Pojavljuje se na najneočekivanijim mjestima i vremenima. Služi za prepoznavanje među generacijama. Ako iskusnom pregaocu aforizama kažeš "Slušaj foru" ili "Viđi ovaj vic" očekuj odjeb "Viđi ovog omladinca, mrš da radiš, još si ti radno i mentalno sposoban". Znači aforizmi, sudoku i tvoja baba (može i majka ako je 50+).

Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".

I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.

U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.

Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:

PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.

Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...

Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!

Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!

ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.

Soundgarden: „SUPERНИКИОМИ“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro аrghahaha zovite hitnu

ШИКIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.

Vrednosni koren zasnivanja domaćinluka nad tlom, stvarima i pojavama od Vardara do Triglava. Matrica po kojoj duh ovog naroda cupka plotom. Ujedno i prva bukva narodnih mudrosti na kojim su se Perica, Ivica i Mujica učili krasnopisu.

Kilavi engleski turista će podne provesti kraj bazena na sto metara od španskog mora, i biće do sumraka naliveni mamlaz, uglavnom jer je okot incestodulnih goveda, ali delom i jer mu stoji negde u zatiljku da “Britanija gazduje talasima”, pa ga živo pecka da bude učtiv gost.

Nemac i kada zapišan od kapucinera sere iza stejdža po tudje zemlje travi zna da je “Bog s njima”.

Balkanski princip se možda ne odlikuje vrlom elokvencijom latinskih cara, no princip je isti. Zašto to? tuda? tako? S kojim pravom? Našli pa zašli.

Veni, Vidi, Viki - al’ Miljković.

Jedna od retkih mačaka koji žive u zajednici, tj. čoporu. Engleski naziv za čopor lavova je pride, što bi, jelte, značilo ponos. :)
Lav, mužjak, živi u potpunom haremu koji je stekao time što je ubio prethodnog vlasnika harema i pobio sve njegove mladunce, i time izazvao kod ženki želju za ponovnom reprodukcijom i postao začetnik sledeće generacije.
Zato lav provodi svoje vreme kulirajući u hladu, dok lavice love i brinu se o mladuncima, i šteka svoju snagu za dolazak sledećeg pretendenta na njegov harem, i još bitnije:
Tokom sezone parenja, da bi lavice zatrudnela treba doći do seksualnog odnosa po više desetina do stotina puta, jer su tako slabe šanse za začeće. Pa, kada se uzme u obzir da sezona traje samo par dana i koliko lavica ima u čoporu, složićete se da je to ZAISTA zamorno.

1.
Gde god čuješ da neko priča jezik koji je tebi maternji BCS (bi-si-es) ili njegove varijacije, dakle bugarski, makedonski ili slovenački), okreni se i bez reči odi odatle pretvarajući se da ništa ne razumeš. Bilo kakva tvoja reakcija na maternjem jeziku može da ti znači samo neku nevolju, pre ili kasnije.

2.
Pogledati ponovo tačku 1.

3.
Ukoliko se nekako oglušiš o tačku 1 ili 2 i započneš neki razgovor, u 99,9% slučajeva ćeš odmah tu na licu mesta upoznati čoveka(ili više njih) kakvog samo možeš da poželiš da ti pomogne u snalaženju u novoj sredini, onog koji sve zna, sve ima i sve poznaje, a obožava da pomaže mladim zemljacima iz patriotskih razloga. Dok razgovaraš sa njim, „Onim-što-sve-ima-zna-i-može-i-voli-zemljake“, dobro pazi da ti niko nije iza ledja i da uvek imaš pod prstima svoj novčanik.
4.
Izmisli hitan razlog zbog koga moraš da brzo da odeš, ali tako da niko ne shvati gde ti zapravo živiš. Nikada ne daj svoj pravi telefonski broj.

5.
Počni da razmišljaš o tome da stekneš prijatelje među domorocima dotične zemlje, oni će ti najviše pomoći, naročito oko birokratskih problema, koji će tada biti najbitniji. Realno, da li bi u Srbiji tražio od Kineza koji prodaje na buvljaku da ti završi neku uslugu u opštini ili nekom ministarstvu? Ne bi, naravno, zato što je on stranac, ali zato će tvoja familija sasvim sigurno isčačkati neku vezu. Dakle, ljudi koji su originalno iz te zemlje u koju si došao, su uvek najkorisniji prijatelji.

6.
Zapamti dobro da tamo 99,99% građana baš zabole odakle si i da skoro isto toliko i ne znaju gde je tačno Srbija, o našim ratovima, Kosovima, Krajinama i slično, znaju samo to da su to nekada čuli, negde. Pojma nemaju ni ko je pobedio, ni ko je izgubio šta i zašto. Na ratove gledaju kao na zaraznu bolest, tako da niko neće biti fasciniran bilo kakvom pričom o ratu, ma koliko tugaljiva bila.

7.
Najlakši put do prijatelja je, bio i ostao, izlazak u grad. Pod tim podrazumevam lokale gde idu ljudi iz tih zemalja. Jezik mislim više i nije problem, cela Srbija priča engleski...mada će najveće iznenađenje da bude kada se otkrije da Evropa u stvari priča Nemački i Francuski, a engleski svi koriste onako, kao treći ili četvrti jezik.

8.
Lokali sa nazivima „Vidovdan“, „Stara Srbija“ i sl. su zabranjeni za one koji ne misle da celog života istovaraju kamione, kreče ili peru sudove. Tamo "naši" pomažu "našima" da se "snađu"... Posle, kad se svi "snađu", sve zajedno ih deportuju nazad u Srbiju.

9.
Mit o bogatim babama ili slično, koje grdne pare daju za „čuvene srpske pastuve“ ne postoji u stvarnosti. I ovde se muški radjaju sa kurcem, tako da ništa novo na tom planu ne možemo da im donesemo. To parče mesa ima i ovde a nije ni skupo.

Stati ispred nekoga,zakloniti ga. Biti prepreka.

Uzrok globalnog zagrevanja.

Odvratni pleonazmi koje ljudi upotrebljavaju kako bi ispali pametniji nego što u stvari jesu. Koriste ih 80% ljudi u Srbiji, a najbolje ih možemo primetiti kod ljudi koji nisu preterano pametni i pismeni, a mnogo mudruju i misle da su 'apili Boga za muda jer se služe tim nepotrebnim rečima.

Srpski vekovni antistres program koji na želost nije brendiran.
Ipak, primenjuje se svakodnevno, a dokaz za to su prepuni kafići, kafane i trgovi kada ima žive muzike, mada kada nema žive dobra je i ona mrtva sa diskova.
Zbog toga nas vole svi belosvetski putnici željni dobrog provoda.

Engleski fudbaler, klasično tradicionalno levo krilo. Dolazi iz Daunlenda, a svoje prve fudbalske korake napravio je u FK Milzbrou, iliti popularnim čekaoničarima. To se dugo zadržao i ostavio neizbrisiv trag, ali hteo je da napreduje dalje pa je prešao u redove Aston Vile, odnosno posterdžija kako ih još zovu u Engleskoj. Nakon solidnih partija Dauning hoće da ide dalje, pa pokušava da doživi vrhunac karijere u Liverpulu, medju popularnim kafanijašima, ali doživljava fijasko. Očajnim partijama Dauning dokazuje da je preslab igrač za Liverpul, pa sreću traži dalje, ovaj put u Vest Hemu, tj forumašima, kako ih navijači zovu. I tu biva ubrzo oteran kao nepoželjan član, i Dauning odlučuje da se vrati medju čekaoničare, tj Milzbro, gde mu igranje najbolje leži. Pokušao je on i ponovo da udje u jače ekipe, ali su ga oterali rečima:

Proporcionalan sa vremenom

Sportski komentator sa RTS-a, koji vodi prenose odbojke, vaterpola, atletike, ski skokova. Prepoznatljiv je po tome što za vreme odbojke priča o uspehu Novaka Đokovića, za vreme prenosa ski skokova priča celu istoriju Austrije od Kulina Bana, omiljeni sportisti su mu Aleksandar Šapić ( El Grande Šaponja – kako ga Korać zove), zatim Lolo Jones, američka trkačica čije ime ponavlja svakih pet sekundi trke, Vanja Grbić ( dok je igrao u reprezentaciji bio je njegov ljubimac, čak je i najobičniji poen izazivao odušeljvenje kod Koraća, mada gotivi i njegovog burazera Nikolu), Jelena Isinbajeva, ruska skakačica s motkom.

Poznat je i po tome što voli da kopira nemački, ruski, engleski i druge naglaske kada navodi imena sportista. Često greši u tome pa ispadne smešan.

Voli da priča o tome kako su sudije pokrale nekog sportistu ili tim iako nema očiglednih razloga da to tvrdi, niti se bilo ko žali.

To je skraćenica od Republičke izborne komisije. Osim što po 3-4 godina ne rade ništa i primaju platu vole i da uzmerivaju građane u nedeljno popodne na dan kada su izbori. Ne samo da vam je dosta kampanja, nego još i telefonom smaraju.

Posebna kategorija mlađahnog stanovništva. Ljudi koji uglavnom stanuju u velikim gradovima (čitaj: Beograd, eventualno Novi Sad), potiču iz porodica koje uglavnom (mada ne uvek) zarađuju iznad srpskog proseka i koji su samim tim odrasli u urbanom okruženju i neprekidno "bombardovani" zapadnim načinom života. Detinjstvo su proveli uz satelitsku ili kablovsku televiziju, Plej Stejšn, trenirali su tenis ili badminton, govore engleski kao drugi maternji (to oni misle, što naravno nije tačno, ali vrlo često koriste poštapalice iz ovog jezika u srpskom). Nisu išli u obdanište, družili su se sa sličnima sebi, roditelji im nisu davali da prate vesti.
Načuli su oni kako živi prosečno stanovništvo, toga se čak pomalo i gade, ali pošto su po prirodi stanja bili izuzeti iz takvog načina života, vrlo često se uvaljuju u situacije gde izgledaju kao da su pali sa Plutona.

Film koji u sustini predstavlja jedno proamericko sranje,verovatno u produkciji nekih americkih fondova koji se bave americkim uticajem u drugim zemljama.Glumci su Lazar Ristovski,Branka Katic i naravno neki anonimni Amerikanac koji je tu samo zbog boljeg akcenta "americkog" jezika.Ludi veseli Srbin obara nato avion i hvata pilota u koga se zaljubljuje takodje luda Srbinova sestra.Svi znaju engleski pa i senilna bakica a pilot ih uspeva ubediti prvo da pokusaju ubiti Milosevica a zatim da ga predaju njegovima.A kako bi moglo drugacije biti?Film se naravno zavrsava hepi endom i to na fazon vecine americkih "komedija" tog tipa;lik lazira svoju sahranu i on je kao mrtav ali je ustvari ziv.Kroz citav film,bar ja(a cenim i vecina gledalaca) nisam osetio ni mali delic horora bombardovanja.Sve je to bila vesela igra dobrih amerikanaca sa losim srbima.

U decibelima da se iskaže jačina ovoga zvuka koji predstavlja orgazam za uši, što bi rekli engleski hipsteri eargasm. Nisam spavao uopšte. Razumite me. Imao sam priliku da joj priđem i nisam je propustio. Štaviše, poljubio sam je u obraz. Instant dopaminijada u mozgu. Milion čestica radi kao sat da doprinese toj ekstazi jebote. Perfektno se osećam, zato i ne spavam. Pijem emge Mivela vodu na kojoj piše da magnezijum smanjuje umor i to mi je dovoljan stimulans da nastavim s pisanjem ovih nebuloza. A u pozadini je neka polu rejv muzika iz igrice koju obožavam. Da dum da dum ti duuum... I tako, zemlja će nastaviti da se obrće kako god okreneš. Perspektiva je najnebitnija stvar u istoriji najnebitnijih stvari. Samo je pitanje ko će okončati dabstepovanje pojačano do daske, jer ja sigurno neću. Pronaći će me za kompjuterom sa uključenim kaps lokom u kucanju OVOGA

Odjeb kojim se stavlja do znanja da nas je osoba od koje smo zatrazili pomoc izneverila, i da od iste nikad vise necemo traziti pomoc.

Jedna od većih prevara savremenog doba. Naime na raznoraznim kursevima vi za 20-ak dana možete da savladate ono za šta je milion pametnih ljudi guliulo dupe godinama po školama, fakultetima i sportskim dvoranama.

Korištenje nečijih komparativnih prednosti kao razlog za odrađivanje vašeg posla. Rečenica koja često (ne)svjesno omalovažava tuđi rad koji je itekako na cijeni.

Urbana verzija doživljaja iz egzotične avanture "Kroz pustinju i prašumu".

Prvo vas saleti gomila ljudi koji u 12h po radnom danu jednostavno - nista ne rade.
Vikend, radni dan, državni praznik ili šta god, gomila ne izostaje. U gomili se mogu naći razne jedinke - neke kao iz gore pomenutog romana.

Na Terazijama ne možete da ne propustite da dobijete minimum dve reklame - "Engleski za 5 dana po super brzoj GSMLSDP metodi".

Zatim kupovina dobrotvornih razglednica od 100 din, devojke prodaju u trojkama, pokrivaju celu ulicu, ne može se izbeći. Neparnim danima se prodaju slikovnice i čitanke.

Odmah zatim, kod Trga, iz neba pa u rebra, saleće dečko sa pitanjem "Da li ideš u pozorište?!"

Tu negde je Piksi - kant autor na fruli koji drži žučne govore sam sa sobom.

Ako ste srecnik nabasaće te i na domoroce - Indijance obučene kao marijači.