1. Davanje minusa ne zato što tako mislimo, nego (zlo)namerno. Vidi ishejtovati (sve) definicije. Inače, pitanje koliko je ova pojava stvarno česta, a koliko često neko samo misli da je dao dobru definiciju.
2. Definicije u kojima se olako pljuje po ljudima koji su neka masovna kultura, estradne zvezde... Počne se sa jednom definicijom neke persone, onda krene gomila.

Pismo kojim je napisana obavezna lektira modernog vukajlijaša.

Уморан си, жедан си? Ево, да ти сипам кока колу. А хоћеш можда и цигару? Може. А да ниси гладан? Не брини, преко пута је Мекдоналдс. Добродошао у клуб, зачарани круг проклетства које се шири од злочина над Индијанцима. Није ти јасно? Не брини, ником није јасно и сви смо део клуба. Кажу да је коца супер јер је сви пију и сви у томе уживају. Кажу да сви пуше и да од тога не можеш да побегнеш. Мудро зборе.

А одакле јадни Индијанци у целој причи? Наиме, од када је Кристофер Колумбо, познат и под именом Колумбо Јебем Те Радозналог, тачније не само он, али њега кривимо; елем, од кад је крочио на ново тло... ма, небитно. Фора је у томе што дуван води порекло са америчког тла. Дакле, нељуди су мучили поменуто домородачко становништво, а они су им оставили ту сумануту биљку и тиме проклели све цивилизације које буду имале контакт са суровим освајачима. Али чист дуван људима није био довољан, те су га буџили и буџили, све док нису створили неодољиво зло ваљкастог облика.

Али какве везе имају мишомор, пардон, кока кола и Мекдоналдс са дуваном? Имају, ето, имају везе. Ако људи воле оно што их уништава, ето ми идеје за посао, помислио је један Амер и почео са производњом. Добро, признајем, није тако било. У почетку је намена овом назови пићу била да лечи главобољу и продавано је у апотеци. Дипломирани хемичар је створио прву верзију коце, што значи да то није сок, јер сокове праве воћари и посластичари. Лек се продаје као сок - злоупотреба. Славице Ђукић Дејановић, реагуј!!!

А Мекдоналдс? Исто внуго. Кољу јадне животиње, онако недостојанствено, самељу им очи, уши, слезину, јетру, црева, маст из ушију... и све то муљају, убацују амонијак да избледи... Кад изгуби укус и боју због свега тога, није проблем, то се фарба, мирише, мочи у укусе, адитиве, отрове... Кропмпирићи који имају некакав укус само док су врући (шта мислите због чега?), као и хлепчићи који се потпуно уклапају у опис... Не брините, драги родитељи. Слободно храните децу код нас, ми дајемо играчкицу.

Поново вам није јасно како су ова три зла уопште повезана осим што су штетна? Једноставно, већина нас разјапљених вилица чека да загризе, удахне или окуси нешто од овог и увек имамо оправдање зашто то радимо. Али, то сви раде. Има и горих свари. Има, али то не раде сви.

Ja moram ponoviti naslov - Prljava obuća! Ček', ček'... ustvari ne! To nije prljava obuća, to su prljavi, ljigavi ljudi koje zabole kurac za donji deo svog ružnog tela.

Napravili su frizuru, obukli najskuplju majicu i farke. Piče u grad. Šta je sa obućom? Obuća je tu, ali kao da nije. Jesu i to najskuplje moguće patike iz ''Maks sporta'', ali ej, one su jebeno prljave!

Kako možeš? Kako ne razmišljaš? Lenj si, kažeš?

Ništa... ja te i dalje gledam kao prljavog, nemarnog maloumnika koji je izašao iz kuće(ne u grad, nego uopšte iz kuće) u glibavoj obući. Osobu koja ne može da pokvasi krpu i potroši dva minuta na brisanje prljavštine sa usranih patika.

Juče si se napio i povraćao mamin paprikaš po istim tim patikaka koje su ti trenutno na nogama. Za mene si čovek koji stoji u povraćki! Da, da, stojiš, samo ni ne znaš da stojiš, jer ni u jednom trenutku ne uporebljavaš svoj mali mozak kad je obuća u pitanju.

Kako uopšte znaš da vežeš pertle? A da... majka te je naučila onomad kad ti je čistila patike. Tada je to radila, bio si mali. Sada ne radi jer misli da si odrastao, što nikako nisi.
____________
Oni koji hodaju u ovakvoj obući definitivno ne kapiraju koliko je to jebeno odvratna scena. Ne kapiraju ni koliko ruše i sklanjaju pogled ostalih ljudi, ne samo sa patika/cipela, već i sa njih uopšte.
Ko će da gleda čoveka koji se spremio, a prljav je? Što je najgore, on ni ne smatra da je prljav. On nema običaj da baci pogled ka dole, a kamoli da obriše obuću. Ima patike od petnaes' crvenih i to je dosta.

Stoga ga nemojte ni gledati, ne zaslužuje on to dok ne obriše ta sranja što su mu na nogama, sve mu jebem.

Posle devet piva,
stomak mi nabrekne ko njiva.
Cvrči, zavija i plače,
strah me da mi ne upropasti gaće.

Izbijanje krvi na nos za vreme prepričavanja crvenkape detetu.

Pojavio se iznenada
Taj gospodin kova starog
Šmeker nekog davnog Beograda
Kaže nije dupli nalog

Retka kosa glavu krasi
Oštrim okom svet zagleda
Oponenta istinom gasi
Veli - nije sve k'o što izgleda

Moćnici se mnogi svetski
na krhko obrušili srpstvo
Vaccom prete, malo im je recki
Silan narod pobili su drsko

U smiraj dana, pak, zasedne
da odmori kosti stare
Psić mu Cara uz nogu legne
Hotel Moskva, ne žali pare

Evociraše tada uspomenu svežu
na Totalija palog druga
Proklinju Profa i društvenu mrežu
što odnese ga kao kuga

Ja vas, Totali, Ejduse i Cara
U duboku šaljem tamu
krv u oči nek vam prska kara
spemersku vam jebem mamu

Ova tema je preteška za mene
jebem li ti, profesore, poreklo i seme.
Mora da si bio na mgra lošeg praška,
na pamet ti pade, mrtvo zrno graška.
Opasna gudrovina šiba ti kroz vene,
prenesi svastiki poljubac od mene.
Ova mi je tema, Bože ti sakloni,
bolje da sam peglao plejstejšn soni.
O ovome ne bi pisao ni Demokrit,
odo' da Princezi ispržim ja pomfrit.
Ostalim autorima želim puno sreće,
al' da im poručim da jebati neće.

///// Ove godine sam proveo letnji raspust mnogo lepše nego prošle. Baba Stana iz Nemačke nam je kupila Soni.
///// Baba Stana je tatina tetka. Žena tamne farbane kose, braon očiju i kupila nam je Soni. Dobili smo dva džojstika i nekoliko igrica. Ja i moj brat Zoran smo igrali non stop. Jedan dan Zoran je hteo da igra Drajvera a ja sam hteo Teken. Nismo mogli da se dogovorimo, onda sam ga grunuo nogom u stomak kao Jošimicu kad uradi kombo i izbio mu vazduh. On je počeo da plače i onda me je tata tukao. Zoran je mali, ionako kad igra samo priteže dugmiće jako, dere se i ne zna šta radi. Sutradan smo se pomirili i dogovorili da igramo Kreša, pustio sam njega da bude beli medved, a ja sam birao tigrića. Ovo leto je bilo još po nečemu posebno, Milica me je poljubila u obraz. Milica je devojčica smedje kose, krupnih crnih očiju, i to je bila moja simpatija. Dosad me nikad nije primećivala kad se igramo u parku, ali ovog leta jeste. Pitala me je ispred zgrade može li da odigra jednu šemu Sonik Hirouza. Ja sam rekao da može ali da me poljubi, i to se i desilo. Tih dana tata je puštao Mileta Ignjatovića na kasetofonu po ceo dan, a i ja sam voleo da ga slušam dok igram Mortal Kombat. Najviše sam voleo kad pusti Na putu za ludilo, a ja uzmem Liu Kanga i deljem sve redom bar dok ne stignem do princa Goroa, on mi je bio težak baš. Posle smo otišli u selo. Deda Jovo, tatin tata, je pao sa traktora i slomio šest rebara pa je trebalo da se pomogne u selu. Mama kaže da je bio pijan ko letva, a baba da ako prekostane da će da ga ubije vilama. Deda je bio čovek sede kose, i crnih očiju, malo punije gradje uvek me je likom podsećao na Heihačija iz Tekena. U selo nisam poneo Soni, bilo je dosadno tih deset dana, često naveče sam zamišljao kako prelazim level u Fajnal Fantaziju. Posle sam došao kući i počela je škola.
///// Leto sam proveo lepo i nadam se da nam sledeće godine baka Stana doneti jedan džojstik jer nam je jedan crkao, a ne one Ekšn menove ko lane.

Својевремено је Душко Трифуновић у својој песми, коју је прославило “Бијело дугме“, дао један од најбољих описа зависти, а она гласи: "Шта би дао да си на мом мјесту, да те мрзе, а да ти се диве? Шта би дао?" Да, то је завист, најподмуклији порок. Ако су похлепа, гордост или бес лако уочљиви, завист је оно што се ћути и крије. Завист је тихи гнев, али и гласно оправдавање лењости.

Међутим, поглед, осмех па и нека наводно лепа реч могу да одају скривене мисли. Да се приметити фацијални грч од тог извештаченог осмеха, види се грч јагодица и подочњака који очи чини ситнијим, док из погледа извирује злоба. А све то неретко док се упућују чесититке, усмена подршка и остале изјаве препуне куртоазије које су само целофан и украсни папир у које су упаковане мање или веће дозе отрова. Оно што се помисли, а не каже се, остаје да кљуца и једе изнутра, али ипак понекад се тај задах наличја нечијег понашања може итекако осетити.

Не боле људе нечија уложена средства колико нечији остварени циљ и неизбежно питање које следи: зашто он/она, а не ја? Иако је то можда нечијих пет минута славе и среће, иако стоји цели живот препун неких нових могућности, баш ти тренуци налажења у нечијој сенци представљју скривене вирове који вуку на дно лоше животне пливаче. Јер многи се лако предају вировима, ретки мисле само како да и даље пливају.

Превага субјективног у односу на објективно сагледавање неопходности обављања неког посла.

dmt

Sunce sija k'o tepsija lalalalala...jebaću Gogu Sekulić lalalala...mog'o bi sad jedan sladoled lalalalala...Jagnjetina ispod sača lalalala.....tri krigle piva lalalala....ala ću se sasrati lalalalal....

Jebote nisam platio ratu za kredit! Ne'a veze platiću drugi dan, a danas kad dođem kući ću da pređem komand end konkver dženeral zero our na izi, a sutra pečem rakiju, a prekosutra ću da se odvalim k'o životinja, ipak sam ja im'o obaveza ovih dana, eejjj!

..tt rtt trt trt rt ttttrrtt...ajmo sad...VOZI ME NA PALE PREKO LEDINA TAMO ŽIVI TAMO ŽIVI MOJA JEDINA....

Krute jebo ko je ovaj? Vidi ga što ima crni plašt!!!! Još ima i masku!

- Alo jes' ti glavni?
- Ko smeta!
- Betmen!
- Usta ti ga metnem!
- Šta!
- ŠUUUUKAVAC!
- Jes' vid'o možda supermena?
- Aha! Obukao je crvene bokserice i otišao u tvom pravcu!
- Fala, žurim!
- Aaaaaaaaaa....jes' glup!

Ajmo vrtlog!!!

Osoba koja ima dioptriju u plusu.

Letnji? Raspust? To me neko zajebava?

- Leto jeste najlepše godišnje doba jako podobno za raspust, gde možeš na livadi da tučeš loptu od nula nula do dvaesčetiri i da piješ vodu iz potoka od koje ćeš kasnije da dobiješ alergiju, pošto je Milomir klao neku svinju i bacio creva i kožu u vodu ali ako si rođen na selu popušio si kurac veličine crn.

- Zadnji dan škole, graja u svakoj učionici zahvaljujući morima i raznim Vrnjačkim Banjama samo se tebi ne živi i vidiš da niko ne može da te shvati. Znaš da čim stigneš kući uvaliće ti traktor da pokosiš iks hektara pod lucerkom da bi dvocifren broj krava imao šta da jede na zimu. Ne znači ti ništa da poraniš ujutru jer već u šest sati ima tries pet speteni jebenih i samo možeš da napraviš da ti se spava ceo dan i da ti kosačica zbog pada koncentracije poseče noge. Ako imaš sreću da je pokošeno setiš se da mora i da se dotera kući kad se osuši i to po najvećoj žegi, kad peče zvezda. Stvar može da ti olakša kad iz glave ne ispustaš informaciju da negde dole na jugu Srbije postoje deca u nekim vukojebinama koja sve to rade ručno na mnogo teži način. Mada slaba uteha, boli te kurac za tu decu kad se ti raspadaš od posla. Nekako pregrmiš ali bukvalno malj za vrat dobijaš tek kad vidiš da počinje kiša od koje će trava da buja pa skupljanju sena neće biti kraja. Ako opet nema kiše, nema ni sena pa ćeš morati da ga kupuješ na zimu što automatski znači da nećeš imati para za nove cipele koje ne propuštaju vodu kad kreneš u školu. Jebem ti život seljaka koji se svodi na gledanje u nebesa šta će kad da pada. Ko da si golubar. Pitanje vremena je kad će da zazvoni telefon da te baka i deka sa kevine strane pozovu da svojim prisustvom uveličaš njihovo slavlje. To tek ne dolazi u obzir pošto su jebeni bolesnici zapatili pedeset krava pa je samim tim i posao procentualno veći za toliko. Mada nikad ne treba isključiti tu opciju, oni se sažale što ne živiš sa njima pa neće da dozvole da ti patike budu bušne na palcu iako si debil koji glumi Zidana i šutira kamenje po ulici. Okreni, obrni dupe ti je od pozadi i izlaza nemaš, nisi mogao da biraš gde ćeš da se rodiš. Tek kad malo porasteš shvatiš koliko si u prednosti što si rođen na selu a ne u 4 betonska zida puna memle i što kad uhvatiš da jebeš to možeš satima pošto si ceo život disao čist vazduh, ali to je tema nekog drugog takmičenja, nećemo sada o tome.

- Došao je i prvi septembar, idem u školu da se odmorim, zbogom raspuste na kurac te nabijem.

Тридесети октобар. Село. Мрак. Завијања чакала ја се уср'о. Сједим са ђедом и пијем вопс. Креће његова тријеспрва прича ове вечери чини ми се. Немреш бројат колко те убије у појам. Сад је на реду прича како је кумовао Крсту Поповићу. Рече како су им на повратку кући направили засједу са једне стране турци а са друге њемци. Па каже - Ми их таман побисмо, кад оно улећу Хитлер и Мусолини са тенковима...
- Ма е ? И онда ? Јел вам шта било ?
- Ма Крсто упао у неке драче а ја ударио малим прстом о пањ...
- АУ ЂЕДО ЈЕБОГАТИ КАКОС' ЖИВ ОСТАО ?
И тако наставља он а ја закуњао.

Будим се ја ујутро, тријеспрви октобар.
Пођох са пашчетом мало узбрдо. Идемо поред неких старих кућа, видим неке бабе у сукњама. Тад се сјетих да ми је годишнњица. Тачно 6 мјесеци откад нисам јебавао. Чим помислих на то одмах се устао господин. Било ме срамота пред псом, бабе ме гледају свршавају у длакавим ваџајнама. Сат времена прошло он не силази... Ја виђох неку козу везану за неко дрво, није било никога у близини и ја промислих три секунде и бацих се на пос'о. Наравно без заштите, јербо сам лудак хе хе. И јебем ја јебем кад почне коза да стење. Ја гледам, невјера, али га не вадим . Стење ли стење кад чујем отварање некаквог патента. Након три секунде излази јебена (у том тренутку и буквално) Адриана Лима.Каже, вјежба за ноћ вјештица. Ја је гледам, она каже мени континју. Ја наставијо кад питам а Марко ? А она мени
- Тај дебил је изгубио сву потенцију кад су га силовали у свлачионици у Нетсима.
И тако ја јој дадох фејшал и малкице по сисама. Касније и анал па мало по коси и врату. Не лажем комшије ми изгорелог у пожару двијеиљаде и треће. Не помјерио се са мјеста.

Обећање професорки математике да нећемо организовати колективну бежанију са најављеног контролног.

Opštenarodno prihvatljiva iluzija tolerantnog ponašanja čoveka kada je u društvu ili pod budnim okom društva. Međutim pravo lice i demoni se oslobađaju u krugu porodice i još više kada je čovek sam sa svojim mislima duže vreme.

PANKER...Metalika prljava hedbenguje ležeći u bari sopstvenog izbljuvka.

Udri ga u glavu ermaks patikom, šibaj ga po leđima zlatnom kajlom...

CRKNI METALIKO MASNA, dođi da mi istesteriš pet kubika bukve kosom ubuđalom.

Biti čovek ne znači samo davati novac prosjaku na ulici i spašavati kišne šume od istrebljenja zarad viših ciljeva. To je samo vrh ledenog brega zagreban sekirčetom a ispod toga čeka veliki ledeni blok koji tek treba biti istražen.

Čovek je prestižna titula koja obuhvata ceo spektar stvari koje treba uraditi u životu kako za sebe tako i za druge, nesebično pomagati običnim ljudima, biti ljubazan, plaćati svoje račune na vreme, biti pošten i nasmejan tokom čitavog dana.
Sigurno sad mislite da ste videli baš takvog čoveka na ulici ili ga sreli u samoposluzi kad vas je propustio na kasi. Niste. Niste ni prošli pored čoveka, jer taj isti čovek će vam uterati kurac do bubrega čim budete sami i on ne bude imao publiku da ga potapše po ramenu i kaže "TO MATORI!!!"
Ako obuhvatite sve slojeve društva vremenom shvatite da su ljudi apsolutni nelordi koji gledaju samo svoju guzicu i podmeću nogu drugima zato što su ljubomorni na tuđ uspeh.
Hoćete da registrujete kola, ne može fali ti jedan papir. Odvedete bolesno dete kod lekara, ne možeš da ga lečiš, istekla ti knjižica. Odneseš knjižicu na overu, ne može firma ti nije uplatila zdravstveno. Odeš u firmu, privatnik te laže da će sve biti u redu i pomeri ti rok za isplatu.
Koliko god se trudio da ti budeš čovek, da razumeš, pomogneš, shvatiš nekoga vremenom i sam postaješ nelord i kažeš sebi jebo ovo kad mogu svi biti govna biću i ja i tu sve krene nizbrdo otkažu kočnice ljudskosti i čovek poput kamiona od dvadeset tona se sjuri nizbrdo i sudari se sa zidom a iz prikolice se prospu po putu sve osobine koje je imao da ih drugi gaze i razvlače poput gavrana koji je video nešto lepo, mirišljavo i svetlucavo da viri i odneo to kod sebe u gnezdo.

Koliko god se ti sam trudio da budeš čovek i koliko god gledao sebe i druge nazvaće te budalom. Nazvaće te majmunčinom i pašćeš kao kula od karata i stati na njihovu stranu dok će te oni dizati u nebesa ti ćeš sticati lažnu sliku o sebi dok je realno stanje stvari sasvim drugačije.
I posle svega zapitaj se da li si čovek? Jesi li?

Pikavac koji te opekao.