Maksimalo ironična konstatacija na nečiji komentar "Ma dobro je u suštini."
Ista se može primeniti na osobe, koje u opet u suštini, imaju "dobru dušu."
"Nije u Srbiji toliko loše. Još uvek ima šta da se spase."
"Ma da, da je bolje ne bi valjalo. NedaotiBog."
----------------------------------------------------------------------------
"Znaš kako, on jeste malo nervozne prirode, ali u suštini ima dobru dušu."
"Ma da, super mu je duša. Razbio dečku glavu flašom zato što je ovaj uzeo pikslu s njegovog stola. U pravu si, nije toliko loš, mogao je i da ga ubije... ma važi, da je malo bolji ne bi valjalo. Baš odličan je."
Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!
Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.
Prijatno!
Stanislava, studentkinja Više poslovne: Tetka, a... tetka, može li pohovani kačkavalj sa pireom?
Tetka Radomirka: Ne, kačkavalj ide samo sa kuvanim spanaćem.
Stanislava: Ali ja ne volim kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dete, zadržavaš red.
Stanislava: Alergična sam na kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dobro, hoćeš grašak?
Stanislava: Ne, hoću pire.
Tetka Radomirka: Ne može pire, nije nam dozvoljeno. I kreni dete, zadržavaš red.
Stanislava: Ali dajte mi pire, molim vas (reče skoro plačnim glasom)
Tetka Radomirka: Evo ti pire, pičkice jedna mala. Kad sam bila tvojih godina radila 3 posla istovremeno, nisam imala da jedem kako valja a ti tu nešto izvoljevaš. Drži pire, jebo te on u dupe.
Stanislava: Eto, jel bilo tako teško?
Tetka Radomirka: Nije, al mi se čini da se taj grmalj sa Romanije kraj tebe jako razbjesnio. Ne bi se začudila da te siluje usput.
Stanislava: Molim???
Tetka Radomirka: Tu je uvijek u tačno određeno vrijeme, tačno znam kad jede. E sad, on oće da poludi pa da siluje curice, kad mu ne daš da jede kad njemu odgovara.
Stanislava: Tetka, pomozite mi, molim vas!
Tetka Radomirka: Pa jesam! Dala sam ti pire i kačkavalj, OPAAAAAA!
...a u sopstvenom ne vidi balvan
Opis osobe koja u svakom momentu vidi i komentariše tuđe mane, tuđe probleme, tuđ život.
Svoje sopstvene mane, čak i ako joj se ukaže na njih, ne priznaje.
-Jesi li čula za Milicu,šta je uradila? Oterala sina i snaju iz kuće, gde će joj duša da mi je znati.
-A jesi ti nešto bolja od nje? I ti si oterala svoje.
-Kako mene možeš da upoređuješ? To je nešto drugo.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ona naša komšinica opet trudna, četvrto po redu. Na nju muže nesme ruku da stavi, odmah ostane u drugom stanju.
-Koja si ti... Pa i ti imaš četvoro dece.
-To je nešto drugo.
Kažu da se na točak bršljan ne hvata, voleo sam da verujem u to. Voleo sam da verujem da sam taj točak. Da sam ciganska duša neukrotiva, bez korenja čvrstih i bez definisanog cilja. Lutalica.
Kum se znoji, sveća pucka, zvona zvone a mene steže svilen konac, ne oko struka, oko vrata, crvena kravata, svilena. Svilen konac ili svilen gajtan? Eto ti bršljena!
Šta kažeš - patetika? Pa sine šta očekuješ? Odrastao sam uz Bulajićeve vele(filmove)izdaje, Šotrino đubrivo za božure i Srđanove novčaaaaanice. Šta očekuješ da je uhvatim za okovratnik i lupam joj glavu vratima kao Vini Džouns? Nisam iz te priče, takav pristup razmišljanju je zamr'o, sleng je mrtav-živeo sleng! Kurac! Nema naslednika. Ostala je patetika, stegao nas svilen gajtan sve. Devedeset minuta je Emir svoj točak kotrljao, izvodio zgubizgojle i eno ga ode niz reku, sav lep i uvezan.
Kidam bukagije! Izlazim iz fosila, širim krila, svi glave dole, kidam sve pred sobom, palim sela i otimam deve. Princeze mi blajvaju, vitezovi drhte. Zmaj se vratio!
Onda se maglovito jutro dodatno zamuti, čarobnica u krevetu, ona je to uradila. Dva patrlja gde su nekad bila krila povezane svilom. Krvavljenje zaustavjeno poljupcima ili mi je popila krv? Malo antiteze? Malo "ili ili"? Slovenske? Bože sačuvaj ti i taj tvoj panslovenizam, nemoj neko da te čuje. A i to što "Bože" pišeš velikim slovom sine to je malo out, nemoj da te antife čuju, nakotilo se, oće da ta iskida čopor, čuvaj se crvene noći. Pa na početku rečenice je, 'ajde bogohuljenje, u redu to mogu da svarim ali pravopisnu grešku - bože sačuvaj! Eh taj običaj da svilen konac bude baš crven...
Kupi kondome, iseci hleb, istresi stoljnjak. Čekaj, a jutarnja kafa? Pljuga, pa malo Žurnal, Nedeljnik, malo da pojačam 357? Vezan.
- Šta radiš to?
- Kuckam nešto, nemoj da me om...
- Trebalo bi da smanjiš cigare.
- Dobr...
- I da odvezeš auto na pranje i ovaj tepih isto.
- Ali idem na teren sutra, šta smeta prljav auto?
- Šta će da pomisle komšije?
- Libo me ckura.
- Zabranjen ti je sleng koliko se sećam! Ili ćeš da se ponašaš kao divljak i pričaš tako ili nema ove dve lepotice za tebe :prsi se:?
- Čekaj, molim te minut, uradiću sve to samo da otkucam još dva pasusa.
- Hoćeš tortu?
- Hoću.
:odlazi: AAAAAAAAAAAAAA jebem ti život ti jebem kako sam se opet uvalio u sve ovo KAKO! KAKO!?! KAKO JEBEM TI SVEĆU TI JEBEM KUME!?!?
- Hoćeš sok?
- Hoću.
:odlazi: Makazama? Nožem? Ili da se pak opustim i da visim o svilenom gajtanu?
Sastavni dio rečenice kojom se iskazuje različitost upravo pomenutog pojma u razgovoru. Od naziva stvari, preko načina vršenja različitih radnji, pa čak i do načina života.
- Pa dobro brate, otkud tolike masnice?
- Idi bre begaj, išao sam kod šure u Bosnu na svadbu, kupovao mladu.
- Pa?
- Pa trebalo se probiti do mlade. Kod njih u selu se tako radi.
- Dobro, al to i dalje ne objašnjava masnice.
- Probiti se kroz krdo međeda bosanskih! Je l' sad razumeš?
- Hah, a ti nežna duša vojvođanska. E živote, lutalico...
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ajde bolan, stavi to na korpu pa da idemo.
- Kod nas u selu se kaže paktreger.
- Kad si u svom selu, govori kao u svom selu!
Na prvi pogled ovo je naziv grada u Bosni, ili metala!
Ali to je savrsena fora koja se najcesce koristi u skoli,medju gradjevinskim radnicim i samim ljudima koji zive u istoimenom gradu!
Gradjevinac zajebant(inace covjek koji je citav zivot proveo na gradjevini) :alo momak kako se zove onaj savitljivi metal sto cigani vade iz akumulatora?
Naivni gradjevinac(najcesce student ili neka napacena dusa kojoj nije do zivota i samo ceka da se zavrsi jebeni dan): olovo
Gradjevinac zajebant : NA MOM BOLOVO!hahah(bolesni smeh)
Ostatak gradjevinskih radnika: u glas haha ala si ovca!
Naivni gradjevinac : :uzima ciglu i udara se medju oci u nadi da ce ostatak dana da provede u hitnoj!
Raditi, dok ti žuljevi ne stvrdnu k'o kod kopača Rudarskog basena.
D' umreš od posla, a naravno, u Srbiji, ni za kakve pare... Od jutra do mraka, a još povrh svega nisi siguran ni da ćeš platu dobiti...
Ja: Gazda, 15h ravno, upeklo Sunce, šake ne osećam, mogu samo vode da popijem, 'de će ti duša?
Gazda: Vode, kakve vode, ne plaćam te ja da se kupaš ovde, nego da radiš...
Ja: Pa hoće li bar biti plata u ponedeljak? Dirinčimo ko crnci!
Gazda: Plata? Ma nemoj, ti bi i da radiš i da platu primaš?! Vuci se bre na posao! Kad završite sa tim taman i kamion cementa da mi istovarite, treba da stigne oko 18h.
Odgovor moje babe na pitanje trenutne lokacije rendom predmeta.
A: Babaaaaa, gde su mi one patike za fudbal, ovde su stajale, iza vrata?
B: Ja Bogami bacila, prsti ti bili šuplji, isprljaš čarape, onda mi isprljaš tepih, ne mogu da čistim svaki čas.C: Babaaaaa, da slučajno nisi videla onaj Gajger-Milerov brojač ovde što je stajao?
D: E duša babina, je l' ti to treba, meni se učinje neka skalamerija, Bogomi sam bacila.
C: A?
D: Đe ima to da se kupi, evo saće baba tebi da da pare da kupiš novi.
Aludiranje na predugo boravljenje u nekom objektu.
-E brate, ova slava ti je zakon, ne pamtim kad mi je zadnji put bilo ovako dobro. Daj idi donesi još jednu flaju vina, da se popravimo.
-Reci ti meni, jel treba ja gostima da donesem lavor i noge da opreru, možda bi i spavali ovde. Vidiš da je pola 7 ujutru, duša mi spava!-Ajmo bagro napolje, hoću da zatvaram kafanu, jel treba možda da vam lavor donesem, i noge da operete, voz!
Nemam dovoljno opširan vokabular niti sam rečit u tolikoj meri da mogu da opišem kako i koliko ove reklame utiču na mozak. Možda čak i gore od niskobudžetnih reklama na pinku (Zdravko Herbi & co), koje kraće traju, pa se trude da na brzinu i što efikasnije moguće unesu u našu podsvest subliminalne poruke što dovodi do nusefekata, kategoričnog izazivanja pojačane želje da nekoga nasilno jebete kod odraslih, a kod dece mlađe od 12 godina nagon za lizanjem sopstvenih genitalija. Skrenuh s teme u pičku materinu, ovde se priča o onim reklamama koje dođu jednom godišnje i opustoše nervni sistem svakog ko odgleda više od dve. Elem, jeste li gledajući reklame koje prikazuju grupu ljudi za stolom kako se goste i pevaju, sa radošću u očima i naratorom čiji glas vibrira dok priča, a koga boli kurac šta priča dok kamera zumira sva ona jela i prase na sred stola pa onda pređe u krupni plan Knjaz Miloša ili Zaječarskog, dakle jeste li se osetili nekako smešno? Kao da vas neko dira po srcu ili vam lagano liže stidne dlačice, udara tamo gde ste najslabiji. Znate da je reklama sentimentalno mnogo značajnija od pišljive vode, jer vas zvuk harmonike u njoj podseća na onomad kad je stari kum mrtav pijan zasvirao užičko. Atmosfera je idilična i osećaj koji izaziva je toliko domaći da vas boli duša kad na kraju reklame vidite debelog lika koji drži flašu piva kao da mu je rođeni sin kojim se ponosi i diči. Neoprostiv osećaj koji sjebe mozak. Ove reklame jedine imaju tu moć da ti skenjaju dan i upravo zbog toga predstavljaju direktan atak na sivu masu.
- Brate prebaci na Hrvate da vidim kako mi stoji Dinamo.
- Ček, ček samo da vidim ovu reklamu...
(Gledaju bez reči, na minutu i dvadesetoj sekundi kreću da im se cakle oči da bi se posle epiloga razočarali i smorili ko pokis'o kurac na biciklu)
- Uvek se naježim na ova govna!
- Mi tu kume, mi tuuu.
Osećaj kad ti iznenada nešto lepo legne : dotakne dušu i pokrene sećanja ili zavrti maštanja.
Nekad je muzika, nekad poznati miris, neobičan prizor....
U kolima, na semaforu, tek ste ušli u auto, klima ga još nije rashladila...birate stanice i nemate sreće (red rumunskih vremenskih prognoza, red nemuštih reklama nakita za zube...) i odjednom...prava stvar!!
Ta muzika čisti dušu iznutra i spolja briše znoj sa leđa.
Posle toga može da se nastavi sa izveštajem o vodostanju, što se radija tiče; da se pokvare svi semafori u gradu, što se saobraćaja tiče; da mobilni zvoni do besvesti, što se smarača tiče....vaša duša je za kratko namirena.
Ispraviti krivinu, usmjerti na pravi put. Otpetljati pile iz kučine.
- Šta bi s našijem Gligom noćas? Jel se to napio malo, duša moja?
-- Isto kao kad ti kažeš da si se udebljala malo... Mrtvo telo suncetipoljubim!
Al` da vidiš kad sam ga oporavio dvaput preko tintare kako pravolinijski puže u sobu hehehe
_______________________________________________________________________- Alo bolan, oćeš oporavt` već jednom? Stav`la sam burek, izgorće ušporetu!
-- Ćut` more bona, mogla si se podaprat` jednoč! Evo ga pao u nesvjest teško će se dići opet.. ( fuj )
To su komšije koje posle nekog incidenta (ubistvo porodice,samoubistvo itd.) daju intervju za TV kako su oni šokirani time što se desilo i kreću sa hvalospevima o počiniocu (komšiji), a dok nije došla TV ekipa nisu ni znali kako se preziva.
Primer 1:
Ja sam u šoku! On je uvek bio fin komšija,uvek se javljao kad nas sretne,pomagao oko cegera,ko bi rek'o da će tako da popizdi i pobije tazbinu.Primer2:
Prosto neverovatno. Duša od čoveka. Jeste da ga je supruga ostavila zato što ju je lešio k'o vola od batina i odvela decu, da je dobio otkaz zato što se ne trezni i da više nema krov ad glavom, ali ko bi rekao da će da digne ruku na sebe...
Oduvek sam zeleo da imam starijeg brata, keva me zove "Bsan", a tepa mi "bata", moglo je biti tako, sve do sada, mada '89 rodio se my younger brother. Zovu ga "Rasa", on je iz drugog braka, isti nam je otac, ali druga majka, danas mi je drazi nego sto mi draga Najka, on je sad u Crnoj Gori ali linija je tanka. Dok sam odrastao, nedostajao mi je tata. Jednog dana mi je zivot pokucao na vrata. K'o sto kaze fifty, to me danas cini vecim. Kevi je bilo jako tesko, kada se setim, da sama izadje na kraj u mnogim situacijama, cesto na gajbi iznenada dizala se galama, jer nam fali hrana, jer se pusi gandza, jer je ona sama, u skoli sam los sa ocenama. Pravio sam sranja jer nisam znao kako da idem dalje sam, bilo bi mi lakse s bratom. Da imam nekog pored, ja onda ne bi plak'o, u kuci bi bio mir, ne bi mi treb'o zakon. Nekome zivot majka, nekom' maceha, da bi mi dosli dani srece morao sam da se nacekam. Cale me je eskivir'o svaki put kad mi je treb'o i oduvek mu je smetalo sto se bavim repom. Kad se zavrteo album:"Reset'o je moj sin", uspeo sam sam i ponosio se s tim. 6 godina se nismo ni videli ni culi, i nije ga zanimalo da sam u buli. Upravo sedim kuci, bas sad je badnje vece, otac mi nije za stolom i brate to me pece, zilet mi vene sece, liju ghetto suze, uvek pamticu dobro, cepam slike ruzne. Kad ti to mladost uzme, kad ti dusa pukne, jedino sto ti ostaje jesu bog i srce. Ja vise nisam klinac, preuzimam odgovornost i bicu nagradjen za moj rad i upornost.
Dislocirano jato apstraktnih insekata na probitačniji logistički položaj.
- Ju, Maco, kako je sladak Željko, jaoj, kako me gleda, celu noć smo proveli divno razgovarajući...
- Jaoj, blago si ga tebi, Suzo...
- Slušaj, slušaj, nije nimalo napadan, sve kod njega ide spontano, hoće da me upozna...
- Jaoj, duša...
- A ja već osećam leptiriće....
- Jaoj, Suzo, što ja volim da osetim leptiriće u stomaku...
- Hihihihi, pa nisu oni kod mene u stomaku... Hihihi...
- Hihihi, nego?
- Kašće ti se, Maco, kad porasteš....
- Jaoooj.... kaži mi, kaži mi, kaži mi.....
Gradacija onog famoznog "elegantno popunjen/a" ili prosto i jednostavno istina o fizičkom izgledu jedne "malo punije" osobe.
A: Vidim suša ti već neko vreme, a? Ne brini ti ništa, imam ja jednu pravu za tebe...
B(oduševljeno): Daj ne seri? Koju?
A: Ma nisam sigurna dal' je znaš, al' duša od devojke, kad ti kažem.
B: Ma zabole mene kurac za to. Znaš ti dobro šta mene zanima, ajd' reci ko je, možda znam!
A: Pa ona Marija, devojka je stvarno dobra i nije debela. Samo je, kako bih rekla, elegantno popunjena.
B: Marija? Slonica Marija? Pre bi se reklo da je elegantno prepunjena! Ajde bezi bre!
Zbirni naziv svih proizvoda lake industrije koje prosečni rab unese u svoj organizam tokom jednog svog dana muke i patnje na planeti Zemlji. Celokupan proces trovanja unutrašnjeg bića počinje još u ranu zoru kada se posle umivanja sapunom marke "Merima Kruševac" napaćena duša prekrsti uz šoljicu donkafe i čašicom rubinovog vinjaka za dobar dan, a završava se poliranjem zuba uz kolgejt, verovatno blendamed pa šta god to značilo. I tako u krug...
Ništa loše kada se malo bolje razmisli, je l' da? Jebi ga, tebi su potrebni ti proizvodi, a i ti ljudi koji rade po fabrikama moraju da jedu neki kurac danas. Od čega će da kupe kilo 'leba ako ne prime platu, i od čega će da prime platu ako neko ne kupi njihov proizvod? Svi na dobitku, a svet ide dalje. Kurac malo. Milioni dokonih ljudi samo čekaju da pokažu kako su uhvatili boga za kurac i posisali svu pamet ovoga sveta tim činom. A među njima su i tvoji roditelji, deda i baba i ostali teoretičari.
E sad svaki teoretičar zavere ima svoju priču o supstanci koju pljuje. Deda ti psuje sve po spisku što piješ viskije i tekile, a nećeš njegovu domaću i sto posto prirodnu dunju u koju je dodao samo malo šećera jer dunja nema dovoljno da provri, a morao da doda i malo arome da zamiriše. Baba te pičkara jer jedeš picu po čaršiji, a ne ručaš njenu sarmu od vinovog lišća koje je deda oprskao jedno pešes puta sa plavim kamenom i još desetak protiv plamenjače ali to je sve prirodno. Ćale preti da će kosti da ti polomi ako opet čuje da si duvao, a čuri svaki dan dve pakle crvenog bonda. Jebala ih priroda, puca mi kurac da živim sto godina.
- Brate, mnogo si se osušio. Trebalo bi da kreneš u teretanu da nabaciš masu.
- Šta znam... Razmišljao sam da počnem al' me mrzi.
- Šta te mrzi? Kad je zdravlje u pitanju nema zabušavanja. Krećemo sutra.
- Ma ja sam mislio nešto sam da probam, mrzi me da idem u teretanu.
- Ti bi malo da krcaš steroide, lepi? A? Jesam pogodio, reci...
- Šta? Koji...
- Nema ni kurca od hemije, bajo moj.
- Ali ti koristiš jebene proteine, čoveče.
- To je prirodni dijetetski suplement, ne hemija. Samo vej, samo načural, bajo.
Jedini izvor svetlosti u trenucima kada je situacija toliko alarmantna da smo jednostavno morali da napustimo toplu posteljinu zarad neupišavanja iste. Nepogrešivi orjentir za pronalaženje puta do prestola i određivanje hirurški precizne parabole. U tim trenucima svetlost koju emituje izgleda jača od reflekora na Bernabeu, sunca u zenitu u Sahari ili pak farova budale koja nam ide u susret a nije isključila duga svetla.
(negde oko 4h, zimsko doba, mrkli mrak)
Žobla: U 'de me sad nađe. Jebalo me pivo, šorao sam deset puta i ono ostalo još. Ma izdržaću...
(nakon 5 minuta nespavanja)
Žobla: Uuuu mogu ja to, mogu...
(nakon još 5 minuta, samo što nije pukla gumica na slavini)
Žobla: Gotovo, izađe mi duša na nos. Aaa bež'te, spašavaj se ko može...
(bez paljenja svetla, uz razbijanje lakta o štok i nožnog palca o prag, nakon zakoračivanja bosim nogama na 'ladne pločice stupam u carstvo lampice na bojleru)
Žobla: Uuuuuuuufffff...
Obmanjivati sagovornika tako što mu se u lice govore stvari koje želi da čuje. Naravno niti su istinite niti mislimo tako ali moramo koristiti ove prečice zarad ostvarivanja viših ciljeva. Da zlo bude gore ovo većinom upali.
- E nećeš verovati, sinoć na trafici sretnem Kizu kupovao cigare. Koliko se samo promenio čoveče, tako je fin i uglađen ko da nije onaj isti Kiza koji je jebao koze dok je išao u osnovnu školu.
- Baraba ko baraba sve je to isto.
- A nije, sada je baš drugačiji. Udeljuje komplimente, ima manire baš je duša.
- Crni njegovi maniri, leporeča tako sa svakim u zadnje vreme.
- Kako misliš leporeča?
- Oće da te jebe eto kako! Kozo!
Oni to tako zovu. Kažu nije mi dobro, ali tu su da pomognu, vole me i ta sranja. Ništa im ne vjerujem. Ja znam istinu.
Znam da su oni ubili Edija. On me je upozorio da će to da se desi. Psi znaju te stvari, šesto čulo valjda, jebemliga. Rekao je da Oni žele da moju genijalnost iskoriste za svoja zlodjela, i da pazim kome vjerujem. Dodao je da ako ne uspiju da me obmane da će i mene da ubiju, reče, poslaće nekog. Odmah sam ga prepoznao. Rekli su mi da mi je brat od tetke. Nikola kažu. U očima sam mu vidio da je Jevrej i prozreo sam njegovu namjeru i njihov plan. Doduše nisam znao da su Jevreji tako otporni, pola litra razrađivača ga nije ubilo, bio je malo u bolnici i više se nije vraćao. Rekli su da je rekao da sam lud i da mu se jebe što sam mu rod, on se kod mene neće vratiti. Dobro je.
Kad su ubili Edija, kažu bilo im je žao mene i kupili su mi vjevericu. Nazvao sam je Cipiripi. Bila je kul neko vrijeme, ali je i ona bila njihov špijun. Pokušala je da me ubije, to jest, pokušala je da me natjera da ubijem sam sebe. Sreća da živimo na drugom spratu pa sam samo slomio nogu. I sreća da je konopac pukao onomad na tavanu.... Kažu Cipiripi je nestao. Rekao bih im istinu, ali već misle da je to bila piletina prošlog četvrtka. Tako je bolje.
Sad sjedimo tu sami ja i Toše. Došao je da bude uz mene u ovim teškim momentima. Kaže, Majkl Đekson je bio zauzet, pomaže nezbrinutoj djeci u sirotištu u Arizoni. Duša od čovjeka. Za Tošeta ne brinem, Oni ga ne vide, a kad pričam sa njim trudim se da Oni ne čuju. Toše ima plan kako da se izvučem, on tu akciju zove ''Volkswagen Touareg'', ne znam detalje, ali vidjećemo šta će biti od toga....
