.
- Nema problema kume, ali nisi smeo tako, dao bih ti ja nekih para, prodao sam šipcima neke zemlje pa... Ko li su ovi što izlaze iz pasata?
- E, jebiga...
Jako ozbiljan, principijelan, hladnog lica ali ustvari duša od čovjeka, ne priča puno ali sve što kaže je jako pametno i obično su to izreke koje su zvijezda vodilja kroz život glavne uloge. Naravno, kinez nije glavna uloga već bijelac bijel ko snijeg kojem su se natovarili svi mogući belaji ovog svijeta na leđa. Kinez mu je mentor/učitelj/odgajatelj koji osim što ga duhovno ispunjava uči jako zajebanim borilačkim vještinama pa poslije bijelac bez ikakvih problema uspije samo "šamarajući" nogama da totalno sjebe kolumbijski narkokartel, rusku mafiju, japanske jakuze ili bilo koga ko mu se zamjeri.
Ne govna kao izmet, već kao zajebani i nadasve kvarni igrači, sa iskustva koliko ti duša ište.
Mala grupa ljudi koja se suprostavlja ogromnoj većini koja ih ne uzima za ozbiljno i vidi ih kao lak plen za "pojesti". No, ta mala grupa je, kao što piše na početku defke, veoma iskusna i veoma "prljava" - ne libe se nijednog jedinog sredstva zarad pobede.
Izazovi ih, pozovi deset puta više ljudi i kreni na njih, ali znaj da su takvi mali odredi ludaka dovoljni da ti pruže jedinstveno iskustvo - punu snagu armagedona na tvojoj faci, stomaku, preponama i bubrezima.
Odbrambeni mehanizam kojim se zena zastiti od kenjanja u tudjoj kuci, pogotovo ako se radi o muskarcu, pogotovo ako je sa muskarcem u kakvoj vezi. Zenski zatvor je karakteristican za period upoznavanja, prve zajednicke dane provedene zajedno. Posle broja muskaraca sa kojim je bila, velika nuzda je drugi najveci tabu prosecne dame.
stomak bi, al dusa ne da...
Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.
Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.
Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.
Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.
No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.
Čovek jedan, Sarajlija (onaj ko zna, taj će ovu reč "Sarajlija" odmah u sebi čuti onako kako je prave Sarajlije izgovaraju), zadesio se za vreme početka rata u Srbiji, na odsluženju vojnog roka. Ostao je tu, jer tako su se okolnosti pogodile (ćale njegov, vojno lice, dobio prekomandu tu; a, imali su tu i neke rodbine). Uvek je on bio Bosanac, za sve i svakoga - za prijatelje nove, poznanike, komšije. I nije ga bilo sram, nikada.
Uostalom, zašto bi, kada je likčina neviđena - drugarčina kakve nema. Ne možeš se na njega naljutiti ni kada vam se neki njegovi stavovi ne sviđaju, jer znaš da on niti išta loše tebi misli, niti išta protiv tebe ima. Što pomisli, to i kaže i kraj. Takav je čovek. Ali, popiće sa tobom još koju uvek i biće uvek čovek veći od najvećeg čoveka koga ste ikada upoznali.
Udari mu sin glavu prilikom pada. Čvoruga ogromna, al' ovaj ni da zaplače - suze jedne nema. Kaže mu ćaća: "k'o da ga Bosanac napravio!" i odmah se nasmeje. Uvek šega.
No, Srbin je i to će uvek biti. Zna ko su mu preci i šta je rodom. Ponosan je time i nikada neće po sebi pljunuti. Isto tako neće pljunuti na ono odakle dolazi i ono što je deo njega samoga. Jer, ako prezireš deo sebe, kakav čovek onda možeš biti?
Jedna od najkontroverznijih licnosti nase istorije. Danas, nakon prolaska njegovog autoritarnog rezima, pojavljuju se neki drugi dokazi i informacije koji govore o njegovoj licnosti svakako u negativnom smislu. Mnogima je ostao u lepom secanju, iako su i u to vreme svi znali za neke radnje koje niko ne bi trebalo da istrazuje. Nacionalisti ce vam reci da je bio izdajica, antisrbin, a nostalgicari da je bio dusa od coveka, najveci sin naroda i narodnosti nasih. Ono sto je nesporno je da je bio snalazljiv i lukav drzavnik. Uostalom, zasto smo i mi i Hrvati i Muslimani braca ? Zato sto nam je Tito svima **** majku !
'Teo si da se rešiš viška nastolog usled zimskog tovljenja, našao si stare 'tike, otišao na lokalni teren i denuo se na džoging. Malo po malo, srce se u grlu našlo, duša ti je na izdisaju bila, ali si ti bio ponosan na sebe. Jedino ti taj bol u tabanima nije mira davao.
Kada si stigao doma i bacio pogled, a sa pete leve te je gledao žulj zlokoban. Nemo je govorio da će ti se krvi napiti, ne zvao se on Sauron (a i ne zove se tako).
Kategorija zapažanja, čiji je najistaknutiji član čuveno: "Kako to da je riba sa gomilom tipova drolja, a tip sa gomilom riba frajer?"
Cela omaška i privid licemerja zapravo potiču od previđanja osnovnog parametra uspeha, tj. težine i količine prepreka na putu do zadatog cilja.
Konkretno, prosečno jebiv ortak za početak treba mečku da rodi da što verbalno, što neverbalno pojasni devojci da se nakon prihvaćenog poziva na kafu neće probuditi bez bubrega u kadi s ledom, kako bi zatim u razumnom vremenskom intervalu mogao računati na snošaj. Prosečno jebiva devojka, sa druge strane, može i u bunar da šapne "seks" unatraške, i pojaviće se neki Neptun od Bunara ili koje god mitsko biće da je plodi kako joj duša ište.
Kad lupiš šamar štreberu iz odeljenja - samo si papak.
Kad nokautiraš Valujeva - bog si otac i intergalaktički giga imperator.
