Isto što i Nova Godina. Kad treba da dođe, sve je divno, svetlucavo, puno poklona, obećanja, priča o boljoj budućnosti i euforije. Kad stvarno dođe, shvatiš da je isti kurac ko i stara, i sve se vraća kako je i bilo.

Međutim, to ne sprečava narod da svaku sledeću dočekuje sa istim entuzijazmom. I tako u krug.

Čas zanimljive geografije i jedinstvena prilika da naučimo zastave manje poznatih zemalja.

A mali je svu noć plako.

Seks bez kondoma.

Zagrabio k`o da sutra ne postoji. Rešio da uzme sad i odmah sve pa još i repete. Oči gladne a duša sitna pa navaljuje i na nepotrošna dobra kao na ulje za vreme stabilizacije.

Policija nabavila nove pendreke.

Primer politički polu-korektnog izraza. Na engleskom znači derpe, pa kad se koristi kod nas ne zvuči tako sočno kao pedercina, a ni tako sterilno kao gay. U širu upotrebu su ovaj izraz uveli srpski reperi, sekcija Kotež.

Зевс је помиловао Прометеја и ослободио га окова, Прле и Тихи су убили Кригера, Фродо Багинс је стигао у Мордор и уништио прстен, док је папин бели голуб коначно полетео...

А ми..!? Ми смо једва дочекали тај фамозни двадесет и први јун, и радосним грохотом похитали у кафану. Чек,.. Рекох „ми“? А да, „они“, су похитали у кафану, ја сам већ био тамо, као и увек! Иначе, за мене је распуст, углавном почињао првог септембра, али да не бих дужио концентрисћу се искључиво на двадесет и први јун..

Дакле, почело је! И јесте, у то нема сумње али не тог датума који сам поменуо, већ, негдеее... средином августа. Јер се претходних дана ни не сећам... Не, нисам био контузован,.. уствари ни не знам, али ако је веровати лекарима саопштићу вам да сам пуна два месеца био у коми! Да, да, рођаци. У коми! Замислите два месеца лежите у кревету без свести. А замислите тек како је то стравобално, налазите се у неком паралелном универзуму, без свести у стварном свету, док вам медицинске сестре бришу буљу и перу муда, а нисте у могућности то да видите. Можда ми је која и попушила, али био сам ван свести, тако да не бих желео ништа да тврдим. Ипак, јебао сам прошло лето и то ми је доста.

Ал' ајд' сад, ток лечења и није био тако досадан. Кад су ме вратили из шок собе, лежао сам, чини ми се, на трауматолошком одељењу. Соба број 2. Јесте, добро се сећам. Имао сам два цимера, с' леве стране ми беше неки чикица, јебало мајку има ђед сто година, а држи се к'о да има тридесет. Ваћарио оне сестре више но ја. А са десне стране беше неки шупак, рукометаш. Пичкица. Плако после сваке боце, а ја једва чекаo да ми дође она сестра Цица, да ми крне једну па да могу на миру да дркам. Ууу, што је та знала да се спичка за посао.. Беле сандалице обавезно, у чешћим случајевима беле мрежасте чарапице са чипком, бела мини сукњица, деколте обавезно, а фацу и нисам нешто претерано гледао, тојест нисам имао времена од силних облина на њеном телу. Ајде, ајде.. склоните те бале са уста, нисам јеб'о. Али мало је фалило док ми нису ампутирали муда... Јесте, фали ми леви тестис, и не смем да дркам, а камоли да јебем. Ма, курва Цаца ме опалила неким инструментом по јајима, јер сам је наводно спопао у по ноћи у магацину. Кажу да сам је наватао у трећој смени, искрено не сећам се, штета!

И шта сад, није вам јасно шта је ту занимљиво!? Занимљив је онај период којег ни дан данас не могу да се сетим. Дакле пуна два месеца проведена у неком универзуму. Када бих могао само да се сетим, слободно бих могао да кажем да је то био најбољи летњи распуст који сам икада провео...

Причати неразговетно, муцати, мумлати, бити разумљив као песме Аутотјун репера

Reklamni slogan Direkcije za edukaciju Roma.

Ono sto ti upucuje devojka kad joj se svidjas.Ako je dobra,ti joj uzvratis osmehom a ako je kao Ruska Jakic dabogda je djavoli setali.

Neviđeno lagati, u stilu čuvenog barona.

Grupa roditelja nakon saznavanja ocena njihove dece na roditeljskom.

Lik koji pruža podršku drugarima u klubu konstantnim dolivanjem/naručivanjem alkohola, dok sam vrlo malo pije.
Baš kao nekadašnji mitraljesci rafalnom paljbom, dok neki drugi jadnici jurišaju u smrt, savremeni mitraljezac potpomaže sabornike sipanjem (često i plaćanjem) kratkih pića i šalje ih u juriš na pičetinu.

Kada je Bog Adamu podario pišu, dobro je učinio; sa svojim baršunastim visuljkom Adam je po vasceli dan landarao po Rajskom Vrtu i razdragano zapišavao rajsko cveće, drveće i ono treće i ništa nije moglo pomutiti njegovu sreću. Onda je Svevišnji stvorio žene. Tačnije - jednu, zvučnog imena EVA. I prvo što je pomenuta Eva uradila - pre nego što je, naravno, stigla da zajebe stvar sa zmijom – ticala se upravo one stvari koja je Adamu pričinjavala to najveće od svih muških zadovoljstava a tu ne mislim na biološko-enzimsku epilaciju nogu i kurca.

Zbunjen, nezaštićen i iznenađujuće hipnotisan Evinim bujnim poprsjem i još neeksploatisanim žbunićem, Adam je prekinuo žuti mlaz koji je do tada proizvodio, pažljivo otresao svoj ponos i, poput kakvog zeca, poslušno čučnuo kraj jedne sveže iskopane rupčage u zemlji kraj koje je na drvenoj tabli krupnim slovma pisalo “טואלט”.Žmirkajući i dalje u zgodnjikavo rebro koje ga je zadovoljno posmatralo sa visine, Adam je shvatao da se dešava nešto veliko ali šta tačno nije još bio kadar da spozna.

Ubrzo se dogodila i ta čuvena afera “Jabuka” koja je rezultirala Gospodnjom šut-kartom u jednom pravcu i surovim teškim životom kakvim i dan danas poznajemo. Adam je sebi napravio papuče i prijale su mu. I rebro je bilo zadovoljno. I papuče su bile tesne. I danas su. Jebiga.

Jutarnja izmaglica svesti, san još ne bi da ti napusti oči, a piša ti se nenormalno. Sav onaj sinoćnji alkohol, posledična noćna posuda u vidu flaše MG Mivele (slabogazirane, da ne cepaš grlo) i pritisak na kitu te dižu iz kreveta, a tebe mrzi. Len si brate, užasno.
A onda spasonosno rešenje - kreneš sa laganim maženjem vršnjaka do neke poluerekcije. Taman dovoljno da blokiraš mokraćne kanale, a nedovoljno da te spreči u šoranju kad se konačno odlučiš da ga obaviš.

Em korisno, em prijatno.

Dobiti besplatno letovanje na poznatim odmorištima Vukajlije.

Upućivanje čuvenog vulkanskog pozdrava lepšoj polovini tokom predigre, ili aktivne pauze između dve snoške. Sprovodi se tako što kažiprst i srednji prst idu u rastegljiviji slot, a mali i domali u onaj bekstejdž što se katkad valja podmazati, a sve to dok palcem vršiš podsticaj na dražicu.

Strah od visine. Fobija koju dobijaju svi koji se dočepaju vlasti.
Ko god se popeo na te visine poznatije kao "fotelja" odjedanput postaje akrofob i vrlo je teško i da pogleda dole a još teže da sidje sa iste. To je otprilike neka polufobija. Kao dete koje se nekako popne na trešnju, ne gledaj dole i nebo je granica. Onda jede koliko hoće i kad treba da sidje usere se od straha i zove ćaleta.
Ali naši političari su hrabri i oni se odlučno suprostavljaju strašnoj fobiji. Interesantno je da nijedan od tih političara nije bio akrofob pre nego što se popeo na fotelju. Jebešga, valjda žele da pobede svoj strah tako što se svakodnevno bore protiv njega. I kad napokon pobede fobiju(najedu se trešanja), onda se povuku kao dikretni heroji.

Jagnjetina na koju navališ mamuran kada ustaneš 1. januara, dok se sa TV-a čuje Radecki marš - znak da uskoro počinju skokovi u Garmišu.