U kategoriji država njene veličine (5.000.000 - 10.000.000 stanovnika), Srbija je jedna od najvažnijih država na svijetu.
Od 31 zemlje, zauzima 6. mjesto - po mojoj slobodnoj procjeni.
Ovo su države sa od 5 do 10 miliona stanovnika (poredane po broju stanovnika):
1. Ruanda (9.998.000) 2. Bolivija (9.879.000) 3. Srbija (9.850.000 računato i Kosovo) 4. Bjelorusija (9.671.900) 5. Švedska (9.316.256) 6. Somalija (9.133.000) 7. Benin (8.935.000) 8. Azerbejdžan (8.896.900) 9. Austrija (8.355.260) 10. Burundi (8.303.000) 11. Švajcarska (7.753.600) 12. Bugarska (7.606.551) 13. Honduras (7.466.000) 14. Izrael (7.459.900) 15. Hong Kong (7.008.900) 16. Tadžikistan (6.952.000) 17. Papua Nova Gvineja (6.732.000) 18. Togo (6.619.000) 19. Libija (6.420.000) 20. Paragvaj (6.349.000) 21. Laos (6.320.000) 22. Jordan (6.316.000) 23. El Salvador (6.163.000) 24. Nikaragva (5.743.000) 25. Sijera Leone (5.696.000) 26. Danska (5.519.441) 27. Kirgistan (5.482.000) 28. Slovačka (5.413.548) 29. Finska (5.348.306) 30. Turkmenistan (5.110.000) 31. Eritreja (5.073.000)Ukupno 31 država.
E sad ćemo te države poredati po značaju (u zagradi objašnjenje):
1. Izrael ("sveta zemlja", kolijevka svih monoteističkih religija, povod za krstaške ratove, ogroman broj uticajnih Jevreja u svijetu)
2. Švajcarska (zemlja sa najdužom istorijom neutralnosti u ratovima, svjetski bankarski centar, sjedište brojnih međunarodnih organizacija, nekad centar Lige naroda)
3. Austrija (sjedište moćne Habzburške monarhije, kulturni centar u doba prosvećenog apsolutizma, centar klasične muzike, kolijevka psihoanalize, važan centar mnogih filozofskih škola)
4. Hong Kong (ne bi ga trebalo računati jer pripada Kini, ali ima vrlo jaku autonomiju i jedan je od najvećih finansijskih i kulturnih centara u Aziji)
5. Danska (imala određene kolonije, i dan danas drži Grenland, uživa vrlo visok standard, Soren Kjerkegor je Danac)
6. Srbija (jako srednjovjekovno carstvo, očuvanje dobrog dijela Vizantijske kulture, zemlja koja je znatno usporila tursko napredovanje ka zapadu - Kosovska bitka je bila 1389. a Srpska Despotovina je pala tek 1459, u 19. vijeku i početkom 20. vijeka bila predvodnik balkanskih zemalja u nacionalno oslobodilačim nastojanjima, ključna uloga u Prvom svjetskom ratu, sjedište jedne od najljepših država - Jugoslavije 1918 - 1991, bila centar pokreta nesvrstanih, zajedno s ostatkom Jugoslavije jedina socijalistička zemlja koja nije pripadala istočnom bloku i čiji su građani mogli 'ladno putovati po svijetu, jedna od najjačih lokalnih rok scena na svijetu, sportska velesila, izuzetno značajan geostrateški položaj, jaka kinematografija, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mihajlo Pupin, Ivo Andrić, Emir Kusturica, Dušan Kovačević, Milorad Pavić)
7. Švedska (vrlo visok standard, značajna srednjovjekovna i novovjekovna kraljevina, i to je manje više to)
8. Finska (visok standard, poznata kao "postojbina deda mraza", i to je to, većinu istorije provela pod Švedskom i pod Rusijom)
9. Bugarska (značajno srednjovjekovno carstvo, značajan položaj na Balkanu, poznata bugarska etno muzika)
10. Libija (jedna od razvijenijih zemalja u Africi, ističe se po socijalističkom uređenju i pripadnosti pokretu nesvrstanih)
11. Laos (jedna od zemalja sa najočuvanijom izvornom budističkom tradicijom)
12. Jordan (strateški značajna zemlja na Bliskom Istoku, veliki broj imigranata iz ostalih bliskoistočnih zemalja)
13. Bjelorusija (saveznik Rusije, vadi je to što je u Evropi)
14. Slovačka (vadi je to što je u Evropi, inače država bez nekog posebnog značaja)
15. Papua Nova Gvineja (poznata po tome što je jedna od rijetkih zemalja u kojoj se još uvijek mogu naći plemena koja nisu imala nikakav kontakt sa civilizacijom)
16. Somalija (poznata po tome što je najsiromašnija država na svijetu)
17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30. i 31. mjesto dijele:
Ruanda, Bolivija, Benin, Azerbejdžan, Burundi, Honduras, Tadžikistan, Togo, Paragvaj, El Salvador, Nikaragva, Sijera Leone, Kirgistan, Turkmenistan i Eritreja (zemlje bez bilo kakvog većeg značaja)Eto tako od 31 države Srbija zauzima istaknuto šesto mjesto (s tim da se može diskutovati da li su Hong Kong i Danska zaista ispred nje, ili bi te tri zemlje trebale dijeliti 4, 5, i 6. mjesto)
Tipičan predstavnik nekog naroda, tip ličnosti koji se najčešće sreće. Skup osobina, mentalni sklop karakterističan za skoro sve pripadnike odgovarajuće etničke grupe duboko ukorenjen u kolektivnu svest toliko da je ušao u DNK naroda i sad se taj način razmišljanja prenosi generacijama. Velika zabluda i najobičniji stereotip po mišljenju moderne psihologije.
- A, pičko jedna, išao si na more letos, a?
- Pa? Ja ne znam što je to toliko bitno.
- Kako nije? Ej, ja se ne sećam kada sam ja zadnji put bio. Odakle ti pare?
- A ko si ti mene da preispituješ? Imaš jaču platu od mene, morao sam cele godine da štedim da bih brčnuo dupe u slanu vodu tih sedam dana. Ti svakog vikenda strpaš celu familiju u kola pa se švrćkate po Srbiji, klopate po restoranima, provodi i tako to. Garantovano za mesec-dva potrošiš više nego ja za tih 7 dana tamo.
- Ej, ali to je, bre, MORE!!! Tamo si išao, a ja jok! I još se JA ne bunim, a ti se tu nešto brecaš?! Odakle ti smelosti kad se JA ne bunim, ej!
- Ma, koji ti je, šta si me spopao? Uostalom, šta je pa to more toliko bitno? U inostranstvu imaju koji standard pa ne idu svake godine.
- U, krv ti jebem, još se kao i buniš, loše ti? Kakvo inostranstvo, gde ima bolje nego ovde? Da l' imaju oni slave, sahrane, prvi maj pa da se najedu k'o ljudi i opiju za medalju, pitam te? Oduševe se ovde kad dođu pa izdivljaju malo. Garant 'oćeš i Kosovo da se otcepi i podržavaš paradiranje onih što jedan drugome govnjave stojka! Ljudi, izdajnik roda SrBskoga!
- (slučajni prolaznici) Tako je, treba neko da ga ubije! (i nastavljaju dalje uopšte se i ne osvrnuvši)
Standardna rečenica na kraju drugog dnevnika.
Znači, kraj, nema dalje, gotovo, to ti je što ti je. Rečeno je ono što ti sleduje, nemaš pravo glasa ni mogućnost da na to utičeš. Možeš da galamiš, besniš, psuješ ali džaba. Najgore od svega je podjebavajući ton koji iz rečenice izbija. Jer ako si se zajeb’o da dnevnik odgledaš, sigurno ti ostatak večeri neće biti prijatan.
„Dobro veče, dragi gledaoci“
- Dobro, u mojega. Gde li ti živiš?
- Miloje, ne svađaj se sa voditeljkom!
- Kuš, ženo!
„ Od današnjih vesti izdvajamo: Blaga poskupljenja nekolicine artikala, ali bez uticaja na inflaciju i standard stanovništva. Poskupljuju: struja, voda, gas, gorivo, zejtin, šećer, ogrev, evro, poljoprivredni proizvodi, mleko, meso...“
- Jao, majke vam ga, pa je l’ imate vi duše?! A šta se pa ova smeje?
- Dobro, Miloje, to joj je pos’o...
- Jebem je u pos’o, ne mora toliko da se oduševljava time!
„Ministar je izjavio... „
- Jao, opet ovaj! Šta li pa ti više jedeš govna, &#)&$%/*!&%$/...
- Miloje, deca te čuju!!!
„U teškoj saobraćajnoj nesreći nastradalo je 5 osoba, od čega dvoje dece mlađe od 5 godina... „
- I to li sad turate u dnevnik, na stojka vas nabodem ludoga! Pa još i slike sa mesta udesa, imate li bar i mozga?!
„Trostruko brutalno ubistvo sekirom u Dobanovcima i serijski silovatelj pedofil...“
- More, za jajca to da se obesi i javno ubije, šta ga koj moj još i reklamirate!!!
- Miloje, pritisak, pazi srčku!
„Sport. Naši fudbaleri... „
- Dosta, bre, više, imate li duše? Il’ sam ja mazohista pa sve ove crnjake gledam?
„I na kraju, vreme. Hladno i jako loše...“
- U kurac, nemam više snage ni da besnim.
„Hvala na pažnji i prijatno veče“
- Sad više i nije...
...............................................
Dragi čitaoci, ovo je bila definicija za večeras, jako duga i sumorna, a koju ste, po svemu sudeći, ipak ispratili do kraja.
Hvala na pažnji i prijatno veče.
Kraj sveta, po drevnom predanju Romulanaca.
Mesto nakon kog se nalazi samo oštra ivica preko koje se pada u provaliju bez dna. Opet, iako je na samoj periferiji sveta, Beć je mesto puno čudesa i svaki Romulanac koji ode tamo vraća se posle dužeg vremena šatiran, u merdži, sposoban da napravi svadbu od tri dana za koju mož' i Šabana da angažuje i pun čudnih priča o raznim mestima, stvarima i ljudima koje je tamo sreo.
Vraćaju se sa decom koja su obučena k'o Džogani i slušaju muziku na mobilnim telefonima sa tać skrinom gde nema dugmića, nego samo pipkaš po ekranu, a on svira šta o'š.
Mesto do kog se teško dolazi, ali kada se nađe put, počinje život drugačiji od ovog u Srbiji gde se boriš za svaku sekundarnu sirovinu, svaki karton, šaht i svaku šaku siće koju ugledaš.
Avatar: Đedaj, kako je rek'o Ajet da će da nas odvede u Italiju kod Đanga?
Džedaj: Pa reče nešto vozom do Bar, pa na ćamac, pa malo pred obalu u vodu i plivamo do tamo. Čekaće nas čika Đango, il' Đasmin na obali i pravac u luna-park.
Avatar: Ne znam Đedaj. Nešto mi tu smrdi, a nismo mi. Kao da sam pred Paradu Romulanaca vid'o Đasmina u gužvi s' prangiju. Kao da je on upuc'o tatka i Ljubu Aličića.
Džedaj: Ma jok bre Avatar. To mora da je bio neko što liči na Đasmina. Što bi on upuc'o tatka?
Avatar: Evo ne znam Bogu mi. Možda je Đango 'teo tatko d'umre.
Džedaj: U bre Avatar. Pa što bi Đango 'teo d'ubije tatka? A i Ljuba Aličić je Đangov omiljeni pevač.
Avatar: Ne znam, K'o d'imam neki osećaj loš. Nešto mi se sve čini k'o da Pejđer nije Đangov sin, nego od našeg tatka, a Đango je to sazn'o. Ja neću u Milano. Idem u Beć.
Džedaj: A kako ćeš da stigneš u Beć?
Avatar: Mama reče da Keba tamo peva u subotu, a pošto je ona kod njega sa Bicom i ja ću da probam tamo sa njima d'odem. Taman da gledam tatka malo, da mu se ne desi zlo neko, makar dok sam u Beograd. Nešto se kuva ovde Đedaje, a nije maćka.
Džedaj: A šta ja da radim Avatar?
Avatar: Idi u Milano i probaj da saznaš šta se desilo. Pozdravi Pejđera i reci mu da ga volim k'o brata. Da ćemo se videti uskoro. I čuvaj se Đanga. Kvaran je k'o tatkov kutnjak.U istom trenutku u zgradi Vlade:
Dačić: Borise ajde. Stigli su i Miško i Đilas.
Tadić: Evo bre debeli. Pričam telefonom. Izvinite gospodine Šumaher. Da, gospodine Šumaher. Obećavam da ćemo saznati ko je to uradio i brzo reagovati. Ništa ne sme da ugrozi naš evropski put. Razumem. Hvala Gospodine Šumaher. Pozdravite i Jorisa u moje ime. Do viđenja.
Mišković: Jesi završio sa ljubljenjem dupeta? Imamo problem ovde.
Tadić: Nemoj tako da nazivaš moju evropsku strategiju. Ja to radim zbog naroda.
Mišković: Ne seri bre. Ostavi tu patetiku za televiziju.
Tadić: Uspeo sam da ispeglam situaciju. Neće nas oštro kazniti. Samo treba da primimo još pedeset hiljada Cigana iz Evrope kod nas i da primimo koju hiljadu Arapa iz Francuske, ali kao fora da su Cigani. Džilas će ih negde već ugurati.
Mišković: Samo ne kod Belvila. Jedva sam se otarasio Halidove favele.
Đilas: Nemojte tako sa mojim narodom. Srce mi se pocepalo kada sam morao da ih na onaj način raselim odande. Dobro, sastavilo mi se srce kada sam video račun u banci, ali ipak, oni su moj narod. Molim malo poštovanja za njih.
Mišković: Dobro Džilas, znamo koliko voliš svoj narod, ali imamo mi većih problema ovde. Ono na paradi nije trebalo da se desi. Trebali su malo oni iz Obraza i 1389 da divljaju, tu dođu ovi Ivicini batinaši i mirna Bačka. Nije trebalo da dođe do pucnjave. Ko je to pucao?
Dačić: Pa prema našim operativnim podacima....
Tadić: Molim te Ivice, spusti taj jagnjeći but dok pričaš i obriši mast sa brade, odvratno mi je da te gledam takvog.
Dačić: Khm....pa prema našim operativnim podacma na Envera i Ljubu je pucao Đasmin Kojić. Plaćeni ubica Enverovog šogora Đanga, operater na ringišpilu u luna-parku i Kebin nepriznati sin. Izgleda da je Enver jebav'o Bicu, a ona je Đangova žena i onda je ovaj odlučio da se sveti.
Tadić: Pa šta čekamo onda? Izdajte interpolovu poternicu za tim Đangom. Moramo odmah da ga uhapsimo. Hans i Joris će biti prezadovoljni. Ivice reaguj!
Dačić: Pa 'teo sam ja, ali Miško ima ideju koja dobro zvuči.
Mišković: Ja sam mislio da ne radimo ništa po tom pitanju.
Tadić: Kako ništa? Unija će nam skočiti za vrat. Naš evropski put.....
Mišković: Začepi Kluni i slušaj. Svalićemo sve na onog Mladenovića iz Obraza. Kao on je pucao. Ionako je dežurna mušterija za sve. Postavićemo mu neki pištolj, poslaćemo policiju, a B92 će da obavi ostalo. Možemo i Insajder neki da napravimo. A Enver....on zna suviše. I o Ratu favela i povezanosti istog sa Belvilom. I o tajnim motivima Parade Romulanaca. A video nas je zajedno i sigurno je sabrao dva i dva. Ako on umre svi dobijamo. Evropski put je spašen. Krivca imamo, Romulanci su mirni, možemo da nastavimo sa našim poslovima, nema negativne kampanje pred izbore i još plus ne moram da Enveru dam onu, kako oni kažu, garniseru što sam mu obećao, što mi je taman para za jedan miran odmor od pet dana na Havajima. A oni neka se ubijaju. Misiš da će nekoga biti briga za par mrtvih ganfera?
Đilas: Ponavljam, ovde govorite o mom narodu. Mojoj krvi. Ja jesam riđ i beo, ali mojim venama teče Romulanska krv.
Mišković: Ti ostaješ gradonačelnik, izgradićeš još jedan most, ukrasti na njemu još jedno sto miliona i to je to.
Đilas: Ja zadovoljan.
Tadić: Pod uslovom da pobedimo izbore. Ako se Toma dočepa ovoga, mogu da nas i pobede.
Mišković: Ko? Naprednjaci? Hehehehe daj ne zasmejavaj nas.
Tadić Odlično. Onda sledeći sastanak posvećujemo predizbornoj kampanji i novoj pobedi.
Đilas: U vezi toga gazda. Imam jednu ideju. Da ideš po Srbiji i maziš krave, ljubiš oranicu i tako to....
Tadić: Nećemo sada o tome. Moram da zovem Hansa ponovo, a i Josipović me zove na vikend u Hrvatskoj. Kada dođem nazad pričaćemo.A u istom trenutku na VMA:
Keba: Ljubo! Ljubo jesi budan?
Ljuba Aličić: Jesam Kebo, al' sve me boli. Ko nas uneredi tako?
Keba: Kažu na TV da su neki Matematićari bili.
Ljuba Aličić: Kukuuuu, pa kako ću u Beć sada da pevam sa tobom kod gazda Toze. Propade mi 'iljadu evra?
Keba: Povešću Đejku. Staviću mu periku sa ovom tvojom frizurom i niko neće primetiti razliku.
Ljuba Aličić: Kako bre neće Kebo. Asmo kar. Pa znaš li ti kol'ki je Đejka? Metar i japanski kurčić.
Keba: Ma provuć'emo se nekako. Moram d'idem tamo. Vodim Đeljanu i Bicu na sigurno. Izgleda da će i Avatar sa nama. Je l' se Enver budio?
Ljuba Aličić: Nije. Još je u komi.
Keba: Možda opet pokušaju da ga ubiju.
Ljuba Aličić: Ne brini. Fanki Đi i Baki Bi Fri uskoro dolaze da ga čuvaju. Oni znaju karate.
Keba: Dobro Ljubo, odmaraj. Don'o sam ti pomoranđe. Odo' sad.
Ljuba Aličić: Čuvaj se. Javi se kad se vrneš.
Sajt koji nama obicnim smrtnicima pokusava objasniti da Hrvati nisu obican narod , vec nebeska,svemoguca nacija koja je uhvatila Boga za muda ... Bombasticnim naslovima odaju utisak da se U ''lijepoj njihovoj'' igra svemirski basket , da je Luka Modric reinkarnacija Ferenca Puskasa , a Ivano Balic ''crveni mocni rendzer'' ... Do nebesa uzdizu hrvatske sportiste,bez obzira da li imaju neki ugled u svetu ili ne ..
Gordan Giricek (prosecan hrvatski kosarkas) - posle Drazena Petrovica najbolji evropski Nba igrac u povjesti ove lige .. Sabonis,Divac,Danilovic,Novicki,Stojakovic,Gasol ?!? ma gde bre...Jedan je Giricek Gordan,sa njim ce Hrvatska jednog dana postati prvak sveta..ako se nekada plasiira na SP !
Eduardo da Silva - nadavao se golova u Hnl-u koja je slabija liga od moldavske i madjarske,te mu posao samim tim i nije bio tezak..Dobio hrvatsku putovnicu i za novinare Indexa postao ''naslednik velikog Pelea'' ( Maradonu je nadvisio sigurno ) ?!? Kada se Dudu povredi novinari Indexa ga oplakuju 40 dana,uzgred kritikujuci hrvatsku vladu sto nije proglasila trodnevnuz zalost.. ( Eduardo je inace peta opcija Vengera u napadu Arsenala) ..
Zvonimir Boban - najbolji fudbaler AC Milana u povjesti ( ne jedan od najboljih vec najbolji,molim vas ) ?!? Van Basten,Gulit,Rajkard ?! Berluskonijevi promasaji po misljenju novinara Indexa..Da je Silvio doveo Sukera,Boksica i Asanovica Milan bi sigurno osvajao Ligu sampiona 15 puta uzastopno.. Inace da Boban nije udario onog nesrecnog policajca na Maksimiru rata ne bi ni bilo..?!? :) Zvone Boban je doneo u Zagreb vesnik slobode i zato ce novinari Indexa da pisu peticiju da jedna osnovna skola dobije njegovo imee :)
Hajduk Split - jun,jul,avgust su meseci kada na starnicama Indexa mozemo videti naslove poput ''Hajduk ce pokusati a osvoji kup UEFA ove sezone'' ili npr ''Sa Torcidom bi mogli i Mancestera 5-0 podebiti'' ili ''Dovodimo Viduku i Klasnica ne pitamo sta kosta..a za trenera postavljamo Murinja ili Granta'' ..Epilog - Hajduk za trenera posatvlja nekog ribolovca iz Sibenika,dovodi par pojacanja iz Zrinjskog i Zapresica i ''zvezdu prelaznog roka'' - nekog zaboravljenog Rumuna i naravno ispada u prvom kolu Uefa kupa od slovackog drugoligasa...
Medjutim ''Hajduk je izgubio jer je Poljud proklet,sudci su na sve nacine radili protiv bilih,a verovatno si i Cia i kGB umesali prste...''
Medicinska sestra koja prva pritrči da pruži prvu pomoć.
-Bajo, šta si se to zamaskirao tim zavojima i flasterima?! Izložio se na mumiju, a?!
-Tićbra, ništa me ne pitaj... nije stvar za sprdnju. Išao po ovu moju malu, navukla me da se upoznam sa njenima. Ja ono, kulturiška, karirana šulja, farmerke, dole neke mokasine... baš sam ono, skroz iz fazona bio...
-Kao iz ženskog časopisa da si ispao, a?
-Majke mi... ona me prvo napušila. Ja 'teo da dođem u majici Car Lazar, ona iz fazona, dovoljno je što te ja gledam i te priče...
-Dobro, bre. Daj pređi na stvar.
-Sednem ja za sto, odma' šarmiram kevu, žena me zavolela više nego nju. Kad, eto ti ga ćale. Grmalj, dva metra i kusur, tetovaža na podlaktici staje na moja leđa... ne možeš da veruješ...
-I?
-Krenemo u spiku... kažem mu da studiram, radim, umem da čačnem i oko kuće, ono, standard priča, jebote...
-I? On te izlomi zbog toga...
-Ma, jok. Nego mi kaže: "Sine, nisam ja budala. Vidi na šta ličiš. Farmerke ti se uvukle u guz'cu, nećeš ti meni unuka da praviš, jebem li ti 'lebac mali."
-Što to?!
-Ma, nemam pojma... ne voli čovek one "dugaše", pa pomislio da sam jedan od njih. K'o za kurac, ja sednem pored njenog brata, a mali imao neku čibulju na čelu, pa mi non-stop bio u zoni pogleda... Valjda mislio da mu šmekam sina. Brate, kad je krenuo da me mlati, ja bež' na prozor, a on za noge... sva sreća pa je Hitna brzo stigla... ona medicinska kad me videla, 'tela žena da zove popa...
Pretežno ženski sport. Muška verzija istog još ne postoji ili nije u toj meri zastupljena. A i muškarci ne bi to svejedno znali da igraju. Naime, igra se tako što nikad ne gledaš svoj drkavi život već soliš drugom pamet kako on treba da se ugleda na druge i poboljša bednu egzistenciju koju nazivamo postojanje. Najčešće te uhvate u mašinu sa najboljim ortakom.
1990
- Kako je bilo u školi?
- Dobio sam 3. Kevo peci palačinke. Ura!
- Šta je Miša dobio?
- A 5 bre! Šta me stalno pitaš? Nisam ja on.
- Mrš u sobu za knjigu! Da te nisam videla do Dnevnika!1998
- Završena srednja! Gle diplome. Da drešiš kesu za more stara.
- Koliki je to prosek?
- Ne znam, valjda 3,8. E nek sam i ovo skinuo sa vrata, da danem dušom konačno.
- Kojim prosekom je Gagin mali prošao?
- Miša? Standard, sve petice.
- Tako jel?
- Pa da.
- Nema tebi na more! Mrš u sobu da spremaš prijemni za fakultet!
- Ali još nisam odabr ...
- U sobu!2000
- Opet si se potukao?
- Jebi ga, zaskočili nas neki indijanci. Morali smo malo da ih istamburamo.
- A gde je Miša bio?
- Pizda otišla još u deset. Kao ima neka posla.
- Pa da. Samo moje dete zjakari do jutra i dovodi ga milicija.
- Nisam ja bre započeo ...
- Da si malo manji u sobu bi te poslala! Mrš napolje iz kuće!2001
- Boga mi, legle Obligacije konačno. Jest 6 ali zasluženo.
- Šta je Miša dobio?
- Aman stara ne idemo na isti faks! Kurac bi ga znao šta je on dobio iz čega.2014
- Opa, idemo se večeras razbiti. Miša dobio unapređenje, časti sve redom. Ali prvo stara ekipa iz kraja. Nema šta lafčina je, a nekad je bio pravi pizdun.
- Gde ideš?
- Tu ljubavi, preko puta. Kod Toze u kafanu.
- A što ti nisi dobio unapređenje?
- Kod nas? Pa tek sam se zaposlio. Ko šta mene pita?
- A jel tako?
- Pa da, mislim ...
- Samo probaj da odeš kod Toze!
Baba iz predela Homoljskih planina . Visine su maksimalno 150 santima,obično udate za nekog Vlaha od dva metra. Poznate su po veštini Vlaške mađije .
Svaka Vlajna ima tri stadijuma.
1. ''Pastirica kose plave''
Vlajna od 15-30 godina. Plavokosa lepotica koja se dobro sporazumeva srpskim jezikom mada se kod nekih oseti uticaj rumunsko-tračanskog dijalekta . Uglavnom magnet za muški pol, pogotovo za šumadince.
2. Gastarbajterski zonfić
Vlajna od 40-55 godina. Počinje furanje kratkih frizura koje su najčešće u bojoj slonove kosti ili trula višnja. Interesuje se za svoj rodni kraj i baštu.
3.Babetine - baš Vlajne
Standard . Znači babe koje su oguglale svoj zanat. Bave se Vlaškom mađijom, naplaćuju ljudima svoje usluge i tako zarađuju nešto novca, koji čuvaju u svileno maramče. Klasična odevna kombinacija - Crna uniforma ili raznobojno - da tera satane i akrepe. Obavezan parfem od belog luka i venac vezene ljute paprike oko vrata,neka se nađe.
-Brate šta je ono crno tamo u ćošku,samo mu oči sjaje?!
-Ma to moja baba donela sira,znaš da mi je keva od Vlaške strane.
Postaje legenda o vladaru zemlje koja je poslednja živela u blagostanju, pre dolaska demokratije sa zapada
"Zasto je morao da bude ubijen Gadafi , evo zasto... Evropska Unija i Amerika duguju Libijskoj državi 200 milijardi ... dolara za isporučenu naftu !!! 2012 godine ističu koncesije velikih naftnih kompanija koje polažu pravo na Libijsku naftu. Gadafi je zatražio vraćanje duga i zapretio je ...da će u suprotnom da sklopi međudržavne ugovore s drugim zemljama i kompanijama. Zbog toga je došlo do ovog neviđenog razaranja Libije. Da li je libijski građanin imao razloga da se buni protiv režima Muamera el Gadafija? Mislim da nije...Ako gledamo standard libijskog naroda i povlastice koje im pruža država imali su vrlo lep i lagodan život: - Živeli su kao mali bogovi. Libija ima 6,5 miliona stanovnika, a ima 14 miliona registrovanih automobila, - Ako neko hoće da studira u bilo kojoj državi u svetu on podnosi molbu i država mu osigurava stan, hranu, automobil, besplatno školovanje i mesečnu stipendiju od 2300 dolara, - U Libiji se ne plaća voda, struja, plin i porez, a krediti se daju bez kamata. - Ako u roku od pet godina ne možete vratiti kredit, država ga otpisuje ili vraća za vas. - Ako hoćete da kupite auto, vi dajete 20-30% od cene, a ostalo dotira država. U Libiji za 10 dolara možete da kupite 85 litara benzina ili nafte. U Libiji je hrana gotovo besplatna, 10kg hleba košta 0,15 dolara. U Libiji njihovi građani ne rade fizičke poslove, sve su stranci. - Libijci ne idu da rade po belom svetu jer za to nemaju potrebe. U Libiji ni jedan građanin nije izbačen ili mu je oduzet stan ili auto zato što nije mogao vratiti kredit, što nije redak slučaj po ovim takozvanim demokratskim zemljama koje su se okomile na Libiju a koje Srbija teži da sledi. Iskreno, žalim Libijski narod jer će se pretvoriti u najamnu radnu snagu, radiće za 100 dolara i gde će im ove povlastice biti sve ukinute, a o lagodnom životu kakav su živeli moći će samo da sanjaju... Par činjenica o životu u Libiji pod Gadafijem: - beskamatni krediti; - u toku studiranja prima se prosečna plata za to zanimanje
Tasić na vagi odluke za koga navijati u utakmici koju želiš da gledaš ali u njoj naravno ne učestvuju nijedan od domaćih klubova a kako i bi kad je to utakmica vrhunskog fudbala.
A gledanje nije gledanje ako nema tu mirođiju što se navijanje zove.
Pogotovo ako se u vreme utakmice okupio značajan broj ukućana, familije, komšija.
Što više gledalaca to veća i ludnica.
Utakmica Inter, Italija- CSK Moskva, Rusija, osmina finala KEŠ 2010.
- Sin, klinjo, tinejdžer osnovac, stavio kintu na Inter, bolja kvota bila, na hinjaka da niko ne zna od ukućana, uplatio preko Bude Konja jer Budimir izgleda kao da mu je dvadeset godina što mu pomaže da puši, duva, uplaćuje tikete, kupuje pivo i tako... Ima 10 posto od eventualnog dobitka.
- Keva- Inter ( Onaj Murinjo je baš pravi gospodin, laf i dobro mu stoje one prosede hihihihi)
- Nešto starija sestra mlađahnog tinejdžera- Inter (Wau kako je swadak onaj Zineti mmmm, obožavam crne tipove, ne kao ona ćurka Milena što se pali na plavušane fuuuuj)
Ima tal od 10 posto na eventualni dobitak od kladionice na ime ucene jer je provalila brata da je skenj'o pare u kladžu od zajedničke kinte za kevin rođendan.
- Ćale- Inter (Stanković bre stari zvezdaš, neću valjda za ovaj grobarski CSK jebo ih Krasić)
- Ujak, stara grobarčina- CSK (Tc Tc tc samo te slušam cigane, ni za Ruse nećeš da navijaš...)
- Deda- CSK (Vala baš Zorane, gde sine za žabare da navijaš pored Rusa)
- Komšija s trećeg /pristigao u majici s natpisom Od nas zavisi! za koju tvrdi da je dobio uz prašak u apoteci- Inter (Evropski brate klub, dosta više, nismo ruska gubernija)
- Komšija Stipan s četvrtog- CSK (E, da tamo igra onaj naš Dario Krešić, dobar...Šta? Nije Krešić nego Krasić? Ta meni to sve isto. Nego domaćice, ima li onih pihtija još?)
- Stric, učesnik svih virtuelnih SOB-ova/Srpske Oslobodilačka Borbe/ još od 1912.- CSK (Vala Zorane, stvarno, ako neću za Ruse neću ni za koga!)
- Pradeda- CSK (Nešto sad rekli Tuta Pandev, Bugari su najgori, ja vam kažem)
- Baba- S kim igra Srbija? Ne igra? Pa što ne prebacite na Pink, sad će Šeherzada...
Krenimo od akademske definicije:
"Oblomovština je osobina čoveka nepokretnog, lenjog, slabe volje, po prirodi dobrog i pitomog, ali od koga su vaspitanje i društvena sredina učinili gotovana (po Oblomovu, glavnom junaku istoimenog romana ruskog pisca I.A. Gončarova)"
Ukratko, jedan od ruskih klasika, Ivan Gončarov, koji je uhlebljenje pronašao kao državni službenik, uspeo je da se upozna sa raznim ljudskim osobinama, te da izoluje karakter- Oblomova, o kome je ubrzo napisao roman. Ko je on? Oblomov je u originalnom značenju poslednji zaostatak feudalne klase. On se obrazovao više reda radi, nego radi nekog cilja, verujući da će kao i u slučaju njegovih roditelja sluge i kmetovi nastaviti da donose sva sredstva za život. Ali, ono što mu niko nije rekao, vremena su počela da se menjaju: sluge su počele da se opismenjuju i osamostaljuju, feudalizam je nestao. Trebalo je postati preduzimljiv. Nekako su skoro svi oko njega to shvatili. A on? Po inerciji je ostao lenj, nezainteresovan, bezvoljan, mada dobroćudan. I zapravo, cela knjiga nema gotovo nikakvu radnju, već opisuje to njegovo stanje, koje ga na kraju indirektno i ubija. Nekoliko decenija kasnije, psiholozi su uveli oblomovštinu u svoje udžbenike i knjige.
Zašto? Zato što se veoma lako može preneti i na drugačija društva. Evo, recimo, vratimo se 40-50 godina unazad, u vreme samoupravljanja. Svi bi po automatizmu završili neke škole, gimnazije, uglavnom i skrpili neki faksić sa nekim bednim prosekom i uz člansku knjižicu SKJ dobili posao gde bi se pravili da rade, a država bi kupovala socijalni mir nekim solidnim platama za sve to. I onda, pošto je taj sistem jednom puko, došli smo do epohe državne oblomovštine: jer po automatizmu, svi su se navikli na prokleto samoupravljanje, i nikome ne pada na pamet da nekom novom idejom prekine opštu letargiju- političari se smenjuju na vlasti samo da bi krali, upravne odbore pune svojim korumpiranim pratiocima, narod slepo zaokružuje cifre na listiću i živi od ono malo mizerije što mu ostaje, verujući da će mu ona druga nijansa sivog doneti nešto bolje.
(Bazirano na romanu, ali preneseno u moderni svet)
Pera (dolazi u goste iz Kanade): Lazo, brate! Živiš u ovom ćumezu od dvajes kvadrata... Buđ i paučina! Brate! Zar ti?
Laza: Pa šta ćeš... Eto, nemamo mi standard ko vi tamo u Kanadi...
Pera: Brate, ja tebi ne pričam o Kanadi, ja pričam o tebi!
Laza: Šta o meni? Živim od socijalne pomoći, ćale mi od penzije daje za kiriju...
Pera: Pa zašto nemaš posao...
Laza: E, zašto nemam posao... Dobio sam otkaz, a zbog ušteda u budžetu je zabranjeno primanje novih ljudi u državne ustanove...
Pera: Lazo! Alo! Ja sam otišao u Kanadu sa 300 dolara u džepu i prosekom za ocenu i po manjim od tvog, pa danas posle godinu dana radim u struci i imam platu od 3000 dolara.
Laza: Ja ne razumem šta ti hoćeš od mene...
Pera: Hoću da ti kažem, po ko zna koji put, da treba i ti da pođeš sa mnom. Mlad si čovek! Zar treba sa takvim kapacitetom da zaboraviš svoj posao i zaradiš u ovom ćumezu neke boleštine? Treba i porodicu da imaš, vreme ti je...
Laza: Znam sve to brate, ali... Nekako nisam ja za to...
Pera: ŠTA BRE NISI TI ZA TO! Svako ko je iole sposoban treba da misli na sebe. Kako ti uopšte provodiš vreme ovde...
Laza: Pa ništa, probudim se u 11, hasam nešto, igram DOTU, izađem malo da prošetam oko zgrade, vratim se, igram još malo DOTU, hasam i spavam...
Pera: To život!? To nije ni pseći život... To je vegetiranje!
Laza: Dobro brate, daleko je Kanada... Kako ja da se iscimam dotle...
Pera: Pa kako sam ja... Slušaj, ako nećeš odmah u Kanadu, daj, evo, daću ti keš, pokreni neki svoj biznis...
Laza: C!
Pera: Šta je sad!?
Laza: Brate ko će da plaća porez!? Ko zdravstveno? Sam sebi?
(i tako dalje)
Pet meseci kasnije, Pera saznaje da je Laza pronađen mrtav u stanu
Mada se čini da ova dva tipa turneja nemaju mnogo dodirnih tačaka, ispostavlja se da je jedino što ih razlikuje ciljna grupa. Zahvaljujući fanovima, svetski čuvena rok-grupa ima uspešne koncerte po celom svetu. Zahvaljujući dijaspori, srpska folk zvezda takođe ima uspešne koncerte po celom svetu.
ROK GRUPA
-Koncert u Los Anđelesu, otvaranje turneje. Slede slični u San Francisku, Čikagu, Filadelfiji, Bostonu, Njujorku, Torontu,...-Evropski deo turneje: koncerti i festivali u Londonu, Parizu, Berlinu, Beču, Stokholmu, Moskvi,...
-Azijski deo turneje: koncerti u Tokiju, Hong Kongu, Tajvanu, Singapuru, Filipinima,...
-Okeanijski deo turneje: koncerti u Sidneju, Melburnu, Pertu i Velingtonu
-PAUZA od turneje, zarad snimanja fensi spota na Antarktiku
-Latinoamerički deo turneje: koncerti u Rio de Žaneiru, Buenos Airesu i Santijagu
-Zatvaranje turneje negde u SAD
SRPSKA FOLK ZVEZDA
-Otvaranje turneje u Areni u Beogradu
-Koncerti u Skoplju, Podgorici, Banja Luci, Prijedoru, Sarajevu (uprkos pretnji bombama), Zagrebu (uprkos pretnji svim i svačim), Ljubljani
-Koncerti u Beču (u Domu Kulture), Minhenu (u kafani "Kod gazda Miće"), Štutgartu (u etno-klubu "Opanak"), u okolini Berna (na imanju nekog bogatog gastosa), Stokholmu (u nekoj manjoj sali)
-Tokom presedanja na aerodromu u Londonu, dolazi do spontanog koncerta za neke Japance koji su prepoznali ovu zvezdu sa "You Tube"-a. Pre samog poletanja, harmonikaš zapisuje jednom od njih akorde neke pesme, da se ne bi više mučio da skida po sluhu.
-Koncert u domu srpske kulture u Torontu (krcata sala), u dosta velikoj i krcatoj sali u Ontariju, zatim u još većoj sali u Čikagu, pa u nekom amfiteatru u Njujorku i konačno u restoranu "Srpsko veselje" kod nekog gastosa u Los Anđelesu
-Neplanirani koncert u Havani. Ljubljenje tri puta sa Fidelom Kastrom
-Koncerti po kafanama, klubovima i restoranima u Pertu, Sidneju, Melburnu i Velingtonu. Odbijanje svadbenih ponuda pijanih gostiju. Snimanje spota za Youtube sa kengurima i koalama.
-Nastup u Kejptaunu u kafani "I ovde je kročila srpska noga"
-Koncert u Dubaiju u palati bogatog šejka, koji je oženjen rođenom sestrom folk-zvezde i diskretno je finansirao ovo svetsko putešestvije.
-Koncert u Istanbulu na festivalu balkansko-azijskog melosa
-Koncert na Krfu u kafani "Tamo daleko"
-Koncert u Sofiji na stadionu
-Zatvaranje turneje u Kragujevcu na stadionu
To je kad plaćaš dva kredita.Za kuću i stan.Iako znaš da ih do pedesete nećeš otplatiti, demokratski i potpuno slobodno možeš da biraš između Koka Kole i Pepsi Kole. Sve ostalo moraš da radiš kako ti kažu.
Priča o Aronu
Jedan naš gastarbejter hteo je da za Božić ispeče prasence. Malo hrskavo i da može da stane u rernu. Otišao je da kupi. Ako treba i živo. Ali u razvijenim zemljama gde je standard visok, ne može da se kupi prase kao na vašaru u Mionici. Možeš demokratski i potpuno slobodno da kupiš vakumirane krmenadle, ramstek, biftek, ćevap. Ne možeš da kupiš svinjče u prirodnom stanju. Šta će naš gastarbajter, jede mu se prase, ode čovek u pet šop. I kupi slatko prasence po imenu Aron. Aron je mesec dana uživao u punom komforu. Gledanje televizora,klima stan u Dizeldorfu, redovna klopa. Ali naravno nijedan ručak nije besplatan. Aron je morao prisilno da ode na konsultacije sa svojim predacima. Božićna prasetina je bila izvrsna i naš gastarbajter je bio sasvim zadovoljan mesom, a i sobom. Smatrao je da je ovo bilo jako dovitljivo. Dva meseca posle Božića, stiže mu pošta. Poziv da dovede Arona na besplatnu vakcinaciju.Kako za to više nije bilo nikakve potrebe, čovek se nije odazvao. Posle nekog vremena došli su mu na vrata da ga pitaju zašto se on ne odaziva na poziv, kad je vakcinacija besplatna. Ovaj mrtav ladan slegne ramenima i reče kako je Aron otišao tamo gde mu vakcina neće trebati. Pojeden je i to u slast. Nije dugo trebalo da se napravi medijska frka. Zaštitnici prava životinja, zaštitnici životne sredine, feministkinje, borci za prava seksualnih manjina....Svi zajedno ocrniše čoveka. Zaostali i primitivan Srbin, nije ni čudo! Platio je kazne i rešio od sada Božić slavi u Srbiji, gde će moći da preteruje sa rakijom i prasetinom do mile volje. A onda opet u fabriku da vozi viljuškar....Eto. U modernom, slobodnom, demokratskom društvu čovek danas može samo da kupuje tuđu robu. Ne daj bože da improvizuje i nešto uradi za sebe.
Za razliku od depresije izazvane raskidima, fikcionlanom debljinom, ružnoćom i ostalim čudesima koja se dešava u 99% slučajeva kod žena, kladioničarska depresija je posebna vrsta depresije koju u 99% slučajeva doživljavaju isključivo muškarci, jer su emotivno vezani za sport, a sport je novčano vezan za kladionicu.
Faza I; Razmišljanje i moljenje boga;
Biranje parova, skupljanje informacija i pametovanja drugih o ekipama, tabelama, bodovima, nameštaljkama, ko ne igra, kome je crk'o pas i slično.
Svako veruje u boga kada odigra tiket, to je činjenica. ''Pomozi bože!'' je neizostavna replika kada čekaš poslednji par na tiketu da ti uleti za neke pare.Faza II; Pomno praćenje i iščekivanje rezultata;
Odigran tiket zahteva punu pažnju igrača. Njakanje teleteksta ili sajta sa rezultatima svakih 30-70 sekundi je stečeni refleks. ''TO BRE!'' ili ''Pu, mamu ti jebem da ti jebem, ajde više!'' su standard replike, u zavisnosti da li igra prolazi ili ne.
Faza III; Dva scenarija su moguća:
IIIa; Prolazak tiketa;
Koliko god to kladioničar ne želeo da prizna, prolazak tiketa je užasno retka stvar, i zbog toga se smatra dijamantom, suncem i praćen je instant srećom. U ovom retkom slučaju, depresija nije ishod. U 5% slučajeva (ako ne i manje) se ovo dogodi.
IIIb; Padanje tiketa i odbijanje istine;
Tiket pao na 2 ili više utakmica, ajde još, bože moj, preživi se, neka su čak i veće pare. Ali pad na poslednju utakmicu boli više nego spoznaja da ćeš morati ćaletu da objasniš gde su pare za novu ratu udžbenika koje si trebao da platiš.
Odbijanje se svodi na to da misliš da si pogrešio u tome što si tiket stavio u pogrešan džep, seo za pogrešan sto i pisao pogrešnom olovkom, nisi izašao iz kladže na dobar način, ili nisi parkirao biciklo na dobitno mesto. Svi su krivi, sem tebe.Faza IV; Prihvatanje;
Ti si kriv. Ko te terao da igraš Mančester protiv Bilbaa. Trebao s razmišljati da ih boli kurac za kup UEFA, a da će ovi separatisti muda da pojedu ne bi li prošli. Ćale te rastavio za pare tako da ti senka kasni par sekundi za tobom.
Faza V; Feniks;
Zacelele su rane, i fizičke i psihičke, opet je tu koji dinar, vreme je za ponovni početak. Sve faze inad padaju u zaborav, brišeš sve što ti se dogodilo i što bi moglo da pomogne.
Rata za ekskurziju na Real protiv Malage. Pomozi bože!
Priroda je regulisala sve. Doduše, imala je par grešaka u svom radu, ali definitivno, najveća greška je to što je dozvolila da žena bude dominantnija u svakoj svađi. 'Ajde, moš ti da je odalamiš preko labrnje i tako rešiš stvar na brži način, ali da ga jebem, nije to rešenje. Njima je u genetskom materijalu upisano da se bolje svađaju, da vade argumente koje ti ne možeš ni da smisliš, da koriste to što su „slabija polovina“ i još trista drugih kuraca. Mada, najbolje je kad popustiš i jednostavno se praviš lud. Sve će leći na svoje mesto.
-Zar uvek kad dođem sa posla moram da zateknem haos u kući?! Dozvolila sam ti da držiš rakuna za kućnog ljubimca, da od moje sobe napraviš lovačku kuću, da od terase napraviš borilište za petlove, ali polako mi sve to predstavlja veliki teret i opterećenje!
-Ooo, pa 'de si, Mala?! Kako si provela dan?!
-Ti mene uopšte ne slušaš?!
-Slušam, samo sam izgubio tok misli kod onog „zar uvek“...
-Ijaoooo, majko mila! Pa, ti definitivno nisi moguć... vidi ovo, kakvo je ovo sranje po štoku od vrata?!
-Aaaa, to?! Pa, to ti je... kako da kažem... gulaš i guščija mast!
-Pobogu, šta to traži na vratima?!
-Vežbao sam Astora da lovi po drveću... doduše, to je malo improvizovano drvo, ali bolje po štoku nego da sam namazao tvoj ormar sa garderobom, zar ne?! Vidiš da mislim na tebe...
-Poludeću! Završiću u ludnici pored tebe...
-Nećeš! Možda kad vidiš spavaću sobu...
-Ne, previše je... idem da legnem u dnevni boravak, ovo je dovoljno.
-Samo virni... naučio rakun da ne kenja po krevetu, sad samo po simsu, mada, uleteo je neki vrabac, pa ga on stigao na tvojoj strani kreveta...
-Napolje iz moje kuće! Spavaj u garaži dok ne razmisliš o nekim promenama.
-Već sam mislio o tome... vidiš, kupio sam Pan erotiku, pa možemo da uvedemo kao standard „Umornog kosača“ i ja sam smislio još jednu... „Orao sa Zlatibora“. Vidiš, ti legneš, a ja se popnem na ormar iiii...
-Prekidaj, ja sam digla kredit za stan, tvoj je samo auto, tako da moraš da se slažeš sa mojim zahtevima, makar bili i preterani. Eto, teraš me da budem kreten, a sam znaš koliko te volim... baš si u nekim momentima... uffff!
-Ma, jok. Sve ok. Stoji tako. U pravu si. Odoh da izduvanim jednu na terasi. Neću više da pušim u kući, rakun ide na plac, skidam ona sranja iz spavaće. Od danas sam drugi čovek.
...jebaću ti majku, samo da prođe godišnjica. Neću kum da uzme pe'sto eura samo zato što je znao da nećeš sa mnom izdržati ni godinu dana. Biće po mom, otići ćemo mi kod mojih na selo, pa grabulje u šake, jeb'o li te ćaća...
Generalni savet koji se daje muškarcu koji bi da stupi u vezu sa strankinjom. Naime, postoje tumačenja oko sličnosti država i njihovih automobila, ali imamo li u vidu da muškarci obožavaju da posmatraju automobile i žene konstantno ih upoređujući i izjednačavajući im karakteristike, dolazimo i do ovog drugog tumačenja. Ujedno je ovo još jedan pokazatelj endemskog tipa ličnosti. Ovo su jedino Englezi otvoreno priznali i za auto koriste zamenicu za ženski rod „she (ona)“, iako bi po logici stvari trebalo da bude srednjeg roda.
- Švedska: Modeli kod kojih preovladava svetla boja spoljašnjosti. Vizuelno vrlo prihvatljivi i kvalitetno građeni, dugo rade svoj posao i po najtežim uslovima. Bezbednost ogromna, izdržavaju puno onih koji ih drndaju čak i istovremeno i time se diče toliko da to često završi na filmu. Solidno će te iskoštati, ali standard, jebiga.
- Nemačka: Dosta nalik švedskim modelima. Nešto malo „grublje i mišićavije“ linije, uglavnom skupog održavanja ali retke intervencije. Visok kvalitet, dobro očuvano, pa i ako promeni vozača, opet je u odličnom stanju. Manje se javno reklamira.
- Italija: Jako lepa spoljašnjost, ekstravagantnih boja i stila, brzo, živahno. Ali ne baš vrhunski kvalitetno. Ubrzo pošto se njihov model preuzme, spoljašnjost propada, a primeti se i da ne troši tako malo, a zaobljava se i linija. Održavanje mora biti konstantno i na to odlazi solidna količina para. Ali služi.
- Francuska: Slično Talijanima, ali nešto izdržljivije spoljašnjosti. Dugo ostaje lepo i udobno, zahteva jako nežno rukovanje, ali troškovi održavanja su nebeski!
- Rusija: Traže konstantna ulaganja u njih, ali sitnija. Spoljašnjost tu i tamo, vidi se neki trud na tome kod modela novijeg dauma. Funkcioniše i u najgorim i najsurovijim uslovima tako da pali i na najgoroj hladnoći. Šta god sipao, tera.
- Engleska: Nepopularno i nepoznato kod nas
- SAD: Masivni i teški modeli, navikli da troše prekomerno. Velikih gabarita i teški za rukovanje pri glavnoj nameni. A opet, samozadovoljni i nadmeno se njih drže dok na TV-u reklamiraju elegantnije linije.
- Srbija: Neobična mešavina stilova i karakteristika. Fina potrošnja obzirom na veličinu modela, traži stalna ulaganja različite visine. Često su radovi na njima improvizovani. Vrlo ćudljivog načina rada i često kao da namerno zajebava. Ispušta čudne zvuke koji iritiraju, lupa sa svih strana, ali uvek može još da tera. Korisnici često tvrde da svaki problem imaju tendenciju da rešavaju udarcima. Tvrdi se da se na taj način vrlo efikasno zatvaraju pojedini delovi koji zevaju kada ne bi trebalo, ali ta se moda polako napušta. Jednom kada to preuzmete, pomirite se sa činjenicom da ste na poduži period sa tim zaglavili i da jedino preostaje da ćutiš i trpiš.
Blistava zvezda penjalica na kinematografskom nebu Srbije...ili barem kada se radi o čistoj finansijskoj prođi na bioskopskim blagajnama diljem pomenute postojbine potomaka nekadašnjih Atlantiđana. Inicijativa koja je s jedne strane "vratila ljude u bioskope" (kako i glasi jedan deo njene propagandne kampanje) a s druge nastavila tamo gde su stale "Zona Z" i "Ivkova S", kao začetnice prethodnog vala (ne)kreativnosti srpskih scenarista i reditelja i korelirajućeg sorzavanja srpskog filma kao umetničke kategorije. Dobro, jebiga, ne mora i ne treba film uvek da bude "umetnički", naprotiv čak!...ali nije fora baš ni da ga skroz-naskroz unjanjave ziljavštinom zbućkanom od čemerno lošeg teksta, priučene režije i antitalentovane glume, pri čemu ovo potonje ipak i najviše vuče celu tu kočiju govana. Nizbrdo, razume se.
I kako ovaj tekst ne bi bio tek još jedan uopšteni hejt uopštenog hejtera, podeliću sa vama i ciljani razlog iza istog - SPORT. Rešili, naime, Bjela i koproducentska mu ekipa da konačno ljuto izeksploatišu i jedinu preostalu kako-tako pozitivnu tematiku u narodu srpskome i još jedared udare na poslednje tragove nostalgije za nacionalnim ponosom međ' istim (jer, bud'mo realni, ovaj danas je u žestokoj krizi već jako dugo vremena), servirajući nam tako tragikomično dramatizovane sportske uspehe iz slavne prošlosti nekadašnjih država čije smo dugovi nasledili.
Ono, ništa lično protiv čitave te profiterske ekipice i to, ali - utopili se u pesku na barži za malo dana, dabogda.
Evo par predloga veselom društvancetu koje ispija "Harizmu" iz vinarije Zvonka jebenog Bogdana u Voulez Vous-u poviše Južnog Bulevara, za neke buduće jugonostalgične umetničke projekte:
1. Ipak se okreće - film o prvoj selekciji Jugoslavije u boćanju. U principu priča koncepcije tipa "jedva smo se skupili", dok jedan član ekipe obavezno može biti nadrkani general u penziji koji na kraju ipak osvoji srca gledalaca (kastovati Batu Životinju, tojest, ako matori i dalje bude živ)...i, usput, bronzanu medalju na XIV-im Rusofilskim Igrama.
2. Brža od pucnja - biografija o Jasni Šekarić, njenim uspesima, životnim usponima i padovima, uzbudljivim finalnim serijama na 12 OI na kojim je učestvovala. Može kad rikne a i ne mora.
3. Vodena stihija - Šapić i ekipa. Svetski šampioni. Ili evropski. Ili nebitno. Ali protiv Hrvatske. Pritisci. Javnost. Potom slava. Kanonizovanje. Ep o Gilgamešu. Šapić da glumi samog sebe kako se seća prošlosti.
4. Dečko od stakla...mada kapiram da bi naslov Dečko SA KOSOVA od stakla privukao mnogo retardiraniju, time i brojniju publiku - ostvarenje koje kazuje priču o, sada već predsedniku zemlje, Novaku Đokoviću, prodaji palačinkarnice ili čega već na Kopu da bi on usp'o, njegovom odnosu sa porodicom, strahovima, nadanjima, usponima, stradanjima, glutenu, Jeleni, osvajanju svetskog teniskog vrha, imitacijama kolega-sportista (film bi, dakle, zahtevao od glavnog protagoniste izuzetne glumačke performanse) i konačnom kandidovanju za predsednika države, što je se ispostavilo i kao presudno za konačni ulazak iste u EU. Ćaleta da igra Vuk Kostić, ima tu neku zlikovačku njušku...
5. Leti, leti tamo gde je limun žut... - član reprezentacije Srbije u avio-modelarstvu, Petar, gubi se negde u džunglama oko Bangkoka za vreme održavanja Svetskog Prvenstva u pomenutoj "sportskoj" disciplini i, posle puno dogodovština i bliskog susreta sa aligatorom (kojeg je kasnije pripitomio i nazvao Joca), uspeva da od papaje, listova banane i bambusa napravi letelicu koja će ga preneti u voljenu otadžbinu. Po dolasku u zemlju, logično, dobija doček na balkonu skupštine grada u Beogradu. Film treba završiti scenom u kojoj glavni lik pušta svoj poslednji avion u životu, sa 85 godina, dok stoji pored beogradskog Pobednika i nasmejano žmirka u ozeblo Sunce. Ja bi to gled'o, ne znam za vas...
Hmmmm... Da, da... Tako, dakle, stoje stvari? Danas si razočaran skoro svim i svačim, u kurcu si nekom, još malo pa totalnom, pa širiš negativan vajb kao pčele polen. Simpatično je to, simpatično. Mislim, žalim slučaj i saosećam sa tobom, sve je to normalno i svako ko se iole smatra humanoidom prođe kroz to u nekom trenutku svog ovozemaljskog života. Neko i po par desetina puta, ako ćemo da budemo pošteni u preraspodeli bolnog bremena.
Ne znam kako da ti pomognem, stvarno ne znam. Ne, nije za poželeti tvoje trenutno psihičko stanje. Ne bih te čak ni poslao na posmatranje, da tokom psihoanalize tvojih misli, mladi psihići ne bi, kojim slučajem, pošandrcali. Jeste, sad te poprckujem malo, ali šta ću kada si savršen materijal za to. Ne, nije lepo, ali ovakav dril je sasvim na mestu, jer od nas stvara bolje ljude. Ja sam kroz slične dril seanse već prolazio i, kao što možeš videti, ništa mi ne fali. Da, znam da je tek dva i trideset popodne i da mi je ovo treća šljivka, ali meni je danas slobodan dan i ja sam odlučio da ću da čiliram i uživam tokom celog dana. Pijem domaće, nikako stranjsko – takav mi je standard.
Da, da - svakako: zbog ovakvih kao što sam ja i jesmo u kurcu kakvom jesmo. Jeste, jeste - takoe! Vidiš kako ti sve znaš, kao prava 'čelica Maja Marijana. Murš, bre i sikter pride! Nisam na radnom mestu da bi mi pridikovao. U svome sam domu i rešio sam da ovaj resto od plate iskoristim kako treba - za svoj pležir. Ćef mi je, eto, da uživam u plodovima svoga rada. Uostalom, ti si došao kod mene i krenuo da mi jadikuješ kako ne jebeš. Dobro, dobro, Džeremi, izvini - znam da jebeš. Možda ne ženske, ali mene sada sigurno jebeš u mozak, penetriraš mi u psihu samo tako.
Dobro, bre, čoveče - koji je tebi đavo? Ti se non-stop nešto žališ, non-stop nešto kukaš, non-stop sliniš kao neka trinaestogodišnja tinejdžerka koju je simpatija iskulirala kao da i ne postoji. Da te neko ko te ne zna vidi tako skrušenog, pomislio bi (o, mučenik) da su sve muke sveta na tvojim plećima. Oplakuješ sudbu kletu što je tebi podelila loše karte i što su se nebesa urotila protiv tebe i što ti svi rade iza leđa. To je zato što si ti tako jebeno bitan i mrze te jer si tako kul.
Hej, hej - ja tvoju švecu pominjao nisam, te stoga ni ti moju staru da nisi uzimao u usta, da ti ne bih zavalio jednu roditeljsku šamarčinu sada, jes' čuo? Ne treba mi tvoje izvinjenje, budalo, već mi treba da zaćutiš i da pokušaš da obradiš barem deo ovih informacija koje ti pružam. Svestan sam da je to nemoguće, ali moram da pokušam. Ne, ne govorim ja da si ti debil, već da se ponašaš tako. Jao, izvini što nemam obzira prema tebi i tvom trenutnom "u kurcu sam strašnom" stanju.
Ti bi voleo da si se rodio u vremenu kada svet nije bio u ovakvom šitu ili kada barem ova zemlja nije bila u ovakvom sjebivitisu? Nema da brineš, sa' ću da u "Večernjim novostima" u rubrici „Pisma čitalaca“, ostavim tekst sa tvojom žalopojkom, a Marti i profesor će doći da ti pomognu čim ga pročitaju u toku nedeljnog popodnevnog čaja, kada inače prelistavaju stare novine.
Kakav razlog? Čekaj, čekaj! Ti 'oćeš da kažeš da je nekada bilo razloga što je sve sjebano, a sada je sve sjebano samo sjebanosti radi? Na kojim si ti drogama? Vidi, svet nikada i nije bio sjeban sa razlogom. Sve je to do ljudi koji imaju potrebu da u svemu sjebanom pronalaze neki razlog koji opravdava lošu situaciju. Kada jednoga dana budemo proživljavali zombi apokalipsu, sigurno je da nećemo tražiti razlog zbog čega mrtvi ne ostaju mrtvi, već ćemo pokušavati da na kraju dana sačuvamo glave na ramenima.
Šta to znači? To znači, brajko moj, da je ceo jebeni ljudski rod oduvek bio u nekim sranjima, bilo većim, bilo manjim. Oduvek se sve svodilo na očuvanje glave na ramenima na kraju jednog i na početku drugog dana. Radiš, znojiš se, krvariš, dobiješ kintu, platiš šta imaš i onda dođeš doma, otvoriš pivo i uživaš u onom prvom, najhladnijem gutljaju, najlepšem od svih. Izgaraćeš na dva posla da bi skupio kintu za dažbine i za vraćanje jebenog kredita (jeb'o ti dan kad si se opek'o i uzeo ga) sada, a sutra, kada skineš tu bedu sa vrata ćeš moći da malo odahneš. Kažem "malo", jer odmora nikada dosta, a obaveze i računi pritiskaju sa svih strana. Sutradan će situacija biti još gora, pa će neki likus koji se vratio iz mrtvih pokušati da te gricne.
Znam, jeb'o me Romero da me jebe - neka. Bolje i da me on jebe nego da budem patetični, cinični nihilista koji kuka. Da, govorim o tebi. Što? Pa, zato što si veoma naporan i zato što mi kvariš auru i unosiš sivilo u toplinu doma moga. Od te tvoje životne epopeje dobijam dijareju. Sam sebi si iskopao raku uzimanjem kredita; daske za sanduk si sastavio onda kada si rešio da finansiraš onu malu sisatu i sve njene hirove, 'mesto da si lepo uložio u svoju budućnost. U sanduk si legao onog trenutka kada si pomislio da si mnogo jak, pa si počeo da se bahanališeš svojim odnosom prema drugima – spalio si većinu mostova iza sebe bez da si zastao i razmislio makar na tren. Ekseri u tvom kovčegu bili su svi oni događaji koji su usledili od kada si dobio voljno od svoje drage, kada je kinta presušila i kada si ostao bez šljake – kada si bukvalno sam sebi postavljao nogu i samog sebe degradirao.
Zato te molim, ljudski te molim, da me poštediš svog daljeg prisustva u mojoj bližoj okolini, od sada pa nadalje, na neodređeno vreme. Ne mogu, brate, više da se zamaram sa tobom. Idi gledaj u sunce ili idi po uput, pa posle nastavi pravo do psihijatra - oni barem imaju naknadu za baktanje sa tvojom sortom, dok ja to radim na volonterskoj bazi. Da sam neki NVO-ovac, pa da i ima neke logike da to radim. Ovako - ne. Putuj, igumane - u svet vrli ti pohrli. Pusti mene, ubogog mediokriteta jajarskog, da uživam onako kako mislim da treba. Sajonara!
Srpski sportisti su još od prve polovine prošlog veka čuveni po tome što su za svoje loše rezultate okrivljivali sudiju. Dobro, jeste sudija na SP 1930. priznao gol Urugvaju kada je policajac vratio loptu u igru, ali momci, što ste posle primili još 5 komada? Mentalno ste pali? Pa što vam nije proradio adrenalin i srpski inat!?
I sve bi bilo u redu da se to završilo sa Urugvajem 1930, ali i da se ograničilo samo na sport. Ali nije. Sport je dobra alegorija za opšte društvene osobine. I sad, mada to nije neka tajna, pokušaću to da predočim kroz par primera (nadasve, neki su istiniti).
Perica izlazi iz škole i plače.
Keva: Što plačeš, sine!?
Perica: Marina je dobila jedinicuuu!
Keva: Pa što? Jesi li zaljubljen u nju?
Perica: Nee, nego i ja sam dobio jedinicu!
Keva: Pa što odmah ne kažeš!?
Perica: Pa nastavnica je bila nadrndana, i dala nama petoro jedinice, baš je bila stroga...
Keva. Pa da li je neko dobio peticu?
Perica: Jeste. Mika... Pera, Laza... Ana, Marija... Strahinja...
Keva: E, pa, nije ona bila nadrndana, nego ti nisi učio. Nema kompjutera dok ne popraviš!
Perica: Kmeeeee!!!*
TV emisija
Voditelj: Gospodine Dinkiću, mnogi smatraju Vaš ponovni ulazak u vladu veoma kontroverznim.
Dinkić: Ne znam zašto to mislite?
Voditelj: Naime, mnogi ekonomisti vas krive za ekonomsku, pa i političku nestabilnost.
Dinkić: Ne shvatam zašto. Ja sam donosio najviše investicija, "Fijat",...
Voditelj: Sve je to tačno gospodine Dinkiću, međutim ne možete ostati nemi i na neke druge činjenice. Izuzev prošle vlade, koja je dočekala kraj mandata i to na jedvite jade, vaši ljudi, pa i Vi lično ste optuživani za prekidanje mandata 3 prethodne vlade.
Dinkić: To je netačno! To je medijski spin aktuelnog režima!
Voditelj: Pa i vi ste deo tog režima...
Dinkić: Pardon, bivšeg režima (Misli: ko mi se beše sada pridružio na vlasti?). U svakom slučaju, prva vlada se raspala jer nije imala poverenje naroda, druga je prekinula mandat zbog promene ustava, treća zbog nesaglasnosti oko Kosova. Kakve ja imam veze, čoveče?
Voditelj: Dobro, gospodine Dinkiću. Druge optužbe se odnose na očajno vođenje ekonomske politike.
Dinkić: Ne vidim kakve ja imam veze. Ja sam samo bio guverner Narodne Banke, ministar finansija i ministar ekonomije.
Voditelj: Pa, za to vreme, dinar je dospeo na mesto četvrte najgore valute na svetu. Standard je gori nego u pojedinim periodima Miloševićeve vlasti. Plata je najniža u Evropi. Nezaposlenost skoro 30%. Više je penzionera nego radnika.
Dinkić: To nema veze sa mnom. To je krivica prethodnog režima.
Voditelj: Ali i vi ste bili u prethodnom režimu!
Dinkić: Nije krivica moje stranke! Nas su hteli da izbace!
Voditelj: Ali Vaša stranka je držala sve ekonomske resore!
Dinkić: Vi me vređate i spinujete. Razgovor je završen! (= KMEEE!)
Bio jednom jedan tržni centar po imenu „Delta siti“ instaliran na Novom Beogradu. U njemu beše svega, čak i od ptice mleka. A muzli su i mušterije. Oni koji su imali para mogli su sve da kupe. Oni koji nisu, mogli su da se kupe. Vlasnik „Delta sitija“, inače Alfa-mužjak, sa Iks – Ipsilon hromozomima, otporan na Gama-zrake, beše Miroslav Mišković. Svakoga dana Mišković, imaše običaj da šeta po obližnjem Savskom keju. U holu „Delta sitija“ održavale su se tih dana humanitarne akcije za decu sa Kosova, pa na suzi lak Miroslav, ne beše u stanju da gleda toliko praznih džepova koje je neko drugi ispraznio. Odlazio je kraj reke da pusti mozak na pašu. Za to vreme jedan paša u Turskoj odlazio je da pusti mozak na Miroslava.
Šetajući kejom, Miroslav primeti da jedan Kinez sedi svakoga dana na obali i peca. Svakoga dana on upeca samo jednu ribu i odmah ode kući. „Zašto peca samo jednu?“ ne bi jasno junaku naše priče. Dani su bili lepi, voda bistra, a riba - kao kod ginekologa. A Kinez peca samo jednu! I jednoga dana preduzetnički duh Miroslava ne moga da izdrži pa on stoga priđe Kinezu na obali.
„Gospodine, danima vas posmatram i ne mogu da odolim da vas nešto pitam. Zbog čega svakoga dana pecate samo jednu ribu?“
„Jedna riba mi je sasvim dovoljna“ odgovori smerno Kinez, češkajući se po majici sa likom Brusa Lija.
„Zbog čega ne upecate dve ribe?“ bi uporan Mišković.
„Ne razumem, šta će mi? Hoćete da se ugojim?“
„Pa zar kod vas kosookih nije na ceni biti sumo-rvač?“
„Pobrkali ste. To su Japanci. Mi smo Kinezi.“
„Ma dobro, ja vas žutaće uopšte ne razlikujem. Znate kako se to zove?“
„Glupost?“
„A ne! Tolerancija! A da bih vam dokazao koliko sam tolerantan pomoći ću vam da se obogatite. Ja sam znate beli mag ekonomije u Srbiji. I podeliću sa vama tajnu uspeha poznatu u ovim delovima sveta kao „Miroslavljevo jevanđelje“. Dakle, morate da pecate dve ribe“
„Ama, dragi čoveče, šta će mi dve ribe?“
„Jednu jedeš – drugu prodaš i profitiraš!“
„I šta ću posle?“
„Od tih para kupiš drugi štap pa pecaš sledećeg puta četiri ribe!“
„Četiri? Zaboga, šta ću s njima?“
„Jednu opet hasaš, a tri utopiš i kupiš mrežu. Pa na vodu“.
„Ali ja nemam čamac.“
„Polako. Dođeš u jednu od mojih banaka i uzmeš kredit koji ćeš da otplatiš pecanjem. Ali pecaćeš samo one skuplje ribe. Somove recimo.“
„Potreban je som da bi se kod vas digao kredit?“
„Da. Ili štuka. Dakle, kada budeš imao čamac pecaćeš jata riba i uskoro ćeš moći da zakupiš tezgu na ribljoj pijaci.“
„I šta ću posle?“
„Imaćeš direktnu kontrolu nad prilivom kapitala. Kada budeš vratio prvi kredit uzećeš drugi, veći, na duže.“
„Šta će mi još jedan kredit?“
„Da zakupiš zemljište i otvoriš mali kineski restoran. Kad podigneš kredit polovinu novca odvoji za materijal i troškove a drugu polovinu odnesi u opštinu da njome pomogneš predsedniku da shvati zašto ti treba taj lokal. Znam ga lično, još dok se pre dvadeset godina igrao u pesku, u Iraku, sa priznanicom od oružja čika Sadama. Dakle, tako za nekih pet godina dobijaš restoran. „
„I to je to?“
„Tek si počeo! Ulažeš u biznis, preuzmaš „know-how“ tehnologiju iz inostranstva, ideš na dokvalifikaciju, primaš strane eksperte, otpkupljuješ licence, dovodiš kuvare sa Zapada, poštuješ HASAP standard i na kraju uđeš u stranku i za desetak godina dobiješ novac za veliki restoran u centru.“
„Stranka? Ja nisam u stranci. Mi Kinezi smo tradicionalno ljubitelji komunizma a ovde su na vlasti demokrate“.
„Demokrate? Sine... Samo se ti učlani u stranku na vlasti i nemoj da sumnjaš u čika Miška. Ja sam pored tebe sve vreme, tu odmah, polu-levo, u rubrici „Procenti partnera“. Trebaće ti ovakav sekundant, kad izađeš napolje.“
„Iz restorana?“
„Iz zemlje! Na strano trižište! Na Zapad“.
„Ali ja sam već zbog posla na Buvljaku došao na Zapad“.
„Druže, jadan si ti ako ti je Srbija Zapad... Ti ćeš sa svojom licenciranom ribom u Meku dobrog jela! Evropa! Pariz, Rim, Berlin! Ma neće proći ni dvadeset godina a svi će hteti tvoju kinesku ribu! Jer si Kinez, kontaš?“
„Da... Znači to je kraj?“
„Ni blizu! Danas ne možeš da se baviš samo jednim poslom. Moraš da investiraš u najisplativiji posao u zemlji. A to je kod nas politika. Dakle investiraš u neku stranku. U stvari u što više njih, za svaki slučaj. Oni pamte sve, pa ti posle izbora daju neko mestašce u skupštini ili ti bace neku kosku u vidu neke funkcije prilkom privatizacije, tendera ili prodaje akcija. A ako ti se ide u politiku onda se lepo skloniš u upravni odbor neke međunarodne firme, pa bog! Obavezno se pokrsti u pravoslavca. Boli te uvo, ništa ne košta. Pa državljanstvo, dubl. I ko zna, možda zaglaviš u nekom diplomatskom predstavništvu. Ili u nekoj od onih nevladinih organizacija što ih prave oni narkići-hipici da čuvaju kišne šume i spreče glad u Africi. Ma ima da postaneš Godzila svetske ekonomije! Brend bre!“
„Godzila je iz Japana.“
„Nebitno, sinak! Za četrdesetak godina ti si milijader!“
„I šta ću onda da radim?“
„E tad više ništa nećeš morati da radiš. Imaćeš sve. Lepo uzmeš štap, sedneš na obalu reke, opustiš se i pecaš...“
„Ali, gospodine“ Kinez ga pogleda svojim dubokim očima „JA TO I SAD RADIM“
