Odjebativ drugu-drugarici, kad hoće da ti nabaci curu (čitaj: dasku), a nemaš posebnu želju za njom.

Danas mnogi ne prave raziku izmedju reci iskren i bezobrazan. Puno nas je dvolično ono kao sve je ok, sve savršeno, a nije tako, pa iskrene reci nazivaju bezobrazlukom. Ja nisam bezobrazna ja sam samo iskrena, a to je nešto sto većina nikada neće biti...

Kada drugu gameru dođeš u kućnu posjetu a njemu nije jasno što više ne izgledaš kao zeleni ork.

Šaljivi izraz za osmeh osobe sa povećim razmakom između zuba.

Pitanje koje devojke stalno postavljaju momcima iako momci na njega nikada ne mogu tačno da odgovore.

Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."

On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.

Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.

Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.

Svi smo upoznati sa pričama naših roditelja da je nekada bilo bolje, i da smo mi generacija koja sve hoće odmah i hoće sad. Najčešće se sa njima ne slažemo ali za ovo im moramo skinuti kapu.

U zlatno doba C-marketa mogao si bez ikakvih problema da kupiš kafu u zrnu, i samelješ je u visokim mlinovima za kafu koji su bili strateški pozicionirani iza kasirki.
S tim što kad kupiš 200 grama kafe u zrnu, kupio si baš to a ne kao danas kupuješ mešavinu kafe, brašna, i ko zna čega još u onoj kesici pa kad je skuvaš ne znaš da li da popiješ nešto za gorušicu ili da zoveš popa da te pripremi za Svetog Petra.

Kafa u zrnu je bila sjajna jer si mogao u prodavnici da je otvoriš na licu mesta i proveriš ima li neindentifikovanih objekata u kesici pa zameniš na licu mesta ako nešto nije u redu. Prospeš celu sadržinu u mlin i velikim industrijskim prekidačem samelješ u istu kesicu tako da cela prodavnica zamiriše i da ti namigne krajičkom oka cura sa sašivenom suknjicom što je povlačilo onu staru "Komšinice, dođi na kaficu, hehe".

Kažu da još ponegde postoji kafa u zrnu i ti stari socijalni mlinovi za kafu u zabačenim delovima naše zemlje, ali to više nije to. Danas nam je sve servirano u hipermegasuper marketma i sve je AKCIJA!

Jebo im pas mater.

Najsuptilniji način da date do znanja ortaku da riba sa kojom se na'vatao ima taman dovoljan broj godina da ga pošalje na robiju.

Djevojka preko koje je prešao ko je stigo, jako sumnjivog morala. Najgora solucija da naletiš na takvu, a da nisi upućen, pa ostaneš suva kurca praveći se fin.

Primarni cilj svakog sportskog ribolovca, anticipirani trenutak kad će dugo i strpljivo posmatranje vrha štapa rezultirati onim infinitezimalnim pokretom koji najavljuje ulov. Najpre skromni drhtaj, zatim malo jači pokret, a na treću jak trzaj koji označava da je riba prihvatila izazov mamca i odlučila da ga zguta u nadi da nije filovan udicom.
Ti strpljivo čekaš, gledaš u vrh štapa i propuštaš prvobitne varke, iskusno povlačiš štap u moćnoj kontri i krećeš sa namotavanjem špulne. Riba se otima, bori za goli život, svim snagama kreće u povlačenje dok je ti privlačiš uz istovremeno kalkulisanje jačine najlona, sile privlačenja, elastičnosti štapa i izbegavanja klasičnih zamki iskusnog plena.
Natezanje traje nekoliko minuta, možda čak i pola sata, ali na kraju odnosiš pobedu. Izvlačiš umornu ribu na obalu, skidaš joj udicu iz usta dok ona bespomoćno zeva i hvata vodu koje više nema pred ustima. Slikaš selfi, ljubiš ribu i puštaš je ponovo u reku za neki drugi lov i nekog drugog sportistu.

Obično je posle, onako umornu, skenja neki kreten na grebanje i proda na pijaci za flašu rakije, ali ti si osetio zadovoljstvo borbe. Više ti i nije potrebno.

Pogrdan izraz za ružnu, neuglednu djevojku ili ženu.

Često se koristi u nekim krajevima Bosne.

Kada se čovjek ispali jednom, i u pokušaju da se izvuče, napravi još veću glupost; glupost iz koje već nema izlaza. (vidi primjer)

Zamajac. Gas. I to onaj prvoklasni, ruski zemni, pravoslavni.
Orkan u leđa. Raketno gorivo koje lansira čoveka pravo ka zacrtanom cilju.

Biti u zaletu znači i rizik da će se prevremeno proći zenit jer, štono kažu, ničija nije gorela do zore. Međutim, kada čuka seče koks spidom, a muda se optoče titanijumom, nikome nije na umu da je život u načelu opadajuća funkcija.

Jako uporan tip.

1. Prva asocijacija na maturalnu ekskurziju, provedene nezaboravne trenutke uživanja sa društvom. Obično nam se kroz snove nekad provuku neki doživljaji koje onda pamtimo do smrti.
2. Odlična stvar kod prekidanja neugodne tišine, pogotovo ako ste na prvom dejtu ili ste tek upoznali curu/dečka.

Situacija koja se javlja kada više ne znaš šta ćeš sa sobom, u toj meri da imaš osećaj kako tegliš nešto što ne postoji a, s druge strane, ne moš ni to da poneseš. Potpuno si izgubljen u koordinatnom sistemu prostor-vreme i "hvataš" sebe kako u bradu govoriš nešto po šablonu "šta-da-radim-kad-se-završi-magazin-in?", odjednom i sam shvataš da si potpuno otišao u ofsajd; da te strahove ne bi prevazišao čak ni da su ti roditelji kao malom svakodnevno kupovali kinder jaje a kamoli u trećem razredu platili jednodnevnu ekskurziju na obroncima Maljena.

Džak dosade je znatno teže poneti nego džak krompira. Krompir te iskilavi i tera na odmor ali sa pomešanim osećanjima umora i korisnog posla koji si obavio, ali džak dosade će samo da te krljoše kao Jovan Memedović u selima Zlatiborskog okruga sve što fina domaćica iznese na astal. Jednostavno nemaš predstavu i plansko razmatranje da li će nas sutra raspizdeti asteroid veličine dvospratnog autobusa, koji je juče bio dan, zašto je komšija Ranko jurio vrljikom komšiju Jovana, da ti je otac već dva meseca bez posla, zašto nam seku struju kad samo tri godine nismo platili račun, da li se smatra incestom silovanje svoje mangulice u oboru prvog suseda. Ma jeb'o majku, ništa te živo ne interesuje! Mrzi ga da živi. Ne jebe živu silu.

Kada nekog ne možeš da skineš s vrata na lep način. Kao ni dlaku sa sapuna.
Ili ćeš da odustaneš jer ne možeš lepo da je skineš vodom ili ćeš da odvališ pola sapuna.

Kaže se za devojku koja ne zna da kaže ne. Neki muškarci je nazivaju pogrdnim nazivima kao što su radodajka, kurava i nimfomanka dok je drugi muškarci samo jebavaju i ne zovu je nikako (ne zovu je nikako ima dva značenja).
Rado daje, rado prima.

Fraza kojom daješ do znanja da si jebo neku od današnjih devojaka sa nabijenim grudima i kilama pudera na sebi.

Osoba koja ima poteškoća i sa sređenim stvarima.
Živi na prizemlju, a ne umije da izađe iz zgrade zbog stepenica.