Odnosi se na žrtve džeparenja, najčešće u tramvaju, koje kasnije čak i u kućnom toaletu kad sedaju drže ruke u džepovima da ih ko ne opelješi sa zadnje strane.

Devojka osetljiva na dodir poput tač skrina, željna dodira kao usamljeni penzioner. Loži se poput smederevca, par drvca za potpalu i jedan poveći - da razgori stvar. Altruistički nastrojena kada joj je sve po volji, samo treba da joj ubodeš žicu! Dole, niže, prvo skretanje desno, pa do kraja hodnika.

Pojavnost izražene nejednakosti u predelu grudnog koša para ljudskih jedinki različitih polova. Preciznije - muško-ženski spoj koji čine devojka ravna k'o daska i momčina koji ima duplo veće grudi od nje.

Velike grudi, napredna guza, itd.Posledica bombardovanja.Uzas! Idem gradom i spazim ribu.Zanemeo sam: lepa, sisata, guzata, plava, itd.Ma san snova.Bomba! Ceo taj dan mislim o njoj, i sledeci.I taman krenem da mislim na debele komsinice, kad ne lezi vraze, pojavi se ona u mome kraju.Ja sav u cudu blenem u nju, onako u sorcu i papucama i sa kariranim cegerom (krenuo u prodavnicu covek).Pomislim: "Od ovoga ne moze gore! Kud cu je, jadan, startovati sa cegerom".Trcim kuci iz prodavnice.Razbio 6 od 10 jaja, zaboravio da kupim vinobran i krem banane.Ulecem u kupatilo.Sredjujem se, parfemisem, cesljam (sta zensko ucini od coveka!), i polazim na "obicnu" bleju ispred radnje.Sedim, sedim.Ortaci se polako razilaze, a ja sedim, cekam.Polako gubim nadu.Nema je, pa je nema! Polazim kuci.Srecem Dekija, ni ne gledam ko je sa njim:
- Cao Deki.
- Cao Rale care, kako je? Da te upoznam ovo je moja sestra iz grada, Milica.Bice tu kod mene, par dana.
- Super, 'ajde vidimo se onda nekad na bleji.
- Vazi, cao tebra.
Idem kuci.Premotavam po stoti put u glavi: "Cao, ja sam Milica".Slatko, meko, do jaja.Sutradan se pojavljuje na bleji: kratka bela haljinica, a vide joj se prelepe nozice.Ovi moji sabani je gledaju ko gladni vukovi."Pobicu ih sve, ONA je moja, samo moja!".Blejimo, pricamo, dogovaramo se da se vidimo.Sve kao u bajci, a onda sam je pitao koje je godiste.Kontam ono, devedeset drugo, mozda trece.Slusam je, a sa njenih usana klizi:
- Devedeset sesto.
- Cek, cek.DEVEDESET SESTO?!
Cujem svoj uzdah, i tu na komade puca slika.Okrecem se, i odlazim.
- Gde ces?
- Ma ide cika Rale da kupi neke bone.Brzo ce se vrati.

Vidjam je jos uvek, ponekad.Fina je i lepa, kao uvek.Cekam da poraste.
Mnogo je maloletna brate!

Pitanje koje ti roditelji postavljaju u tinejdzerskom dobu kad nadjes novu devojku. Ako im se ne svidi odgovor, moze da bude vrlo neprijatno, pa cak i fatalno po tvoju vezu!

Izrazito ružna osoba, oštrih crta lica. Akrep.

Limene, motorizovane kutije koje se koriste u naučne svrhe. Naime, njima se ispituje otpornost ljudskog organizma na razne, potencijalno smrtonosne, uslove. Postoje dva tipa autobusa-zimski i letnji. Zimski nema grejanje a prozori ne dihtuju, dok je u letnjem autobusu unutrašnja sredina slična vakuumu a grejanje radi da motor ne bi prokuvao. I kod jednog i kod drugog postoje rupe u podu kroz koje ulazi dim od bušnog auspuha da bi se vršili testovi otpornosti na CO2.

Osoba koju prevari alkohol koji pije (najčešće vino ) pa nije ni svesna da "tone" u njega.

Još jedna sorta fensera koja se u zadnje vrijeme pojavljuje na našim ulicama paradirajući u flafičastim pantolama sa spuštenim turom, te nezaobilaznim modnim detaljem - žiletom.

Ponosno pokazuju svoj žilet obješen oko vrata, izbacivajući ga na sred prsa, tako da se idealno uklapa sa stolnjakom i geliranom kosom koja izgleda kao da ga krava Šarulja oblizala. Naravno, da bi bio još kulji, ne propušta da u tim prilikama stavi naočare preko cijelog lica koje upotpunjuju njegovu ful fensi-šmensi opremu, koja će kod maloreksičnih gradskih cura da izazove puštanje safta u roku od odmah.

Za prosječnog penzionera, čovjeka koji je kao mlad vojnik JNA u izderanim pantolama i dresu trsio Čehinje, žiletar predstavlja još jedan izdanak žgadiluka, bagre koja je sve to vidjela na televiziji i zbog koje ne žali da hrakne zelenilo na pod, izražavajući na taj način svu ljutnju koja mu se u trenu stvorila samo jednim bacanjem pogleda na fensera.

Još jedna potvrda bosanske preciznosti. Razlika u odnosu na srpsku terminologiju je esencijalna:

- Drugarica - jebljivo
- Jaranica - nije

(Bosanci kao uopšte slabo probirljivi povlače jasnu crtu između "upotrebljivo" i "ma, ni posle 10 piva", i tada im ove druge, ako tak'a tura naiđe, postaju jaranice)

Odlika srpskog jezika. To je ono kada se sretneš sa poznanikom na ulici i jednostavno nema ništa novo u tvom dosadnom životu (kao ni u njegovom) i konverzacija bude gotova u kratkom roku a obojica saznate sve što vas zanima.

Devojka iz grada dovedena na selo kod momkove familije. Kada dođe vreme da momak upozna devojku sa roditeljima, rodbinom, komšilukom i odvede je na selo svi se sjate da vide novu snajku. Devojka prolazi kroz proces procene, obično zatečena i nespremna na ono što je čeka. Familija odmah počinje sa ispitivanjem snajke, ko su joj roditelji, čime se bave, jel bilo ludaka u njenoj familiji, šta poseduje od nekretnina i zemlje... Zatim iskusne babe i tetke procenjuju jedrost i plodnost devojke. Koliki su joj bokovi, da li će lako rađati decu, da li je dovoljno podgojena, kakvog je fizičkog i zdravstvenog stanja. Nakon toga je vode u kujnu "da pripomogne" gde se ispituju njene kulinarske sposobnosti. Naravno i "snajkina kafa" da se proba pa da vide "dal` mož` da s` uda". Radoznale komšije zaviruju sa svih strana, iz bašte, preko ograde, iz žbunja, sa ulice, da vide snajku. Tek nakon celokupne parade familija dečku prenosi svoje utiske.

Izraz, ništa pre braka je poslednji put citiran sredinom prošloga veka kad je moju prababu Jovanku molio moj pradeda Radojica da mu dadne lečka da omrsi brk dan pred svadbu! Ovih dana cure ne traže da ih prstenuješ, kao goluba gaćana da zna čavka kom jatu pripada kad krene da zoba po tuđem golubarniku. Od sveukupne sramežljivosti osta samo ono kad se cura zajuni da po svaku cenu ugasiš svetlo pre čina primopredaje...gde ona prima a deran predaje!
Kad iz arsenala svog švalerskog umeća izvučeš i poslednji adut, kao što su reči pesme ''oj Jelena raširi kolena, nema smisla što si tolko stisla'' i kada napokon padne na tvoj pogled izgladnele usrane pudlice, te se smiluje i reši da ipak da, kao dodir ladne klozetske daske šokira te izjava da može sve al' da odma ugasiš svetlo!
I onda u mrklom mraku krene terevenka, gde ti kao Filip Višnjić guslaš celu noć lišen čari klaćenja i mlaćenja! Sreća pa u glavi svakog muškarca ima nalagerovane pornografije pa možeš tako da kupusaš tri dana i tri noći... svašta, ko da morate da se gledate!

Uzrečica koju upotrebimo svaki put kad više ne možemo da izdržimo da slušamo sami sebe dok pričamo kako nam nije stalo do nečega za čime u stvari žudimo.

Nenadani inicijator brzinskog spremanja stana, i dovodjenja istog u najpristojnije moguće stanje. Četvorodnevno mentalno pripremanje za okršaj sa neredom prekida jedan poziv, i počinje žurno sakupljanje i storniranje prljavog veša u bubanj mašine, odlaganje čistih nošenih stvari u orman, a trenutne nepotrepštine završavaju pod krevetom i drugim štekovima lišenim pogleda iznenadnih gostiju.
Smeće na terasu, knjige i papiri u neku policu, fotelje i stočić na svoje mesto a prljavi sudovi na što manju gomilu. Ostatak krša pokušavaš da prikažeš na neki šaljiv način..

Stvari koje nisu isto napisane, niti predstavljaju iste stvari, al' kad malo bolje pogledamo, manje više, to je to.

Nežna žena. Lepuškasta, skromne građe, i vrlo stidljiva u krevetu.

Odnosi se na žrtve džeparenja, najcešce u tramvaju, koje kasnije cak i u kucnom toaletu kad sedaju drže ruke u džepovima da ih ko ne opelješi sa zadnje strane.

Izraz u seoskim sredinama označava da je neka životinja u domaćinstvu dobila dvojke ali kod današnje omladine izraz se odomaćio kao izraz za vrhunsko zadovoljstvo ili pak za najvći bedak.

Potreba koja se pojavljuje često kod zaljubljivih žena da dotaknu božansko lice (ne nužno lice) nekog momka...U njima budi neku vrstu zadovoljstva i dominacije, baš kao kod brižne majke, a dečkima to uopće nije napeto, dapače nemaju pojma da cure to moraju napraviti i zaborave to u sekundi.