Jedini razlog zbog kog imamo humane srednjoškolce koji uvek žele da daju krv kada dolaze ljudi iz bolnice da traže dobrovoljne davaoce.
-Mama, danas sam dao krv u školi, dolazili ovi...
-Ako si! Jaoj duša moja, kako mi je on dobar...
-----Majo, moje dete danas dalo krv dobrovoljno!
-Jao, i moj Miloš isto. Sad 3 dana ne idu u školu, neradnici...
-ŠTAAAA?
Pre nove ere: Cela zrna pšenice su se jela sirova. Malo kasnije su se mlela i dobilo se crno brašno od kojeg su pravili hleb bez kvasca. Kada je kvasac pronađen, hleb je dobio pravu formu. Brašno se bacalo kad bi ga miševi napali. Tvrd kao kamen.
Početak nove ere: Brašno se prosejavalo, miševi nisu smeli da mu priđu. Hleb je zdrav. Upadne poneki insekt ali se odmah vadi iz testa. Mek kao duša.
14 vek: Miševi svuda. Brašno napadnuto. Imućniji su brašno od celih zrna čuvali. Mek i izdašan. Hrskava korica.
18 vek: Pronađen način kako napraviti beli hleb. Odbacili su sve korisne sastojke iz pšenice i dobili beskorisnu namirnicu. Narod poludeo a kasnije prilagodio. Mek, mekši, tvrd. Miševi nemaju šanse. Dlaka iz kose u svakoj vekni.
21 vek: Fabrike rade punom parom. Proseju šta su prosejali, mašine mese, i peku. Tvrda i lepljiva korica, vazduha koliko hoćeš, dlaka i insekata po celom hlebu, miševi gratis. Kamuflaža belog hleba braon bojom da bi se dobio crni. "Zaustavljaj proizvodnju! Upala su cela zrna pšenice! I više vazduha da se umpumpava!"
Namjestiš loptu na bijelu tačku, uzmeš zalet i zapucaš je onako muški, pa makar ti prečka odzvanjala čitavog života. Ili, ako si još veći mudonja, izvedeš panenku, pa - pukovnik il' pokojnik.
Je li to toliko teško, sunce mu jebem?
Al' 'oćeš... Uvijek se tu nađu neki Španciganci, Portuganci, ili neke njihove prekoatlantske pošpanice kojima je duša da dobro istrzaju golmana prije nego li upute svoj cijenjeni šut. Zastajkivanje se nekad sankcionisalo. Danas se svi drže pravila gdje stoji da se penal ponavlja samo u slučaju kad je igrač zastao pri samom šutu, dakle, u zadnjem koraku.
Ni ljudi, ni sela, žao mi golmana. Mogu misliti koliko je bijedan osjećaj kad te kretenčić koji sebe naziva zvijezdom, iscima k'o malog majmuna ne mareći što će zbog toga ispasti mindža. Ona najgora, neoprana. Živim za dan kad će jednom od njih da prekipi, pa da loptu izvadi iz mreže i nabije je fićfiriću u usta k'o prasetu na poslužavniku.
Plaćam pivu čitavoj kafani.
- ...Sledeći izvođač za Brazil je Nejmar. Evo ga, uzima kratak zalet, KREĆE, staje... KREĆE, staje... KREĆE i GOOOOOL! Publika je u transu. Ali pogledajte golmana Čilea! Ljut je kao ris. Pritrčava Nejmaru... AUUUUUU! Kakav brutalan udarac trepavicom! Nejmar se bez svjesti skljokao na teren...
- To, golmane, u oko te ljubim! Mali! Pitaj šta piju pičke!
U teoriji nešto uzvišeno. Dramatično. Ponekad i romantično. Uvijek gledaš to po filmovima, glavni lik šeta po kiši, iza svira neka dramatična muzika, i u tom trenutku se njegova realnost izbistri. Sve mu se složi, i odjednom shvati rješenje svih njegovih problema. Jeste, al u kurcu.
U praksi to izgleda malo drugačije. Prvo treba spomenuti da je šetnja sama po sebi besmislena stvar, i onaj ko je nagovorio ljude da idu u šetnje je vrhunski trol. Ideš negde, a ne moraš. Niti ideš ka nečemu, niti bježiš od nečega, već samo ideš. I ajde to što odeš bez neke svrhe, nego još moraš i da se vratiš! Ali nema veze, ako to i prihvatimo kao nešto normalno, onda tu uskače kiša. Kišu je lijepo vidjeti samo kroz prozor ili na televiziji. Ako voliš stvarno da budeš na njoj ili si na heroinu, ili si kvazifilozof i neshvaćena duša u pokušaju pa si se previše izložio na citate Boba Marlija, jer kako drugačije možeš da vidiš hektolitre vode koji polivaju asfalt i drveće kao nešto uzvišeno.
Ipak, kreneš tako u šetnju. Odmah na početku te 'ladan vjetar spiči u lice, pa žmirkaš ko svraka na jugovinu. Raširiš kišobran ali to kurca ne pomaže, jer kiša ne pada pod perfektnim uglom od 90 stepeni kao na filmu, već ti je vjetar nosi u lice. Kišobran moraš držati ispred sebe ko da intervjuišeš nekoga, i isti ti u najboljem slučaju zaštiti glavu i gornji dio tijela do pupka, dok ostatak izgleda kao da si izašao iz poplave. Pritom ti vjetar gura kišobran, pa moraš non stop da se rveš s njim i pomalo imaš osjećaj kao da vodiš bika na grmečku koridu.
Nema veze, sad si izašao, nećeš se sigurno odmah vraćati. Ubrzo, koliko god pazio, moraš da staneš u neku lokvu, i da bar malo pokvasiš noge, ako ne, onda će automobil u prolazu da prođe kroz neku i on će da te pokvasi. Svakako, mokar si. Hladnoća ti grize obraze ko da si ona riba Tošeta Proeskog, nos polako počinje da ti curi, i primjećuješ da ti svu pažnju odvlači borba sa kišobranom i izbjegavanje lokvi, te polako shvataš da ono dubokoumno razmišljanje iz filma možeš okačiti mačku o rep. Sve više uviđaš da ovo i nije bila tako dobra ideja.
Odlučiš da zapališ cigaru, bar da imaš neki merak. Naravno, vjetar duva 300 na sat, i počneš da se okrećeš oko svoje ose ko krme na ražnju, ljudi gledaju da li si narkoman ili su te buve napale, a ti pokušavaš da nađeš ugao pod kojim je možeš zapaliti. Kad te već palac zaboli od onog točkića za kremen, konačno je upališ. Ali ubrzo vidiš da vjetar nosi sav dim i žar sa cigare direktno u tebe, gledaš je u strahu ko vrelo mlijeko na ringli, bojiš se da se ne ugasi i više ti se i ona popne na kurac, jedva čekaš da je završiš i baciš. Psuješ sve bogove od Zevsa na ovamo, i konačno odlučiš da ideš kući.
Kući dolaziš mokar, hladan ko leš, umoran i nos ti curi. Dovedeš se u red, odvrneš grijanje, pogledaš kroz prozor, kažeš kiši da se napuši kurca, legneš i upališ film. Život je ponovo lijep.
Poseban tip žene. Lepa, zgodna, duge kose i krupnih očiju, a duša širok. Ona prava slovenska. Da ne znaš osnovno gradivo iz biologije mislio bi da niti sere niti piša. Osim očigledne lepote ovaj primerak lepšeg pola odlikuje to što nije laka roba, a i onako je fina i ume da se priča sa svima. Što bi se reklo materijal za u kuću.
Retko se nađe u prirodi, a i kada se nađe onda je verovatno u srećnoj vezi od šestog razreda osnovne škole. Nađe se i poneka slobodna ali šta vredi kad u razgovoru sa njom umesto reči iz usta izlaze bale pa nemaš priliku da joj objasniš da je ne bi jebao nego da bi vodio ljubav sa njom. A da bi je posle toga odveo kući na slavu da je tvoji upoznaju, oženio i napravio joj blizance Stoju i Ostoju kao u narodnoj pesmi. Možda bi je i prvo odveo na slavu, pa onda vodio ljubam. Dok konačno smisliš rečenicu, ode voz. Pobeže od paćenika.
- I šta si uradio sinoć sa Milicom?
- Pa dobro je prošlo, uzeo sam joj broj...
- Samo si joj uzeo broj? Au koji si ti debil... Muvaš devojku skoro godinu dana, i izađe iz kluba s tobom i ništa. A tek sad si joj uzeo broj... Ubij se.
- Pa neću da forsiram ništa ako ona neće... Čekam da mi da neki signal.
- Čekaš da se skine i da ti ispuši kurac? Pa neće, ona je fina devojka. Godinu dana se vucara s tobom, a startovalo je gomila likova i sve ih odbila. Umeš da sabereš dva i dva?
- Pazi stvarno... Pa i ja se njoj sviđam. Krljnuću joj jezičinu, držaćemo se za ruke. Biće majka moje dece!Epilog: Nije se smuvala ni sa kim jer je kučka frigidna. Lika gledala kao druga, on je spopao, ona mu zalepila šamar. Jebiga.
Osoba koja vam je do pre par dana u svakom razgovoru trubila o svom lošem finansijskom stanju,o tome kako jedva sastavlja kraj sa krajem;o velelepnim računima za zimsku struju čiji su repovi dugovanja ušli u pakleno leto;o tome kako ne može da otplati ratu(kredita,školarine).
Svaki izlazak sa nemačom para praćen je njegovim opsežnim finansijskim izveštajima,čime se stiče utisak da je crkveni miš izuzetno bogato stvorenje u odnosu na vašeg sagovornika i da je eto vašem prijatelju koji ispija sitne gutljaje kafe još jedino duša ostala(a možda i nju duguje raznim potražiocima).Prosto krene da vas obuzima osećaj krivice što ste ga izložili dodatnim troškovima,pa makar i kafa bila u pitanju.Hronični nemač para nije klasična cicija,ne lepi se za druge u nadi da će se ovajditi,ali zato svaki put kad nešto plaća održi opsežan monolog o svom finansijskom stanju.
Istina je da nikada svom prijatelju niste proverili finansijsko stanje u banci i slamarici da bi utvrdili verodostojnost njegovih izraza,pošto vam je prijatelj verujete mu na reč-ako on kaže da je stanje loše,onda tako i jeste.
-Dogovarali ste se sa prijateljem za neki zajednički odmor na moru van sezone,ali je dogovor ubrzo propao iz dobro poznatih razloga.Niste se čuli desetak dana sa njim i zovete ga kako biste se dogovorili za vikendnu bleju na Avali ili Srebrnom jezeru sa ostatkom ekipe(pošto su i njima i vama novčanici prilično istanjeni).
Kao grom iz vedra neba udara vas vest da prijatelj ne može na kamperski vikend,jer u petak ide na more.U jeku sezone,sa najvećim cenama ,prijatelj hronični nemač para odlazi na more i to ne kao paradajz turista,a vi ste se još cenkali sa ekipom da mu svako uleti po neku kintu za onaj vikend da bi se i on malo zabavio.
Kroz glavu vam prolazi bujica misli-da je pozajmio,prodao nešto,dobio na lotou,ukrao...Kakogod,za pet dana on će se laditi na moru,a vama preostaje da usred neke planine oponašate životinjske zvuke dok se vajkate pred ostalima koliki ste magarac.
Bluz bakarne žice.
- Sandokane, jes` vid`o onaj sifoniski orkestar juće na televizor?
- Jesam brate Vinetu, tuga...
- Što tuga brate, sviraju ljudi ko da im duša ciganska?
- Sviraju brate, al onol`ki bakar po istrumenti, a ništa da prodavu!
Djevojka koja čeka posljednji voz za udaju. Nema više vremena za bilo šta, dodijala ćaći, još ako ima brata koji je doveo snaju koja može pomagati materi, jednostavno, vakat joj je da mijenja ključeve na privjesku s likom Žare, ili Bore Drljače.
-E, nešto kontam, mi smo 5 godina zajedno, 'oš ti mene ženit il ne'š?
- Čekaj dušo, samo da položim ovaj pravosudni, Bog da nas vidi, samo da se malo osamostalimo ...
-Nema "ČEKAJ DUŠO", Duša ima 27 godina, đe djecu rađati, gnjezdo svijati, sjećaš li se kad si mi pjevao Sokolicu ,a?
-Ali...
-Nema ali, rok ti je do prvog pijačnog dana , a ti vidi...
Ponedjeljak, prvi pijačni dan, ustaješ iz kreveta, u kući grobna atmosfera...
-Što ste vi tako tihi jutros, da nije ko umro?
-Sjedi sine, uzmi rakicu, ženo pripremi'de vode i cukra...
-Ama šta je reći?
-Sine udala se Duša, veli jutros naiš'o neki na stočnoj pijaci kupio tele, i ona sa teletom otišla, ne znam šta bi' među vama...
Pojava koja se javlja u najgorem mogućem trenutku. Preduslov je naravno biti u teškom alkoholisanom stanju.
Pijan ko majka uspeš da smuvaš neku dobru cupi, a ona još i reši da ti "da", a tuki ni da mrdne. Mek ko duša!
Koliko god pokušavao da ga probudiš - nećeš uspeti.
Muško detence, roždeno u januaru, bilo gde, makar i na slami, neće biti spasilac i preporoditelj. Neće mu doći tri mudraca sa istoka, već tri pakosne orisnice, iliti suđaje. Krvavo i sluzavo, pašće na ponjavu iza vrata, u ruke bradavičave babuskare, kojoj je ime Divna. Imaće crnu kosu, na priliku duše. Nikakav znak budućnosti i pozvanja neće mu krasiti čelo, i ništa. U godini trinaestoj, koja je baksuzna, pašće, ali će ustati, i nakrivo hodati. U šesnaestoj ješće suze svoje sa hlebom, nauka radi. U sebi sažimaće žir, hrast i opet žir, zid, ciglu i mistriju, beden snage, i sam biće lisnato i granato drvo nad zemljom. I tecijaće mnogoplodno seme njegovo iz kojeg nastaju narodi i gradovi, bića lakog daha i svetle krvi, seni bez budućnosti, ako ne zaradi protivnosnu prokazu, koja se zove sifilis. Trpeće glad i siromaštvo, kao šugu, i zavideće sitome i bogatome Gavanu. Otići će u dalek grad, u tuđu zemlju, možda samo u mislima, i čeznuće za rodnim gadalukom. Biće cenjen među strancima, preziran međ svojima. Potomstvo će ga zaboraviti, kao lanjski sneg, i duša će mu samotna lutati praznim podnebesnim prostranstvima koja se zovu očaj i beznađe.
- Koliko ih je koje se sada, tugo, valjaju u znoju kao guje u otrovu. Fuksa nekakva, od rođenja maljava, pijano hrče kraj mene budnoga, i sok joj izmeđ nogu, kapajući sa crvenkastomodrikastih usmina, smrdi na propast i smrt.
- Spavaj Gorane jebo te Bog!Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Iskonska istina. Najveća od svih. Sve što kažeš prije onog čuvenog ali sve zaboravlja i biva poništeno nastavkom rečenice. Kratko "ali" mijenja sve. Obrće naglavačke.
Dobar si ti momak, stvarno, duša, i voliš me, i poštuješ, čak znaš i kuvati, praviš sva ta romantična sranja, znaš kad treba da me zagrliš, uvijek si bio tu za mene, ali _________________. (nastavak po izboru).
Grupa ustaša na izmaku snage.
Moša Pijade: Krcune, ja ne mogu da ih jurim više! Duša mi je u nosu!
Krcun: Jao, Mošooo, siso! Ništa, mi jurimo ustaše, ti dovrši posustaše! Je l' možeš, ljubi ga majka?
Moša: Puši bre kurac.
Neugodna situacija u kojoj učestvuješ ti i tvoj poznanik s kojim si išao u srednju, eventualno u osnovnu, ili ga znaš iz komšiluka. Za nastanak ove situacije je važno da idete u istom pravcu i smeru. Ako idete istim pravcem, a različitim smerom, ovakva neugodnost se neće desiti, jer, ovakvi slučajevi se obično završe sa:
- E, 'de si! Jesi dobar?
- Evo, gura se.
U suprotnom ovo neće biti dovoljno. Za bestemicu je neophodno i da ti i dotični nemate dodirnih tema, što i jeste najčešće slučaj. Ti slušaš rok, on sluša OK bend. Ti voliš horore, on je romantična duša. Ti voliš crno, on belo. Ti si nolajfer koji provodi 24 sata uz komp, on izlazi i pijanči svako veče. Voleo bi da možeš da pobegneš kad ga ugledaš, ali to ipak nije u redu (jer te je on već spazio). Ostaje ti samo da se moliš da put što kraće traje ili da skreneš u obližnje sokače pod izgovorom da treba babi da odneseš lek, jadna, boluje od gastritisa. Ukoliko je put kratak, ova situacija se može izbeći kežual pitanjima.
- Hej, 'de si ti Miloše, druže, gde si ti, nisam te video nekoliko meseci, šta se radi?
- 'Ej, 'de si Marko, evo ništa, malo faks, malo nastupi s bendom...
- Još uvek sviraš u onom bendu Pobesnele Muve?
- Da...
- Super. Drago mi je zbog tebe... Ideš kod babe i dede, a?
- Ne. Idem ka gradu.
- E, super, i ja idem tamo. 'Ajmo zajedno.
.......
- Pa kako na faksu?
- Dobro je. Sad baš u subotu imam ispit iz...
- Da, da, zajebano je to. Zato ja nisam nikad išao na faks. Otac mi našao lep posao, i sad zarađujem, boli me uvo.
.......
- Kako tvoji?
- Dobro su. Tvoji?
- Ok su. Ima l' kakvih riba?
- Nađe se.
.......
- Lepo vreme.
- Da, da, baš je super.
- Znaš kako kaže naš narod, samo da nema kiše.
- Haha, da.
.......
(Relativna bestemica prelazi u apsolutnu. Tišina. Ubrzavate kretanje. Napokon, on (ili ti) je stigao na odredište. Napokon.)
- E, 'ajd ćao.
- 'Ajd. Vidimo se.
Prevozno sredstvo napravljeno da po najsocijalnijim cenama, a shodno tome i u najneljudskijim uslovima preveze finansijski uskracene slojeve stanovnistva(citaj-studenti) od tacke A do tacke B.
Buka je veca ili jednaka onoj u masini za ves punoj kuglagera, dok je temperatura kao na povrsini Sunca.
Jedini tracak svetlosti u mracnoj prici o Beovozu je simpaticni gospodin koji svojim povicima ''Piiiiivo! Sooookovii!'', prekrati svako trocasovno putovanje na 80-kilometarskoj relaciji.
A: Brate, pomrecemo ko Jevreji, ovaj pustio grejanje u junu, a prozori zaglavljeni, za njega je Hitler devica Marija
B: Sta kazes? Vruc? Cuti, umirem, dusa na rc da mi izadje.
G. Trgovac: Piiiiiivo, sokovi!
A i B : E,e, eee, ovamo, dva 'ladna Jelena!
U rukama nemača pojma, sve žice na žičanom muzičkom instrumentu bilo da se zvuk proizvodi trzanjem ili gudlanjem.
-Prestani to mučenje, molim te. Zvaće komšije društvo za zaštitu životinja, da vide jebemo li nešto u stanu.
-Ja volim violinu. Evo sviraću tiše...
-Voliš ti nju, ali ne voli ona tebe. I kada je najtiše bole i uši i duša. Kupiću ti sutra zeca ili hrčka, bolje će ti ići sa njima. Veruj mi!
Cats(macke)je rec koju sadrzi naziv svakog srednjoskolskog kosarkaskog/ragbi tima u americkim filmovima.
E sad,mogu oni da budu 'Wild cats'(divlje macke),'Red cats'(crvene macke),'Black cats'(crne macke),moz' da bude kako ti dusa pozeli.
Jebena rabota. Treba u isto vreme da ostavi snažan utisak, zvuči kreativno i deluje praktično, te s toga u dve reči moraš da navedeš kakvu uslugu prodaješ, ubediš potencijalnu mušteriju da dobija najbolje za najmanje pare a opet ne deluješ jeftino, garantuješ da medju zaposlenima nema nekrofila, da saosećaš sa njihovim bolom a opet ga i ublažiš, izraziš da je pokojnik bio dobar čovek i da će mu duša spakovana u sanduk vaše izrade i prevezena vašim opelo karavanom sigurno biti dostavljena na Nebo - i sve to u dve reči.
Pošto je smrt siguran biznis a i postaje sve aktuelnija usled stresa, nezdrave ishrane, progresivnih bolesti i na ovim prostorima uvek mogućeg rata, pogrebna preduzeća niču na svakom koraku, otimajući se u grčevitoj konkurenciji o svakog preminulog, jer pogrebnicima su svi jednaki i uvek dobrodošli. S toga ona najzvučnija, proslavljena imena kao na primer armagedon, had, večni mir, crni petak, večni život.. Već su razgrabljena i nalaze se u procesu konstantne eksploatacije. Ne sme zvučati ni veselo ni previše tužno, već odmereno, ohrabrujuće i pouzdano. U sebi ne sme da sadrži prizvuk reči kao što su nevernik, pakao, lopov, grešnik, pizda od čoveka..
Nije provereno, ali kruže glasine da neki poslodavci čak unajmljuju pisce i pesnike za male pare da smisle pogodno ime za novonastalu firmu.
Bačje zbog koga je Ron Džeremi prestao da snima pornjave. Iskusan je, taman toliko da svojim bližim i daljim pripadnicima plemena otvori mejl! Čak su ga i zvali da otvori jedan za mesnu zajednicu! Od tad ceo svet je njegov. Jebe pa rastura, kako bi slikovito rekli u njegovom selu. Jebe jebe, pa promeni porno sajt! Provalio je da na netu može da bude ko kog poželi i to je postao. Oduvek je maštao kako će jednog dana otići iz zabiti u kojoj je obitavao i otisnuti se u veliki grad.
Ali kako to obično biva veliki grad pored svojih velikih prednosti ima svoje mane. Te mane jedu male ljude. Te mane se hrane kompleksima sitnih duša.
Naš bačije je postao opasan jebač sa močugom od 26 u ladnoj vodi.
Problem je bio što se ta ista močuga jedino dizala i mogla videti, ali na internetu!
U početku mu to nije smetalo da ide po sajber prostoru i maše svojom imaginarnom Qrčinom. Nikog nije poznavao, ali se trudio da njega svi zapamte! I njegoovu močugu! Ali na internetu...
...Opuštena spika u Klubu Svetskih Putnika, pije se kuvano fino, sluša kvalitetan džez...
Kuliranje prekida naš glavni lik "Sajber Qurajber sa močugom 26 u ladnoj vodi, ali na internetu..."Zašto ne mogu da uđem? Pa šta ako nemam ni pozivnicu, ni člansku kartu?!
Pa ja imam 4.000 frendova na fejzbuku! Pa el to malo! PA pa ja sam moderator! Pa znam i administratora! Oćete sad da vam pokažem ko sam ja u stvari? Gde ima ovde internet?!...
Sinonim za propalo, zapušteno.
Brate, nisam sreo Mišketa 100 godina, viđaš li ga ti?
-Video sam ga preksinoć, a bolje da nisam, duša me zabolela, dečko je oronuo k'o ciganska fasada otkad ga je Maja ostavila.
Glavni baja svake veće stambene zgrade. Uvek je kod kuće, retko ide negde. Najčešće živi u prizemlju ili na prvom spratu, ne voli liftove. Uvek vam poželi srećan put kad idete liftom. On je taj koji svakoga poznaje, zna rođendan tvog deteta, tvoju slavu i kad si poslednji put bio kod zubara. Na sastancima kućnog saveta je najglasniji, uvek se zajebava, halapljivo proždire kokice dok neko govori. Zadužen je za većinu tehničkih stvari, neko koga ćete uvek sresti u bilo koje doba dana i noći. Opičen, dvorska luda, prepun viceva, prati aktuelne događaje. On ima sve moguće ključeve u zgradi, a svi vise na jednoj pertli. Ni sam ne zna koliko ih ima. Tu su ključevi glavnog ulaza, zadnjeg ulaza, njegovog stana, špajza, klozeta, ključ šupe gde skriva rakiju od žene, bicikle, poštanskog sandučeta, lifta, hidranta sa svakog sprata, ključevi katanaca sa strujomera, ključ prostorija za centralno grejanje, i verovatni rezervni ključevi svakog stana u zgradi.
Najčešće predstavlja jedini oblik društvenog života zgrade, ali je zato duša od čoveka.
ON: -O, komšija, vraćamo se sa fakulteta, malo kući za vikend, a? Čujem da si jedva dobio 6, nema veze, niko to ne gleda.
JA: -Dobar dan, kako ste? (sledi fraza koju jako dobro znam, uz drmusanje ruke dok istu priča)
ON: -Čvrst sam kao kineski zid, nisam tako visok, nešto sam niži od njega, i nisam tako star, nešto sam stariji od njega.
JA: (uz kiseli osmeh) -Doviđenja.
ON: (ulazim u lift) - Srećan put komšija! (zatvara vrata za mnom uz sve moguće počasti)
