Dvostruke ličnosti u zavisnosti od situacije u kojoj se nalaze, pate od sindroma Dr. Džekil i Mr. Hajd.
Mr.Hajd-besan što već dva sata kruži i nema mušteriju,gazi pešake na njihovo zeleno,pravi polukružno preko duple pune, vozi po tramvajskim šinama i pominje svim učesnicima u saobraćaju užu i širu familiju.Potpuni kreten!
Dr.Džekil-ima mušteriju u kolima sa kojom raspreda o svemu i svačemu da ova ne primeti da je vozi dužim putem,gađa svako crveno da bi duže vozio, poštuje propise i vozi ekstremno sporo.Duša od čoveka!
Poređenje koje se odnosi na totalno neupućene osobe koje na bilo koji pokušaj vođenja nekog intelektualnog razgovora kolutaju očima obilazeći sve strane sveta, diskretno stavljajući do znanja da blagog pojma nemaju o čemu se tu zapravo radi.
Kod sagovornika bude blagi osećaj žalosti koji u pojedinim slučajevima ubija trenutni razgovor kao sekirom i preusmerava se na Kursadžije, novu frizuru Nede Ukraden ili neki slični lajtmotiv.
- Juče sam bila sa Milicom i Nenadom u bioskopu.
- I, kakav joj je taj?
- Ma ono, nije loš dečko, samo svestran k'o kompas.
- A?
- Ma znaš kakav bedak bio kad smo nas dve posle filma počele da pričamo o kolokvijumu iz neorganske, a on jadnik samo vrti očima gore-dole-levo-desno. Kad je uzeo da čita sadržaj mineralne vode toliko me duša zabolela da sam zapevala nešto od Polumente.
Hloroform. Profesor čije se predavanje svodi na čitanje prezentacije. Dapače, teleprompterizam je njegov ontološki modus operandi, tako mu duša obuhvata ovaj svijet. U istom tonalitetu, po mogućnosti što sporije, titrirajući moždanu aktivnost kompletnog amfiteatra na jednu frekvencu; frekvencu u kojoj njegov glas postaje lađar koji će nas prevesti preko rijeka našeg kolektivnog nesvjesnog u stanje hipnotičkog transa. To je permisivan pristup, tako transfer znanja postaje lakši i mogućniji, a pri čemu i samo čitanje prezentacije postaje dio nas. Svi postajemo jedno, njegov glas. U pitanju je hermeneutika višeg reda, gdje ni on sam ne zna šta čita, ali upravo depersonalizacija i derealizacija predstavljaju prvi korak u sjedinjenju arhetipova i ponovnom rođenju našeg Bitka. On, bitak razumije se, po završetku predavanja postaje transcedentalno bogatiji, u pravom smislu te riječi, s obzirom da više ne postoje ni pitanja ni odgovori, jedino što ostaje je mir koji prevazilazi razumijevanje. Kraj predavanja svaka jedinka doživljava umiranjem ega, anestetiziranošću afekta i postiktalnom konfuzijom, izuzev profesora koji je davno spoznao da je samo medijator božje riječi, stavljajući time svoj život u službu malo kompleksnijeg uređaja za prikaz i navođenje informacija, jelte, displeja. Na pitanje da li ima šta nejasno studenti poput lososa počinju migrirati uzvodno, kako bi izašli iz amfiteatra, prešli u slađe vode i potaknuti današnjim predavanjem bili povraćeni u majčinu utrobu, baš poput lososa koji se vraća u onaj potok u kojem je rođen.
Mazohista. Muči sebe, a neretko i druge. Voli tenis jer ne postoji drugo logično objašnjenje čemu buđenje u najslađim trenucima sna, zarad dva kretena koji će da prebacuju lopticu do početka Jutarnjeg programa; ponekad i jače.
Obično se budi za odmaklu fazu turnira, tamo negde od četvrtfinala kad su jači mečevi. Nije ni on toliko blesav da prati drugo kolo i nekog tamo Kokinakisa jebenog. Valjda. Uredno navija sat 10 minuta pre početka meča, da očisti krmelje i eventualno onako sanjiv ispiša dasku od WC šolje. Taman dok ne prođe najava.
U pitanju je nezaposlen lik. Ili radi drugu smenu. A još i noćobdija. Kombinacija boli glava. Nema razlog da ustaje rano pa mu ni ne pada toliko teško da, nakon zvuka budilnika, iz stanja hibernacije dođe u fazu psovanja četvrtog kolena linijskom sudiji što je umesto "AUT!" ćutao kao pička.
JA VOLIM ŽIVOT, KAFANE I ŽENE, POSLEDNJI BOEM TAKO ZOVU MENE...
- Daj, Bojane, isključi taj alarm, breee!
- Evo.
- Koliko je sati? Gde će ti duša?
- Počinje Đoković. Tri ujutru. :pojačava tv da grmi:N.Višković: ...Novakov bilans u mečevima na tvrdoj podlozi je fascinantan. Naime, on je izgubio samo... :lupanje vremešnog oca u zid:
- ALO, MAJMUNE, SMANJI TAJ ZVUK, OVDE NEKO HOĆE I DA SE ODMORI!
Ako u svetu glume postoji pojam“karakterni glumac-ica“ - onda je Balašević karakterni pevač, čovek koji je svoj karakter prilagođavao duhu vremena i postao mera istorijske distance. Pamtimo Tita, Slobu, tranzitivnu demokratiju premeravamo svaki dan, ali pamtimo i Đoku. Omalen i punačak, voleo fudbal(„Drago mi je zbog mog starog“) ali se u estradnoj gimnastici najbolje snašao-spreman da se izvuče i proba da napravi salto mortale. Uvek je znao da bude nešto više od kantautora i da svima nesebično podeli svoju zdravu pamet , dosta zdravog smeha i mnogo politike(nezdrave). Publici je ostavio da proguta taj otrovni mamac i debelo plati. Ko nam je kriv što i kad nam je do pesme, volimo da se bavimo politikom. Poznate su namenske pesme :"Računajte na nas" „Tri puta sam video Tita Maršala" , „Ne lomite mi bagrenje“ „Živeti slobodno“.
Politika ko politika-majka svih uspeha, ali i zala, nije uvek blaga prema najrevnosnijim interpretatorima. Trenutak kad se u smutnim vremenima gubi duša, najteže je predvideti, a fleksibilni Đole sve može, ili bar veruje da ne može da ostane bez duše. I danas na sceni razmahuje nevidljivim pramenovima kose svoje žene, večne inspiracije, bez koje ne može, i nehajno se smeška publici, priča i peva. Nalazi se negde blizu nas, ali više zbog svojih pesama - srećom postale su punoletne i napustile oca. Zaklinje se da javno neće pričati o politici, a ipak mu se omakne.
U celoj ovoj distorziji najbolje što se desilo je da je najsjajniji deo raspona Đoletovih talenata pao baš na njegove pesme, mnoge još uvek vrede i ostavljaju onu tišinu i zanesenost zbog kojih su i napravljene.
Nenadpevljive balade:
Slovenska
Priča o Vasi Ladačkom
Život je more
Svirajte mi „Jesen stiže, dunjo moja“
Odlazi cirkus
Neki novi klinci
D moll
balada o GSP
Boze mili cuda velikoga,
Ili grmi il' se zemlja trese,
Il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese
Nit' udara more o bregove.
Vec to tramvaj ide Nemanjinom,
Kako ide vesela mu majka
Po tri trole u daljinu skace
Po tri u dalj', po dve u sirinu,
A po jednu sad gore sad dole,
Na stanici svakoj bitka slavna
Ko ce prvi uci u tramvaje.
A kad covek u taj tramvaj udje
Na ulazu kondukter devojka
Na glavi joj kapa umazana
Ispod kape kose necesljane
Te izdaje karte natenane.
Po dve karte na minut izdaje,
Svaki drugi minut se odmara.
U tramvaju guzva pregolema.
Da je kome stati pa gledati,
Imao bi zasto da se cudi,
Mesta ima za sezdeset ljudi,
A unutra tri stotine dusa.
Izmesa se i staro i mlado,
Izukrsta i noge i ruke,
Dzeparosi rade na sve cetir' strane
Pod klupama sitna deca sede
Na klupama po petoro ljudi
A ostali na noge lagane,
Jedno drugom gaze na zuljeve
I pod rebra laktove guraju.
Tu se jedan junak zadesio:
Desnom nogom na prednjoj platformi,
Leva mu se jos po zadnjoj vuce,
Drugi gurnu noge kroz pendzere,
Treci junak i noge i ruke.
Jednom samo glava u tramvaju,
Telo mu se po vazduhu klati,
A cetvrti sve je nadmasio,
Zubima se za migavac drzi.
U tramvaju cika, plac i vika.
Svi putnici oci izbecili,
Mislis, sudnji dan im odzvonio.
U tramvaju, stari ljudi pamte,
Behu nekad sipke za drzanje,
Ali sada od silnijeh sipki
Samo jedna zdrava ostanula.
Drzi sipku sto pedeset ljudi.
Tramvaj skripi, trza, cima, trese,
Pa nastaje zveka i zvonjava.
To putnici gube ravnotezu,
Junackim se glavam' sudaraju,
A kad stigne poslednja stanica
Tuzno ti je okom pogledati;
Kad izlaze ljudi iz tramvaja
Nekom nema na cipeli djona,
Jednom fali leva nogavica,
A drugome i oba rukava
Jedan udje u novom odelu,
A izadje u gace kupace.
Ostala mu od celog odela,
Dva, tri konca tanka, duga bela,
to tako biva svakog dana,
Sve do mraka, a od jutra rana.
Period inkubacije i čekanja da mlado pile poraste u borbenog petlića.
- Je li, Mirnice - dušice, čula sam da si bacila oko na malog Vlada...
- Pa, ovaj da, mali je šećer, već mi ide voda na usta i koče mi se vilice!
- Si ti normalna, on je još zigot ženo?!
- Ako, ako, nije meni teško čekati, odloženo zadovoljstvo je najmilije, nego idem ja do grada malo da vežbam, živa sam duša, taman dok se njemu spuste jajnici!
Osoba koja izvršava ulogu životnog saputnika ali s određenim vremenom trajanja.
Obično traje period i iščezava po difoltu karaktera jer šta i očekivati od nekog koga ste pokupili usput.
- Pa gde si čoveče, nisam te vido od vojske, jesi još s onom....kako...čekaj setiću se...nemoj...Marijom???? Jebote ona što ti pisma pisala svaki dan!
- A joooooj, ta Marija? Ma jok, bre, jesam ono, je oženio i sve, al nije to bila moja srodna duša, moj saputnik.
- Znači Usputnik?
- Pa jeste, imamo dvoje zajedničke dece i jednu zajedničku alimentaciju, ali kakvi ona i saputnik, bre!
Ima ih svugde.Trude se da te zbune da ni sam ne znaš šta si rekao.Uglavnom se izvlače od posla.
1:Alo bre Mirko dođi 'vamo,pomozi mi,duša mi u nosu.
2:Ne mogu,vidiš da vršim istezanje donjeg dela tetiva.
1:Pa da li si ti normalan,jebale te tetive,šta ladiš jaja tamo.
2:Begaj bre budalo.Pričaj o onom što znaš.Hlađenje testisa se ostvaruje pomoću
znojnih žlezda sa površine skrotuma i pomoću venskog spleta koji...
1:Ma beži bre u p.... m....... uradiću sam.
Ateistička sprava koja može otkriti antihrista!
- Kako ne možeš da veruješ u Boga? Nije mi jasno.
- Za početak, nisam ga nikad video.
- Pa, ni svoj mozak nisi video, a veruješ da ga imaš!
- Sad kad si pomenuo, tašta mi bila na CT skeneru i, da viš' čudo, videla svoj mozak. Čak se i ja uverio da joj se i to mota po glavi!
- Sotono! Gde će ti duša?
Može da predstavlja prvi utisak o nekoj osobi.
Kolce, grand ili neka stara narodna pesma - seljober
Novokomponovana pesma o ribi koja izlazi u grad i pojebe se sa prvim dečkom - ziljava fuksa
Lepa neobična, nepoznata melodija - romantična duša
Neka nacionalna pesma - radikalčina
Najnovija pesma neke zvezde Granda ili autotune stvar Elitnih odreda ili sl. grupe - glupa klinka/klinac
Melodija gde dominira zvuk električne gitare - sektaš
Pesma Dragane Mirković - Pekky
Neka elektro stvar - partimanijak, ali moguće anarhista i ludak
Difolt Nokia ringtone - Lik kome fon služi da se javi i pošalje poruku a za podešavanja mu se jebe
Nekad davno predstavljao je sinonim za poštenog čoveka. Danas, u vreme kapitalizma i latentnog socijalizma u DNK prosečnog Srbina, on predstavlja sinonim bede, jada, čemera i svega crnog da crnje ne može biti.
Radnik u fabrici postaje predmet fabule kada se priča o tome kako postoje ljudi koji ne mogu sebi priuštiti da idu na letovanje, pileće belo deci za ručak, fensi cipele deci za malu maturu ili crnogorski "Vranac" za slavu. Oni koji ga pominju u najvećem broju nisu ni videli fabriku, možda samo sa auto-puta. Prema verovanju, radnik u fabrici nikad nije išao dalje od svoje rodne grude i radi samo za puku egzistenciju.
(Dnevnik) Danas u 13 časova policija je privela Miroslava Miškovića i još 9 osoba zbog sumnje da su oštetili državni budžet za preko 17 miliona evra...
Pa, mamu im jebem, gde će im duša! Oni kradu milione, a prosečan radnik u fabrici jedva sastavlja kraj sa krajem!
- Dragi...
Reci, draga...
- Gde su nam slike sa Maldiva, dolazi mi sestra, pa hoću da joj pokažem!
Eno ih u regalu!
Izraz koji koriste mladi (mada je sve češća upotreba i kod odraslih) koji nisu čuli za desetine drugih izraza kojima mogu da kažu da im se nešto dopada.
Titja Barbi: Vidi kakvu sam majčicu dobila od Igora. Duša moja sve mi kupuje.
Jagodica Bobicica: Joj blago tebi. Ekstra ti je majca, pozajmićeš mi je u subotu. Važi?
***
Kikica: Jesi li video kakva je ona Mišketova devojka. Ovratna je. Kravetina.
Jovaš: Ona je ekstra riba, samo si ti ljubomorna.
***
Slavec: Kako je bilo sinoć u gradu?
Blažec: Ekstra! Lemali smo neke klince, mnogo su se duvali.
Period ekvivalentan razmaku izmedju dvije novčane podrške roditelja prosječnom studentu. Što student duže studira, ova pojava je sve rjeđa i za studenta neobičnija.
Telefonski razgovor:
- E ćao kevo, šta ima kod vas? Kako ćale, burazer, mačka Zorica, komšija Sreten i ostala mnogobrojna familija?-Dobro su sine, standardno sve...
-E da skratim. Kad se mogu nadati kakvoj svježoj finansijskoj transakciji u moj napaćeni budžet?
-Čuj bezobraznika! Pa slali smo onomad, šta oćeš bre više derikožo!?
-A bre kevo gdje će ti duša? Prije će stići pomračenje mjeseca nego pare od vas!
Najveći stepen žaljenja za nečim. Može se osetiti prilikom očajavanja za propuštenim prilikama ili posle gubljenja dragocenih stvari.
Upravo si prodao svoj prvi auto, i dok gledaš kako izlazi iz dvorišta i tvog života, kroz glavu ti prolaze svi kvarovi, gašenja na semaforu, guranja uzbrdo i nizbrodo, ali i sva putovanja koja si imao sa drugovima i sve one koje si spavao na zadnjem sedištu tog krša koji si pokušavao da uvališ nekome mesecima. :blagi osmeh, seta u očima i bol u duši:
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Darko Pančev: Duša me boli što nisam otišao u Real!
Ništa gore kad imaš ovakve likove za drugare. Mora sve da kaže mami i tati, ne sme da pije koka kolu dok ne pita mamu, u grad može da ide do 10 sati jednom u četiri vikenda i to da ode sa nekim likom u koga njegovi roditelji imaju poverenja, da ne uzme drogu. Daju mu pun kurac para, da bi videli da l će njihovo dete da kupi drogu, pivo odbija jer kaže da ne voli, trava je droga koja zaglupljuje, ako neko puši u društvu beži od njega jer će kući da misle da i on pljuga. I tako njegovi roditelji od deteta prave retarda, zbog kompleksa iz svog detinjstva, a tom retardu se svi smeju zato što nema svoje JA.
-Ajde u grad, konju!
-Uh, čekaj, moram da pitam mamu, neće me pusti sigurno.
-Ajde pitaj je, ne mogu te čekam 2 sata.
....
-PUstila me, idemo.
Mama: E Mika, sine, čuvaj ovog malog, nešto mi je sumnjiv, povukla se mamina duša u sebe, ne znam šta mu je.
-Ma oću, dobar je on bre, može sam. (u sebi: jebem ti majku, ja da ga čuvam, nema glavu svoju)
Mama: Ajde, sine, idite, nemoj pivo ono ubiću te ko opet probaš. Ni kolu, nije dobra za zdravlje.
----------------------
5 minuta kasnije
-Tih, jeste mi mama smor, a?
-Ma, nijeeee, nije uopšte.
-Dobro da nije srala pred tobom zato što smo se pobili sa ona 2 lika prošle nedelje.
-Pa jebem ti mater, je l možeš ti nešto da prećutiš kući?
----------------------
5 minuta kasnije, mamica ga zove na fon
-Sine, eeee, duša mamina, kad dolazite?
-Pa tek sam izašo iz kuće.
----------------------
-Jaoj, daj mi taj telefon da ga isključim, smori ta tvoja keva.
-Ali misliće da sam mrtav.
-Makar će da se obraduje kad te vidi živog kad dođeš kući. Daj telefon, šta me gledaš?
----------------------
-Je l nećemo da idemo opet da se družimo sa onima što vare? Vulkarni su mnogo.
-Dobro ajde, nećemo da idemo. (u sebi: U jebem ti mater, kako bi ti nabio ovaj ugašeni telefon u dupe)
Ljudi koji imaju težak život. Njihova kičma iskrivila se pod udarcima kožnog biča života, ali duša ostala je upakovana i netaknuta poput himena mlade device. Oni su tu da vas izvedu na pravi put. Njihov glas je ritam sekundare. Ako vas to izluđuje, kasno je za savete s lekarom i farmaceutom - ama, čoveče, đavo živi u tebi i taj đavo mora biti isteran. A oni će ti pomoći.
Neće oni da te uvrede, ne. Oni samo žele da prihvatiš istinu da su iznad tebe.
Oni su uspeli da se organizuju u ova teška suluda vremena, znaju da nije Sloba kriv - mi smo govna (kako ko, hehe) i da... stignu pet minuta ranije, tja, oni dominiraju!
Oni znaju unapred. Oni će ti reći da li će izbiti Treći svetski rat i da su Rusi govna. Oni će ti objasniti šta nam podvaljuju da jedemo, oni su u stanju da raskrinkaju farmaceutsku mafiju, oni uzimaju koka kolu zirou uz big mek jer će uštedeti kalorije za jutarnju masni burek, a ne ko ti, pogle' svoju stomačinu... Oni mogu petn'est puta bez vađenja, nisi ti svestan šta se sve nauči za pet minuta, dečko, pet po pet... Nakupi se tu vremena za život jedne muve, e! A oni su svaki put nešto naučili čekajući nekoga. Jeste da su sami stigli ranije, ali oni ne vole da cepidlače.
Potukli bi te na bilo kom životnom polju. Oni imaju ulogu kralja, a ti si običan pijun. Nemoj se ljutiti, jer to tako mora. Oni su ipak "ljudi koji", a ti si doš'o na vreme ili ne daj Bože, pu pu, pomeri se s mesta, zakasnio koji minut.
Jedino gramatičko pravilo koje u Srbiji svako poštuje više nego ćaleta i kevu zajedno. Jednačenja po zvučnosti i mestu tvorbe nemaju šanse.
- Trista kurca mi fale.
- Nosi se bre u trista pičke materine!
- A u autobusu trista duša...
- Oš s mene u bioskop da gledamo trista?
- Zna mi ona trista kurca.
- Šta zna dete šta su trista kila?
- Nas i Rusa, trista miliona.
- Zastava iljadu i trista.
- Čekaju me trista rabote!
- Trista kuraca-palaca.
- Milka od trista grama.
- Skripta od trista strana.
Ima još bar trista primera ali ko da ih više nabraja, omrknućemo...
Za sve koji nisu procitali prvi deo, savetujem da prvo njega vide
http://vukajlija.com/komsin-stojadin/133256
A evo nastavka naseg milog komsije i njegovog dugogodisnjeg vernog i odanog mezimca.
Taman ste dosli iz skole, doneli na uvid novu kuku, naravno ne iz muzickog ili iz likovnog, nego iz matematike, ili ako ste neki dunster za jezike, onda tako otprilike iz nemackog, sto ni angela merkel licno ne bi popravila kod debele, guzate profesorice.
Ali nije ni to najveci problem...samo vam je krevet u glavi... jos od jutros, na jedno oko spavate, najradije bi se samo najeli kao izbeglica, nekog nadrkanog rucka,koji zamisljate jos od jutros, i strovalili u krevet na popodnevnu dremku, od cirka 3 sata... puna dva tanjira pasulja sa kolenicom(onako slanom, pa socnom) smirena, na to casa hladne kisele vode i polako se gegate do sobe, i samo zamisljate kako padate u dubok san... sve ide po planu... lezete... i opet dolaze one dve pomenute gospodjice iz prvog dela...samo sto sada nemaju lepeze, nego odma krecu na stvar....
kad odjednom.... kao da nazirete nesto sa pocetka ulice da se priblizava ne nekom velikom brzinom... a zvuk sve jaci.... jos jaci....grrrrrrrrrrr.....
nije moguce....
GRRRRRRRRRRRRR........ auto staje.... muk nekoliko trenutaka... ma cini vam se sigurno...halucinirate od jutros....
GRU vratima! ! trgnuli ste se i pomalo uspravili... cujete starog,vazda dobrog Radojka..... hrrrrrrrrrr ....PU!!!! (pljuje zelenu tvorevinu nejgove usne duplje pored svog mezimca...
ma jos halucinirate sigurno....
SLAVICEEEEE....(komada 3 do 4 puta...) slavica se odaziva....
donesi mi gedore dole, nesto hladnjak kao da je produvao....
koje geeeedore??? (frekvencija, ovaj put poslepodnevna od 200000mhz)
one sa police, jebem te ja, koliko ih imas u kuci !!!
NEMOOOOOJ SE DEERRRATI cujem te!!!
u tom trenutku se osecate kao da pocinje da vas zvace prezivar neki i cekate da vas sazvace, proguta pa vrati... na ponovnu terapiju...
evo ih radojko...jel' ove??
te, te, daj ovamo!
(radojko,uzima gedore, podmece staro satorsko krilo pod prednji deo svog mezimca, na blizi retrovizor kaci tranzistor, a bas krece pesma od silvane, dusa je boli... mene boli i dusa i glava, pa se ne derem kao ona, nabijem je na antenu, i njega i kineze sto su mu prodali taj tranzistor, jace od ciganskih kola sto perije prodaju.
prepoznatljiv zvuk.... CUK CUK CUK... nocas me dusa boli(radojka pogadja pesma izmedju leve i desne komore srca)....CUK CUK teeeeeesko je....CUK CUK
SLAVICEEEEEEE!!!
polako odustajete od svega, i pomisljate da dignete ruku na sebe, jer vidite da od spavanja nema nista,razmisljate da prodate mladju sestru za neke pare, i pobegnete na island...
sta je sad?????
donesi mi onu rakiju, nesto me zgaravica stegla !!
i ti i rakija... evo sa'cu !
Stize rakija, taman u trenutku kad je silvana zavrsila svoje izlaganje... pocinju gruzanke devojke...
"leeepe li su nano, gruzanke deeeevojke...(CUK CUK.... pa ubrzano...cuk-cuk-cuk-cuk-cuk...struze po mozgu...)deeeevojke iz gruze lepe su ko ruze...
nateze pristiglu velikomucenicu, i cuje se ono cuveno....uuuuuuuhhhaaaaa...dooooooobra!!! ala sam je udesio, najbolja je ove godine....par sekundi tajac... uuuuuuuh... ODLICNA!!
u tom trenutku, skacete iz kreveta, uzimate patike i loptu, i zamisljate da ste roberto karlos i da mozete radojka da pogodite medju rogove, pa nek onda popravlja stojca, ako hoce do mile volje... od tog svega vam ostaje samo lopta, naravno, pa je uzimate i idete na obliznji teren, u nadi da makar malo popraviti ovo posle podne...
"oooo, mali, kako je?? jel' slusa tata??"
"zdravo komsija! (u sebi besni, a ne smete nista da mu kazete, jer je caletu namestao antenu prosli cetvrtak, i pomagao je kad ste topili cvake zimus, pa znate da ce vas cale izribati ko kupus, ako budete srali nesto)
slusa, slusa...
"a... jel' jebes nesto?? a? A? eee...ja sam u tvojim godinama gurao macora gde sam hteo...dok nisam ovu slavicu nasao... posle mi je macor promjaukao.... (seretski smeh)...al' nije radojko jos za baciti...
a ova mala sa treceg sprata?? (sad bi ga najradije onog gedorom udarili po sred cela, samo da mozete, ali jbg, zivot nije prava linija) a?? A? vidim ja kako ti nju gledas...aaaaa....svaler si ti stari...e da znas kako smo tvoj tata i ja...(he he he, kao bolje da ne znam, da razmisljam, jebe mi se bas,imali jednu kafanu, i kao sve ribe su samo njih dvojicu arbajtera gledale, jesu ali juce)samo napadaj, ne jebu lepi nego uporni(vazda dobijete neki mudar savet...)
idem ja komsija...
ajde, ajde...i nemoj samo da ja dodjem, a ti iza zgrade da si uvatio komsinicu Lidiju....(opet seretski smeh)
i nastavlja... sit kaaaafano....cuk cuk cuk.... da Bog da se... CUK CUK...
Kevo, mogu ja da zovem drustvo u subotu uvece pre grada?? da ispeces neke kolace, ja cu kupiti nesto da pijemo? svaki vikend smo kod nekog, i na mene je dosao red...
kad si to mislio??
pa uvece, oko 9...mozda do 11,necemo duze..
u 9?? pa kasno je... u 11 svi vec spavaju...komsiluk ce se buniti!!
( o pa da vam jebem mater svima !!!!)
Vekovima unazad najomraženiji neprijatelj ljudske rase, posle promaje, su biljke. Generacije i generacije mužjaka su odrubljivali biljkama reproduktivne organe i poklanjali ih ženkama kao poziv za parenje, a one su sa ponosom nosile ove poklonjene iskasapljene genitalije u kosi, ili ih čuvale u vazi ne bi li pokazale moć trsitelja koji ih je doneo. Što je biljka bila obdarenija, veću metu je predstavljala krvožednom čovečanstvu, veći uspeh je bio posedovati njihove mošnice.
Ali tu nije kraj njihovom javnom ponižavanju, jerbo ljudi koriste skoro svaku priliku da ih ponize još više! Rođendani, proslave, svadbe, praznici, pa i sahrane, svi bitni ljudski događaji gordo i šaroliko prekriveni biljnim testisima, ostavljeni da se beživotno suše i propadaju...
Arogantno prikazivanje unakaženih organa širom planete i u svim prilikama pogodnim za kurčenje prenosi samo jednu poruku: "Iskonski mrzimo suštinu vašeg bića, kao i činjenicu da postojite." A tu porobljivanje i ubijanje za ljude jednostavno nije dovoljno....
Dva cveta u saksiji mirno posmatraju prolaznike na ulici:
-Eeeee zumbule, dobri su to momci bili, stasiti, zdravi... A vidi sad kako im tukididi jadno vise iz onog buketa, uništeni su za ceo život. Pa dokle više bre? DOKLE?!?-
-Vala baš... Pa aman ljudska raso, gde će vam duša??? U redu je, shvatili smo, jači ste od nas, možete da prestanete da se kitite našim đokama gde god stignete!-
-(Pušta suzu junačku za otadžbinom i mučenim svojim narodom)-
