EU je stvarno stroga kad je uspela da u Holandiji zabrani mešanje duvana sa marihuanom. Tako posetioci specijalizovanih barova više neće smeti da mešaju ova dva sastojka već će morati da puše čistu travu.

Autor Evropske Zajednice po meri Evrope. Driblao amere ko volove. Povratak ne degolizam imperativ uspeha EU. Po mom viđenju stvar generalno i ide u tom smeru. Iskreno preporučujem informisanje u tom smeru.

Narod keltskog porekla sa severa Evrope. Po mentalitetu jako slični Slovenima, kao i Škoti i Velšani. Zagriženi za fudbal (kao i mi), dobru hranu (kao i mi), pivo (kao i mi) i dobar provod (opet kao i mi). Takođe su jako ludi (kao i mi). Poslednji narod u Evropi koji je prihvatio katoličanstvo i danas se smatraju među "najzadrtijima" po tom pitanju, sa tom razlikom što imaju svoju verziju, tj. papu i Svetu Stolicu ne zarezuju baš previše. Jedini narod u EU koji je odbio ustav EU na referendumu iako za to nisu imali neki očigledan razlog (malo liči na ono "E sad baš neću da glasam za...") Nacionalna boja im je smaragdno-zelena i drugi naziv za Irsku je Smaragdno Ostrvo (Emerald Isle). Upoznao sam par njih pre nekoliko godina i mogu da tvrdim da su nam po mentalitetu zaista jako slični.

Obavezna reforma srpskog sudstva i zakonodavstva (Dušanovog zakonika),pre ulaska u EU.
Izvršili su je još Turci Osmanlije u 14.veku.
Svilen gajtan,masan kolac,sekira za vrat.
Ja b',ne b' tu niš' diro!
Kadija te tuži,kadija ti sudi.

Друштвена игра за мртве којом прекраћују ионако превише слободног времена. Верзија призивања духова прилагођена мртвима, јер како ЕУ налаже нико се не сме дискриминисати па тако ни духови.

Radio kao stolar, da bi u slobodno vreme bio Mesija. Dakle, dokaz da se bez obzira ko smo, u zemljama, u tranziciji (ka EU ili tada Rimskom carstvu) moramo baviti nekim poslom i da sirotinja raja ne može živeti od talenta.

Pandan kad udjemo u EU za sve Borčance i okolna naselja.Iako se će se novim mostom ostvariti velike ambicije i ideje,Borčanci se samo nadaju da im ujutru više neće trebati do škole i posla po sat vremena...

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

To je ono sto moramo stvoriti da bismo usli u EU. Jer ove nase, na njihov uzas prirodne krastavce, koji nisu pravi kao strela, pomenuti smatraju izrodom. Verovatno misle da ce ispravljanjem nasih krastavaca ispraviti i duh srpskog coveka kako njima odgovara.

pitanje koje se postavlja:
devojci
zeni
politicarima koji nas kradu
privatnicima koji nas kradu
eu koja postavlja nove i nove uslove
.....

Termin koji sve muškarace šokira, kada se snjim sretnu prvi put.
U prvom trenutku niko ne shvata da je pojam vezan za anatomiju i označava guzu ili anal.

Postoji drugo značenje koje je zastupljeno u ruralnim delovima EU, i označava -komšiju.

Opšti naziv za holandske političare, osvedočene korisnike prava veta u situacijama kad se u javnosti stvori atmosfera da Srbija samo što ne uleti u EU, ali oni se prisete "nekog uslova" na kome insistiraju, a nama preostaje da ih kunemo i pljujemo

Nekada nastupa pod imenom tzv. međunarodne zajednice, nekada pod firmom tzv. nevladinih organizacija, ili pod jednom od mnogih skraćenica za istu stvar: UN, EU, NATO, SFOR, KFOR, i ko zna koliko akronima još neiskovanih, a vazda istih.

Covek koji zivi u jednoj ostrvskoj zemlji na kojoj nema mnogo toga sto uspeva od prirodnih bogatstava. Pa ipak taj covek se izborio za najveci svetski standard svoje zemlje. Dokaz da se umesto kukanja o EU, nesto moze i u svom dvoristu prvo pocistiti.

Biti veliki u porazu. Biti pokojnik, ali i pukovnik.

Ovca. Najveći blejač među životinjama. Ali, ako vi sebe smatrate čovekom, bez obzira šta vam ukućani, komšije i ona devojka iz kluba što ne da da je spavate kažu, a dobijete etiketu ovce, svakako da nešto nije kako treba. Prevara. Nasamarenost. Kao kad nekoliko visokih predstavnika EU kaže finim domaćim političarima, ući će Srbija u uniju. A kada fini političar napusti prostoriju i prione na krkanluk, gorepomenuti ružni, antipatični ljudi spomenu i nastavak trilogije Srbija u Eu, Kurac i počnu da se smeju kao baba na Kursadžije. Treći deo je u pripremi, a radni naziv je Hoće Kurac.

Znojiš se. Osećaš kako ti raste runo. Nažalost, nije zlatno. Vidiš da si uhvaćen u mašinu. Ne vredi se opirati. Nemoguće je. Već si na dnu. Prepusti se trenutku. Uživaj. Pokaži zube, nasmej se i pusti da te šišaju. Oseti kako znoj polako prolazi.

Razvlači ga k'o Srbin na carini. Smara. Drvi k'o deda pičku. Pre će Egipat ući u EU nego što će ovaj završiti posao. U prevodu ''Ajde već jednom!''

Fraza upotrebljivana za posao koji traje do neizmoglosti, a može se obaviti u jako kratkom vremenskom periodu.

Kad živiš u Cvikcangenu ili Komisbrotu ili nekom sličnom EU gradu, pokupiš lovu od bogatih stranaca da im organizovano izbaciš stare stvari iz kuće, a onda te stvari preneseš u Srbiju kao ličnu imovinu povratnika i ovde prodaješ kao polovnu robu.

Jedna od retkih fraza na nemačkom koju dobar deo srpske populacije razume i obraduje joj se, bez obzira da li je izgovara zgodna glumica u porniću povodom mišljenja o ulasku izvesnih obdarenih mladića u nju ili Merkelova povodom mišljenja o ulasku Srbije u EU.

Radi ulaska u evropsku uniju treba da postujemo odredjene kriterijume prilikom pravljenja hrane, kao sto je priprema hrane u fabrikama a ne u kucnoj radinosti.Mislim na domacu rakiju, ajvar, dzem. Ajde. Da vam vama iz EU ne bude mnogo.

Ono što će biti upisano u rubriku ime oca,deteta samosvesne feministkinje, kada Srbija jednog dana uđe u EU.
U budućnosti:-Uđe feministkinja u banku sperme,naruči koktel i napravi sebi dete.
Još uvek:-Divlja žurka,začinjena drogom,alkoholom,bahanalije,orgijanje......
Ko nabije taj dobije.