Kada peder ne može da provali da li se upucava ciljnoj grupi ili strejtašu.

Gospodin koji balavi i vlaži na neku cicu toliko da je u stanju prati i veš samo za njen osmeh. Naravno - neizostavno peni kad se ona po njemu posipa i izvuče mu štos para na namig oka k'o pijancu čaša.

Osoba koju smo kao mali potezali u svađi kao ultimativno oružje. Za zagrevanje se koriste otac i brat.

Poznat još i kao "švrakopis".
Stil rukopisa koji doktori imaju kao urođenu vrlinu, a mi, obični smrtnici, samo možemo da simuliramo tehnikom pisanja levom nogom.
Interna doktorska fora, koja prvenstveno služi za nabijanje komleksa apotekarima.

Genijalan glumac čije je ime zahvaljujući ulogama u filmovima Zvezdani ratovi, Bande Njujorka i Betmen: Povratak postalo sinonim za učitelja. Od svih glumačkih kvaliteta koje gorepomenuti poseduje nekako se najviše nameće ta mentorska crta, a još ga i režiseri zajebavaju, pa u svakom drugom filmu mora nešto da filozofira kao da je bunike jeo.

Ko nije imao priliku da se uveri u Lijamovo umeće pred kamerama bi vođen onom narodnom ko zna radi, a ko ne zna podučava iz ovog mog pisanija zaključio da se radi o klasičnom Bosiljčić liku koji nema pojma o glumi nego ide na proseravanje, a tu bi se žešće zajebali. Istina je da su u Lijamove uloge sve na isti kalup ali nemaju veze sa Bosiljkom. Ovo je, bre, ozbiljan glumac al' mu sudbina ne da da se mrdne od prosvetarskog žanra. Bio je Raz al Gul i učio Betmena kako se barata mačem, pa je sjebao celu galaksiju kad je onomad kao Kvaj-Gon Džin pronašao onog picopevca Anakina, a i ovde se mlatio sa mačevima. Čovek je ladno u uspeo da i za onih desetak minuta kao Valon očita nekoliko lekcija Di Kapriju, a i opet su mu uvalili sablju u ruke. A saveti su mu tiha jeza. Ne skreći pogled. Pohlepa je veoma moćan saveznik.

Elem, da završavam polako. Na početku sam napisao da je njegovo ime postalo sinonim za učitelja i filozofa ali može da se upotrebi i za nekog kome Šiptari često otimaju ženski deo familije, pa on posle izigrava princa na belom konju i ide da ih spašava. Doduše kako su Šiptari utajili sa otmicama u zadnje vreme ovo drugo i ne može baš često da se čuje.

Nelord u Crnoj Gori.

Mrčo je čo'ek kojem ne ide sve od ruke kao ostalima.
Nije poštovao praznike u crkvenom kalendaru i sada mu pare ne padaju sa neba a uz to ne može ni da živi od kladionice i sjeđenja po lokalima.
Štaviše, više radi nego što spava... jadnik.
Zato ne treba da ve čudi što je najveća uvreda za crnogorskog Boga, da ga neko nazove mrčom.

Ima neki posa' koji mu nije naročito plaćen ili je dobro plaćen al' je za nas Bogove skroz nepotreban a to je, jelte, veća kazna od prethodnog.
Zašto? Pa zato što mi u svom društvu ne želimo neke socijalne radnike i borce za ženska prava! Mi oko sebe želimo automehaničare, limare, taksiste, hirurge, električare, građevinice, mašince i ostale koji se bave muškim poslovima... i političare. Da, političari uvijek dobro dođu.
Cijenim da mrčoi zaboravljaju da je jedini način da postaneš Bog da te drugi Bogovi proglase za takvog.

Elem, kao što vidite, mrčo nije kao ostali.
On je niža rasa. Da je neki normalan sistem na vlasti sada bi hranio nekog Boga grožđem dok istog njegov "plemenik" hladi palminim listom.
Ali neee... Sistem nikada nije normalan i stoga je mrčoima dozvoljeno da udišu isti vazduh kao mi. Da jedu istu hranu kao mi. Jebo te, mogu i da sjede u istim lokalima sa Bogovima!

Ali opet, mrčo će uprkos toj ravnopravnosti sa pravnog aspekta, biti svjestan da je ispod nas. Cijelog života pokušavaće da shvati gdje je pogriješio... neće uspjeti.
Cijelog života biće samo nebog u zemlji Bogova.

Figurativni izraz za jedan vid lančane reakcije koja počinje malom promenom koja predstavlja jezgro ili zametak fenomena koji vremenom narasta do ogromnih razmera.

Snowball, Butterfly ili Domino efekat predstavljaju lančanu reakciju koja u suštini nije ništa drugo do Njutnov zakon akcije i reakcije sa malo matematičkih začina u vidu nekih promenljivih i funkcijom t (vreme). Ove termine uglavnom koriste nadobudni fizičari na naučno-popularnim kanalima kao dimnu zavesu koja njih prividno čini ekstremno pametnim a gledaocu uliva ponižavajući osećaj neznanja i osećaj nerazumevanja sveta.

Ovo piće nastalo je skrnavljenjem alkohola. Omiljeno mladim naraštajima kad žele da se ubiju ko Nemci, prepariraju,diskonektuju se . Uglavnom počinje da se primenjuje u prvom razredu srednje škole. Što se prestanka konzumiranja ovog pića tiče, ono je promenljivo.
U prvom slučaju, kada konzumenti ne žele da ispadnu pizde zato što piju sokiće, a ipak ne žele da se ubiju, konzumacija đus-vodke ume da dosegne do kasnih dana treće godine, kada na osamnaestim rođendanima saznaju za postojanje drugih oskrnavljenih oblika alkohola, sač es borovnica-vodka, džin-tonik et cetera. Vrhunac se dostiže kada ovakvi konzumenti saznaju za keglevič. Oni preziru konzumente iz drugog slučaja, smatraju ih klošarima i alkosima. Kada takvi ponedeljkom u školi prepričavaju ludosti&gadosti koje su radili prethodnog vikenda, ovi kolutaju očima, napuštaju krug i odlaze u ćošak da uče (eventualno sa istomišljenicima ogovaraju klošare).
U drugom slučaju, konzumenti imaju samo jednu želju-da sjebu centralni nervni sistem, izgube se i po mogućstvu okrive alkohol za sva bludničenja koja su počinjena prethodne noći (ne kažu ljudi zalud Upropastiću te k'o djus-vodka maloletnicu). Takvima često vrlo brzo postane nedovoljno ispijanje razblaženog alkohola, zato postepeno prelaze na jače varijante đus-vodke, da bi na kraju počeli da piju čistu vodku (duple doze, na eks, jer samo pizde piju kratko piće u više cugova). Takvi podjebavaju konzumente iz prvog slučaja, smatraju ih pičkama i pozerima. Obzirom da ovi konzumenti ne umeju da odrede jasnu granicu između odvaljivanja i bacanja pegle, vrlo brzo (uglavnom negde u drugoj godini), dođe trenutak kada konzument usled velike količine vodke sadržajem svog želuca počasti vece lokalnog kafića, kafane, ortakov ili u najgorem slučaju, vece svojih roditelja. U poslednjem slučaju, neka mu je Bog u pomoći. To je trenutak kada se konzumentu vodka ogadi za sva vremena, zakune se da neće u životu da je okusi (konzument iz prvog slučaja će sa zlim osmehom prokomentarisati:"Ko ga jebe kad ne zna za granicu.") Druga strana medalje ove zakletve je da se konzument ni u jednom trenutku nije zakleo da neće okusiti i druga alkoholna pića. E, za njega tada tek kreće zabava.

Pogana sorta, zahvaljujući neverovatnoj opširnosti svog naučnog polja sposobne da ćaskaju o nebitim stvarima čak i dok naoko razgovaraju o poslu.

Mnogima kojima je fudbal religija, ovo je verski genocid protiv čovečnosi. Dakle, o čemu se zapravo ovde radi? U priprodi svakog mužijaka je da pokuša da zadivi ženku, naravno kada je vreme i mesto za takvu priliku, a ona se ne propušta tako lako. Međutim kada se fudbal prati u kafiću sa društvom, poslednje što treba mužijaku, slabo zainteresovanom za fudbal, je ženska glava, koja opet pojma nema o fudbalu i neprestano dosađuje svojim glupim pitanjima. Tada jedna flaša piva mužijaku postaje nešto pouput Bananamenu banana i on se transformiše u pajvana.

Ultimativ nudkanja.

Star trek iliti po naški Zvezdane Staze, je nastao negde šezdesetih kao izrazito niskobudžetna TV serija. Neko je valjda uočio glumca ruskog porekla po imenu Leonard Nimoj (Leonard Nimoy) koji je bio nevidjeno ružan ali onako nekako neljudski ružan gotovo kao vanzemaljac. Takvoj osobi nije trebalo kačiti nikakve maske osim što su mu nalepili one kozje uši da se šatro razlikuje od ljudi. Jednom kad si napravio vanzemaljca imao si solidnu bazu za spejs operu- žanr koji je u to vreme, zahvaljujući filmu odiseja u svemiru 2001 (1968) naglo izašao iz diletantske faze koju su krasili kratki matine filmove o kojekakvim kaubojima koji po mesecu, marsu a bogami i veneri vijaju male zelene.
Elem, Zvezdane Staze je priča o Magelanu, Kuku i Kristiforu Kolumbu ali u svemiru. Zaludni popovi i jariće krste a zemljani u 22 veku nakon što su raskrstili sa ratovima i svim zlim navikama i jednom za svagda uspostavili Utopiju (društvo bez robno-novčane razmene, kriminala,... je l' ja to čuh da neko viče komunizam...)se raštrkaše svuda po svemiru tražeći sebi bližnje. Ali djavola bi oni to mogli da im nije dva megapronalaska o kojima svako normalan i dan danas mašta i pati za tim. Jedan je tzv. WORP speed, (ne znamo šta je ali moćno zvuči) sistem za postizanje brzine svetlosti. To je ono kad šatro gledaju svemir kroz šajbu na brodu i onda kad ga nagare, one zvezdane tačkice se pretvore u štapiće. To ono kao znači da ga šibaju preko 200 na sat. Druga fora je, naravno, teleport, majka nad pronalascima. Malo je utisak pokvario Džef Goldblum u filmu "muva" kad se teleportovao zajedno sa muvom pa je kompjuter zabrljavio i napravio megamix, da ne kažem sranje, ali generalni utisak je ipak ok.
I tako ekipa broda Enterprajz (Preduzeće, poduzeće, poduhvat)sastavljena od raznih nacija sa sve vanzemaljcem sa Vulkana -Spokom, predvodjena harizmatičnim kapetanom Džejms T. Kirkom ( William Shatner )luta od nemila do nedraga i po svemiru nailazi na kojekavu šabaneriju kakva smo bili mi zemljani dok se nismo uozbiljili i rešili da uspostavimo onaj malopre pomenuti komu...to..pravedno, besklasno...društvo bez ikakvih problema.
Od prve serije koja je skinuta posle godinu dana jer je, kao što rekoh, budžet bio mali pa verovatno fazoni nisu palili ni kod dečurlije, početkom osamdesetih je nastao čitav serijal već malo ozbiljnijih filmova. Vilijem šetner je gurao za komandama enterprajza do '95 kad su konačno ukapirali da je čovek mator pa su napravili next generation. To se već dogadja vek kasnije, galaktička federacija je izbacila novi enterprajz za poboljšanim performansama a kapetan je Jean-Luc Picard ( inače u tumačenju jednog od najengleskijih engleskih glumaca svih vremena, Patrika Stjuarta)
Inače ta nova generacija je preuzela komande još 1987 ali na TV. Ovoga puta se nije štedela kinta pa je serija već bila malo bogatija. Kod nas je to emitovala čini mi se TV Sarajevo krajem osamdesetih. Od osnovne ideje kasnije su nastale silne spin-off serije kao što je npr. ona o Zvezdanoj Stanici i sl.
Zemlja inače ovde postoji kao jedinstveni entitet i kao takva ona je lider tzv. galaktičke federacije koju čine Vulkan, Romulan i još neki a svi su se oni ujedinili u cilju zaštite od kojekavih divljaka iz dubine svemira. U prvim filmovima Klingonci su im najveći neprijatelji da bi u next generation sagi odjedanput postali saveznici. Nisam baš najbolje ukapirao ovu konekciju ali u svakom slučaju jedan član posade drugog enterprajza je klingonac pa vi vidite.
Ceo koncept je širom planete stvorio čitav pokret fanova, takozvanih trekija koji se prema Star Treku ophode kao prema božanstvu. Jedan od njih je moj bivši kolega programer, koji je bio zadužen za kreiranje aplikativnog softvera u firmi u kojoj radim. Kad je čovek završio posao, svima je na kompjuterskim monitorima izveo ikonicu za pristup tom softveru koji neodoljivo podseća na amblem galaktičke federacije.
I za kraj treba reći da je idejni tvorac cele te priče zanesenjak po imenu Džin Rodenberi (Jean Roddenberry). Kažu da mu je pepeo poslat u svemir i tamo rasejan, kad već za života nije mogao da se vine medju zvezde.

...reče izvesni 'murikanac. Ima u tome istine. Ako pratimo tu logiku, sve što bi valjalo duradimo je da doooobro promućkamo a zatim i ispljunemo u slivnik te pustimo vodu... I govna će da odu!

E pa neće da može, sinak! Da je tako lako živeti u Nirvani dvajesčetirse'am, sve izmoždene duše ovoga sveta mogle bi da stanu u jedan Jugić! Poraz je poraz, jebiga. Razara iznutra kao smrt bližnjeg. Kao lažljiva žena. Pa makar to bila i najobičnija tričarija poput prijateljske tekme. To boli, druže! I tu ne pomaže nikakvo ''oooommmmm'' niti one istočnjačke farse, a-a. Od Kejp Tauna do Kuuhankavesija, od Milvokija do Tokija, poraz pogađa sve, nemoj da te navlače na svakakve laže šaolinci sa laptopovima.

Kako naterati ljude da shvate da su oni što se ne izjedaju retki poput alpskog runolista? Čuda prirode, genetske anomalije, pičke materine i materine pičke. Da je Hakuna matata prevara veka. Da je jedina svrha brojanja do deset da izgubiš deset sekundi života. Da ''životni instruktori'' mogu da se tornjaju u paketu sa svojim anti stres čajevima od ginsenga i ''a la škamp'' dijetama na bazi plodova mora.

Da ti bata gugi nešto reče - ništa ti od toga neće pomoći kad stvarno zagusti. Znaš kako rekoše u Kad porastem biću Čegi: ''iskuliraj brate, popij pivo jedno''. E, to uradi i ti. Al' prethodno malo jebi sve po spisku!

Svaki student se pre ili kasnije seli iz doma ili stana, bilo da ih samo menja ili je diplomirao pa se seli trajno. Kako god, žurka iseljenja je pravi način da se okonča period tvog boravka na tom jednom mestu, i tvoja je dužnost i obaveza da je organizuješ:

- mora neko i to da radi
- svi vole žurke
- moraš svoj napaćeni studentski život da učiniš veselijim i zanimljivijim
- možda stekneš neke prijatelje, a doći će i gomila nepoznatih žena koje ćeš možda da prcaš.

Medjutim, žurku iseljenja nije lako organizovati. Ona treba das bude kompletna i za pamćenje, tulum koji će se godinama prepričavati. Tvoj prijatelj, to jest ja, koji sam uspešno ostavio trajne posledice i tragove na mestima gde sam živeo, ću ti svesrdno pomoći u svemu tome: