jedan od mnogobrojnih primera i dokaza tvrdnje doljepotpisanog da je spretan sa teknoloziju i sokoćala k'o Rambo u heklanju dražesnih goblenčića
Zdravo. Verujem da ti je neobično što razgovaraš sa jednim božanstvom, ali znaj da se nemaš čega bojati, bez obzira što te ona gospođa na hodniku upozorava da mi je prošlo 23 časa od prethodnog Klozapina, ma šta god joj to značilo. Sledeću rečenicu ću ti izgovoriti glasom Dragana Nikolića u reklami za "Reno"... Da, ja sam Svetovid! Hmm, po tvom izrazu lica bih rekao da si čuo za mene, ali da ipak ne znaš puno. Pre nego što ti kažem nešto više o sebi, želim da zanemariš to zemaljsko ime koje piše na tabli zakačenoj za moj krevet. I da, znam šta je F20, ali kao što vidiš, govorim razumne stvari, držim spojene prste i veoma sam staložen.
Možda ne izgledam tako u ovoj formi, ali ja sam, pridrži se za stolicu - srpski vrhovni bog. Da, dobro si me čuo i vidim da sam s pravom bio siguran da to ne znaš. U svom izvornom obliku sam u oblacima i imam četiri lica, a sve to kako bih u bilo kom momentu sa neba mogao istovremeno posmatrati sve četiri strane sveta, ne toliko da bih video sever i jug, koliko da bih istovremeno bio okrenut i prema zapadu i prema istoku. Ne prekidaj me. Pitaš se zašto sam ovde, na zemlji? Neke stvari koje Srbi misle o meni mi smetaju, da ne kažem nerviraju. Ne mnogo, samo malčice iritiraju... i sada ću ti ispričati o tome.
Krenuću od Vidovdana, najvećeg srpskog praznika. Verujem da misliš kako znaš sve o Vidovdanu, da je to praznik koji proističe iz istorijskih događaja kao što su ona bitka kod Kosova Polja i Vidovdanski ustav. E pa nije! Nije, jesi li me čuo!?! Miran sam, miran, dobro mi je... Znaš, Vidovdan je slavljenje, pogađaš - MENE, boga obilja i rata. Tvoji su me preci slavili i mnogo pre tih događaja baš na tadašnji 15. jun svake godine, sve dok nisu greškom uvideli kako je prihvatanjem Hrišćanstva bolje da se ograde od paganskog božanstva. Ej, paganskog?!? Mrzim tu reč, MRZIM!
Nisam nervozan, kaiševi za vezivanje su tu zbog nekoga ko je pre mene boravio ovde. Kad smo već stigli do reči koje mrzim, nastaviću šta me dalje nervira. Lingvisti! Ponoviću ako treba - LINGVISTI! Pa oni se decenijama spore oko tumačenja porekla i značenja mog imena, te uzmu da razlažu "svet" i "vid" i onda to analiziraju. Ispadoh tako po nekim tumačenjima svetac-konjanik. Reci ti meni gde si video boga, osim u onim mejnstrim mitologijama da jašu konja? Svašta! Neki su išli dotle da su protumačili kako je "sveto" od staroslovenskog "svitanje", a ovo "vid" su čak nekom čudnom logikom povezali sa korenom iz indijskog jezika gde bi značilo "duvanje". Svetovid - jutarnji povetarac? Pa nećemo tako, drugovi! Moje je ime zapravo jedan najobičniji strajizam! Sveto-vid, tj. vidim čitav svet jer istovremeno gledam na sve četiri strane ove ploče na kojoj živimo... živite, jer već rekoh da imam četiri glave. Odnosno četiri lica. Uh, samo se iznerviram!
I moram ti reći za kraj šta me najviše nervira! Ko viče? Ne vičem! Dakle, nervira me onaj pederasti svetac Sveti Vid! Neki kultisti ga proguraše da ga slave na moj dan! MOJ PRAZNIK! Veruješ li to?!?! MOJ PRAAAZNIK! Čuj, Sveti Vid na Vidovdan?!? I šta me gledaš ti iz hodnika dok pričam s čovekom?!? Kakva nova doza Klozapina!?! Tišina tamo! Ček, evo dok ne dođu iz obezbeđenja oni bezbožnici sa istetoviranim krstačama da me vezuju, da ti kažem da ne ideš u očnu kliniku "Sveti Vid" nikada, jer je to sekta jedna obična, NA SVETOVIDOV KUMIR IZ ZBRUČA IH NATAKNEM BAŠ!
Do laktova u masti sa ključem ili britvom u jednoj, a rakijicom u drugoj ruci. Imao je crne zube koji nikad nisu smrdeli kao što zubi znaju. Valjda baš zbog te rakije.
Oduvek je bio zajebant. Pričao je stalno, često ponavljajući priče kao kakva pokvarena ploča a ja, savršen sagovornik, satima sam slušao i upijao te lovačke priče. Deda je bio i lovac. To nisam spomenuo! A kada bih napisao svaku njegovu zgodu ili mudrost koju znam... Ionako pola mojih stvari napisanih ovde su plagijati. Plagijati njegove priče.
Kada se i poslednji put vratio iz mrtvih, bio mu je to već peti-šesti put, baš zbog te rakije, gledao je izgubljeno u familiju oko kreveta. "Starac, znaš ko sam ja? Ko je ovo?" pitao je moj ćale pokazujući na Jovu, mog burazera. Teško, slabim glasom izgovori "Da znam, to je Filip!". Sva familija pokunji glavu u jebiga fazonu a deda pogleda u nas unuke, osmehne se i namignu. Jebeni car! Naravno da je znao sve! Vratio se poslednju foru da baci, da bude siguran da ćemo ga takvog pamtiti.
Naredna dva meseca imao je zamišljen pogled koji se gubio u daljini, verovatno iza njive gde je zalazeće sunce poslednji put sijalo po zlatnom žitu koje je on posejao. Pričao je s ljudima pokojnim odavno, a oni su ga svakim danom, sve glasnije i jače vukli dok nije popustio i svojevoljno pristao da pođe s njima.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Blentovača je poseban vid roditeljskog šamara, specijalna nagrada za "junačka dela" mlađanih potomaka.
U zavisnosti od konstitucije davaoca, šamar se iz stojećeg položaja primenjivao naglo, iz bekhenda, unutrašnjim delom dlana. Na blic ga vidiš samo, a osetiš itekako. Posle toga - koma.
Ako je u pitanju forhend, nadlanica se oslika na licu konzumenta i ima jači efekat: vidiš zamah, vidiš neizbežno približavanje sablaženoj faci svojoj, ali i da si Brzi Gonzales ne bi ga mogao izbeći.
Dojadi meni jedan dan da krcam alpsku po gradilištima dok me šiba promaja, da mi hilti tandrče pored glave i padam sa skele svakog meseca. Neću trijestu dočekati, kamoli unučiće ako ovako nastavim, velim ja sam sebi, pa se rešim da tražim neki prizemni posao. Negde u to doba, došli žabari u Kragujevac da kupe ono što je nekad bila fabrika, pa se čulo po selu da traže radnike. Svi živi poleteli k'o pušteni sa lanca, a kud svi Turci, tu i mali Haso. Ustanem ti jedan dan malo ranije, doručkujem čvaraka i luka, podmijem se i poskidam krmelje, izbričim i pljusnem malo rakije 'mesto afteršejva, pa da idem da iskam posla.
Odem ja tamo, kuc-kuc, dobar dan-dobar dan, ja sam Tajitaj, daj posla znam da imaš! Nije prošlo dugo, dođe neka sa naočarima, (onako, nije loše, ali nije ni neka lepotinja,za umočit dušu dalo) i kaže nama 'ajd za mnom. Ide ona napred, a mi za njom, k'o da nas na streljanje vode. Odvede nas u neku prostoriju, davali nam tamo neke papire sa nekim sličicama, kao da nas testiraju. Testirali nas, Boga mi, dobra 4 sata onako kolektivno, pa veli onda 'ajde sad izađite pa jedan po jedan na razgovor. Bilo nas dvajestinu, krete ona da proziva, al' nikako do mene da stigne. Čekaj ja, čekaj, nikako da dođem na red, smrče se lebtejebo. Sedim ja u onom hodniku, dupe mi utrnulo od sedenja. Isproziva ona sve, ostadoh samo ja. Ovaj zadnji, ganferinjo neki, nije se dugo zadržao, isprati ga ona, pa se vrati do mene i kroz osmeh reče: ,,'Ajde sad ti'', dok joj se pogled lagano spuštao ka mojim pantalonama. Bi mi milo. Ušli mi, kad će ona:
- Uffff, tebe sam čekala.
- Što baš mene?- upitah onako, šmekerski lagano.
- Pa ti si poslednji, posle tebe mogu da idem kući.
Uh kurvo, mamu ti jebem, mislim se u sebi, al' se ne dam isprovocirati. Samo se smeškam. Ispitivala me uzduž i popreko, gde sam bio, šta sam radio, šta očekujem, čemu li se nadam, pa u neko doba reče:
- Dobro, gotovi smo sa pitanjima. Sad moram da te pregledam.
- Kako da me pregledaš?
- Ništa se ti ne boj, samo ustani i skini se.
- Da se skinem?
- Da, lekarski pregled, moram to da obavim.
Ne ličiš mi na doktorku, a i to se ne radi ovde valjda koliko znam mislim ja, pa k'o no velim, šta ga znam, žabari su to, možda se kod njih tako radi. Setih se da sam se prao prošle subote, nokte po običaju sek'o u nedelju, nema gde da pukne bruka. Skinem se ja, ostanem samo u dudurajkama, gleda me ona, pipka, opipava,hvali me kako mi jake ruke, pa mazi po grudima, diše za vrat, poče meni neka milina da se penje uz stomak. Dođe i do butina, mic po mic, uhvati patku. Ijaoooo, mislim ja, pa sad si se zajebala. Okrenem se pribijem je uz zid, pa joj surduknem jezičinu u grlo, desnom rukom za levu sisu, levom rukom joj polako podignem nogu pa prošaram prstima po vrtu rajskome, a ono, kao da je 40 noći kiša lila, zidovi vlagu vuku. Spusti se ona da zasvira koju, more svira alal joj vera. Neću ni ja da ispadnem seljak, spustim se i ja na usmeni, pokidam joj domaćinke, jao brate mili kad me zapljusnu smradina! Lebtijebem, suze su mi pošle, k'o da je nešto ušlo unutra i crklo k'o što veli narod, ali sad nema nazad, ako ne prođem, ima da krcam alpsku narednih 50 godina. Ne smem da omanem. Odradim to malo ofrlje, moram da priznam, jebežga, bio sam dekocentrisan, ali onda dođe ono glavno. Legla ona, raširila noge k'o Rusija gasovod, ja ubacim mačora u kućicu pa krenem da orem. Vrišti ona k'o da brata ženi, al' ne popuštam ja, sve jače i silnije udaram. Rekoh da je okrenem, viđao sam to po onim filmovima na Palmi plus da vole kad ih presamitiš pa tako i uradim. Jebem je ja, poza Vuk Karadžić, uhvatim je za kosu, pa povučem ka sebi, vidim svidelo joj se. Ja onda još jače i jače, počinje laminat da talasa od siline, a njoj dupe od udara. Pogledam na sat, vidim nije prošlo ni 30 minuta, a ja osećam kraj, kažem sebi ne smem sad da zajebem, pa pomislim na Mijatovićev penal, te mi malo splasnu uzbuđenje. Ja onda prikupim svu preostalu silu u meni za jedan poslednji stihijski napad, pa navalim. Povika ona dosta, ne mogu više, ma šta dosta, majku ti kurvinu jebem, počnem da bijem k'o maljem, pa čak i ošljisnem s' vremena na vreme, velim ti ćeš posle MENE kući d'ideš?! Pa nećeš moći da se pomeriš do ujutru! Zna se ko namešta antenu, ko viče dal' je dobro. Or'o ja, or'o, dođe do svršetka izvadim prangiju pa raspalim po zidovima, ne moraju da kreče do naredne godine. Osta ona onako da leži, pokušavajući da dođe do daha, a pička joj se puši od miline. Ja se obučem, pa krenem polako, rekoh samo javi mi kad da dođem na posao.
Izlazim ja u hodnik, kad tu se skupili svi, od portira, preko čistačice, do direktora svih kooperanata. I samo vidiš, kreće spontani aplauz.
Definicija pisana za Lovačke priče.
Razvoj raznoraznih sloboda i demokratije nas je doveo do toga da svi imaju pravo glasa. Kao, svi smo jednaki, vredni, lepi i pametni. I onda, odjednom, svi imaju jebeno pravo na mišljenje. "Karleuša je emancipovana; narod voli Farmu, sta hoces; Vidojković je najbolji pisac; I. Deretić je eminentni istoricar; Bajić je car i cela Srbija priča kao da je rasla uz Moravu, pa makar bila i u Kragujevcu; to sto je 35 stepeni u avgustu, a -10 u januaru je zbog Haarpa; Ceca peva narodnu muziku; Vučić bog i dug mu pola metra; svi u novinama su novinari; Soraja riba; svi stranci u Srbiji su špijuni, Kemtrejls je stvaran, ali smišljeno zaobilazi, recimo, američkog ambasadora ovde i njegovu familiju..."
I na kraju "Imam pravo na svoje mišljenje."
Imas. Na sopstveno mišljenje koje je logičan rezultat kritičkog posmatranja dostupnih činjenica i njihovog analiziranja i daljeg informisanja o istima. Nemaš pravo na zatucane, pristrasne, politički, lopovski i religijski motivisane bljuvotine, posebno ako utiču na zivot drugih. Ako slučajno iznosiš takva mišljenja, ti si prosto uzurpator jetre koja bi nekome više koristila.
Definicija za Mizantrophy
Neobično stvorenje, karakterističnog izgleda, najsličnije Niku Vujičiću, samo što ima krila Andjela, a u duši Djavo. I udove.
Aktivan je nocu, voli da napada mlade devojke, njegov napad je poznat po "dvokurcu" kojim siluje devojku tokom njenog sna, dok im muževi spavaju kao da se ništa ne dešava. Ako je u prilici, "prca" dve dame u istom trenutku. Mesta na kom "prca" devojke su najcešce ambari. Tu čekaju žene kada krenu po brašno za kru', i iskoriste priliku. Kada svrše, žene zanijeme. U jutro se probude umorne, baš kao posle jakog sexa. Muževi su ih tukli da im kažu šta se dešava, a onda su skontali da su nijeme. Tokom narednih meseci istim ženama je "rastao trbuh" bile su srećne, mislevši da ce imati decu...
Nakon 9 mjeseci "kada su se žene porodile svi su bili u čudu, ono što je iz njih ispalo bilo je neverovatno (FOTO) (VIDEO)" Bili su to mali "Drečavčići" Koji su neprestano drečali u 320db
Istog dana Drečavčići su spaljeni na lomači, a žene su bile iskandzijane od strane muževa, jer su ih varali "na spavanju".
Ima isto značenje kao svi slični izrazi, ali zbog ove divne životinje deluje bezazlenije, pa onoga ko izgovara ne shvatamo toliko ozbiljno.
Što je čudno, jer ovde patke zaista jebu.
1: Šta reći?
2: Koju slavu slaviti?
3: Da li kad je leto ili kad je zima?
4: Postiti ili ne?
Pitanja su koja se najčešće prožimaju kroz glave "prosvećenih" ljudi. Nažalost, ima ih još mnoga ali nemam želudac da ih sva priložim.
Ti dubokoumni ljudi su mahom bivše komunjare ili pak deca istih. Živeli su u takvom okruženju i sistemu gde se nije verovalo ili bolje reći, nije se smelo verovati u Boga, ići u crkvu, slaviti slavu...
Čast izuzecima ali njihov broj u takvom društvu je bio na nivou statističke greške.
BUM! Fast-forward do 21. veka!
Komšije neće da drukaju tvoju porodicu što slavi slavu kao što su tamo neki drukali mog pradedu. Crkve su još praznije ali to ne smeta da se slave slave, jer one više nisu stvar tradicije, sad su, tako reći in.
U tom novom sistemu vrednosti bivši pioniri i pionirke su bačeni u veliki rebus. Sad, kako to da ništa ne slave? Šta će svet da kaže? Kako odgovoriti na pitanje ,,Komšija kako to da vi ne slavite slavu?''
Obično se na tavanu ili u podrumu negde u mračnom, prašnjavom ćošku nalazi ikona Svetog proroka Jeremija ili Svetog Joakima i Ane koje su zamenjene nekom Titovom slikom ali ko je bre čuo za njih?! Daj da se slavi Sveti Nikola ili Đurđevdan to'e sad u modi!
Obično se i izabere Nikola i to onaj u decembru kad pola Beograda slavi a druga polovina ide na slavu, međutim, problem je što se posti, ko će bre ribu da guli? Nema pečenja, sarme, torte... Druže. Pa to onda nije slava.
Vrhunac kvazi-vernika je baš tad kad se lome da li postiti ili ne.
Uglavnom se ne posti. Iznese se prase, ja'nje, slavski kolač iz pekare Tito i ja i zalije cveće sa svetom vodom.
Nek ti je srećna slava domaćine, Srbine!
Definicija je napisana za MizanTrophy.
Janko Tipsarević, legenda srpskog tenisa i sporta uopšte. Da ne parlam mlogo o njegovoj karijeri koja je blistava i tako to. Ne zaboravimo i to da je pravi burazer, što se tiče (ne)pokazivanja respekta prema svima (čitaj - ne jebe živu silu). E, poenta i srž sindroma, koji je po njemu dobio ime, je ta da su njegovi zapaženi rezultati ostali u senci popularnog Djovaka, koji je trenutno prvi na svetu, svaka mu čas'. Kad je Novak bio i 40-i dizala se velika frka a Tipsa uleće često i u TOP 10 pa retko ko reaguje a kamoli da od sreće istuče kera.
Od ovog sindroma oboljevaju tj. pate kvalitetne pičoke koje se druže sa još kvalitetnijim pičokama i onda reeetko ko obrati pažnju na njih, gre'ota.
R - Pa nije loša ova mala Tanja.
V - Pa nije, al’ ona je klasična Janka Tipsarka, da se tako izrazim, hehehe
R - I to što kažeš, kad njena Milica izbaci sisuru svi polude. Jes' da su čipsare, al' jeeeebiga.
Sve je počelo pre dvadesetak godina, onako, iz zajebancije. Hteo sam i ja da budem kul u društvu, da ispadnem faca, pa sam zapalio jednu na velikom odmoru. Prva mi se uopšte nije svidela, čak mi je i teško pala – pokušavao sam da se ne zakašljem i da zadržim suze koje su izbijale na oči. A onda druga, treća, četvrta... Kao što rekoh, hteo sam da budem kul. Sledeći korak je bio kupovina sopstvene paklice i pušenje i kad sam sam. Gotovo. Postao sam pušač...
Danas proklinjem taj dan, tu glupu cigaretu! Mrzim ih iz dna duše... A pitate me da li još pušim? Da, postao sam zavisnik. Navukao sam se ko raspali pajdoman na koku. Postale su deo mene, deo mog života. Pušim kad god se iznerviram, kad sam srećan, posle seksa, onu jutarnju uz kafu, posle obroka... Dovoljan je i najobičniji razlog. Ma ni razlog nije potreban – „Slušaj kako ptičice cvrkuću, daj da pripalim“...
Više mi i ne pričinjavaju zadovoljstvo, već obavezu, rutinu, deo života... Nekoliko puta sam pokušavao da ih ostavim, al ne ide. Dva, u vrh glave tri dana, a onda osećam tu neispunjenu prazninu između kažiprsta i srednjeg prsta, neku falinku u ustina, svrab na jeziku... i viola opet sam pripalio!
I svi ti štetni efekti. Ma sve ih znam, znam kako, šta, gde i kada. Mislim, ko još to ne zna? I oni natpisi na paklici zaista povređuju moju inteligenciju. Kao šlag na tortu, donesen je i zakon o zabrani pušenja na javnom mestu. Ne mogu ni da zapalim u kancelariji, već moram ko prosjak da džamim pred ulazom, bilo da je -10 zimi ili + 40 leti...
Kad se samo setim kako sam trčao na 800 metara, pikao fucu sa likovima u kraju... Ne d’o Bog da danas potrčim za autobusom – ostajem bez vazduha, kašljem tako jako, a onda gledam po asfaltu da mi pluća nisu izletela. A onaj miris, miris dima... ja sam navikao, ali znam da se uvukao u moje odelo, moju kosu, pa čak i izbija kroz pore na koži.
A govna sve skuplja i skuplja! Odrekao sam se sitnih dnevnih zadovoljstava koje sačinjavaju život da bi kupovao cigarete... ajde što sam se ja odrekao, jebiga, kupujem ih za sebe, ali zašto se moja porodica odriče? Zbog moje strasti?! Čuj „srasti“... smešno zvuči. Najobičnija smrdljiva zavist, koja me polako ubija, a indirektno i moje najmilije! Koliko sam samo puta potošio poslednjih 200 kinti, mesto da kupim sinu banane za koje me je molio...
Mrzim ih, kunem, proklinjem. Mrzim ih što su moja slabost, deo mene!
Definicija napisana za MizanTrophy.
Posto crkveni velikodostojnici nisu dovoljno pismeni da znaju kako da postupaju sa zavisnicima od droge,a videli da silne molitve raznim svecima ne mogu uroditi plodom,oni su resili da proglase jos jednog njihovog clana za sveca,odnosno sveticu.Posto je arhidjakon asov i previse ostar,a sestra motika im je stalno zaposlena u basti,odlucili su se za sestru lopatu jer je jako korisna u vaspitne svrhe i ima dobar zamah!
Inspiraciju sam dobila na temi http://vukajlija.com/forum/teme/2471
Od sistema, od ljudi, od života.
A borio se svim raspoloživim snagama. Čirokana i martaja, zihernadla i anarhija. Žitije dostojno Sida Višisa i Boba Geldofa. Čelom na pendrek, pljuvačkom na establišment, urlikom na politički govor. Alkoholom protiv depre, drogom protiv besmisla. Otmicom protiv otmičara.
Pa i danas bi nakostrešio onih preostalih 12 dlaka na ćelavoj lobanji, gurnuo kontejner na maricu, pokazao srednji prst monarhu, premijeru, patrijarhu. Sve to i dalje leži u njemu, ali više ne izlazi napolje. Demoni vršljaju i sada podrivaju njegov (nervni) sistem iznutra.
Nije mrtav, ali neće još dugo.
Exploited
