Реченица коју никада није изговорила мајка Кристијан Голубовића.

Pandan bračnom stanju. U bratnom stanju obično učestvuju pripadnici romske populacije. Bratno stanje je oblik incesta, jer u njemu učestvuju brat i sestra.

Rečenica kojom pijani kamiondžija pokušava da flertuje sa automehaničarkom.

Kažeš kada nećeš da "overiš" baš svaku cupiku.

Ono sto kazem kad vidim da je neko visi, jaci, lepsi i pametniji (ima bolje ocene) od mene. Poslednja linija odbrane kad mi neko opisuje Mr. Perfecta.

Glavna konkurencija ostalim bankama u Srbiji. Najveći protivnik navedene banke u bliskoj prošlosti - Borka Vučić, smrt za likvidnost Bank of Slamarica i prosperitet Republike Kipar (današnje banke su mala deca sa sve lukom i vodom).

Omiljena tema učitelja i nas klinaca, gde smo slobodni da se raspričamo o nekim 'ludim' avanturama koje samo desetogodišnjaci mogu da osete i još za to dobijemo peticu.

Reči svakog tenisera kada osvoji isti. Ne pravi se razlika da li je u pitanju Grand Slam ili neki challenger.

Stari izraz (vidi pod 'maratonce') koji će kasnije biti modifikovan u 'a gde sam ja tu?' do aktuelnog 'koliko se ja ugradjujem u posao?'

Izuzetno nezgodno pitanje koje može da vam uputi dečko kada vas uhvati u prevari.

Maksimalni nivo odbojnosti koji određena devojka osjeća prema određenom dečku. Da joj telo gori, a tvoja pljuvačka predstavlja vatrogasni izvor vode, radije bi izgorela. Da može da bira između silovanja od strane sto crnaca i dvominutnog seksa sa tobom, nikako se ne bi dvoumila, već pljunula u dupe i rekla ''Mračna braćo, navalite!''. Dalje od ovoga ne ide. Bolje odustani, nađi drugu žrvtu, piči dalje. Ili skoči s mosta. Jebiga, brate, šta da ti kažem?

Оно што кажеш кад ти ортак препоручи ружну рибу.

Kritika upućena polnom organu zbog sifilisa.

Ироничан, подјебавачки коментар на саговорникову причу којој он придаје огромну количину важности док је код тебе сасвим супротно, штавише, не разумеш шта је њему то толико важно.

Rečenica koja se upotrebljava u trenutku kada se primeti ona osoba koja se upravo opljuvava i uglavnom se izgovara jako tiho baš da ta osoba ne bi čula.
Ponekad se koristi i da se neko naprži da je upravo ispljuvan iako se do njegovog dolaska pričalo o nečem drugom.

U ovakav tip ljudi spadaju one osobe koje, d' izvinite, zabole trepavica da odrade nešto što ne spada u njihov reon dužnosti. Takvim osobama je potpuno nebitno i da od tog nekog posla zavisi čitava budućnost čovečanstva, oni ga neće uraditi jer to nije njihov posao, a i nisu plaćeni za isti.

Nije u pitanju tu lenjost, niti crveno slovo u kalendaru, nije da ne mogu da odrade to, ne - oni to jednostavno ne žele da urade. Mrsko im je čak da počiste i svoja sranja za sobom, jer nije njihovo da čiste (zaboga miloga, pa šta će čistačice da rade onda?).

Ne, nigde njima nije napisano da oni moraju d' odrade i neke sitne posliće u duhu dobre kolegijalnosti i radnog druženja i njima je potpuno nebitno da li drugi to rade. Ako im to na najbenigniji način pomenete, onako izokola, sve se uvijajući i brinući kako će njihovi mozgići to primiti, oni će i tada na to reagovati kao da ste rekli da biste im opštili sa nekim veoma bliskim ženske rodbinske strane.

Изјава дечка верне муве.

Миле Будала је био мој најбољи друг.

Откад знам за себе, знам и за Милета. Куће су нам биле у истој улици, у којој смо ја и он, заједно са осталим дечацима из села, научили да играмо фудбал. Наравно, ја и Миле увек на истој страни. Звали смо га ''Миле Будала'' зато што је био мало ван бразде, па би често урадио нешто што представља VIP пропусницу за Лазу Лазаревића. Да ти на грудвању пласира по једну у коју је ставио камен и да ти раскрвари чело, за њега је било сасвим коректно, јебо га ћаћа луди! А само зато да би се мало смејао.

Кад смо већ код ћаће, причао ми ћале, кад ми је већ порасла маховина испод носа, а Киндер јаја постала мање важна од сопствених и кад сам већ научио да ћутим, да је Милетов отац једном отишао да оре њиву, а он му ор'о жену, и то баш негде кад би требало да је Миле скарабуџен.

Али, без обзира на чињеницу што је ћале можда и посејао, а не само ор'о и што ми је Миле можда брат, ја сам њега одувек тако гледао. И он мене исто. Био је мало крупније конституције од мене (читај: трипут крупније), па ме увек бранио од сеоских мангупа, а ја њему делио савете и клепао га када год би планирао да направи неко срање, а то се дешавало често. Сећам се да је у седмом разреду хтео да измаже хемичарки столицу говнима пре часа. Некако сам га спречио да то уради и тиме га спасио избацивања из школе, а хемичарку спасио полтронства, тј. седења на две столице.
Хехе... Луд је био Миле, јеб'о га миш да га јеб'о.

Завршисмо ја и он некако основну школу.
Било лепо матурско - мало играли, мало певали, мало штипкали другарице... Дивота. Миле се занео мало па хтео да силује Јовану у WC-у, срећа па сам наишао на време. А треб'о је, да вам право кажем. Мамила га одувек, врцала му репом, а овамо се зајебавала са њим. Курва.

Ја отидох у Паланку, у гимназију, Јована исто, а он остаде у селу да помаже оцу. Није га дао, каже: Где ће он, не уме он сам тамо, није то за њега.
Наљутио се био Миле, бежао од куће, али вратио се, шта ће. Кад огладни, беж' назад, зна и он за толико. Пуштали су га да долази код мене у град, да прошета мало, да се забави. Мада, више је он долазио због Јоване, него због мене. Волео је још кад смо били мали и никад је није прежалио.

Кренула она њега тад баш да навлачи и завлачи. Писала му писма, све оно украшена и миришљава, гарантујем да је, читајући их, барем по једном осеменио сваки грм у селу. Наиван он, верује у романтичне бајке.
А она их је имала колико човек може на прстима избројати. И то човек из Чернобиља, са пешеснајес' прстију на свакој руци.

Спремио се Миле да је проси. Будала, еј! Украо кући паре, дошао у Паланку и купио прстен. Није ми се ни јавио. Купио и ружу и кренуо код ње, хтео кобајаги да је изненади. Стигао до куће и кроз прозор видео како му је неко други проси. У дупе му је просио.
То ми је рекао када је, одмах после тога, долетео код мене. Рекао ми је само још и то да сам био његов најбољи пријатељ, једини који га никад није издао и после тога је отрчао низ улицу.
То ''био'' које ми је рекао је постало разлогом да одмах отрчим за њим. Наравно, нисам га стигао, брз је био к'о струја, јебем га луда.

Скочио с моста. Има од тога, ево, двадесет и три године.

Био је мој најбољи друг, Миле. Будала...

Vrlo efikasan način da umanjiš vrednost rečenice "Svi ste vi muškarci isti".

Непобитна изјава сваког српског потомка. Чињеница је да од 1389. године ратујемо на сваких двадесет и кусур година, те стога ова изјава губи драж у сваком дечачком дијалогу.