Kad se ženi sin jedinac naš narod ima posebne običaje. Obzirom da je to jedina svadba koju otac može spremati kao domaćin, on se tu dobrano potrudi da se događaj upamti u selu bar za izvestan period.
Najpre se pozove sva familija, uža i šira, kumovi i njihovi rođaci, komšije, njihova rodbina i prijatelji, a zovne se i baba Anđelija iz drugog sela iako svi znamo da je veštica pa zbog toga moramo otići po nju kolima. Posebne pozivnice se upućuju onima koji rade kao gastarbajteri sa naglašenom činjenicom da je u pitanju "ženidba jedinoga sina", a pošalje se i pozivnica katoličkom svešteniku i muslimanskom verskom poglavaru - za svaki slučaj, zlu ne trebalo, a i da se vidi kako smo mi evropski orjentisani.
Zatim se pripreme dve hladnjače veličine šlepera, jedna za piće, a druga za torte i meso. Obe se uključe dva dana ranije da ne pije narod vruće pivo, ali ih bezobrazna dečurlija svu noć otvara pa na dan slavlja budu mlake flaše (a podosta i pofali).
Nadalje se spremaju salate i sitni kolači. Sve žene iz komšiluka učestvuju, a kupe se i oni "gospodski" iz marketa (minjoni valjda, jebemliga). Kad se to sve organizuje pristupa se pripremi mesine.
Po izvršenom pomoru polovine stočnog fonda domaćina (kolji i ovna, kume, što da Markova svadba bude veća od moje), sitnije se nosi u kuhinju na kućno spremanje i odvajanje "za čorbu", a krupnije se natiče na ražnjeve. Vo se sprema posebno na vučnoj štangli komšijinog Fap-a. Sazovu se sinovi stričeva i ujaka pa se svi ti ražnjevi strateški rasporede "šoferima" (mali, ajde malo da vrtiš ražanj - treba ti praksa za vozački), a matori otresu flašu-dve šljive i pet gajbi piva (mora malo prase da se zalije pivom, bude kožica hrskavija).
Kad se sve pripremi, unese u okićenu salu i postavi, sačekuju se gosti i u tefter upisuje šta je ko doneo (da se upamti, za vraćanje) i pristupa se redovnim običajima i delatnostima kao i za druge svadbe, osim što mladoženjin otac svako sat vremena drži pozdravni govor gostima koji su došli na njegovu svadbu kojom oni ženi sina jedinca i želi da se svadba upamti. Sve dok ga njegov venčani kum ne pozove napolje da mu nešto pokaže.
- Što, mislim, što si me zvao kume? Tek sam počeo da se zabavljam.
- Kume, gle sad ovo iznenađenje!(... uz potmule eksplozije u voćnjaku počinju da izleću šljive iz zemlje i padaju na štalu, dvorište, kuću, uplašena preživela stoka riče do besvesti, baba Anđelija se kune na mikrofon da nije ona ništa prizvala...)
- A, kume? Minir`o sam čitav voćnjak, da se zna kad moj kum pravi svadbu!
- Kume, pa to nije moj voćnjak nego komšijin! Moj je onaj sto metara desno!
- Sa` će i taj, minir`o sam ja i njega! Neće biti šljivovice u selu bar pet godina! Nek se pamti!
Poprilično rasprostranjena pojava na prostorima one "evropskije" i, stoga, međ' nama Srbima omraženije Evrope, a još učestalija na meridijanima koji presecaju teritorije ništa manje omraženih SAD ( kojima ovom prilikom srdačno želimo neku prirodnu katastrofu ). Elem, jedna od onih stvari koje mi Srbi nikada nećemo razumeti jer se kosi sa svim mogućim uvidima koje smo ikada stekli o životu i življenju, a u isto vreme zvuči tako...tako...EVROPSKI, da verovatno nikada neće postati deo naših balkanskih, rudimentarnih običaja.
U pitanju je, razume se, ona bezgranična i posesivna ljubav kojom samo jedan degenerisani zapadnjačko-američki par roditelja može voleti svoje dragoceno i, najčešće, podgojeno dete. Naime, on će svaki, pa i najmanji TUĐI kontakt sa svojim porodom protumačiti kao nedvosmislen atak na baršunasti rč istog, što je uz trenutni manjak dece ali i porast manijaka i pedofila u zapadnim zemljama, priznaćete, prilično razuman potez. Jer, deca su naše najveće blago. Blago koje treba u stilu najokorelijih Ješa histerično čuvati. Ipak, ta histerična reakcija se ne oslobađa na puko verbalno obraćanje neželjenog lica plodu vaše ljubavi. Ne. Alarm u glavi je podešen da se upali i počne panično da zavija tek onda kada je ostvaren blagi kontakt po epidermu mladih naslednika vašeg prezimena a koji je, normalno, tačno interpretiran kao najava brutalnom silovanju istih.
I tako, dok se u Srbiji klinci i klinceze "razulareno" i "bez nadzora" igraju po kojekavim ulicama, parkovima i igralištima čije ljuljaške i klackalice do daljneg čekaju neke bolje dane (čitaj: "neke nove izbore"; prim.prev.), jedan roditeljski par iz Masačusetsa će svoje dete pomno držati na oku dok se igra u svom ograđenom padoku i svaku potencijalnu pretnju na teritorijalni integritet rča istog "rešavati" na tako manijankalan ali i ekspeditivan način da se wannabe dripac više nikada neće drznuti da oslovi a kamoli da dotakne malog Martina/Džona/Fila. Tojest, sve dok taj isti Martin/Džon/Fil ne odraste, do'vati poluautomatsku pušku svog brižnog oca i zbriše pola svoje "elementarne škole", đuture sa onom kučkom, Miss Jane, koja mu je dala F iz jebene "Istorije USA"...
Srbija, Srbija,
- Alo, bre, što mi biješ dete, majmune jedan?!'Sti normalan, jebote?!?!?
- Jede pesak, gospođo, tu pišaju mačke...
- Aaaa, dobro onda. Ja se već zabrinula da ste neki manijak...A ti ćeš kući već dobiti svoje, ščuo!?USA, Connecticut,
- What the fuck are you doing with my son, lady?!
- Oh, is this your child, then? I am sorry, miss. He ran into the street, nearly got hit by a car, poor th...
- Get a fuck away from my fucken child, you crazy fuck!
- I don't understand...I just saved his life, miss!
- Who the fuck you think you are?! Fucken U.S Marines or something?! He's MY fucken son, I'll take care of him, you fucken bitch!
Vrsta dosadnog i otrcanog humora, kojim se služe neduhoviti i licemerni likovi.
Suština prozovačkog humora se ogleda u tome da prvo nekoga isprozivate a onda da mu posle toga kažete "ma šaaalim se", čime ste mu zapravo rekli ono što mislite ali nemate dovoljno velika muda da mu kažete da ste to ZAISTA mislili, nego šatro kroz šalu i šegu. Ukoliko vam se desi da vas neko "u šali" isproziva da smrdite, da ste ružni ili glupi bez sekunde premišljanja mu možete opsovati mrtvu majku u pičku, pa mu posle toga uz kiseli osmeh, reći "da ste se samo šalili"...
- "Dobio sam danas desetku iz sociologije..."
- "Ma nemoj... U indeks dobio deset, iz indeksa izvukao 100 evra..."
- "Izvini, šta hoćeš da kažeš, da sam ja glup? Da plaćam ispite?"
- "Zajebevam se, koj' ti kurac?"
___________________________________________________________________- "Sutra svi tačno u 7:00 da budu na svom radnom mestu!"
- "Ma važi, mi ćemo svi na vreme i da poginemo radeći, a šef će evropski u devet na posao i da ga čeka kafa kad dođe..."
- "Saviću, jle' ti to imaš nešto da mi kažeš?"
- "Ma zezam se šefe, šta ti je? Jel' treba možda od pola sedam da se dođe, nije problem...?"
____________________________________________________________________- "Ti si ružna i glupa kučka, gadiš mi se... Ne želim više da budem sa tobom."
- "Šta???"
- "Ma šalim se, šta se primaš...? Raskidam samo ovako, obično..."
Genetski modifikovni gnu.
- Jeste brate Nhkvo-Nhkvo, jeste, super u toj Srbiji, i blagostanje i pare i imaju tog pametnog i mudrog no neshvaćenog poglavicu i imaju najbolje ambasadore sportiste i svuda red i nigde papirić na ulici da vidiš samo veliko smeće, ali brate, znaš ti kakav je njihov gnu? To bre ko gumu da jedeš, nema nikakav ukus, to sve genetski modifikovano, a svi isti onako okačeni lepi na oko, ko mladi voje brajovići, a u stvari jadac: G-M-U jebeni, bljutavi! Ma bre džabe i pare i poso i slikanje s crncem i Dragana Kosjerina vraćam se bre majci u Zimbabve, možda nemamo taj standard al taki čaponjak od domaćeg gnua to nema nigde, veruj mi!
Izmišljena priča koja se priča maloj deci. Plod nečije mašte, nema veze sa realnošću, ali lepo zvuči, pa u principu svako dete voli da je čuje u nekom periodu svog života. Čak i kasnije, pod stare dane, rado se podsetimo neke bajke koja nas vrati u bezbrižno detinjstvo, ako ne drugačije onda preko crtanih filmova koje odgledamo.
Ali, ma koliko dete volelo bajke, čokoladi se više obraduje.
„ Dragi građani, bliže se izbori i kraj našeg mandata u kome smo dosta postigli, ali još puno toga je ostalo nezavršeno, a planirano. U narednom periodu biće urađeno i obnovljeno još toliko kilometara puta da je to adekvatno udaljenosti do Meseca. Takođe, u postkriznim godinama ćemo, zahvaljujući maestralnom planu ekonomskog razvoja, dovesti strane investitore koji će šakom i kapom ulagati u našu zemlju čime ćemo nezaposlenost dovesti na meru manju nego u Evropskoj Uniji, a životni standard stanovništva će doživeti neslućenu eksploziju na bolje. Zahvaljujući novim nalazištima nafte, mi ćemo steći i nezavisnost u energetskom aspektu, te ćemo imati najniže cene goriva u Evropi. Takođe... „
- A čokolada?
Sintagma koja se često može čuti iz usne duplje koja ničim izazvano podseća na ženski polni organ. Inače izuzetno funkcionalna fraza ako imate u planu da zadivite isuviše dementan narod, kojem dijapazon sećanja ne seže više od 7 dana.
Prosečan srpski penzos: "Šta je ovo moj Milivoje, pa nikad mi teža situacija u kući nije bila, kako ćemo izdržati?"
Milivoje: "Ništa me ne pitaj Radivoje, juče sam vratio Slobinu sliku na zid, samo da se vratim u bolja vremena!"
Glavni bot: "Po prvi put u istoriji Srbija je ostvarila suficit, izvoz je veći za 38% u odnosu na isti period prošle godine, a standard je već znatno poboljšan!!!"
Milivoje: "Radojka ako nas Vučko ne spasi neće niko!"
Radivoje: "Pa ja nisam ni znao kako nam dobro ide, vidiš ti šta kaže premijer, pa ne bi on to pričao, a da nije tako!"
Pitanje koje neizostavno postavljaju bake i deke na pomen neke strane valute, kako bi imali bolju predstavu o količini novaca o kojoj se radi.
- Sine, kako je tamo kod vas u Švajcarskoj? Ima li tamo krize?
- Pa ima, ćale, al' Švajcarska ti se još najbollje drži...
- Jes' vala. Oni imaju najviši standard. Kako je kod drži firma?
- Solidno, drži se. Platu još nisu smanjivali i dalje je pozamašnih 2300 švajcaraca. Ja sam prezadovoljan.Razgovor koji se okončao, slušala je i baka, koja prilazi unuku da ga priupita ono što nju interesuje:
- Je li, sine, da te pita nešto tvoja baka...
- Reci, bako.
- A to, tih 2300 švajcaraca, koliko je to u dinarima??
- A to tebe interesuje, heheh. Mnogo, bako, mnogo.
Svi gledamo svijet oko sebe iz vlastitog kuta gledanja.
Neki će se zapitati pa zar i drukčije postoji?
Sad ću upotrijebiti onu otrcanu frazu da se možemo staviti u tuđu kožu što još zovu i zlatni standard ponašanja.
Ni ona nije precizna zato jer obuhvaćan samo jedan oblik viđenja i to negativan.
" Ubio ženu i ljubavnika." " Što bi ti učinio?" i milijun sličnih primjera.
Pa smo napredovali i do srebrnog standarda ponašanja; kad se ne možemo staviti u tuđu kožu, ali svejedno ne uradimo neku radnju jer znamo da se toj osobi neće svidjeti.
Nećeš pripaliti u prijateljevom stanu, već ćeš izaći na balkon jer znaš da ne voliš da mu se usmrdi stan.
Opet, s ovime smo samo zagrebli vrh površine.
Toliko smo opsjednuti sa sobom da pomislimo ako neki ljudi nemaju ono što mi imamo, da automatski propuštaju nešto značajno.
Nedostatak formalnog obrazovanja u zemljama trećeg svijeta znači, po našem gledištu, da su uskraćeni za intelektualni razvoj.
Mi na Zapadu smo navikli opažati svijet samo umom i mislimo da je jedino time možemo razumjeti svijet oko sebe.
Vid nam je najbitniji i otuda i izreka "vjerujem samo ono što vidim vlastitim očima" što je apsurdno jer zanemarujemo ostala osjetila.
Prvotni instinkt nam je sasvim točan za razliku od strukturalnih analiza gdje se prevarimo ili dođemo do prvotnog instinkta verbalizirajući ga pritom.
Mi smo svi povezani na nekoj dubljoj razini i podsvjesno primamo informacije iz okoline.
Moramo osjećati svijet oko sebe jer inače svijet gubi svoj smisao.
Moramo prestati gledati samo zato da bi utvrdili da su stvari na svojem mjestu, već moramo VIDJETI što znači opažati suštinu stvari.
Da umjesto drva kojeg gledamo ne vidimo samo udaljenost među nama i njegovu prisutnost, to jest stalnost, već živo biće ili energetsku strukturu koja ima svoje zakonitosti i mogućnost spoznaje kao i Mi.
Tko zna, možda je ovo samo moj kut gledanja?
Sa aspekta većine roditelja u Srbiji, buduća struka studenta koji nije baš uzoran.
Roditelj: Ako ne daš godinu*, odma' te vraćam kući i zapošljavam! Ima ti brale da kopaš kanale pa da vidiš kako je to kad se ne uči! Neću ja tebi da plaćam da se ti zajebavaš po Beogradu/Novom Sadu!
*U zavisnosti od stepena tolerantnosti i zahtevnosti roditelja postoji više level-a uslovljavanja:
easy - ne postoji - da je lako završiti fakultet, ova definicija ne bi postojala
standard - dati uslov
hard - očistiti godinu u oktobru
very hard - očistiti godinu u junu
expert (u narodu još poznat i kao Šešelj level) - završiti fax za 2,5 godine sa tendencijom da se doktorira u minimalnom roku.
Pojava karakteristična za naslove u lokalnim novinama, ali se javlja i u onim popularnijim. Ima za cilj da kod čitaoca izazove intrigu i brzo iščitavanje teksta ispod tog naslova ne bi li došao do rešenja, da li jeste ili nije. Kad ono mauna, pročitaš ceo tekst i jedino što si skontao je da ni pisac istog nema pojma o čemu se radi. Stavi se i upitnik na kraju, da izgleda zajebanije.
Struja (ne)će poskupeti?
Da vidim...aha...bla...bla....eps....februar....nja....načelni dogovor...dvaes’ posto...sirotinja raja...ne može se ovako...evropski prosek...šuc muc.... pa jel poskupljuje ili ne?!
Šinteri (ne) rade svoj posao?
Mhm...azil...luda žena se polila benzinom...sedamsto kerova...smrad...da, da....komšije se bune...oh, kakvo čudo...kafilerija puna....dooobro...nismo u mogućnosti...nesavesni vlasnici...to pseto je simbol glavne ulice...mrš...cigani u Sivcu skuvali kereću lobanju i ujedaju se s njom...budžet grada oladjen za tri miliona...vi’š ti njih... Ček, ček, jel rade ili ne rade?
Naša pevačica Sonja priznala: (ne) znam da vozim!
Ma da, neću ni da gledam, verovatno drobi o tome kako je udarila u drvo i erbeg joj izbio trepavicu...nego da vidim kako je Žak igrao na Bukovcu...
PES (za neobaveštene, ako ih ima) je Pro Evolution Soccer, to jest, kultni fudbal na kompu ili soniju, kako ga raja najčešće zna. Tokom fudbala je nepisano pravilo da nema razgovora, već se samo igra i igra, ali odredjene akcije na terenu ipak dovode do odredjenih komentara, ali ipak, iako to igraju milioni ljudi, na neke stvari svi podjednako reaguju.
Sve rečenice koje se koriste tokom igre (da sam ih čuo i pokupio) biće navedene.
Napomena: svaka rečenica je upućena ekranu, ne saigraču (protivniku).
1. Pa ne njemu, mater ti jebem! (pogrešan pas)
2. A daaaj, nisam ni stisnuo da uleti klizenjak, gle ovo sranje! (kad tvoj igrač sam od sebe rokne klizenjak i popušiš karton)
3. Laže igrica! (kada se desi neki bag u igri)
4. KOJI FAUL BRE DA TI JEBEM MAMU!? (nepostojeći faul)
5. Pa idi na loptuuu, jebem ti se s' mamom, nemoj bežat' od nje! (pas ka igraču, on beži od nje, umesto da ide ka njoj)
6. Protrči, pizda ti materina! (čekaš da igrač prodje 10 sekundi, on se zakuca)
7. Gle golmana, jaooooj.. (kad se golman ponaša kao Valdes)
8. Daj mrš bre, ne prekidaj mi akciju! (izuzetak, ovo se govori saigraču kada ''slučajno'' stisne pauzu)
9. Ne menjaj mi kursora, mamu ti jebem! (standard bag igre)
10. Gle mi odbranu, 'de ćete, budale?! (izazvan menjanjem kursora, odbrana se raširi)
11. Pa ispucaj je, majke ti se najebem! (golmanu treba 5 sekundi da ispuca loptu, mada ti drkaš dugme od početka)
12. PA DAJ GO', MAMU TI JEBEM! (klasik reakcija svakog igrača koji se lako iznervira, sve uz dizanje ruku)
13. Ma mrš, neću više ni da igram. (post-reakcija na sve gore navedene primere)
A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?
To je kad GAZDA, preko „veze“ (ne obavezno svoje), zaposli penzionera ili nekoga ko je već u stalnom radnom odnosu i obično ga plaća više nego stalno zaposlene radnike, a takodje taj radnik ima i mnooogo veće privilegije nego stalno zaposleni radnik.
GAZDA „lav“-ovske fabrike nameštaja na nagovor šefa računovodstva zaposli radnika, koji već ima stalno zaposlenje, kao ispomoć dotičnom šefu koji (uzgred od šetnje iz kancelarije u kancelariju navodno zbog pušenja i „rešavanja“ tudjih problema) nema vremena, da mu sredi i formira papire za I..... standard koji nikad nije uveden. Tako radnik po Ugovoru o delu može da izostaje kad hoće, ima ovlašćenja da naredjuje svima, prima dooobru platu i ostaje do trenutka kad mu gazda "smanji" platu jer stalno zaposlenim radnicima isplaćuje ispod minimalca. „Odlazi“ i bez završenog posla za koji je navodno došao i to SAMO mesec i „kusur“ pre nego što nastupa masovno otpuštanje stalnih radnika.
1) Ne brini se za sklonište, čak i ako zaglaviš usred Pacifika naći ćeš napuštenu kolibu koju je napravio neko koga je interesovalo da živi u vukojebini
2) Ako se voziš avionom, ne zaboravi da proveriš da nije sa tobom Brus Vilis, kad budete zaglavili na pustom ostrvu on će gotovo magično naći kolibu iz stavke 1 - ako njega pak nema pitaj putnike da nije međ' njima neki fenomenalni ekspert za preživljavanje, kasnije će on trebati prvi da pogine da bi mogli da imate šta za roštilj
3) Potrudi se da spasiš Madonu, Meg Rajan ili Anđelinu Žoli, možda ne znaju da kuvaju ili da prave prosto oruđe, ali će ti trebati zanimacija u dugim noćima
4) Ne brini se za kretene i budale koje su čistom srećom preživele, njih će ionako pojesti mutirani tigar, jer su tu Rusi i Ameri testirali nuklearno oružje na lokalnom divljem svetu bez ikakvog jasnog razloga
5) Ako pre leta najavljuju oluju koja po svim statističkim procenama ima šanse da sruši avion kao da Partizan ili Zvezda osvoje neki evropski kup, počni da pitaš putnike jel' imaju iskustva u divljini
6) Kapetan je iskusan, dvadeset godina pilotiranja na istoj rutini, zna svaku krivinu - ne veruj toj skotini ! On će baš na dan tvog leta naglo umreti u kabini, a kopilot će uspeti da takođe ispadne iz aviona koliki je nesrećnik
7) Uvek se pobrini da proveriš da li ima još ljudi na ostrvu, ako ih ima - sve ih pobij ! Ionako su već odavno mutirali u zombije pošto im je jedina muzika sačuvana bila "Najveći hitovi pesama Džarabaga od Novog Pazara kome je Velika Morava u stilu turbo-hipi-folka"
8) Ne veruj svom najboljem drugu, ako je sa tobom preživeo. Samo misli da ti otme Anđelinu koju si spasao u stavci 3
9) Zavedi strahovladu međ' svim članovima preživele skupine. U filmovima je dokazano da demokratija i glas za svakoga znači sigurnu smrt skupini. Ako međutim međ' zagovornicima demokratije ima Bred Pita ili Džordža Klunija, pakuj kofere i seli se na drugi kraj ostrva jer si u suprotnom debelo najebao
10) Nikad nemoj da se brineš o hrani, napravi koplje i nađi neku budalu koja će da lovi umesto tebe, ti se samo pravi da si oboleo od pegavog tifusa i da moraju da te sve devojke iz skupine vidaju dok se ne oporaviš...
Godisnjicu ovog finala Zvezda ce uvek obelezavati, cak iako dodje do ispadanja u drugu beogradsku ligu Zapad.
Godina 2021, FK Crvena Delta Zvezda:
Trener Slavoljub Muslin (pa mora i on da se vrati jos koj put): "Sve sto mogu da kazem, jeste da ekipa 21 Blok Novi Beograd je jako zeznuta, imaju dva punoletna napadaca koji vrlo brzo i spretno igraju na betonu. U slucaju trijumfa nad novobeogradjanima, u kaficu "Aki i Sale" obelezicemo 20. godisnjicu od kada smo postali evropski, a potom i svetski sampioni! A evo i par reci od mog pomocnika!"
Zdenjak Zeman (koga vise ni jedan klub na svetu ne zeli, ipak se vratio iz druge severnokoreanske lige): "Apelovao bih da se vrate ukradene prazne boce od piva, posto klub nema novca da placa kauciju svaki put kada hocemo da danemo dusom. Ujedno, zahvalio bih se duvanskoj industriji "Plovdiv" sto je potpisala sponzorski ugovor sa nama i snabdeva nas dovoljnim rezervama cigareta."
Vijagra za računar. Čarobni softverski sastojak pored kojeg će kompjuter zaboraviti da je mator 5-6 godina i zalepršati kao da je nov iz prodavnice. Svi programi koji su kočili i jeli govna u radu sada će početi da izvršavaju vaše naredbe pre nego što ih uopše i zadate. Neće više biti pauze od tridesetak sekundi od duplog klika do otvaranja programa. Sada ćete iseći one igrice koje su vama u radu seckale, a one koje nisu ni htele da se pokrenu, moraće da se pomire da imate duplo manje RAM memorije nego što traže.
Korak 1. Naš program će Vam sada besplatno očistiti REGISTRY... do pola. Drugu polovinu kada kupite licencu od samo 19.99€.
Korak 2. Ok. vidim da ste iz Srbije, licenca koju ste uneli je najverovatnije skinuta sa piratskog sajta, otključali ste program, nastavljamo. REGISTRY je čist, odrađeno.
Korak 3. Sada ćemo Vaš kompjuter očistiti od smeća, tj. od nepotrebnih fajlova. Odrađeno.
Korak 4. Ne budite nestrpljivi, dajte nam još samo 50-80 minuta da defragmentujemo vaš antikvitet od hard diska... Odrađeno.Niste zadovoljni poboljšanjem performanse? To je zbog toga što je ovo, da vas podsetimo STANDARD EDITION, doplatite još samo 9.99€ i otključajte ULTIMATE EDITION, dušu dao za raspade od kompjutera kao što je Vaš.
Otključali ste ULTIMATE EDITION, samo nekoliko minuta dobinskog čišćenja i optimizovanja Vašeg računara i on će poleteti od brzine, moraćete da ga vezujete za nešto da vam ne pobegne...Narugaćete se ortaku koji je kupio nov kompjuter zato što je stari bagovao, ko ga jebe kad je glup... GOTOVO! Sad restartujte računar da vidite efekte (klik na restart):Blue screen
Windows cannot start because following components are missing or corrupted: owner's IQ.
Zakonom propisana dnevnica gospodina lopova.
To jest, toliko se može marnuti, a da murija ne dolazi jer se ispod te “siće” za koju neki rade ceo mesec, izgleda ne računa kao krađa.
- Oho, ne mogu da verujem! Zoki Kalauz, ti li si?
- Laki Pajser! Nismo se videli otkako smo zajedno gulili u Padinjaku! 'Ajmo u kafanu na po jednu, ja častim. Upravo sam digao dnevnicu.
- Opa, ima se, može se, a? Koliko ti je ispala današnja dnevnica ako ne kršiš time poslovnu tajnu?
- Lagan pos'o ispao, stigao sam i da prebrojim pre nego što sam otišao. Dakle, 14.999 dinara. Nisam prešao granicu, ipak sam ja pošten i častan lopov!
- Uh, baš moderno i evropski, sa tim 99 na kraju. Nego, priča se da će nam podići minimalac na 20 'iljadarki.
- Red bi bio, davno nisu, mada se ni ovako ne žalim.
- Pera Ljiga mi predlaže da se bacimo na politiku. Kaže, isti pos'o, a granica mnogo viša. Razmisli da nam se pridružiš...
- Za njega me ne čudi, a ja definitivno nisam zainteresovan. Jebiga, onda bih morao da izbacim ono " pošten i častan" kad opisujem svoje zanimanje.
Treći član svakog dijaloga. Jajara koja sedi sa strane i podiže dramu na neki viši nivo raznim upadicama. Profesionalni dolivač ulja na vatru kome je tuđa svađa duševna hrana.
:tri like sede u random kafančetu, standard:
- ... I ajd sad me posavetujte, šta ja da radim?
- Idi lepo kući, sedi sa njom i popričajte.
- Šta se desilo, nisam ispratio, zamislio sam se nešto?
- Ma vratio se ranije iz treće i na ulaznim vratima zatekne cipele broj pedeset, ostalo je istorija...
- Uuu, ja bih je ubio od batina.
- Daj bre palivatro ćuti, pokušavam da mu pomognem.
- Možda je i u pravu, polomiću je od batina. Lud sam bio što i do sada nisam!
- To, useri je od batina i izbaci napolje golu. Ko joj jebe mater!
- Ajde iskuliraj lepo sam ti reko.
- Ma neka ga nek priča. Ajde odoh sad jbg, videću šta ću da radim. Ćao.
- Ajde brate, samo polako.
- Nema polako, oštro i na prvu!
- Koji je tebi kurac, šta ga ložiš ubiće je?
- A što je ti braniš? Zaslužila je!
- Ako nisi znao ja baš imam veliku nogu majmune glupi!
Posto su kritike na moju defku o reprezentaciji San Marina bile pozitivne, hocu da napisem nastavak. Ovaj put je to rekonstrukcija njihovog gostovanja u Nemackoj (kao sto znate na domacem terenu su izgubili sa 8:0)...
Trener: Momci, polazak u petak u 6h ispred stadiona
Svi: Idemo autobusom?
Trener: Da, predsednik je uzeo jedini avion drzave San Marino za diplomatsku posetu Nikaragvi, ostale zemlje nece da nam daju ni jedan avion jer kao ne znaju gde se nalazimo na karti, a one picke zabarske su kao prezauzeti.
.....
Petak, 5:45, parking ispred stadiona
.....
Flavio: Kakav je bre ovo minibus?
Trener: Pa nas je samo 25, sta ce nam nesto vece?
Flavio: Kako sta ce nam? Pa video sam na televiziji u kakvom se busu voze Spanci. Ima 3 sprata, djakuzi i kozna sedista.
Trener: Pa i vi kad budete evropski prvaci mozda imate takav autobus!
Flavio: (u sebi) Picko debela
Trener: Jel su svi tu?
Carlo: Treneru, Michele je otiso na derbi, a Maicol ima razgovor za pos'o
Trener: Cekaj bre o cemu pricas, kakav derbi, kakav poso?
Carlo: Ma kosarkaski derbi, Lotomatika-Montepaski, odveo ga brat, a Maicol ima bitan razgovor. Da raznosi pice na Trecem Brezuljku (Sanmarinski okrug).
Trener: Aha dobro, ae ulazite, smestite se nekako, kazite kad vam se piski, nemojte ko prosli put kad smo isli u Sloveniju.
Svi: Hahaha, hihihi
.....
Mauro: Federico, jel si poneo vutru?
Federico: Da,da, e momci kupite vops i skivi kad stanemo na nekoj pumpi.
Aldo: Treneru, pustite ovaj disk
.....
Sa zvucnika se smenjuje: Dzamp araund, dzamp araund......So ju vona be rep superstar....
....
Svi su srecni sem Manuela, on je metalac hejter.
Dobra atmosfera u autobusu se vidi, svi su pijani i naduvani. Nasi junaci stizu u hotel, gde nastaju problemi
....
Gianluca: Treneru, ja necu da budem sa Aldom u sobi, smrde mu noge!
Manuel: Treneru, ja ne mogu da budem sa Carlom u sobi, ja mislim da je on peder!
Davide: Treneru, necu da budem sa Federicom, on samo duva vutru po ceo dan.
Trener: Dosta bre! Nemoj sad da zovem Mecerzakera i Svajnstajgera da vas rasporedjuju, kako sam napisao tako se smestite!
Svi cutke odose u svoje sobe
.....
Dan tekme
.....
Trener: Momci ne zaboravite, kratki pasovi, kad se izvode korneri centrirajte na prvu stativu, kad primimo 5-ti gol, krecemo sa dugim loptama. Nemojte mnogo da ljutite Nemce, mozda primimo manje od 10 komada.
.....
Konacan rezultat 9:0 za Nemce
Atmosfera u povratku, bolja nego u dolasku, stajalo se na svaku banderu da se pisa, a bogami bilo je i povracanja od alkohola
Idealna prilika za pripadnika svake političke opcije da donese zaključak da je u to vreme bio na pravoj strani.
Socijalista : Gurali su se da skinu sa vlasti SPS, eto im ga sad! Ne mogu bez socijalista! Vidi se ko je od početka bio u pravu i čija je politika bila ispravna! Džabe ste krečili, okreni-obrni, opet smo na vlasti! Svi smo mi u duši pomalo socijalisti!
Demokrata : Da ih onda nismo skinuli sa vlasti ko zna koliko bi nas jahali Sloba i ekipa. Da nije bilo nas ovaj SPS se nikada ne bi reformisao niti bi shvatili da moramo u Evropu. Mi smo heroji 5. oktobra a ova demokratija koje sada uživamo je naša zasluga! Za vreme devedesetih smo bili u diktaturi, vidite da nam je sad bolje, zar ne? Jeste da je prosečna plata 350 evra ali možemo da putujemo bez viza!
Liberal : Čeda je uvek bio u pravu, on je heroj petog oktobra! Da ga nisu najurili iz DS-a danas bi BDP po glavi stanovnika bio 20.000 evra, imali bi švajcarski standard a Srbija bi bila u EU i NATO. I oslobodili bi se odgovornosti za Kosovo koje je Sloba izgubio ...
De-es-esovac : Koštunica je uvek bio u pravu, on je heroj petog oktobra! Da se nije razišao sa DS danas bi BDP po glavi stanovnika bio 20.000 evra, imali bi švajcarski standard a Srbija ne bi bila u EU i NATO jer ni Švajcarska nije a ništa im ne fali. I uz pomoć Rusije bismo sačuvali Kosovo koje su žuti izgubili ...
Radikal : Mi se petog oktobra nismo preterano mešali u dešavanja a sad se vidi da smo bili u pravu. DS, SPS - sve je to ista evropejska i antisrBska banda. Sloboda Šešelju!
Naprednjak : Mi smo petog oktobra bili radikali, dakle i mi smo bili protiv evropskih promena i bili smo u pravu. Ovi sad radikali ni za šta nisu u pravu, naša politika je bolja, sad žurimo u Evropu. Uvešćemo vas u EU pre Tadića, samo nas izglasajte! A Šešelj laže čim zine i hoće da ubije Tomu!
Rasprava traje u nedogled a za to vreme član G17+ zadovoljno trlja ruke dok visi na netu u kancelariji javnog preduzeća gde ga je preko veze zaposlio šurak od babine komšinice, takođe aktivan član G17+, stranke sa 2% podrške u narodu koja je već 10 godina na vlasti.
