Plodni dani.

Ући у тек направљен виноград.

Mizantrophy - Pravilo br 3.: Definicija ne sme biti kratež.

Mrziš?
Dokaži, pokaži, prikaži. Ne živi u maskirnoj ambalaži!
Nema besplatne mržnje. Pljuni i plati. Sebi se vrati. Budi što jesi, jebo te Lesi.

Prikrivena mržnja – uzročnik većine poznatih psihosomatskih oboljenja.
O ovom i drugim neželjenim efektima posavetujte se...

Позив Миломира Марића особи да буде гост у његовој емисији.

Pulsiranje oslobođene čestice kroz dimenzije beskonačnog dizajna dok mesec igra u ritmu galaktičke mantre, sećanja jure situacija sve luđa, još jedan hladan pogled koji vibrira u noći.

Pa jel ti još uvek misliš da nisi peder govno jedno našminkano!?

   Грашак. Оно зелено без укуса што те мајка терала да једеш да би порастао велики и леп као Кежман. С друге стране, поучен причама из детињства које носе битне поруке, лакмус папир за људе. Нешто ситно, али ипак значајно преко кога не може свако да пређе, одваја истрајне и упорне од лењих и уображених, навикнутих на савршен живот без икаквих препрека и проблема. Попут принцезе из бајке. Ситница која ти одмах покаже ко је какав, без грешке.
   Листао сам новине, нервирајући се због препуцавања двојице мафијаша на спортској страни. Топао ветрић ми је ово чекање учинио доста пријатнијим, иако су поред мене две жене размењивале утиске после нове епизоде неке турске серије. Њихов жустар разговор прекиде сирена. Воз је полако пристизао у станицу. Ту је. Нисам знао како изгледа, али сам готово сигуран да ћу је препознати. До сада је за мене била само гомила слова на екрану, сада ћу коначно видети и њен лик. Интернет, зло, рече моја баба. Еее, баба, сад кад ти у кућу доведем неку врх рибу предомислићеш се. Пар месеци дописивања са њом учинили су да се осећам као да је познајем цео живот иако јој нисам видео лице, нити додирнуо кожу, камо ли шта више од тога. Осећао сам да је она друга половина мене, доста тога смо имали заједничког и желео сам да је оженим.
   Срце ми бије јаче него икад, све јаче како воз успорава. Како је стао, стало је и срце. Мајку му, шта ако је гробина нека? Шта ако је много добра риба и одјебе ме кад види мене оваквог клошара? Да л' да бежим док није касно? Седи ту, рекох себи, и чекај. Буди човек једном. Људи почеше да излазе. Неколико девојака прође поред мене не констатујући да постојим. Курва, неће доћи. Последња, јако залупивши врата, изађе још једна. Она је, мора да је она. То је тај зелени џемпер за кога је причала да јој је омиљени. Плаву косу њише лагани ветрић док се сагиње да подигне торбу. Ма немогуће да оваква женска блеји на нету са слепцима! Помало збуњена гледа око себе, мачјим ходом креће према перону. Јао баба, душу ћу да ти вадим кад видиш каква ти је снајка. Јао, плодна к'о Месопотамија, има четворо унучади да ти роди. На свега десетак метара од мене могу да видим комплетну њу. Већ је видим у венчаници, затим како водимо први пут сина у школу, онда како га после пијанке вадим из затвора док она кући чека са оклагијом. Ах, срце да пукне! Стављам јој прстен на лепи танки прст... Шта то ради са прстом кој мој?! Дај, јееее, риба ладно копа нос... И то преда мном! Не о рукав јеботе! Зајеби, бежим ја одавде док још могу.
"Извини?", зачух је иза леђа док сам се запутио према степеништу, "ја тражим једног дечка."
"Изволи?"
"Јеси ти ПусиИтр69?"
"Оувај... не... ја чекам бабу из Пиздића да јој помогнем са пртљагом. Нема бабе, излапила начисто, мора да је у погрешан воз села."
"Ништа, извини. Чекаћу га, сад ће он."
Мислим се, чекај, шта ћеш ми таква да ми правиш колекције слина испод столице цео живот. Спустивши се низ степенице до паркинга, сео сам у свог југа и након што сам дошао кући избрисао налог на том сајту.
   Ето, лепо мени мајка рече да једем грашак уместо керећих пљескавица. Одрастао бих у човека, не у размаженог слепца који свему нађе ману и не зна шта хоће. Еее, Кежмане... Одох по дедин пиштољ.

Dodji, kažeš i sunce se radja na istoku. Nesvesno ubrzavam svoj korak. Tvoje šake, znaš kako volim šake. Jednom me privlačiš sebi, a druga klizi preko obraza, niz vrat u moju kosu. Topao letnji dan. Uživam na suncu. Naivno se prepustam tvojoj toploti. Moraš znati da te volim, moraš...
Ogledam se u očima tvojim, boreći se za vazduh. Postaje prevruće, pusti me u vodu. Tvoj zlobni osmeh nanosi oblake i vidim munje i gromove čujem.
Grad. Težak led cepa moju na suncu izgorelu kožu. Ne umem da se sklonim.

Posle će ledena kiša da spere krv sa mene, al ostaće ožiljci duboki. Trebaće vremena mnogo da opet naivno uživam u vrelom letnjem nebu. Iako mi se sad čini, da neću nikad više.

Došao je kraj školskoj godini. Svi smo veseli istrčali iz svojih klupa, teške rančeve i knjige ostavili kod babe na tavanu. Vraćamo se igri i šali. Leto je došlo u naš kraj. Počeo je odmor za sve nas. Bar sam ja tako mislio.

Kao i svake godine, protiv moje volje, odveden sam na selo kod tatinih. Tamo me je sačekala moja baka, umornog lica i mekih ruku. Deda je već bio utreskan, ja ne znam šta to znači, ali sam čuo od babe i tate da je on takav. Verovatno ga boli stomak ili tako nešto, uglavnom, znao sam da nešto nije kako valja. Pošto smo kasno doputovali, mama mi je objasnila da je razlog našeg dugog putovanja taj što je tata iz neke pripizdine i vukojebine. Ona tako govori kad tata kasno dođe sa posla, jer ga šef duže zadrži. Ja to razumem. Moj tata je degustator alkohola u nekom preduzeću. Ja sam išao jednom prilikom kod njega na posao i video da on i kolega Mile drže te flaše u ormarićima i malo-malo odlaze da provere kakvo je to piće, a kada se vrate viču "Dobro je, odlična". No, da se ja vratim na letnji raspust. Morali smo odma' da legnemo, jer ujutru treba uraniti. Čeka nas ceo dan na njivi, tj. livadi. Mora seno da se skuplja. Tata vozi traktor, a deda balira seno, a onda svi mi zajedno to seno sakupljamo i tovarimo na prikolicu.
Jutro je svanulo. Probudili su me rano, baka mi je podgrejala mleko, donela keks, a deda je i dalje bio utreskan. Baba ga je psovala i klela, proklinjala dan kad se udala za njega. Meni je dede bilo žao, po njemu se videlo da ga boli stomak, jer je kad-kad uzdisao i psovao komšiju Jovića što je stavljao šećer. Nisam najbolje to razumeo, ali nije me ni zanimalo. Tata je upalio traktor i bilo je vreme da krenemo. Kad smo stigli na njivu bilo je mnogo sena, ptice su u velikom jatu jurnule u nebo, uplašio ih je zvuk traktora. Deda tu njivu naziva "Prcalište za vukove", jer ima dosta uzbrdica i nizbrdica, pa ima nekih skrivenih mesta. Ja nisam video ni jednog vuka. Krenuli smo da radimo, ja sam na svakih tri sata trčao po vodu, noge su me strašno bolele, ali mi nije bilo teško. Na putu do kuće sam video komšiju Jovića kako radi one bezobrazne stvari sa maminom sestrom, a mojom tetkom. Pokrio sam oči i samo protrčao. Nisu me videli.
Kako je dan odmicao, a posao se bližio kraju, nas je umor stizao. U jednom trenutku iz traktora se čulo tupo krc, krc, puc, puc, proključččč. Tada je tata naglo zakočio, a iz traktora je kuljnuo taman dim. Deda je počeo da psuje dan kada ga je napravio i spominjao je neki kamen koji bi bolji napravio. Nisam znao da moj deda zna da pravi traktore i kamenje.

Volim letnji raspust, volim da odem i u selo, volim i kada deda psuje tatu, jer ume tata i mene da opsuje. Rekao sam tati da sam video tetku sa komšijom, a on me je samo potapšao po glavi i rekao kako je super što sam baš njemu to šapnuo i da sad ne mora da vrati nekih petsto evra.

Svi su videli ali niko ne zna da objasni šta je

Fimoza (lat: phimosis) je oboljenje koje se manifestuje otežanim ili potpuno nemogućim prevlačenjem kožice (lat: preputium) preko glavića muškog polnog uda (lat: glans penis).

Već zvuči ogavno? Onda se pripremite za još komešanja u donjim partijama vašeg abdomena, jer ono što slijedi će izazvati upravo to ukoliko nijeste upoznati sa tretmanom oboljelih od fimoze.
Jedini način da je se otarasite jeste da budete obrezani!

Da, upravo tako. Samo zato što ste se rodili sa malo užom kožicom od ostale đece, moraćete da idete "gologlavi" do kraja vašeg života.
Ukoliko ne želite da se odlučite na ovaj korak, onda treba da se pomirite sa činjenicom da nikada nećete moći d'izdrkate kao čo'ek a o seksu ni da ne govorimo.

Elem, razlog zbog kojeg ovoliko mrzim dotičnu bolest jeste taj što sam i ja kao mali imao problem sa istom i iz tog razloga moj glavić je uskraćen za ugodan boravak u svim širim boksericama.
Uz to je neproporcionalno velik pa je među lokalnim bičarkama šifrovani naziv mog polnog uda "glavonja."

Dobro, da se ne lažemo, ima to i svoje beneficije.
Ne nakuplja mi se ABC sir ispod glavića i mogu duže d'izdržim dok teslačim od većine neobrezanih (na uštrp nekih finih senzacija) ali uvijek negdje u podsvjesti razmišljam kakav li bi bio osjećaj imati kožicu preko glavića? Kakav li bi bio osjećaj prevlačiti je preko njega ili je prihvatiti pri vrhu i pišati kako bih napravio balončić od nje.

Sve su to pitanja na koja nikada neću znati odgovor...
Sve to zbog jebene fimoze.

Bila je deo moga života,
Radost i ljutnja,
Posebna nota,
Ona nežna ali i čulna,
K'o ciganski život burna,
Pokatkad nesvesna lepote svoje -
Ah! Kako je lep život udvoje!

Ne, nije to bilo koja. To je ona žena. Najčešće prva (i prava!) ljubav, ali ne nužno. Ona koja od tebe, tarzana zadriglog, napravi čoveka, sposobnog da misli, oseća, stvara. Da uzmeš olovku u te uljem umazane, grube muške ruke i crno na belo, nespretno preneseš svoje viđenje ljubavi. Sposobna da ubije Bukovskog u tebi. Ona dama iz legende, koja kroti jednoroga.
Za tebe je posebna. Rara avis. Posle nje misliš da nećeš voleti nijednu.

Ipak, i te druge, ''bilo koje'', nekome su one žene. Da bar možeš da se setiš setnog majčinog pogleda upućenog ocu, kada si ga kao klinac pitao šta znače ona slova, inicijali na njegovoj mišici... Eh, da si samo svestan koliko je tvoj otac insistirao da ti se sestra zove drugačije, ali majka je bila neumoljiva.

Ostali smo drugovi dobri,
I nije da to nisam hteo,
Samo je teško ostati drugar
Osobi čiju sam dušu jeo.

Eh, ona moja. Znamo se, na sve moguće načine. Razgovori postaju dosadni, jer završavamo jedno drugom rečenice. Hoće da bude kurac u vezi, jer sam ja kurac u krevetu. Valjda je tako fer.
Dugo me je pripremala za to putovanje, ali ja nisam primećivao, nisam želeo. Iako je to krajnje logičan, maltene filmski rasplet. Jer dođe trenutak kada ulaganje u sebe postane preče i od prve (ili bilo koje) ljubavi. Sada je sa druge strane lopte. Osam sati razlike. Prva mi čestita rođendan, po njihovom vremenu. Prva vidi rađanje sunca. Katkad pomislim da sam jedini Srbin ikada koji je zaista želeo da je Srbija do Tokija. Uz Piksija, naravno. Čujemo se, s vremena na vreme. Šalje mi slike nebodera, hramova i ramen supe. Uskoro će obići Kjoto. Opominjem je, ''donesi mi neku mangu ali sa dobrim crtežom, jer ionako ne znam da čitam te tvoje hijeroglife'', a sve što zaista želim je... da mi donese sebe.

Kroz magličast dim cigarete
Vidim njen bledi lik;
Aristokratski bela, kao avet,
Rastapa se i nestaje,
Visoko gore, na tavanici
I dalje,
Sa druge strane sećanja...

I tako, prolaze dani... Ljudi me pitaju za nju. Na kućnim sedeljkama i proslavama, uvek puste ''Nije život jedna žena''; svi pogledi ovoga sveta stopljeni u jedan, uprti u moju dušu. Rođa moj, sprdač teški, pevuši ''Moja draga sad je u Japanu'' ...Ali rođo, prošlo je vreme pisama, sad je to mnogo lakše, znaš i sam. I, za kraj, da završim sa Đokom, u stilu:

I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu...
Pa dobro, možda jedna na drugu - ali nikad na nju...

Скуп дебилних, малоумних, ћелавих, истетовираних (к'о да црква има тату шоп) коњина који кваре репутацију, статус, безбедност једне пишљиве државе. Особе које на овај или онај начин намећу своје патетично мишљење другим особама уливајући им страх и трепет. Не, не мислим на оне људе који имају одређену идеологију и прате њу, већ на оне обмотане у заставама државе, тетоважама застава, одређених покрета из прошлости, "пејзажа" из битака које немају појма како су изгледале. Они који дођу да демолирају неки курац који они не воле и то са поносом после вичу име своје државе. Они што ће сваког странца који се зајебе да дође да ојаде за то мало јаде које уопште има. Они који верују у ствари које им њихов отац или њихов деда прича иако немају никакву потпору за ту причу.
Дође таква особа и почне да ти кења о дивоти, историји, исправности свега што он представља и правих потеза које је његова држава постигла у прошлости. Као, ми не би били овде да није било свих тих глупих потеза, то је поклон наших предака. Јесте КУРАЦ! Не би били овде, ал' би били тамо. Тамо је можда боље, можда би све било лепше и не би се дебили као што си ти шетали улицом и приповедали к'о да су одабрани од стране тамо неког бога.
То што ти имаш своје веровање (ма колико ја сматрао да је погрешно ал' није моја ствар) задржи за себе, као што ја моја веровања и идеологију никоме не намећем. Немаш никакву корист од тога. Лепо је то што ти волиш своју државу и све, ал' не воли је на погрешан начин мајку му. Буди поносан на своју државу ал' не толико поносан да ћеш да пребијеш припадника друге националности због тога што су теби твоји причало да су овакви и онакви и зато што је његова вера другачија и његови обичају теби "чудни".

Уплетени у мрежу лопова, лажова, магарца који само гледају како да окину и идеализовати исте. ПА ВИ СТЕ ЛУДИ! Не кажем ја да знам шта се све дешава него кажем да ни ви не знате. Дође неко мудо и каже ти "Ово је добро, ради овако." ти ћеш то да радиш само зато што ти је тај неко рекао да је то добро иако ти то мрзиш. Човече јел имаш ти уста? Јел имаш мало муда да кажеш да нећеш и да радиш оно што ти волиш и хоћеш? Не претварај се, брукаш целу нацију својим потезима.

Ти си само тумор на мозгу једне, некад веома здраве нације. УМИРЕМО ЗБОГ ВАС ПИЧКА ВАМ МАТЕРИНА НЕАРТИКУЛИСАНА! Некоме се кења од ваших срања.

Iznenada stvorih se tu, niotkuda, a vozio sam na autoputu i bio sam posve ubijeđen da ću uskoro stići na naplatne kuće, razmišljao sam da li imam novca, šta se može desiti ako nemaš da platiš putarinu, ali odjednom moj mozak je postao preokupiran nečim drugim, milion misli mi je dolazilo i svaka je bila povezana kao neka savršena paukova mreža. Moj mozak je radio punom parom, osjećao sam kako svaki neuron prolazi kroz sinapsu, pomislio sam kako će taj bezbrižni ugođaj trajati vječno, ali odjednom TRAS.
Nalazim se na mjestu punom kostiju oko mene, bio sam u nekoj strašnoj močvari, jeziva magla se dizala oko mene, takvo nešto sam samo vidio u gospodarima prstenova, počeo sam da shvaćam kako se Frodo osjećao u trenutku dok je bio tu, a pri tome ga jure strašni nazguli. Suosjećanje sa Frodom mi je pokvario jezivi krik i pomislio sam da nazguli dolaze po mene, moj kratki život će se završiti u Sauronovim tamnicama. Milion loših misli i scenarija mi je prolazilo kroz glavu, nikada nisam bio na ovakom mjestu, jeza me je fatala i strašno sam se bojao. Svakog trenutka očekivao sam kako će se ogromne kosti koje su bile na zemlji podići i početi da me zlostavljaju. Pokušavao sam da bježim ali svaki moj korak bio je težak, svaki moj korak je stvarao bol u nogama, nisam znao šta da radim, izbezumljen počeo sam da prihvatam sudbinu i pomislio sam da je kraj mom ugodnom životu. Počeo sam da propitavam kako mi se ovo moglo desiti dok se ogromno ogledalo izdizalo iz močvare. U tom ogledalu sam vidio sebe, nasmijanog i veselog. Osoba iz ogledala mi je govorila kako ne treba da se plašim i da je to sve ovo dio jednog velikog ciklusa. Nisam mu vjerovao, pokušavao sam da progovorim ali nisam znao šta treba pričati sa samim sobom, njemo sam ga posmatrao i slušao. Pažnju mi je omeo jedan đinovski slon koji je polako koračao iza mene kojeg sam vidio u odrazu ogledala. Taj čovjek u ogledalu ili JA , je izdužio svoje ruke i povukao me je kraj sebe, u bijelu prostoriju koja je promatrala jezivu močvaru i onda mi je samo rekao da tamo gdje sam bio je mjesto gdje slonovi odlaze da umru.

Вино пије Краљевићу Марко,
Вино пије горке сузе рони.
Нема њему виле Равијојле,
Отишла је да лечи кондиломе.

Лечи вила пичку рањену,
А Марка друга мука мучи.
Мучи њега тешка нејебица,
и што нема пичке на видику.

Пије Марко, а сузе му теку,
Што он нема лепотицу неку.
Да јој руком мрси косе русе,
И курчином џара клиторисе.

Ронда Марко у срцу му туга,
Што неће да му наиђе друга.
Гледа Марка лепа крчмарица,
Па му вели да ће му помоћи,
Да нејебицу своју отклони.
Гледа Марко па се обрадова,
Мисли да ће она њему дати.
"Максе јадо Краљевићу Марко,
Нисам рада с тобом у постељу.
Ено тамо оног каурина,
Он ће радо да ти припомогне".
Гледа Марко гледа не верује,
"Да л' си луда или снила чуда,
Па ми мушко у наручје шаљеш?"

"Нит сам луда нит сам снила чуда
Но ти велим да он знаде како,
Добре пичке да наваташ лако".

Скочи Марко као да се помами,
Па хита ка том каурину мудром,
Да му нађе пичетину младу
И реши му ту малу заврзламу.

"Хоћу, брате краљевићу Марко,
Али знај да ти то није лако,
Нећеш пичке видети у лајву,
Ал' ћеш моћи уживати у блајву".

"Орал, доги и у гузицу масну,
Међ' сисе и дабл пенетрејшн.
Што пожелиш биће ти на скрину".

Гледа Марко гледа неверује,
Биће секса и без Равијојле.
"Казуј брате казуј каурине,
Како тим чудом ја да рукујем?"

Засели у зору рану и до
Касних сати висили на нету.
Научио Марко шта је порнхаб,
Па сад више о вили не мисли.

Оде путник остави му лаптоп,
Па се Марко за рукоблуд спрема,
Ал' га сјеба кауринска глиста,
Оде курва однесе му миша.

Некада давно, у далекој галаксији...

Упркос свим напорима да се овај некада велики народ сатре један од последњих живих Срба у тајности ради на реконструкцији некада великог царства...

Косово. Света земља једног некада великог народа данас је скоро потпуно напуштена. Срби су се годинама исељавали под налетима Шиптара, а ови су, због пренасељености, почели да га напуштају још у двадесет и првом веку да би данас на њему остало да живи тек неколицина њих. И поред егзодуса Косово је и даље било стратешки значајно неким државама па су се свим силама трудили да задрже контролу над њим. Данас, после толико година, око Косова се води спор између малобројних припадника српског народа и Илирске конфедерације, државне заједнице Хрватске, Босне и Албаније.

Двојица археолога су послата од стране конфедерације да утврде шта се тачно дешавало на Косову пре осам миленијума. Да ли је су Срби уопште учествовали у фамозном боју? Ко је победник? Њихова имена су Алија и Хрвоје и до поласка на овај пут су били сигурни само у једно. Срби су криви.

- За кај су нас послали у ову пустару? Нису могли да нас пошаљу у неку хисторијски богату земљу као што је Перзија или Њемачка...
- Ај не сери, болан. Па овдје су Турци поразили србијанске каурине.
- Ох како сте ви босанчероси опседнути Турцима. Мислим стварно, Алија...
:Кораци:
- Помаже бог, јунаци!
- ШТА ЗБОРИШ, КАУРИНЕ?
- Који ти је пимпек, Алија? Зар не видиш да се човјек шали... Здраво, старче. Мислили смо да је овај региј напуштен.
- Није. Алија, зар не? Надам се да те нисам увредио овим поздравом. Некада је био уобичајен међу домороцима, па сам хтео да оживим те обичаје. Опрости.
- Ништа, болан... Ниси ме увриједио но сам се мало изненадио. У мојој се земљи то није чуло још од кад ми је ђед прешао у ислам.
- А ти пријатељу... Како се ти зовеш?
- Хрвоје.
- Мило ми је. Могу ли да будем ваш водич?
- Не хвала...
- Да ли сте сигурни? Како ћете завршити ваш задатак без водича?
- Наш задатак?
- Како знате за то?
- Све ја знам. Молим Вас будите моји гости.

Мало касније у водичевом скровишту

- Изволите. Осећајте се као код своје куће.
- Хвала... Него нисте нам рекли како знате за нашу мисију? И ко сте уопће ви?
- То није важно. :Клик:
- Шта значи ово? За кај нас држите закључане?
- Сада ћете сазнати истину. :Дрка неке дугмиће да би пустио неки снимак:
- На квају сам лепо векао да ви сви припадници Хашког твибунала можете само да ми попушите кувац...
- Нееееееее...

После три дана

- :Клик: Ко сте ви?
- Срби, господару!
- И коме служите?
- Вама и Србији, господару!
- Одлично... А ти Алија? Зашто ћутиш?
- Ја нисам више Алија него Илија, и више нисам муслиман него хришћанин, и више не идем у џамију него у цркву...
- Не сери, бре... Ти си од сад Четник Аркан, а ти Четник Шешељ. Након што прођете церемонију уз ракију и маст и коначно постанете прави Срби отићи ћете у свет ширити српство. Још једном ће Срби владати Косовом и имаћемо мир...

Velika vrućina, ima 40 stepeni sigurno, a tek je 8 ujutru. A još leto nije ni počelo! Kako to? Lepo, poslednji dan škole. Kad će leto, svi se pitaju? Još malo pa sad će. Svi već batalili školu i čekaju raspust.

Čekao sam ga i ja početkom tog juna i nadao se da će biti ekstra.... al ovaj raspust mi možda do sad bio i najgori. Može se reći ni da nije ni bio. Više se umorih nego što se odmorih na njemu.

Počeo veoma veselo. Učenje za prijemni. Nisam imao tremu, znao sam da ću da ga pokidam. Srpski posebno. I tako u tom učenju prošlo već mesec dana raspusta. Opaa, već prijemni sutra i prekosutra, razmišljam u sebi. Dolazim. Radim srpski. OPAAA 18 bodova, svaka mi čast! Sutra matematika... Malo sutra matematika! Dolazimo i direktorka kaže da su odložili jer su neki krali testove. Sutra ponovo. A za divno čudo meni bio rođendan. Sve lepše od lepšeg. Pa zar na rođendan da radim prijemni... i to iz matematike. Da mi daju 10 nagradnih bodova zbog toga! OBRADOVIĆ DURADI NEŠTO! Dobro ajde, uradim ja nekako i tu matematiku i imam tu malernih 13 bodova, a koliko sam vežbao dobro je i to. I završi se taj prijemni kako je morao. Sad one liste želja.

Kad to beše, 20 i neki jun? Sam kraj juna, već upeklo, svi idu na more, a ja blejim kući i popunjavam one liste želja k’o da pišem Deda Mrazu pismo. Beži bre, šta je sa mnom kad usred leta pominjem Deda Mraza? Ispunim ja to nekako i sad moraš čekati da vidiš gde si upao. A to nema do pola jula. I onda oni očekuju da se mi odmorimo na raspustu. Tako ti ja se smaram na netu, jer sam i na vukajliji bio banovan i ono ukucam tamo šifru na sajtu ministarstva kad vidim da sam up’o u ekonomsku.Konačno nešto dobro! Biće pički samo tako! A malo pre toga su javili i da se prijemni neće važiti. Konačno nešto dobro da se desi. Konačno počinje pravi raspust.

Bilo dobro tih mesec dana od pola jula do pola avgusta. Svakodnevna fudbalica u parkiću, bleja, zezanje Romulanaca i ostale stvari, čisto da malo odmorimo dušu od dosadne škole. Najjače bilo kad smo hasali ljute papričice. Odemo u radnju i uzmemo po par komada ljutih. Samo ljute, ništa više. Ni hleb ni ništa. I jedemo mi to, a ono vatra izlazi iz nas. Ko da smo zmajevi! Posle pili vodu pola sata ne bi li nam bilo malo bolje. A bilo dobro i kad smo gledali treninge odbojkašica. Čuj bilo dobro, bilo odlično! Popnemo se mi na salu, ono već pao mrak, 10 uveče, a one se trte tamo, vežbaju čekić u onim šorcićima. A ovaj ortak, što ga zovemo Šef, retard krenuo da davi štrumfa. Taj je pijan! - sigurno sad zaključujete, ali ne. On uveče uvek poludi. Da l’ je to zbog Meseca, položaja zvezda ili nečeg trećeg, stvarno ne znam. Nego što je najcrnje, primetila ga jedna odbojkašica i rekla treneru. A mi skači sa sale i šturaj bre! Ne znam ni da l’ je stigao Felainija da vrati gaće mentol.

To već beše sam kraj raspusta. Već 20 i neki i polako smo već razmišljali kakva će banda biti u srednjoj. Pikao se tih poslednjih dana malo fudbal, malo basket. Bilo par golova sa pola, golova glavom, svađa i svega ostalog što krasi fudbal ali uvek bi se pomirili i nastavljali. I tako došao zadnji dan ovog raspusta...

Uveče, 11 sati. Sedimo na zidiću i odmaramo od fudbala. Pričamo kako je brzo proš’o raspust i da hoćemo da ga produže. Al ne mere, moj Omere. Razmišlljamo kakva će da bude nova ekipa u srednjoj. Klinci igraju Jugio karte u pozadini, Šefa udario Mesec pa igra Cocomix, ovi pričaju šta su upisali, a JA EKONOMIŠEM!

Од сељака до Сењака стигао је трновитим путем овај водитељ емисије којој он сам спушта гледаност.
Он је отишао из села одавно, али село из њега неће никад. Убедљиво најнадрканији водитељ наших телевизија. Неприкосновени владар глупих изјава, нимало смешних вицева и непријатних коментара упућених публици и учесницима.
Жикина шареница, најгора емисија на овим просторима. Само због његовог постојања у њој, трпи огромне критике од стране јавног мњења.
Не само због карактера и иритирајућег гласа, већ и због своје уберружноће.

Емисија Жике Николића, популарнијег као Жике Шаренице је уствари та која заглупљује и посељачује народ. Гледају је облајкане бабе, црвенокосе доконе госпође, онај најнижи сељачки талог у овој земљи.
Вуче се тридесет година на РТС-у тако што плаћа публику и мами сељанију да зову и учествују у наградној игри како би добили производ Божен Козметикса или два ноћења у хотелу од пола звездице у Грабовцима на Црном Пању.

Не дај Боже ником. А камо ли Жики Сељаку.

Kratak opis stajlinga mlađane i, pre svega, urbane tinejdž, rednek misice iz Montane.

Seljančica mlada, jedra i vedra. Ujutru muze krave, al' uveče voli da partija i klabinguje.

Ako nema velike sike, a ono barem ima pogolemo dupe.

Lomljena u struku, taman kako treba, sa osmehom od uha do uha, a plava kosa duga joj je vezana u dve kike.

Smeška se, smeška i pride žvaće žvaku, dok rančeri samo čekaju da je sa'vataju u mraku.

Svako voli piče, kad mu dlaka niče, samo neka preko trećeg kolena bude.

Jer, to je južnjačka uteha, a ne burbon, kada mlada kaubojka pastuva uzjaše.

Stanje duha na Vukajliji koje u određenim periodima nastaje usled apsolutnog, bezpogovornog slaganja ili kako bi neki nazvali - "potpunog razumevanja", nastalog između nekih autora i moderatora. Ovako funkcioniše: kao autor se u potpunosti slažeš sa mišljenjem moderatora, ako si moderator u potpunsti se slažeš sa mišljenjem određene grupe autora, čije mišljenje usvajaju brojni ostali, manje popularni autori. Bio moderator ili autor dobijaš uglavnom samo pozitivne glasove i pohvalne komentare od velikog broja čitalaca sopstvene definicije, socijalizuješ se četujići sa svima, a naročito koristiš forum da vidiš šta drugi misle, čak i oni koji su postali nepoželjni. Daješ plusiće svima koji ih već imaju puno, prijavljuješ / brišeš tuđe definicije na osnovu viška minusića a manjka plusića... Ali šta te briga! Ko može da ti zameri da nisi u pravu? Tvoja popularnost i status ne mogu. A imaš i more ljudi koji te podržavaju...najčešće samo zato što te se na neki način plaše.

* svi moderatori i autori u ovoj definiciji su poptpuno izmišljeni i nemaju nikakve konkretne veze sa sajtom Vukajlije.