Mesija.
San svih Srba još od početka devedesetih.
Dolazak nekog novog čoveka na političkoj sceni koji će pohapsiti kriminalce, uništiti korupciju, uzeti od bogatih i dati siromašnima.

Kada on dođe na vlast mediji će ponovo biti slobodni, standard će biti malo bolji, sudovi će biti pravedni, Evropa nas neće maltretirati, jer on će umeti i šakom od sto da lupi i neće dati da nas muštraju. Klopa će biti nešto jeftinija, struja takođe, grejanje, dečija garderoba, infostan, a banke će da malo iskuliraju i ima da daju povoljnije kredite.

Neće više biti ovih ogavnih lopovskih faca po TV-u, iz raznih stranaka, koji nam obećavaju jedno, a onda kada se dograbe fotelje samo trpaju sebi i svojima u džep. Neće ih biti jer će da budu u zatvoru.

Kosovo će biti potpuno naše ponovo, neće se sve pare slivati u Beograd, više će se rađati beba nego što umire ljudi, pa čak će i Partizan i Zvezda kidati u Evropi.

Sveža krv. Nov neiskvaren čovek na političkoj sceni sa armijom sličnih njemu koja maršira iza njega.
San svih nas.

Vrsta besplatne tezge, u kojoj nastupaju izgladneli studenti džez-akademije.

1. Pomiri se sa istinom, prihvati je, živi sa njom (ma kako neprijatna bila) i uspećeš, vremenom, da pobediš sebe, da popraviš sebe, da podsticajno i unapredjujuće i na druge deluješ...
2. Zamaži šlajmom oči svoje da istinu ne mogu videti, da je nikad ne prihvate, da u snovima vek svoj prožive, poput narkomana i mesečara...

Mobilni telefon koji nema kameru, andorid, ios i ostale bezpotrebne apdejte. Poneo je ime dilerski zbog toga što su ga dileri droge koristili kao vezu za prodaju. Zastupljen kod baba, deda, ljudi koji su u zaostatku za tehnologijom, zamena za drugi telefon dok je na popravci i ljudi sa manjim budžetom.

U celom svetu je terorizam postao popularna razbibriga i sve cesce se desava da teroristi uzmu određeni broj nevinih prolaznika kao taoce, zbog ostvarivanja raznih ciljeva. Postoji mnogo pristupa resavanju ovog problema, ali se prema metodama i rezultatu mogu grubo odvojiti četiri tipa.

1) Americki pristup: uprkos popularnoj ondašnjoj krilatici "nema pregovora sa teroristima", Amerikanci uvek pregovaraju sve dok teroristi ne popizde i pobiju sve taoce. Onda specijalci pobiju teroriste.

2) Evropski pristup: evropske socijalne demokratije takođe pregovaraju, a za razliku od Amerikanaca, policajci i teroristi se na kraju pomire i odu zajedno na pivo

3) Ruski pristup: od trenutka kada izbije kriza, Rusi u roku od dva sata imaju na licu mesta tim komandosa. Komandosi zatim upadaju u zauzeti objekat i vrlo efikasno ubijaju sve u njemu - i taoce i teroriste.

4) Srpski pristup: posle pola sata, SAJ je na licu mesta. Akcija je u ruskom stilu, samo sto je rezultat zarobljeni teroristi i slobodni taoci. Posle toga, teroristi se šalju sudu na procesuiranje i posle 10 godina procesa bivaju oslobođeni zbog nedostatka dokaza. U zavisnosti od aktuelne vlasti, može im biti isplaćena nadoknada zbog narušenog ugleda i pretrpljenog duševnog bola.

Ako vas zanima koji je kineski pristup, onda ne poznajete situaciju na terenu. Naime, za razliku od gorepomenutih država, Kina je još uvek uređena i civilizovana zemlja i ovakve svinjarije se prosto ne dešavaju.

Kada naizgled pozitivna stvar ima turobnu istinu u pozadini.

Festival koji je 50-ih godina zamišljen kao način da se povežu evropski narodi i TV stanice i da se promoviše stvaranje kvalitetne zabavne muzike. Ipak, vremenom se pretvorio u paradu kiča i lakih nota, a umjesto povezivanja evropskih naroda doveo je do stvaranja blokova i političkog glasanja. Kroz istoroju eurosonga iz mora kiča su se izdvojile i neke besmrtne i vrlo kvalitetne pjesme kao što su:
ABBA - Waterloo (1974)
Domenico Modugno - Nel blu dipinto di blu (Volare) (1958)
Secret Garden - Nocturne (1995),
pa i neke pjesme sa naših prostora kao na primjer:
"Lane Moje", "Molitva", a od hrvatskih predstavnika "Nostalgija" iz 1995, "Marija Magdalena" iz 1999. i "Kad zaspu anđeli" iz 2000.

Danas eurosong prate svi ljudi koji se u datom trenutku zadese u kući, pod uslovom da nisu kompleksaši. Kompleksašima je ispod njihovog nivoa da to gledaju. Neki od njih nisu sasvim sigurni u sopstveno seksualno opredjeljenje, pa se boje da će ispasti pederi ako budu gledali eurosong.
Dakle ne gledaju ga oni koje se tada nađu van kuće i kompleksaši.

Postoji još jedna, doduše malobrojna, kategorija ljudi koji ne gledaju eurosong, a to su oni koje to apsolutno ne zanima. Takvih je malo, zato što čak i najveći kritičari eurosonga uglavnom vole da ga pogledaju, ako ništa drugo da bi mogli ismijavati pojedine izvođače, ili zbog navijanja za sopstvenu zemlju.

Evropa bez Ujedinjenog Kraljevstva i Irske. Sa anglofonske tačke gledišta, kontinentalna Evropa je periferija Zapadne civilizacije. Kako sad to Evropa, pa periferija Zapadne civilizacije? Evo kako:
U tim zemljama pjesme izvođača iz kontinentalne evrope da bi postigle ikakav uspijeh moraju biti na engleskom, a i tada su u drugom planu. Anglofona civilizacija je navikla da gleda samo filmove na engleskom i oni MRZE titlove. Smatraju da su evropski filmovi umjetničko preseravanje, pa ih često zaobilaze. Bar su u pravu kad kažu da su umjetnički u odnosu na holivudske trešove. Ne kažem da u Americi i ostalim anglofonim zemljama nema dobrih filmova, ima i te kako, ali najveću zapaženost i komercijalni uspijeh imaju blokbasteri i serijali tipa Hari Poter 4, Betmen 3, Terminator 7,622 i sl. Dalje svu evropsku muziku koja nije na engleskom skloni su da krste kao "World music", dakle u istu kategoriju sa urođeničkom muzikom raznih afričkih i azijskih naroda i plemena.
Iskreno prema svemu ovome bih bio potpuno ravnodušan da se to ne tiče nas samih. Za njima me boli uvo nek misle šta hoće, ALI, njihovi mediji, njihov pogled na svijet i njihov jezik su dominantani u svijetu, pa tako i u samoj kontinentalnoj Evropi. Jer mi, ne znajući druge jezike (čast izuzecima), usvajamo angloamerički pogled na svijet. Tako je kontinentalna Evropa postala periferija i na svojoj sopstvenoj teritoriji, kao i u svijesti njenih "rođenih" stanovnika.

City vodka, najsocijalnija vodka na trzistu, pola litra - 150 din. U plasticnoj ambalazi. Kvalitet - boli glava. Pa... bukvalno.
Sta ubacuju unutra, nije tesko pretpostaviti, ako imas muda za to. Pece kao otrov, smrdi kao otrov, ukus... pa, to se i ne oseca. Ode jezik, ode nepce, ode sve u pi*ku lepu materinu (a verovatno ima ukus stopostotnog etanola. Medicinskog.).
Samo par ljudi na svetu bi mogli da je piju cistu (Cika Noris, Supermen, Bata Zivotinja...). Mi je, uglavnom, mesamo sa djusom... Zanimljivo je gledati reakciju izmedju 100% (ne)prirodnog soka i 100% nadprirodne tekucine City vodka. Burna razgradnja soka. Pusi se, gori, cvrci, terapak stenje, ne smemo da ga drzimo bez rukavica, jer je vreo... I tek posle pola sata hladjenja mozemo da probamo vodku sa mirisom soka...
Nezeljeni efekti su sledeci -
1. Oci ti pocrvene i koza pozuti, usled radioaktivnosti.
2. Kolena ti klecaju, ruke ti se tresu, pogled ti seta. To je zbog neuroloskih problema nastalih omega-zracenjem ove brlje.
3. Tera na povracanje - alergijska reakcija sistema za varenje (samo kod ljudi).
4. Ako vam se pripisa, nemojte u vecesolju, barem ne svoju. Ta mokraca topi keramiku, sece metal, pali plastiku... (pod uslovom da urinarni trakt prezivi).
5. I standard. Ciroza jetre.

U vremena pre opšte najezde mobilnih i sličnih uređaja, u životu su, a i u filmu bili korišćeni fiksni telefoni. Sve bi bilo u redu da neko nekada u filmu/seriji nije stavio pomenuti uređaj na noćnom stočiću spavaće sobe, što je narednih decenija postalo praktično standard za sav igrani program. Pa jebem mu mater, jeste film imitacija života i sve to, ali ko još drži telefon do uzglavlja? Zašto bi ikome palo na pamet da umesto lampe, knjige, kondoma, budilnika ili bilo čega petog stavi jebeni telefon koji se čuje kad zvoni i kod komšije ako nije u pitanju neki proto-hotline? Kao da neko voli da bude probuđen umilnim zvukom brzog udaranja u dno od šerpe u cik zore. 'Ajde još donekle da bude razumljivo ako je lik policajac ili generalno neko ko radi na poziv, ali šta će npr. direktoru škole u ''Lajanju na zvezde'' telefon pored kreveta? Telefon je, kod svih ljudi koje sam ikad sreo uvek bio ili u hodniku ili u dnevnoj sobi, a u spavaćoj se mogla naći samo slušalica od bežičnog.

Do danas neobjašnjiv fenomen, koji po svojoj besmislenosti jedino prevazilaze žene u reklamama koje u torbama furaju i omekšivač, kao da već ne nose dovoljno gluposti.

Postoji jedna definicija dece i ona glasi "Deca su deca". I time je sve rečeno.
Kako nastaju deca? Neki tvrde, sasvim nenaučno, da decu donose rode, dok drugi tvrde da decu prave roditelji sami, u slobodno vreme.
Da bi se došlo do dece ne mora se biti naročito intiligentan. Ali da do njih ne dođe, tu se siroti roditelji svakako snalaze. Uglavnom, na svet dolaze samo ona deca koja nekako prežive sve te smicalice.
Kada dođu na svet, deca se u prvo vreme bave plakanjem. Prvi smeh, onaj još u pelenama, je ujedno i znak da deca počinju shvatati u kakvo su sranje upali.
Prvo pitanje koje se u vezi s detetom javlja je "Na koga liči?". Na koncu konaca ispada da je dete slično na svakoga pomalo, a najmanje na samoga sebe.
Prva plata koju dete ostvari je dečiji dodatak. To je ujedno i izvrsna pedagoška mera. Odmah upoznaje dete sa činjenicom da se od plate ne može živeti. A i lakše mu je posle objasniti reč standard.
Decu, čim se pojave, odmah vakcinišu protiv svega i svačega. Kad malo poodrastu pošalju ih u školu.
Konačno dete dobija diplomu da je zreo, tj. da više nije detinjast, a on se oženi i time sve demantuje.
I znate kako je, posle dođu deca i sve počinje iznova.

Jedan od najgorih sportskih komentatora RTS-a, tik iza Duška Koraća. Čovek koji je bivšeg igrača Partizana Tomaša Razu (Tomasz Rzasa) prekrstio u Tomaš Žonsa.

Uvek znači isto, sem ako je upućeno tebi. Neobično tj. ekstravagantno, stojiti ko vrani sise.
Uglavno u upotrebi kada su u pitanju detalji šal, kapa, frizura, no može se odnositi na osobu u celini.

Natpis na majici hrvatskog kamermana Ivana Cvirna koju je nosio dok je snimao sednicu Hrvatske vlade.Zbog toga je dobio otkaz ili tako nešto.Spornu majicu je postavio na internet aukciju,a najveću cenu od 570 E je dao neki Slovenački političar (al' da me ubiješ sada ne mogu da se setim koji-koga baš interesuje neka nađe po internetu).

Usmeni vid pripovedanja o putovanjima po Evropi, koji se može naći isključivo na gradilištu. Svaki majstor, malo dužeg radnog staža, proveo je odredjeni vremenski period radeći u inostranstvu. Za to vreme je napabirčio gomilu zanimljivih anegdota koje će kasnije prepričavati zemljacima za vreme pauze za ručak.
Sve ove priče, manje više, imaju isti kalup. Kako god teklo pripovedanje, kroz priču mora da se provuče povlačenje paralele izmedju tih zemalja i Srbije, da se spomene njihov standard i način života. Takodje, neizbežni su doživljaji iz skrivenih kafanica u kojima se okupljaju gastabajteri koji tugu za domovinom utapaju u domaćoj mučenici ili nekom drugom alkoholnom nektaru, te po koja seksualna avantura sa zgodnom gazdaricom ili, najčešće, sa home-grown prostitukom, koja je,kao i sve njihovo, za klasu bolja od ovih naših.
Početak pripovedanja je specifičan sam po sebi. Nijedan majstor neće sam od sebe početi da priča o svojim doživljajima. Potrebno je nešto da pokrene lavinu sećanja i emocija. To nešto je uglavnom alat. Svako sa putovanja donese neku uspomenu, majstori donose alat, da ih, kao i svaka uspomena, potseća na jedan period života. Dovoljno je pitati ga gde je kupio odredjeni komad alata, i priča može da počne.

Redovan roditeljski sastanak na kojem aktuelni razredni starešina naše Srbije (trenutno Serž Bramerc) čita našoj maćehi Evropi i očuhu Ameru ocene iz osnovne škole evropskih integracija. Kao i na svakog ponavljača, u ovoj školi na našu Srbiju ne gledaju blagonaklono zbog ranijih loših ocena i neprimernog vladanja. Ali, pošto je Srbija rešila da se više ne tuče sa drugarima iz odeljenja, sa kojima inače deli zajedničkku maćehu i očuha, staratelji naše Srbije su počeli da joj daju sitni džeparac za kratkotrajne izlaske po Evropi, cigare i čokoladu. Kao i svakom detetu, visina džeparca zavisi od ocena, pa se sa strahovanjem očekuje svaki roditeljski sastanak, na kojem mudri roditelji na osnovu ocena odlučuju kako dalje da vaspitavaju dete i daju mu smernice šta dalje da radi, kako bi jednoga dana dobro služio ošuhu i maćehi i bio primeran ...

Jedan od najtrofejnijih ski skakača Nemačke svih vremena, koji bi se bez ikakve sumnje i danas nalazio u samom svetskom vrhu da se poslednjih par godina nije uhvatio u loše drustvo sa svojim Frojndom, sa kojim je bilo nezamislivo da ijednog jedinog Frajtaga dođe kući na dve noge.

Pokrenula naša vlada akciju, pa kažu:
Ako kupujete domaće proizvode čak 95% sretstava ostaje u zemlji.
To znači više ulaganja u privredu, veći standard, više radnih mesta....
Kad čovek malo razmisli ono jeste tako. Pa hajde onda da kupim nešto domaće, samo da smislim šta ?
Za auto nema para , a više i nema naših...
Tehnička roba, tv ili možda računar? Kolko se sećam zadnje što smo napravili ne znam ni dali je imalo sve boje. Pitanje je i za prašinu na računarima čija je (naša ili kineska).
A šta beše sa marketima da vidimo : Merkator, Metro, Idea.....ne vredi ni to.
E onda idem ja lepo na pijacu tamo će se već naći nešto domaće!
Prva tezga kineske igračke.
Druga tezga turski tekstil ( ima nešto novopazarske robe ali nisam siguran da je to naše ).
Treća rumunski alat.
Vidim ja i ovde mrka kapa, i već da krenem kući kad ono baba prodaje sir.
Konačno naš proizvod ima sve pare da ostanu u zemlji i da nam svima bude bolje!
Daj baba tri kila , kad je za našu zemlju ne žalim!
Izmeri baba lepo ona tri kila na kinesku vagu pa kaže :
Hat sinko nećeš žališ , ovo dobra sir od švajcarska Simentalka , jede samo uvozna koncentrat.
I budi ti sad patriota pa kupuj domaće!

Nema ljubitelja fudbala sa ovih prostora koji nije bar jednom pomislio kakvu fudbalsku reprezentaciju bi smo imali da nije došlo do raspada Jugoslavije. Reko bih, mahom oni stariji koji su živeli u bivšoj nam državi, sve dok sebe nisam uhvatio kako na poslednjoj strani studentske svaštare sastavljam tim "današnje" Jugoslavije sve sa rezervama.

Handanović na golu, Begović rezerva, odbrana naša, ostalo Hrvati i Bosanci. Tu je i Pandev, čisto da se ne bi narušila harmonija bratstva jedinstva.
Koga za selektora ? Možda Mihajlovića, čisto da bi se tim ujedinio obaveznim pevanjem himne a stručnost ko jebe... sa takvim timom selektor može da bude i Ratko Dostanić.

Dobri smo mi kao pojedinci u svim sportovima. Evropski, svetski prvaci u odbojkama, košarkama i skroz nebitnom vaterpolu. Imamo Đovaka i Jelenu Ristić, ali jebi ga, fudbal je najpopularniji i biće dok je sveta i veka.

Gladni fudbalskog uspeha i umorni od gledanja kojekavih Fejsa i Radenovića kako se provlače po reprezentaciji, mnogi bi voleli da bar odgledaju revijalnu utakmicu kako sadašnja Jugoslavija razvaljuje Brazil ili sličnu silu poput Švajcaske iz top 10-a. Ne bi imao ništa protiv da sve golove zabije Džeko ili Mandžukić, kao što ne bi ni Hrvati ili Bosanci imali ništa protiv da ih postigne neki naš... ili Pandev.
Samo treba da progutamo malo ponosa, ionako nema puno kalorija...

Izraz nezadovoljstva nečijim loše obavljenim poslom ili namerom.