Najčešće ona koja obitava na području AP Vojvodine. Jebiga. Ljudi autonomno žive, autonomno i krkaju...

Izraz je dobio ime svojom asocijacijom na ono neobjašnjivo otvaranje-zatvaranje fioka iz onih paranormalnih TV emisija ili horor filmova. Sledeći stepen fudbalskih disciplina ispod astala, kad se gaženjem ne postiže željeni efekat. Obično je praćen i odgovarajućim ozbiljnim izrazom na licu fiokaša/kašice dok s neskrivenim besom špicom nabada osobu preko puta po sredini cevanice, kao i totalno nevinom, zbunjenom facom fiokiranog (retko fiokirane), praćene neretko i bolnom grimasom u zavisnosti od obuće fiokaša: ''Šta je, šta sam sad zasro...samo sam rek'o da...''.

Sve je počelo pre dvadesetak godina, onako, iz zajebancije. Hteo sam i ja da budem kul u društvu, da ispadnem faca, pa sam zapalio jednu na velikom odmoru. Prva mi se uopšte nije svidela, čak mi je i teško pala – pokušavao sam da se ne zakašljem i da zadržim suze koje su izbijale na oči. A onda druga, treća, četvrta... Kao što rekoh, hteo sam da budem kul. Sledeći korak je bio kupovina sopstvene paklice i pušenje i kad sam sam. Gotovo. Postao sam pušač...

Danas proklinjem taj dan, tu glupu cigaretu! Mrzim ih iz dna duše... A pitate me da li još pušim? Da, postao sam zavisnik. Navukao sam se ko raspali pajdoman na koku. Postale su deo mene, deo mog života. Pušim kad god se iznerviram, kad sam srećan, posle seksa, onu jutarnju uz kafu, posle obroka... Dovoljan je i najobičniji razlog. Ma ni razlog nije potreban – „Slušaj kako ptičice cvrkuću, daj da pripalim“...

Više mi i ne pričinjavaju zadovoljstvo, već obavezu, rutinu, deo života... Nekoliko puta sam pokušavao da ih ostavim, al ne ide. Dva, u vrh glave tri dana, a onda osećam tu neispunjenu prazninu između kažiprsta i srednjeg prsta, neku falinku u ustina, svrab na jeziku... i viola opet sam pripalio!

I svi ti štetni efekti. Ma sve ih znam, znam kako, šta, gde i kada. Mislim, ko još to ne zna? I oni natpisi na paklici zaista povređuju moju inteligenciju. Kao šlag na tortu, donesen je i zakon o zabrani pušenja na javnom mestu. Ne mogu ni da zapalim u kancelariji, već moram ko prosjak da džamim pred ulazom, bilo da je -10 zimi ili + 40 leti...

Kad se samo setim kako sam trčao na 800 metara, pikao fucu sa likovima u kraju... Ne d’o Bog da danas potrčim za autobusom – ostajem bez vazduha, kašljem tako jako, a onda gledam po asfaltu da mi pluća nisu izletela. A onaj miris, miris dima... ja sam navikao, ali znam da se uvukao u moje odelo, moju kosu, pa čak i izbija kroz pore na koži.

A govna sve skuplja i skuplja! Odrekao sam se sitnih dnevnih zadovoljstava koje sačinjavaju život da bi kupovao cigarete... ajde što sam se ja odrekao, jebiga, kupujem ih za sebe, ali zašto se moja porodica odriče? Zbog moje strasti?! Čuj „srasti“... smešno zvuči. Najobičnija smrdljiva zavist, koja me polako ubija, a indirektno i moje najmilije! Koliko sam samo puta potošio poslednjih 200 kinti, mesto da kupim sinu banane za koje me je molio...

Mrzim ih, kunem, proklinjem. Mrzim ih što su moja slabost, deo mene!

neopisivo blamirajuca situacija u kojoj se nalazis nakon sto te ponela nada da uradis nesto sto ovako ne bi...

komentar na totalnu, sumanutu glupost koju neko odbrani suverenim argumentima.
ili
komentar na izjavu koja vam se učini kao totalna glupost, a onda se ispostavi da je sasvim u redu.

Slatkojebivi američki filmić koji je lak i razumljiv, naravno, sa dobro nam znanim američkim motivima življenja. Naime, on opisuje životnu sreću, blagostanje, jebene porodice koje mrnđaju žitarice sa svojim očešljanim retriverima, klince koji kipe od odgovornosti te žele da se izvuku iz usranog geta, majke pune razumevanja, očeve koji su požrtvovani do daske, tinejdžere koji džogiraju, a ne jebu se, učitelje i profesore(kao inovatore) koji prave cirkus u učionici kako bi razbudili maštu i volju učenicima, decu koja su nadarena za sve i još hrpu toga. Likovi ,takoreći, ne pišaju urin, nego kolonjsku vodu...a ne seru govna, nego bisere!

Postoji nekoliko tipova američke limunade:

1. LJUBAVNA KOMEDIJA (Uglavnom:...tu su dvoje koji su usamljeni do jaja,..igrom slučaja potpuno slični, odlaze u isti kafić...bla, bla, bla...sudare se!!!njoj ispadne sve iz torbe, on to sve pokupi,...naveče su već na večeri, poslije toga tucanje i dalje znate...mala prepreka...oboje sami, tuguju(on se opija, a ona tuče kante sladoleda i gleda filomove gde se vole, HAH!)..pomire se!!!..opet se tucnu itd, ...Tu su i neke "komične scene": mažu se šlagom po licu, ganjaju po parku...ma da pukneš od smeha...)

2. TINEJDŽERSKI FILM
A. Može biti priča dvoje zaklepanih tinejdžera...On je najveća faca u školi, pomalo uobražen, ali potajno nežan...trenira bejzbol ili šta već...Ona je slatka, ali sjebana, nema love i niko je ne gotivi...Ona je žrtva stalnog provociranja školskih kurvi, a on je herojček-kuronja koji je štiti...Sladunjavo da ti srce ispari!...Uglavnom:završna scena-ljube se na stadionu ili tako nešto...

B. "Borbeni"- grupa neprihvaćene dečice sa SUPER TALENTOM! oni osnivaju plesne grupe, pevaju, glume i zajedno postaju "najbolji na svetu". Film po pravilu okončava njihovom zajedničkom izvedbom pred hrpom ljudi koji se veštački smeju ili pak plaču...Tu su najčešće i njihovi roditelji koji ih do tada nisu podržavali u njihovim životnim namerama...veselo aplaudiraju ...plaču, ...

3. Komi -akcija (ubedljivo najgori oblik američke limunade. Likovi su ili glupa mafija ili glupi policajci. Voze se u kabrioletu, jedu roze krofne i kao prebacuju neke fore, a mi im se "pišamo od smeha"...Najveći fazon je u tome što oni neprestano upadaju u neprilike, naravno otužno predvidive...i tako to...90 minuta, blago rečeno, mentalnog silovanja!)

Ono što je potrebno da se dogodi u filmovima borlačkog karaketra ne bi li glavni glumac sakupio nadljudsku snagu i iz stanja polukome se vratio zdrav ko iz Mataruške banje.

Metafora iskonskog straha, kada je intenzitet friz (freeze) efekta takav da i krv menja svoje agregatno stanje. Najviši nivo uplašenosti.

A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?

Stanje tolike alkoholisanosti da je pitanje trenutka kada ce doci do nokdauna. Ovo stanje se prepoznaje po teškom hodanju ''cik-cak'', uglavnom uz povremene padove kad se naleti na ''nevidljive'' objekte. *U boksu se dešava da bokser koji dobije dosta teških udaraca upadne u ovo stanje. Sada cu navesti i najcešci primer koji ste sigurno nekad videli ili bar culi za slicnu situaciju.

Ken-shi je maderfaker iz Mortal Kombata, koji se pegla sa povezom preko očiju jer ga je neka kurava oslepela. Dakle, pika šamare Šao-Kanu isključivo na osećaj.

Nisam siguran da li ovi lokalni pecaroši znaju za Ken-šija, ali ti ljudi definitivno imaju potencijala da masteruju ovu tehniku u popriličnoj meri.

Toliko razvijene osobe da se svaki normalan čovek zapita čime li ih tamo kljukaju, i šta ubrizgavaju u njih.
Na prvi pogled bi pomislili da imaju preko 3 decenije, ali ne, oni imaju 12 godina.

I posle se ljudi čude kako toliko pedofila ima po toj Americi

Dan zbog kog su žene davno dobile pravo na dvadesetčetvoročasovno nabijanje svojih partnera na kurac.

Posljednji izdanak jugoslovenske, srpsko-crnogorske i srpske škole košarke zasnovan na inteligenciji i dobrom baratanju sa loptom. Čovjek koji je igrao šah na košarkaškim terenima širom Evrope. Najsporiji igrač sa najbržim driblingom. Čovjek zbog kojeg je nastala izreka :“Kad ne znaš šta ćeš sa loptom daj je Bodirogi.“

Čovjek koji je u stanju da ti pogodi svoju prvu trojku u finalu turnira za pobjedu ili eventualno za neki produžetak. Slobodno bacanje je mogao promašiti jedino na Bogojavljenje, i to ako se nebesa otvore pa se njegov protivnik tad pomoli Bogu. U trećoj četvrtini od 20 peona 15 je njegovih. Srce, inteligencija i vještina, ma kako to danas izgledalo nemoguće, sve u jednom. Razdjeljak sa desne strane, tromost, besprekorno umiljata faca odavala je utisak štrebera zalutalog u mušku igru pod obručevima. Sve dok se ne izađe na teren. Onda vidiš da nije štreber, jer teško da štreber može postati doktor nauke kakva je košarka. Sve što je radio izgledalo je izuzetno jednostavno, potezi koji se vide na svakom terenu za basket izvedeni u pravom trenutku, protiv najvećih zvijezda evrposke i svjetske košarke. Pošalje NBA zvijezdu po ćevape, podigne palac i kaže :“ Mali, dobra ti je stara.“ Čak i glavni arhivator Čvarkov Đorđe je od njega preuzeo čuvenu rečenicu kojom je on ispraćao svoje protivnike :“Pozdravite mamu vašu.“ Gospodar igre jedan na jedan.

Danas je idol generacije Novak Đoković, svaka curica, curetak i cura vlaži za njim. Ali pitajte vaše mame... Svaka domaćica bi dala ćerku Bodirogi prije nego njemu, džaba milioni, teniski turnir, obilaženje svijeta... Veći šmeker je veći šmeker. U očima naših mama Bodiroga je jedini izbor za zeta,lijep, pametan ( ima razdjeljak sa strane, uredno podšišan), visok dakle zgodan, umjeren, ne puši ne pije, ima srce ko Rusiju veliko. Najbolji ortak mu Vanja Grbić (i dalje u očima mama), a od njih dvojice nema dalje.

Oni koji danas igraju košarku trebalo bi da uče na njegovom primjeru. Ne treba ti odraz od 123 centa, snaga, mišići, brzina i ostalo za pobjedu, košarka je i dalje misaona igra a lopta će uvijek biti makar malo brža od igrača, pa je suština i dalje u pravljenju viška.

Umjesto u teretani naši klinci neka vrijeme provode na terenu sa loptom u rukama, da ne bacaju šajte na koš, i da misle o igri košarke umjesto o tome kao da izbace 200 kila iz benča. Mislite o igri zbog trenera da im se u opis posla ne dodaje pridjev „sizifov“. Mislite zbog onih koji sjede ispred televizora i koji će vas dočekati ispred Skupštine.

Mislite o čovjeku koji je nosio broj četiri a igrao za čistu peticu.

Uvaliti pušku nekome, ali onako krajnje džumarski, bez trunke suptilnosti i obzira prema toj osobi.

Može i da se koristi kao izraz za nešto što je dovelo do dominantne konkluzije neke rasprave, kada strana kojoj je krnut kurac, ostaje nekoliko minuta zabezeknuta i u šoku, a titranje oba oka su jedini znaci da je taj neko živ.

Izraz koji dočarava gađenje i odbojnost prema nekom tipu. Da smo sami na svetu i da produžetak ljudske vrste zavisi od nas-ne bi se produžila. Pandan "muškim" izrazima: Ne bih biciklu naslonio na nju, Ne bih je šetao ni daljinskim upravljačem i slično.

Nije samo ćevap, već i jedna davna, pomalo zaboravljena riječ za negaciju.

Nekad se kaže i "šiška". Uglavnom kad se prepričava kako smo odbilii nečiji bezobrazan zahtijev. Nešto kao "e neš kolega!"

Sunčano nedeljno jutro. Majka te budi ok 10 sati. Ustaješ sav radostan. Danas je taj dan. Prvi put ideš sa ocem na utakmicu. Danas postaješ čovek. Oblačiš se, brzo jedeš vruće prženice i spreman si za pokret. Navaljuješ na oca da krenete, iako utakmica počinje tek u podne. Posle pola sata kukanja, otac te hvata za ruku i krećete.
Dolaziš na stadion i sedaš na tribine među očeve prjatelje. Svi te hvala kako si mali i sladak i kako ćeš biti veliki fudbaler kad porasteš. Ne obraćaš pažnju ni na koga, samo čekaš da utakmica počne. Nije ti važno što tvoj tim igra neku dole ligu i što im protivnik nije Zvezda i Partizan (jebi ga, samo za njih si čuo). Važno je da si ti među starijim ljudima i da konačno uživo gledaš fudbalere, iako nikoga ne znaš. Pomalo ti smeta što si misle da se klinac (bre, imaš celih 5 godina), ali sa početkom utakmice zaboravljaš to.
Utakmicu gledaš širom otvorenih očiju, da ti ne bi nešto slučajno promaklo, shvataš da ovde nema ponovljenog snimka. Od uzbuđenja ni semenke ne možeš da grickaš. Svi su nervozni i viču, čak i tvoj tata koji nije mnogo nervozan čovek. Ne shvataš zašto svi oko tebe psuju sudiju, a pogotovu odakle mu znaju mamu. I kako to da sudija koji je slepac može da sudi fudbalsku utakmicu? Spomenuše sudiji neki prvi red na sahrani, pa shvataš da su nervozni zato što je sudiji neko umro, ali zašto bi mu svirali na sahrani? I zašto bi mu pištaljku nabijali tamo gde Sunce ne sija? Gde to uopšte Sunce ne sija?
Dok utakmica lagano teče, ti pažljivo pamtiš sve izraze da bi ih posle mogao upotrebiti pred društvom i ispasti glavna faca. Kako se približava kraj, tako svi postaju još nervozniji i ljući, iako ti ne vidiš razlog za to, tebi je sve savršeno. Ipak moraš se uklopiti u ambijent. Razmišljaš šta da kažeš i kada. Aha, sudija je svirao nešto što je izazvalo galamu na tribinama. Ustaješ onako ponosno sa svojih 110 cm, dižeš ruke i usmeravaš svu svoju 'mržnju' prema sudiji.
"Sudija, jedi govna!!!", vičeš iz sveg glasa. "O, ne", pomisliš u sebi, možda si ipak bio preoštar, šta će ti sad tata reći. Ne smeš ni da ga pogldaš. Ali odjednom, svi matorci oko tebe se smeju, aplaudiraju ti, bacaju 'koske' i tapšu te po glavi, zajedno sa tatom. Razvlačiš kez od uva do uva i uzdignute glave sedaš među svoje ljude. Konačno si postao čovek.

Osećaj nad osećajima, neustrašiv i najjebozovniji. Stav koji niko ne može da dodatno provocira, trenutak koji niko ne može da prekine osim u ekstremnim slučajevima najintezivnijeg kurčenja u sebi.

Poslednji Spartanac. Vrhovni i neosporni sudija svakog školskog turnira u malom fudbalu.
Nabildovana, neiživljena, sirova gromada koja je izmislila i patentirala kvadraturu kruga. Čovek koji je od detinjstva želeo da radi u vojsci i iskaljuje se na smotanim regrutima, no vremenom je izgubio interesovanje za tu plemenitu i za društvo korisnu delatnost i posvetio se prosveti (koja je čak u gorem stanju od vojske), gde neprestano teroriše đake najbrutalnijim profesorskim metodama znanim smrtnom čoveku. Od učenika zahteva nivo pripremljenosti prosečnog marinca. U mladosti je obavezno trenirao košarku, rukomet, karate i stoni tenis, pa se može reći da je svesportska ličnost. Medicinku baca barem petneast metara a skok u dalj mu je bar 2.70cm. Ove epske veštine jako retko oživljavaju pred očima običnih crva za vreme trajanja ,,nastave", no u istinitost njihovu niko ne sumnja. Rođena je faca i buntovnik, mada insistira da se pravila poštuju na njegovom času. Njegova pravila, naravno. Što se garderobe tiče, prilično je staromodan i jednostavan. Prepoznatljiv je u sportskoj varijanti i crnoj (opcionalno plavoj) trenerci ili duksu sa kapuljačom. Farmerke nikada ne nosi iz principa( a i da ne bi plašio decu svojom raskošnom močugom, koja ga obavezno krasi). Intaor je kada su đaci u pitanju i nikad ne popušta, mada je u suštini kul i omiljen u širem društvu. On možda ne zna ko su Niče, Šopenhauer i Kami, ali zato zna ko je strelca svakog gola u finalima Prvenstva sveta od 1978, zna debiljinu svake linije i obim kvadrata na košu, na ,,ti" je sa svakim vlasnikom teretane u gradu i zna vrlo dobro kako da na najbolji način smuva ribu, što mu kod ženskog pola donosi veliki ugled i uspeh (u kombinaciji sa gorepomenutom močugom).
U školi je nesvarljiv i kod učenika često budi vatrenu žudnju da ga klepe; no, zbog njegove volovske fizičke snage niko se ne usuđuje ni da ga popreko pogleda. Omiljene kazne su mu trčanje i sklekovi, mada se veterani i iskusni primerci koriste i ključevima kako bi učenicima zadali veći fizički bol. Obožava da šalje učenike da mu kupe novine (Žurnal), kifle, burek, jogurt, kondome, listiće za igre na sreću...
Iako je u školi neviđeni smarač i nasilnik, van nje je uglavnom gotivan i zaštitnički nastrojen prema svojim đaćima. Ako ga sretnete u kockarnici, u kafani, u teretani ili na letovanju, znajte da će se prema vama odnositi bezazleno i krajnje prijateljski - pogotovo ako je sa ženom, koju vara svakom prilikom.