Što bi rekao jedan neznani junak brđanin, zemljak, Šumadinac, tu, sa Avale demokratiju nemamo, uzmite nešto sa roštilja. E pa majku vam jebem dok ovi gore, ime im se ne spomenulo lažu, kradu, Vuku srpski narod - za nos vi drvite kurac i grickate lavace kaščicu itd. Ipak ima neznanih junaka koji ne ćute, koji markerom, sprejom i četkicom iskazuju bunt koji po ulicama vode rat a izgubljene bitke arhiviraju u folder džaba ste krečili. Iskren da budem kad vidim grafite znam da postoji borba za slobodarstvo da postoji kreativnost u narodu da nije gotovo. Da taj delikvent sa prekonekoliko kečeva u đačkoj ima muda i mozga da baci sprejem svoj sud sadašnjosti za bolje sutra. Da borba je živa.

Uvrnut način da ti žena nakon višemesečnog seksualnog posta usled rizične trudnoće, javi da nosi muško dete.

Ono što se upali kada osoba dobije ideju.

Стати иза својих тврдњи уз приложених сто евра.

Dobro očuvana gospođa srednjih godina, čvrstih i povećih oblina.

Moler koji toliko ozbiljno shvata svoje zanimanje da ga skoro izjednačava sa umetnošću, pa shodno tome i naplaćuje kao umetnička dela. Da se razumemo, radi on dobro svoj posao al' nije bre on Mikelanđelo, pa da ga plaćam ko da je oslikao Sikstinsku kapelu, a ako ćemo pravo nije ni moja kuća Apostolska palata da mi toliko traži, majke mu ga žudne.

Hteo je da postane neko poznato mazalo, pa je zato kao klinac stalno vukao sa sobom tempere, četkice i blok broj pet. Ode porodično sa ćaletom i kevom na Goč i umesto da ponese neku loptu on ponese slikarski pribor i dok ovi spremaju roštilj on slika jesenje pejzaže. Roditelji brinuli da ne izraste u nekog dukatliju, pa ga umesto na umetničke škole dali na zanat. Nek maže zidove ako baš voli da se zajebava sa četkom i farbom.

Ruku na srce, nije mu loše. Vozi pasat karavana dve 'iljade drugo godište i ima više love od bilo kog likovnjaka. Al' što sere o svojim radovima i što ih naplaćuje ko da će ti okrečeni kvadrati u galeriji da se izlažu, oca mu jebem iskompleksiranog...

Изашао сам из мрачног ходника старе, мемљиве зграде и на вратима срео комшију из стана изнад. На његово раздрагано:"Добро јутро комшија", само штуро климнух главом и ужурбах корак, као да сам желио да побјегнем од нечега. Нервирало ме нешто у том доброћудном, кротком, вјечно насмијаном лицу; као да сам се плашио превелике количине среће којом је исијавао.

Изађох напоље, удахнух загушљиву смјешу магле и градског смога. Презирао сам јесен, не знам. Ваљда зато што сам је само преживљавао, без регистровања ствари које су је карактерисале. У ствари, ниједна лијепа ствар ми се није десила у јесен.

Шетао сам дуго по кривудавим, мокрим улицама, не знајући откуда сам дошао ни куда сам кренуо. Превише су ме ковитлале мисли, а оштар јесењи вјетар их је разносио свукуда, у маглу, чини ми се. Да, да, пошао сам само по цигарете...

Затражио од продавачице кутију неке безвезне крџе, да потиснем нагомилану нервозу и тупи бол у слијепочницама. Љутито ми пружи цигарете, као да даје милостињу. Опсовах је у себи и једва се суздржах да јој не одбрусим. Ух, како некога можете да замрзите на први мах- помислио сам. Запалио сам цигарету, задржао дах да ми мирис никотина проструји жилама. Кренуо сам кући.

Пролазећи кроз мали парк видио сам безазлени, млади пар. Баш ту, на клупици која је крила најљепше успомене о мојој првој љубави, мојој правој срећи, неки нови клинци су исписивали најљепше странице својих животних прича. Сјетио сам се ње. Боже, где ли је сада? Како су нам се тако разишли путеви, када смо се толико вољели? Мисли су само навирале, ројиле се у мени. Како је ова омладина данас безобразна, види шта раде на јавном мјесту! - прогунђах за себе, чисто да повратим онај стари осјећај нервозе. И откуд им право да кваре туђе успомене?

Вратио сам се у собу, укључио ТВ. Опет Скуштина на Тијанићевом европском сервису. Сам поглед на та задригла, безвезна лица изазва у мени напад панике. Мрзим вас! Мрзим ове пожутјеле тапете скромне гарсоњере, неудобни намјештај, гомилу прљавог посуђа које морам опрати. Мрзим што ми дани одмичу без циља и правца, без дешавања и промјене. Што увече лежем у хладан кревет без икога свог, што се будим као да ми је сваки дан робија.

Све се скупило у мени, цијело једно море мржње. Ипак из бескрајне морске површине, изрони једна мисао. Највише од свих, неопозиво и безгранично, мрзио сам себе. Од човјека са циљевима и амбицијама, постао сам неко ко је погубио узде свог живота и сада, у предворју ништавила, броји тренутке до неке друге шансе... Да да, зато вас све мрзим, вас срећније, боље, испуњеније...

Žalosna konstatacija da je odlaskom nekoga ili nečega jako voljenog, došlo do teškog poremećaja u našem organizmu.

Симпатизер одређеног клуба који би живот дао за исти, а да никад на утакмицу отишао није.

Osoba zahvaćena požarom.

Израз за кокошку која је коначно решила да снесе прво јаје. Оно је ситно у односу на нормална јаја, али биће крупнијих док се мало разради механизам.

Termin u domenu psovke izveden iz latinskog "irrumāre" - pušenje kurca, koji naznačava aktivan čin oratora. Irumarci su, dakle, ljudi koji svojim ponašanjem nedvosmisleno izražavaju želju da popuše kolosalnu penisurdu, poput danas popularnih botova, Jehovinih svedoka, Kirbi prodavaca i tele-anketara.

Бард бугарског порно глумишта. Човек чије њихало страве пркоси гравитацији и изазива лагано хватање у пределу препона код мушке популације и масовно лучење влаге код женске. Прича се да је, још као младић отишао у порно меку Будимпешту и тамо направио каријеру. И то не било какву. Кажу да нико није веровао, овом омаленом бугарском момчићу. Зато је он вођен само инстинктом, улетео код Рока Сифредија у канцеларију и треснуо паламар на сто. Од силине ударца сто је попустио а Сифреди је од невероватног призора пао у несвест. Касније је убацио млађаног Попова у прве редове порно индустрије тиме му дајући медијски простор који заслужује.
Попов је јебао жестоко и јако пред камерама, али као што бива, љубавни живот му није баш најбоље ишао. Уморан од исцрпљујућих снимања Попов је често имао проблема у мушко-женским односима. Све док није срео ћерку Сајси Галоме Мају Галому. Са њом је пронашао праву срећу што се тиче самог секса, али Маја Галома је попут њене мајке Сајси, имала склоности ка варању својих партнера. Иако је од Попова свакодневно имала паламар на који би се могао насукати и Титаник, Маја је срећу са стране потражила у румунском фудбалеру Попескуу. Попеску је био веома наочит и згодан, али лош у кревету према сведочењу саме Маје, која је у својим мемоарима у издању Лагуне детаљно описала њихов однос. Ипак Попов, односи победу и успева да после вишегодишње борбе, добије сина. Међутим Попов није могао заборавити Мајину превару, па ју је у наступу лудила убио ударцем свог паламара у њиховом стану у Будимпешти.
Осуђен је на десет година строгог затвора. Последњи пут је виђен како гради ограду на граници Мађарске са Србијом. Причало се да је постао ложач и да је био одговоран за многa неистражена убијања од курца по Мађарским затворима.

Изузетно спор темпо одвијања неке радње или појаве.

Registrovanje na više sajtova pod istim nickom.
Tako osiguravate monopol.

Javni WC u kom postoji toalet-papir.

Satirična studentska konstatacija proistekla iz miksa nanete nepravde, čabra i zavisti, a zasnovana na krajnje sumnjivim uspesima polu retardiranih - puno jebljivih objekata u današnjem klimavom obrazovnom sistemu.

Bože, kako smaračka fraza za - jebanje. Njom se potpomažu kako bi djeci objasnili ono o pčelicama i cvijeću. Zvuči kao da se ne radi o adrenalinskoj bombi, povuci, potegni, nategni... već - dobar dan, komšinice, dobar dan, lijepo vrijeme danas, daćete mi pola litra breskvinog soka, evo vam za uzvrat mlijeko od kokosa... ima kol'ko ima, nemam više tu me sjeci... i dva deci vašeg znoja kad ste već ovde, pratim mojim i podižem duplo, hvala vam lijepo i dođite nam sutra... Ma, bjaži!

Ne samo da je dosadna, nego je i neprecizna, a često i pogrešna. Koža nije sunđer da upije znoj dotične, niti je Boban (namjerno velikim slovom) stomatološka sisaljka. Ono malo pljuvačke što se razmjeni kad krneš komadu jezičinu nikako ne spada u množinu. A, i to može da izostane.

Šampion kafanskog triatlona- rakija, pivo, vino. Popije ponajviše i drži se na nogama.

Čile. Brđanin. Prava Srbenda.
On ustaje sa prvim petlovima. Žena mu je već ustala. Rakija i kafa su mu obavezna stavka na početku svakog dana. Torbu sa sirom, slaninicom i vrućim hlebom stavlja preko ramena, ne pozdravlja se sa ženom već joj samo vikne na izlasku iz dvorišta. U jednoj ruci motka a u drugoj pljoska, Džeki je već isterao ovce i svi zajedno su krenuli.

Na proplanku je seo pod oraje, ovce pasu okolo dok ih Džeki kontroliše. Domaćin završava doručak, travka mu je u ustima, šajkača na glavi, mušice koje lete oko njega ni ne primećuje, samo sedi, odmara i broji ovce. I pijucka rakiju, naravno.

Kad Sunce zađe za planinu, umije se, natoči vodu iz izvora i krene domu svome.
Najavi se sa kapije, izgrdi ženu, sedne da ruča. Obriše brke, počeše obrve, obrok obavezno pohvali.

Nacepa drva, založi Smederevac, istušira se i legne sa dragom u krevet.

Izjutra, aj Jovo nanovo.